diff --git "a/data/sr/sr_docs.json" "b/data/sr/sr_docs.json" deleted file mode 100644--- "a/data/sr/sr_docs.json" +++ /dev/null @@ -1,215 +0,0 @@ -{ - "111_p85": "Опште информације\n Становништво према националној припадности и површина насеља, попис 1991. за СР Хрватску\n \n Хрватска на \n \n Хрватска у Енциклопедији Британика\n Хрватска на веб-сајту Европске уније", - "111_p34": "Положај \nХрватска се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија Хрватске заузима приближно 87.700 -{km}-², од којих је 56.592 -{km}-² на копну и око 31.067 на мору. Њен облик подсећа на потковицу, а граничи се са Словенијом на северозападу, Мађарском на северу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином дуж реке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије око града Дубровника Хрватске је одвојен од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум.", - "111_p0": "Хрватска (), званично Република Хрватска (), унитарна је парламентарна република на раскршћу средње и југоисточне Европе, са излазом на Јадранско море. Главни град је Загреб, који чини једну од примарних подјела земље, заједно са још двадесет жупанија. Хрватска заузима површину од 56.594 km² и има 3,87 милиона становника. На сјеверу граничи са Словенијом и Мађарском, на истоку са Србијом, на југу и истоку с Босном и Херцеговином и Црном Гором, док с Италијом има морску границу.", - "111_p25": "Силе Осовине су извршиле инвазију, окупацију и подјелу Краљевине Југославије у априлу 1941. године. Велићи дио данашње Републике Хрватске, цијела Босна и Херцеговина и цио Срем припали су Независној Држави Хрватској (НДХ), осовинској марионетској држави. Дио Далмације је анектирала Италија, а Међимурје и Барању је анектирала Мађарска. Власт у НДХ водио је Анте Павелић и хрватски фашистички Усташки покрет.", - "111_p35": "Укупна дужина копнених граница Хрватске је 2197 -{km}-, од тога је граница са Босном и Херцеговином 932 -{km}-, 670 -{km}- са Словенијом, 329 -{km}- са Мађарском, 241 -{km}- са Србијом и 25 -{km}- са Црном Гором. На северном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске обале је 1778 -{km}- (рачунајући острва 6176 -{km}-).", - "111_p86": "Државе у Европи\nДржаве чланице НАТО-а\nДржаве чланице Европске уније\nДржаве чланице Организације уједињених нација", - "111_p83": "Види још \n Списак хрватских владара\n Хрватски сабор\n Влада Републике Хрватске\n Хрвати\n Република Српска Крајина\n Срби у Хрватској\n Социјалистичка Република Хрватска\n Бановина Хрватска\n Независна Држава Хрватска\n Велика Хрватска\n Решавање српског питања у Хрватској", - "111_p33": "Након пада комунизма у СФРЈ, власт ХДЗ-а у Хрватској од 1990. добила је подршку већине Хрвата и одузела права сувереног народа Србима у Социјалистичкој републици Хрватској и изменама устава прогласили су Србе за мањину у децембру 1990. Следеће, 1991. влада ХДЗ-а прогласила је независност од СФРЈ, али Срби на подручјима где су били већина у Крајини, Барањи и другим деловима некадашње Социјалист��чке републике Хрватске стварали су своје аутономне области и покушали су остати део Југославије, или остати у истој држави са Србима из Републике Србије. али влада ХДЗ-а није допустила да Срби створе своју републику на подручју где су били већина и почео је рата у Хрватској (1991—1995) између нове државе Хрватске и Срба на делу територије дотадашње југословенске републике Хрватске, организованих у Републику Српску Крајину. Хрватска је током рата постала чланица Уједињених нација, 1992. Уз помоћ НАТО-а, Рат је окончан победом Хрватске у августу 1995. а припајањем територија Републике Српске Крајине настала је модерна Република Хрватска. Истовремено, протеривањем стотина хиљада, али и убијањем великог броја Срба из Хрватске у операцијама Олуја и Бљесак према неким мишљењима модерна Република Хрватска је довршавала геноцид над Србима који је започела НДХ. Поред ова два већа погрома, преко Хрватске војске и полиције, Хрватска је извршила и низ мањих акција прогона српског и другог нехрватског становништва: Масленица, Медачки џеп, Миљевачки плато итд, а значајно прогоњење Срба током рата извршено је и у следећим градовима: Задар, Шибеник, Сисак, Вуковар, Осијек, Ђаково, Загреб, Сплит, Дубровник, Винковци и др.", - "111_p14": "Након убједљивих османских побједа, Хрватска се подијели на цивилне и војне територије, са подјелом формирнаом 1538. године. Војне територије ће постати познате као Хрватска војна крајина и била је под непосредном контролом монархије. Османска напредовања у Хрватској наставила су се до битке код Сиска (1593), која је била први убједљиви османски пораз, којом су границе стабилизоване. Током Великог турског рата (1683—1698), Славонија је поврћане, али западна Босна, која је прије османских освајања била у саставу Хрватске, остала је изван хрватске контроле. Данашња граница између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске је настала из овог исхода. Јужна граница Далмације, слично је дефинисана Кандијским и Млетачко-турским ратом.", - "111_p54": "Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Хрватске су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:\n Хаплогрупа I‎ (43%)\n Хаплогрупа R (37,7%)\n Хаплогрупа E (9,6%)\n Хаплогрупа J (4,9%)\n Хаплогрупа N (2,3%)", - "111_p39": "Јадрански обални део се састоји углавном од крашких предела и има медитеранску климу. Јадранска обала Хрватске је изузетно разуђена. Хрватској припада 1246 острва, од којих је 47 насељено. Ширина обалског дела значајно варира. Док је на неким местима широка тек неколико километара (испод Велебита и Биокова), на неким местима залази дубље у копно. Велики део хрватских река које се уливају у Јадранско море је кратко, а једини изузетак је Неретва.", - "111_p60": "Према извештају Амнести Интернашонал, Влада Хрватске није учинила довољан напор да истражи наводе о ратним злочинима над Србима и нестанцима Срба. Под овим се подразумева: испитивање ратне одговорности, извођење пред правду одговорних лица и репарација породицама жртава. У закључку се наводи да Хрватска није урадила довољно да се обрачуна са својом ратном прошлошћу и злочинима над Србима почињеним током рата.", - "111_p2": "Хрватска је развијена земља са високим животним стандардом. Она је у међународним односима средња сила, чланица је Европске уније, Еврозоне, Организације уједињених нација, Савјета Европе, Организације Сјеверноатлантског споразума, Свјетске трговинске организације, Шенгенске зоне и оснивач је Уније за Медитеран. Активан је учесник у мировним снагама ОУН, учествовала је у мисији НАТО-а у Авганистану и била је нестална чланица Савјета безбједности ОУН у периоду 2008—2009. Од 2009, интензивно је инвестира у инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.", - "111_p40": "Историјски се обални део може поделити у три региона:\n Истра - полуострво на северозападу Хрватске\n Хрватско Приморје - између Ријеке и Сења са Кварнерским острвима.\n Далмација - разуђена обала Јадранског мора јужно од околине Задра, са бројним острвима и брдским залеђем и историјски важним градовима као што су Шибеник, Сплит и Дубровник.", - "111_p52": "Према попису из 1991. као Хрвати се изјаснило 78,1% грађана, а као Срби 12,1%(581.633). Срби су до рата живели у Лици, Кордуну, Банији и Славонији. Главне области насељене италијанском мањином је западни део Истре и Ријека. Мађари и Словаци живе у источној Славонији, а Чеси у западној Славонији. Бошњаци, Албанци и Македонци живе по целој Хрватској, нарочито у градовима.", - "111_p32": "Независност (1991—данас)", - "111_p46": "Административна подјела", - "111_p20": "Након што је Аустроугарска окупирала Босну и Херцеговину након Берлинског споразума 1878. године, Хрватска војна крајина је укинута и њена територија је припојена Хрватској 1881. године, у складу са одредбама Хрватско-угарске нагодбе. Нови напори усмјерени ка реформи Аустроугарске, која би подразумјевала федерацију са хрватском федералној јединицом, заустављени су почетком Првог свјетског рата.", - "111_p37": "Панонска Хрватска заузима југозападни део Панонске низије, прошаран ниским планинама и рекама Савом, Дравом и Дунавом. У овом делу земље влада умерена континентална клима. Ова област се може даље поделити на северну Хрватску и Славонију. Северна Хрватска заузима део око реке Купе до мађарске границе и чине га: део око река Саве и Купе са градовима Загреб, Карловац и Сисак који је економски и демографски центар државе, Хрватско Загорје и Прекомурје између река Драве и Муре. Славонија је равница између Саве, Драве и Дунава, а често се у њу убрајају Барања (око доњег тока Драве) и Западни Срем.", - "111_p9": "Према спису „-{De administrando imperio}-”, кога је написао византијски цар Константин VII Порфирогенит у 10. вијеку, Хрвати су се на простор данашње Хрватске доселили у 7. вијеку; међутим, та тврдња је оспорена и постоје теорије о досељењу Хрвата у 6. и 9. вијеку. На послетку су формиране двије кнежевине — Далмација и Либурнија и Панонија — којима су владали Људевит и Борна, што потврђују хронике Ајнхарда почевши од 818. године. Запис представља први документ о хрватским областима, у то вријеме вазалним државама Франачке.", - "111_p8": "Етногенеза Хрвата је неодређена и постоји неколико супротних теорија, од којих су словенска и иранска најчешће истицане. Најприхватљивија од њих, словенска теорија, говори од сеоби Бијелих Хрвата из Бијеле Хрватске током периода Великих сеоба. Контроверзна, иранска теорија, говори о иранском поријеклу, заснованом на камену из Танаиса који садржи грчке називе и ти називи се тумаче као антропоними Хрвата.", - "111_p42": "Клима \nХрватска има разнолику климу. На северном и и источном делу је континентална, медитеранска на обалама, а умерено континентална клима преовлађује у северно-централном региону. Просечна температура у унутрашњости у јануару је 0 до 2 °C, а у августу 19 до 23 °C, док је просечна температура у приморју од 6 до 11 °C у јануару и 21 до 27 °C августу.", - "111_p44": "Флора и фауна \nФлора и фауна Хрватске је разноврсна. Примјера ради, Жумберачка гора је станиште за више од 1.000 биљних врста, од којих је 14 врста глобално угрожено, а још 90 их се налази на листи угрожених биљака Хрватске. У приморским предјелима гдје преовладавају борови и зеленгорично дрвеће према словенској страни, у близини Свете Гере се налази прашума гдје се на већим површинама могу наћи и храст китњак и граб, те храст медунац и црни граб. Ту су своје станиште пронашле и угрожене врсте хрватска перуника и благајев ликовац..", - "111_p69": "Главни аеродроми се налазе у Загребу, Задру, Сплиту, Дубровнику, Ријеци (на острву Крк), Осијеку и Пули. Кроација ерлајнс је национални авио-превозник. Развијен систем ферибота, којим управља Јадролинија, опслужује острва Хрватске и повезује их са приморским градовима. Фериботи такође саобраћају до Италије.", - "111_p64": "Хрватска је високо задужена земља са око 34 милијарди долара дуга средином 2006, 33,4 милијарде евра или 52 милијарде долара 2008 и 42,9 милијарди евра крајем 2009.\nБруто домаћи производ по куповној моћи за 2005. износио је 12.158 долара или 45,2% просека Европске уније, а просечна нето плата око 650 евра.", - "111_p36": "Према клими и рељефу, Хрватска се може поделити у три целине: континенталну, динарску и јадранску.", - "111_p1": "Хрвати су на подручје данашње Републике Хрватске стигли у 6. вијеку. Током 8. и 9. вијека међу словенским кнежевинама које су постојале на подручју Балкана и Панонске низије била је и кнежевина Хрватска, а њен први краљ краљ најкасније 925. године постао је Томислав (око 914-926). Краљевина Хрватска је постојала скоро два вијека, достигавши свој врхунац током власти Петра Крешимира IV и Дмитра Звонимира. Хрватска је ушла у персоналну унију са Угарском 1102. године. Године 1527, суочена са османским освајањима, Цетински сабор је поставио Фердинанда I на хрватски пријесто. Током раног 19. вијека, дио земље који је освојила Француска је постао Илирске провинције, док је остатак у саставу Аустрије постао Краљевина Хрватска и Краљевина Славонија. Након завршетка Првог свјетског рата, 1918. године простор данашње Хрватске се налазио у саставу непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба која се издвојила из Аустроугарске и затим се са Србијом ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Квислиншка Независна Држава Хрватска, која је настала уз подршку фашистичке Италија и нацистичке Њемачке, постојала је током Другог свјетског рата. Послије рата, Хрватска је постала конститутивна република Федеративне Народне Републике Југославије, уставно била је социјалистичка држава. Хрватска је 25. јуна 1991. године прогласила независност од СФРЈ, која је ступила на снагу 8. октобра исте године. Након отцјепљења отпочео је Рат у Хрватској, који је трајао четири године.", - "111_p43": "С просечно 2.600 сунчаних сати у години јадранска обала је једна од најсунчанијих у Средоземљу, а температура мора лети је од 25 °C до 27 °C. На Јадранског обали Хрватске дувају три ветра: југо (са мора на копно), бура (са копна на море) и маестрал.", - "111_p3": "Услужни сектор доминира хрватском привредном, слиједи га индустријски сектор и пољопривреда. Међународни туризам је значајан извор прихода током љетног периода, смјештајући Хрватску на 18 позицију најпопуларнијих туристички одредница на свијету. Држава контролише дио привреде, са знатним владиним издацима. Најважнији трговински партнер Хрватске је Европска унија. Унутрашњи извори производе значајан дио енергије у Хрватској. Хрватска пружа социјалну заштиту, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање, уз подршку културе кроз разне институције и корпоративне инвестиције у медије и издаваштво.", - "111_p63": "Хрватска привреда се темељи на разноликим гранама привреде, нарочито на лакој. Туризам је најзначајнији извор прихода. С више од 8.500.000 туриста 2005. и приближно 10.000.000 туриста 2006. Хрватска је осамнаесто туристичко одредиште на свету по популарности. Директна зарада само од туризма износила је 2006. године, према званичној процени 6,3 милијарде евра.", - "111_p70": "Шест градова у Хрватској (или одређене грађевине у њима) уврштени су у УНЕСКО-в списак светске баштине: Пореч, Задар, Шибеник, Трогир, Сплит и Дубровник. Хрватска има и осам националних паркова: Бриони, Корнати, Крка, Мљет, Пакленица, Плитвичка језера, Рисњак и Северни Велебит.", - "111_p5": "Подручје које је данас познато као Хрватска било је насељено током праисторијског периода. Фосили Неандерталца који датирају из средњег палеолита откривени су у сјеверној Хрватској, у најпознатијем и нај��оље представљеним локалитетом у Крапини. Остаци неколико неолитских и енеолитских култура пронађени су широм земље. Највећи дио локалитета налази се у ријечним долинама сјеверне Хрватске, а најзначајније откривене културе су Старчевачка, Вучедолска и Баденска култура. Гвоздено доба оставило је траг кроз рану илирску Халштатску културу и келтску Латенску културу.", - "111_p84": "Власт\n Званични веб-сајт Владе\n Званични веб-сајт Предсједника\n Званични веб-сајт Сабора \n Званични веб-сајт Туристичке организације", - "111_p17": "Између 1797. и 1809. године Прво француско царство постепено је заузимало цјелокупну источну обалу Јадранског мора и значајан дио њеног залеђа, чије је окончано постојање Млетачке и Дубровачке републике, а на њиховом мјесту успостављајући Илирске провинције. Као одговор на то, морнарица Аустријског царства је започела блокаду Јадранског мора која је довела до Вишке битке (1811). Аустрија је Илирске провинције заузела 1813. године, а у састав Аустријског царство подручје је укључено на Бечком конгресу 1815. године. То је довело до успостављања Краљевине Далмације и повратка Хрватског приморја у састав Краљевине Хрватске, сада под истом круном.", - "1430712_p2": "Острва на Дунаву\nСпорне територије\nАде Србије\nАде Хрватске", - "1430712_p0": "Шаренградска ада је речно острво на Дунаву, које је тренутно спорна територија између Србије и Хрватске. Шаренградска ада је подељена на два дела. Један који је прокопан, и који сада представља корито реке и други, који је стари ток Дунава. Острво је у време СФРЈ припадало СР Хрватској, али је након распада Југославије, Србија одбила да призна ту границу. Острво је прокопано 1892. године, у време када је та територија, са обе стране Дунава, припадала Аустроугарској, па од тада Дунав у том делу има два тока. Река је у 19. веку правила велики меандар којим више није могло да се плови, па је Аустроугарска прокопала канал којим је исправила Дунав. Шаренградска ада се простире на мање од 1.000 хектара између старог и новог Дунава.", - "1430712_p1": "Хрватска страна се позива на земљишне карте из времена Аустроугарске, тврдећи да је острво тада припадало десној обали Дунава. Међутим српска страна сматра да је та мапа ирелевантна јер у то време Хрватска није постојала и наглашава да је природна граница између две државе река и да је то случај и са другим међудржавним границама на Дунаву (између Немачке и Аустрије, Аустрије и Словачке, Словачке и Мађарске, Румуније и Србије, Румуније и Бугарске). Међудржавна комисија од 2002. године није успела да реши спорни део границе на Дунаву између Србије и Хрватске. Комисија за 13 година није ни приближила ставове, а од 2011. године се није ни састајала. У последње време помиње се и могућност међународне арбитраже.", - "1517_p275": "Државе у Европи\nБалканске државе\nКонтиненталне земље\nДржаве чланице Организације уједињених нација", - "1517_p7": "Србија се налази на раскрсници путева између средње и јужне Европе, на Балканском полуострву и Панонској низији. Она лежи од 41° до 47° северне географске ширине и од 18° до 23° источне географске дужине. Држава обухвата 88.499 km² (са спорном територијом Косова и Метохије), што је поставља на 113. место у свету; без Косова, укупна површина је 77.474 km², што би је начинило 117. у свету.", - "1517_p3": "У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно Уставу Србије из 2006. и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.", - "1517_p0": "Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска) и Хрватском. Србија броји око 9 милиона становника, односно око 7 милиона без Косова и Метохије. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута српски динар.", - "1517_p160": "Попис 2011. године није спроведен на територији АП Косово и Метохија, док је у општинама Прешево и Бујановац и делимично у Општини Медвеђа забележен смањен обухват јединица пописа услед бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице.", - "1517_p143": "Статистички региони Србије су Војводина, Београд, Шумадија и западна Србија, Јужна и источна Србија и Косово и Метохија.", - "1517_p9": "Србија третира 352 km дугу границу између Косова и остатка Србије као „административну линију”; она је под заједничком контролом граничне полиције Косова и српских полицијских снага, а има 11 прелаза.", - "1517_p180": "Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара. Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику). Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30% под шумама.", - "1517_p47": "Прекретницу у словенском насељавању, представља долазак на власт цара Ираклија на власт 610. године. Он процењује да рат са Персијом на источним границама царства, представља далеко већи проблем и по ступању на престо повлачи све преостале снаге са дунавске границе и пребацује их на исток, чиме је отворен пут за трајно и неометано насељавање Словена, који ће у наредним деценијама, преплавити цело Балканско полуострво. После неуспешне словенске опсаде Солуна 611. године и комбиноване опсаде Цариграда 626. године, на простор Балкана и данашње Србије досељавају се Срби. Према речима византијског цара Константина Порфирогенита (913—959), они су се, уз Ираклијеву дозволу, населили на просторима између река Цетине и Врбаса на западу, Бојане, Ибра и Мораве на истоку, Дунава и Саве на Северу и Јадранског мора на југу. Он такође наводи да су дошли из Бојке односно Беле или Некрштене Србије у којој су власт од оца наследила два брата. Они су поделили народ, тако да је један остао на челу Срба у Белој Србији, док је други са делом народа кренуо у сеобу ка југу. Сигурно је у периоду од 629. до 632. године било насељавање Срба на Балкан. Прво их је Ираклије населио на области западно од Солуна, код града Сервија, највероватније да би Срби бранили Солун од других Словена, што им се није свидело, тако да су одлучили да се врате у своју Белу Србију. Прешли су Дунав, али када су увидели да су Авари поново ојачали, затражили су преко стратега Сингидунума нове територије, тако да им је Ираклије доделио Далмацију.", - "1517_p79": "Срби у Хабзбуршкој Монархији су средином 19. века имали крунску земљу унутар Аустријске царевине под именом Војводство Србија и Тамишки Банат.", - "1517_p78": "Срби у Хабзбуршкој Монархији", - "1517_p151": "Срби чине већину од 83,32% становништва, следе Мађари 3,53%, Роми 2,05%, Бошњаци 2,02%, Хрвати 0,80%, Словаци 0,73%, Црногорци 0,54%, Власи 0,49%, Румуни 0,41%, затим Југословени, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси, Турци и други.", - "1517_p80": "Кад год је Аустрија ратовала против Турака, имала је помоћ српског народа, који је бунама и учешћем у хришћанској аустријској војсци настојао збацити турску власт и васкрснути српско царство. А после сваког мира морао је бежати из постојбине испред турске освете. Те сеобе су се одвијале у неколико праваца.", - "1517_p4": "Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, Азијске банке инфраструктурних инвестиција, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године. Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља ј�� високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).", - "1517_p102": "Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.", - "1517_p99": "Од 5. јуна 2006. године Република Србија делује као независна и суверена држава (као наследница Србије и Црне Горе).", - "1517_p24": "Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим морима (јадранским, егејским и црним) док се на северу наслања на европски континент. Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се може рећи да у Србији влада континентална клима на северу, умереноконтинентална на југу, и планинска клима на високим планинама. Зиме у Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла. Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је —39,5°C (13. јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша 44,9°C (24. јула 2007. у Смедеревској Паланци). Просечна годишња температура у Србији је: 10,9°C (предели испод 300 -{m}- надморске висине), 10°C (300—500 -{m}-), 6°C (1000—1500 -{m}-), 3°C (изнад 1500 -{m}-). Просечна годишња количина падавина је 896 -{mm}-. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и октобар.", - "1517_p14": "Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.", - "1517_p169": "Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара. Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 -{ha}- по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 -{ha}- по становнику). Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30% под шумама. Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац, обронци Фрушке горе, Александровачка Жупа и део Метохије по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији.", - "1517_p90": "Под немачком окупацијом, после рата до данас", - "1517_p96": "Од 1992. године, после распада СФРЈ, све до 2003. Србија је чинила, заједно са Црном Гором — Савезну Републику Југославију. По распаду Југославије, Србија и Срби су постали предмет негативне пропаганде, подметања и блаћења унутар дела српског народа, европских држава као и унутар међународне заједнице.", - "1517_p2": "Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабзбуршком круновином Војводином (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.", - "1517_p15": "Планине Србије се деле на:\n Родопске планине\n Карпатско-балканске планине\n Динарске планине\n Острвске планине", - "1517_p81": "Током хабзбуршке управе, Срби су, на основу српских привилегија, уживали народну аутономију у оквиру Хабзбуршке монархије, а остварили су и црквену самосталност у оквиру Карловачке митрополије. Током револуције 1848. године, Срби су формирали аутономну Српску Војводину, да би 1849. године била формирана једна посебна хабзбуршка крунска област названа Војводство Србија и Тамишки Банат. Ова област је укинута 1860. године.", - "1517_p132": "Напомена: До формирања статистичких региона у Србији 2009. године, део територије Републике Србије који се налазио изван подручја аутономних покрајина називао се колоквијално ужа Србија. Ужа Србија није представљала посебну административно-управну јединицу, већ је била под непосредном управом државе. Уставом из 1990. територија Републике је јединствена и недељива. На истом становишту је и Устав из 2006. године.", - "1517_p64": "Од краја 17. века, у северним деловима данашње Србије (Бачка, западни Срем) османску ће власт заменити хабзбуршка, која ће се између 1718. и 1739. године проширити и на друге делове територије данашње Србије (источни Срем, Банат, Мачву, Шумадију, Браничево, Тимочку Крајину). После 1739. године, граница османског и хабзбуршког домена се налази на Сави и Дунаву.", - "1517_p18": "Највећи део Панонске низије лежи испод 200 -{m}- надморске висине, а „равничарску идилу” ремете острвске планине, алувијалне равни, лесне заравни и пешчаре. Острвске планине представљају остатке спуштеног дела старе масе тј. унутрашњих Динарида. Протежу се од запада према истоку. Изграђене су од стена различите старости: палеозојских шкриљаца, мезозојског кречњака итд. Падине Фрушке горе и Вршачких планина изграђени су од органских неогених седимената и плеистоцених наслага леса.", - "1517_p251": "Светска културна баштина УНЕСКО-а", - "1517_p103": "Република Србија функционише у оквиру парламентарне демократије, тачније као парламентарна република. Власт је подељена на три гране и то:", - "1517_p100": "Дана 8. новембра 2006. године проглашен је у Народној скупштини Републике Србије, после извршеног успешног референдума, Устав Републике Србије.", - "1517_p147": "Према попису из 2011. године, који ни овог пута није ��проведен на територији Косова и Метохије, а није обухватио ни Албанце са југа Србије који су га бојкотовали, број становника Србије без Косова и Метохије износио је 7.186.862. Тај број представља пад од 311.139 пописаних у односу на претходни попис из 2002. године.", - "1517_p142": "У фебруару 2010. године, скупштини Србије предложен је закон којим је формирано пет статистичких региона на територији Србије.", - "1517_p130": "Због велике етничке, културне и економске неуједначености, а у циљу задовољења и лакшег остваривања права човека и грађанина, на територији Републике Србије формиране су две аутономне покрајине:", - "1517_p8": "Њена укупна дужина граница износи 2.027 km (са Албанијом 115 km, са Босном и Херцеговином 302 km, са Бугарском 318 km, са Хрватском 241 km, са Мађарском 151 km, са Македонијом 221 km, са Црном Гором 203 km и са Румунијом 476 km). Цела граница Косова са Албанијом (115 km), Македонијом (159 km) и Црном Гором (79 km) је под контролом граничне полиције Косова.", - "1517_p110": "Србија је чланица Организације уједињених нација (ОУН), Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Савета Европе (СЕ), НАТО програма Партнерство за мир, Међународне организације за миграције и Организације за црноморску економску сарадњу и многих других међународних организација. Има статус посматрача у Светској трговинској организацији и у ОДКБ.", - "1517_p274": "Влада Републике Србије\n Народна скупштина Републике Србије\n Народна канцеларија председника Републике Србије\n Народна банка Србије\n Туристичка организација Србије\n Портал еУправе Републике Србије\n Републичко јавно правобранилаштво", - "1517_p131": "Ове покрајине имају јасно утврђене надлежности и за свој рад су одговорне републичкој власти.", - "1517_p108": "Народна скупштина Републике Србије је 26. децембра 2007. године усвојила Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије којом је проглашена „војна неутралност Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању”.", - "160_p0": "Босна и Херцеговина (скраћено БиХ), држава је у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. Претежно је планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 -{km²}-. На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, а на истоку са Србијом; код Неума — дужином обале од 21,2-{km}- — излази на Јадранско море. Главни град државе је Сарајево.", - "160_p8": "Босна и Херцеговина је смјештена на југоистоку Европе, у западном дијелу Балкана. Њена укупна површина износи 51.209,2 -{km²}- (од тога је 51.197 -{km²}- копно, а 12,2 -{km²}- море). Граничи са Хрватском на сјеверу, западу и југу (укупна дужина границе: 932 -{km}-), са Србијом на истоку (укупна дужина границе: 312 -{km}-) и Црном Гором на југоистоку (укупна дужина границе: 215 -{km}-). Код Неума, Босна и Херцеговина излази на Јадранско море, у дужин�� од 21,2 -{km}-. Границе Босне и Херцеговине углавном су природног поријекла и већинским дијелом их чине ријеке Дрина, Сава и Уна, као и планина Динара на југозападу земље.", - "160_p69": "Босну и Херцеговину на основу Дејтонског мировног споразума чине два равноправна ентитета: Федерација Босне и Херцеговине (која обухвата 51% територије БиХ) и Република Српска (која обухвата 49% територије БиХ). Међународном арбитражом је уједињена предратна општина Брчко, од које је створен Брчко Дистрикт, као кондоминијум ФБиХ и РС са сопственом управом, чиме је Република Српска територијално и географски пресјечена односно физички раздвојена на два дијела.", - "160_p78": "Босна и Херцеговина има неколико нивоа политичких структура испод државног нивоа. Најважнија од ових подјела је организација државе по ентитетима (Федерација Босне и Херцеговине (ФБиХ) и Република Српска (РС)). Федерација Босне и Херцеговине располаже са 51% површине Босне и Херцеговине, а Република Српска са 49%. Ентитети су признати Дејтонским мировним споразумом 1995. године, као резултат компромиса представника трију конститутивних народа (уз посредовање великих сила). ФБиХ и РС дијели међуентитетска линија дуга више од 1000 -{km}-.", - "160_p18": "Између осталог, постоји седам важнијих ријека у Босни и Херцеговини. Те ријеке и још неке од већих ријека су:\n Дрина — Најдужа је ријека Босне и Херцеговине, а тече кроз источни дио земље и на многим мјестима чини границу државе са Србијом. Дрина протиче кроз градове Фочу, Горажде, Вишеград и Зворник.\n Сава — Најдужа је ријека која протиче кроз Босну и Херцеговину и чини природну границу са Хрватском. На њеним обалама налазе се мјеста Брчко, Шамац и Градишка.\n Босна — Најдужа је домаћа ријека у Босни, а улијева се у Саву на сјеверу. По њој је земља највјероватније добила име.\n Уна — Ова ријека протиче сјеверозападним дијелом Босне, дуж западне границе између Хрватске и БиХ. Протиче кроз град Бихаћ.\n Сана — Сана протиче кроз Сански Мост и град Приједор, а на сјеверу се улијева у Уну.\n Врбас — Ријека тече на сјевер кроз средишњи дио Босне и протиче кроз Горњи Вакуф-Ускопље, Бугојно, Јајце, Бања Луку и Србац. На сјеверу се улијева у Саву.\n Неретва — Велика је ријека у средишњој Босни и Херцеговини; тече прво сјеверно па онда на југ од Јабланице и све до ушћа у Јадранско море. На ријеци се налази град Мостар.\n Укрина — Ово је највећа ријека у сјеверној Босни која цијелим својим током и сливом протиче кроз Републику Српску. Протиче кроз Дервенту и улијева се у Саву, западно од Брода.\n Усора — Највећа је лијева притока Босне код Добоја. Протиче кроз Блатницу и Теслић, а извире испод планине Очауш.\n Спреча — Ово је десна притока Босне код Добоја. Извире код Шековића, код манастира Папраћа, а протиче кроз Тузлу, Лукавац, Грачаницу и Петрово.\n Криваја — Ово је десна притока Босне. Извире у Пјеновцу код Хан ��ијеска, а улијева се код Завидовића.", - "160_p58": "Босна и Херцеговина у Југославији \nНакон аустроугарског пораза у рату, Вијеће народних првака и посланика — 28. новембра 1918. године — донијело је одлуку о уједињењу Босне и Херцеговине са Краљевином Србијом, која је прерасла у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Политички живот у Босни у овом периоду обиљежили су социјални и економски немири око прерасподјеле земље те оснивање неколико политичких партија које су често ступале у различите коалиције са разним партијама из других дијелова краљевине. Доминантан идеолошки сукоб у југословенској држави, између хрватске тежње за регионализацијом и српске тежње за централизацијом, различито је утицао на три главне етничке групе у Босни и Херцеговини. Босански муслимани нису имали статус народа у краљевини. Иако је почетна подјела краљевине на 33 области избрисала традиционалне географске ентитете, напорима политичара Мехмеда Спахе постигнуто је да се 6 области које су чиниле Босну и Херцеговину подударају са 6 санџака из османског периода.", - "160_p125": "Види још \n Федерација Босне и Херцеговине\n Република Српска\n Брчко Дистрикт\n Високи представник за Босну и Херцеговину\n Уставна криза у Босни и Херцеговини\n Република Босна и Херцеговина\n Социјалистичка Република Босна и Херцеговина\n Босна и Херцеговина (1878—1918)\n Босна у средњем веку", - "160_p6": "Вишечлани назив се употребљавао и код Републике Босне и Херцеговине, коју су 15. октобра 1991. године неуставно прогласили муслимански и хрватски посланици. Послије овога, српски посланици су — 24. октобра 1991. године — створили посебну скупштину под називом Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. Она је 9. јануара 1992. прогласила Републику Српску Босну и Херцеговину, а 28. фебруара исте године донесен је и Устав Републике Српске Босне и Херцеговине.", - "160_p63": "Босна и Херцеговина као самостална држава", - "160_p70": "Босна и Херцеговина је по свом државном уређењу јединствена у свијету. Њено уређење је сложеног карактера, а по облику владавине држава је федерална парламентарна република, с тим да се и поред тога званично не дефинише као република због сложености јединица на које је подијељена (кантони и ентитети, од којих један у свом називу има именицу република, а други федерација), али и због подсјећања на ратну тзв. Републику БиХ. Независност државе је призната противно међународном јавном праву, 5. априла 1992. године, након што се неуставним референдумом о независности савезна држава одвојила од Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, из које су претходно иступиле Словенија, Хрватска и Македонија. Стварну независност БиХ је стекла 14. децембра 1995. године, иако и ово многи доводе у питање због међународне управе у БиХ. Савјет министара Босне и Херцеговине се по тренутном Уставу почео састављати од тог 14. децембра послије потписивања Дејтонског мировног споразума, који је зауставио рат и својим анексом -{IV}- (Устав БиХ) уредио изглед послијератне БиХ. Главни град земље је остало Сарајево.", - "160_p91": "Босна и Херцеговина заузима положај између јадранске обале Балканског полуострва и Панонске низије и Моравског базена. Стога су и главни путни правци ове републике везе двију поменутих области југоисточне Европе. Главна тешкоћа земље је њен веома изражен планински карактер и тешка непроходност, што је знатно допринијело спором развоју саобраћаја у земљи.", - "160_p40": "У оквиру жупе Босна били су то:\n Катера (тј. Котор или Которац, несигурна локација)\n Десник (тј. Сутјеска на Трстивници)", - "160_p11": "Босна и Херцеговина се састоји од двије географске и историјске цјелине: већег босанског дијела на сјеверу (око 42.000 -{km²}-) и мањег херцеговачког на југу. Босна је већином планинска, а исто се односи и на Херцеговину, с тим да је разлика у карактерима тла. Босна је насељенија и богатија шумама и обрадивим земљиштем, док је Херцеговина кршевитија.", - "160_p126": "Профил Босне и Херцеговине на сајту Би-Би-Си њуз\n Канцеларија Високог представника за БиХ\n Мапа Босне и Херцеговине \n Босна и Херцеговина инфо", - "160_p4": "Вишечлани назив Босна и Херцеговина потиче од назива двију географских области (област Босна и област Херцеговина), чија су имена преузета истовјетно тј. употребљена у имену државе неизмјењена и повезана везником и. Почиње се употребљавати након што је Аустроугарска, на основу одлука Берлинског конгреса (1878), анкетирала османски Босански пашалук (изузев Новопазарског санџака) и од њега створила јединствено управно подручје — кондоминијум Босну и Херцеговину.", - "160_p13": "Динарски дијелови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом код Неума и на полуострву Клек избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанскохерцеговачких ријека (Уна, Врбас, Босна, Дрина), од југа ка сјеверу, односно у случају Неретве већим дијелом од сјевера ка југу, а посебан облик у крајолику чине пространа крашка поља на југозападу, југу и југоистоку земље (Ливањско поље, Дувањско поље, Попово поље).", - "160_p41": "Средњовјековна Босна", - "160_p1": "Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. Три најбројнија народа су Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, Босна и Херцеговина има 3.531.159 становника.", - "160_p101": "Према овим контроверзним резултатима пописа, структура пописаног становништва Босне и Херцеговине према изјашњавању по националној припадности изгледа овако:\n Бошњаци (1.769.592; 50,11%)\n Срби (1.086.733; 30,78%)\n Хрвати (544.780; 15,43%)\n остали (96.539; 2,73%)\n не изјашњава се (27.055; 0,77%)\n без одговора (6.460; 0,18%)", - "160_p87": "Пољопривреда \nБосна и Херцеговина се налази на површини од 5.120.000 хектара. Површина пољопривредног земљишта обухвата 2.200.000 хектара од чега је 1.598.000 хектара обрадиво земљиште. Највећа подручја под обрадивим површинама заузимају оранице и баште 1.035.000 хектара, воћњаци 101.000 хектара, виногради 5.000 хектара и ливаде 457.000 хектара. Поред тога, пољопривредне површине чине и пашњаци са 599.000 хектара и баре, трстици и рибњаци са 3.000 хектара. Шуме и шумска земљишта у Босни и Херцеговини простиру се на површини од 3.231.500 хектара што чини 60% укупне површине.", - "160_p98": "Према непотврђеном попису из 1991. године, у тадашњој БиХ је живјело 43,65% Муслимана, 31,38% Срба и 17,31% Хрвата, док се 5,49% људи декларисало као Југословени, а 2,14% као остали (око 10.000 Црногораца, 5.000 Албанаца, 4.000 Украјинаца итд.). Вјерски састав унутар Републике је био сличан националном. Подаци су се отад па до данас знатно промијенили, јер је у рату погинуло преко 100.000 људи, а скоро половина становништва тадашње БиХ је емигрирало унутар или ван земље.", - "160_p39": "У њој су се налазили утврђени градови:\n Достиника (или Достиник, негдје између данашње Сјенице и Пријепоља)\n Чернавуск (Црна Стијена, у близини Милешеве)\n Међуријечје (изнад ушћа Праче у Дрину код Горажда)\n Дрежник (изнад Великог Рзава или Пљевља)\n Лесник (на Дрини)\n Салинес (тј. Соли, данашња Тузла)", - "160_p9": "Крајње тачке Босне и Херцеговине су:", - "160_p3": "Назив \nПрема ширем консензусу први сачувани помен Босне налази се у De administrando imperio написаном средином Х вијека, који Босну описује као малу земљу коју настањују Срби. Босна је тада била засебна земља у оквиру српске државе, чији су је други дијелови окруживали са свих страна.", - "160_p86": "Главни трговински партнери Босне и Херцеговине су Србија, Хрватска, Црна Гора, Њемачка, Словенија, Италија, Турска итд.", - "160_p83": "Уз Србију, Босна и Херцеговина је била једна од двију средње развијених република у СФРЈ. Пољопривреда је углавном била у приватним рукама, али посједи су били мали и непрофитабилни, док се храна углавном увозила. За вријеме социјализма, у БиХ је форсирана тешка и војна индустрија, па је република имала велики дио југословенских војних и индустријских постројења.", - "160_p105": "На нивоу ентитета службени језици су стандардни национални језици конститутивних народа БиХ. У Републици Српској се ти језици називају: језик српског народа, језик хрватског народа и језик бошњачког народа, док се у Федерацији БиХ називају српски, хрватски и „босански” језик. Српски и бошњачки језик користе два равноправна писма: латиницу (познату и као гајица) и ћирилицу (српска ћирилица), док хрватски користи само латиницу.[http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/4659_politika-upotrebe-jezka.pdf \"Босна и Херцеговина - Политика употребе језика и писма у агенцији за државну службу] Приступљено 19.08.20.", - "160_p2": "СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република СФР Југославије. По распаду Југославије, избио је рат; завршен је 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума.", - "160_p46": "У средњовековној Босни је постојала општа свест, барем међу племићима, да су са Србијом делили заједничку државу и да припадају истој етничкој групи. Та свест се временом смањивала због разлика у политичком и друштвеном развоју, али задржала се у Херцеговини и деловима Босне који су били део Србије.", - "160_p93": "Поред њих, у Зворнику и Бијељини постоје прикључци на жељезничку мрежу Србије. У Босни и Херцеговини раде два жељезничка предузећа: на подручју Федерације то су Жељезнице Федерације Босне и Херцеговине, а у Републици Српској то су Жељезнице Републике Српске.", - "160_p15": "Клима Босне и Херцеговине већим је дијелом умјереноконтинентална, са топлим љетима и хладним зимама. У дијеловима у којима влада ова клима, најтоплија подручја су на сјевероистоку, док средње температуре опадају према југозападу, идући долинама ријека према средњем појасу. Годишње количине падавина крећу се од 700 -{L/m²}- до 1.100 -{L/m²}-.", - "160_p104": "Језици \nБосна и Херцеговина нема свој службени језик. Јужнословенско становништво ове државе говори готово истовјетним језиком који је разумљив за све три националне групе унутар БиХ као и у сусједним државама: Хрватској, Србији и Црној Гори, па га неки лингвисти сматрају једним језиком. Разлике ипак постоје у стандардизацији, тако да постоје три националне стандардизације: српску, хрватску и бошњачку.", - "160_p84": "Три године ратовања уништиле су привреду и инфраструктуру, па је производња пала за преко 80%. Након 1995. године, производња се мало опоравила (1996—1998), али раст се знатно успорио 1999. године. БДП је 1990. године био и даље дубоко испод нивоа. Незапосленост је 2007. године износила 29%. Тешко је тачно оцијенити стање привреде јер иако оба ентита објављују своје статистике, статистике за цијелу државу су ограничене. Осим тога, службене статистике се не баве сивом економијом, која је врло присутна у цијелој земљи и у свим сегментима друштва.", - "160_p88": "Главни пољопривредни производи Босне и Херцеговине су жито (кукуруз) те разне врсте воћа и поврћа. Под ораницама и баштама се у 2005. години налазило 1.025.000 хектара, а од тога је 556.000 хектара било засијано, док су 466.000 хектара били угари и необрађене оранице. Под житарицама је било 318.000 хектара, 145.000 хектара под крмним биљем, а 83.000 хектара под поврћем.", - "160_p22": "Природа \nБосна и Херцеговина је изузетно богата разноврсним биљним и животињским свијетом. Биосфера БиХ има ту погодност да је земља релативно ријетко насељена и да постоје потпуно ненасељене области. Ок�� половина површине БиХ је под шумом, а посебно њене планине. Због ограничене приступачности, свијет природе је мало угрожен, а станишта ријетких биљака и животиња очувана. У БиХ живе многе животиње које су изумрле у другим дијеловима Европе.", - "160_p5": "Од завршетка Првог свјетског рата до завршетка Другог свјетског рата, држава није постојала као цјеловита јединица. Вишечлани назив се поновно почео користити након проглашења Федеративне Народне Републике Југославије (1946) у којој је Народна Република Босна и Херцеговина била једна од федералних јединица. Доношењем новог југословенског устава (1963), преименована је у Социјалистичку Републику Босну и Херцеговину.", - "160_p82": "Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и осам службених градова. То су: Бања Лука, Бијељина, Добој, Источно Сарајево, Мостар, Приједор, Сарајево и Требиње. Градови Сарајево и Источно Сарајево састоје се од неколико општина, док се Градови Бања Лука, Бијељина, Добој, Мостар, Приједор и Требиње састоје од територија некадашњих истоимених општина. Градови такође имају своју градску скупштину (вијеће) и градску управу, чија је моћ између општина и владе кантона (или владе ентитета у Републици Српској).", - "160_p7": "Тренутно, вишечлани назив службено се употребљава за тзв. „дејтонску” Босну и Херцеговину и „вашингтонску” Федерацију Босне и Херцеговине.", - "160_p102": "Према вјерској припадности, пописано становништво се изјаснило да припада сљедећим вјероисповијестима:\n исламска (1.790.454; 50,70%)\n православна (1.085.760; 30,75%)\n католичка (536.333; 15,19%)\n атеисти (27.853; 0,79%)\n агностици (10.816; 0,31%)\n остали (40.655; 1,15%)\n не изјашњава се (32.700; 0,93%)\n без одговора (6.588; 0,19%)", - "160_p96": "У Босни и Херцеговини постоји 25 званично уписаних аеродрома, али само су четири уврштена на листу аеродрома са -{IATA}- кодом ():\n Аеродром „Бутмир” Сарајево — -{SJJ}-\n Аеродром „Маховљани” Бањалука — -{BNX}-\n Аеродром Мостар — -{OMO}-\n Аеродром Тузла — -{TZL}-", - "160_p103": "Највећи градови у БиХ", - "160_p65": "Муслимански и хрватски посланици су, без пристанка српских посланика, организовали Референдум о независности Босне и Херцеговине од Југославије, 29. фебруара и 1. марта 1992. године, који је бојкотовала велика већина Срба. Излазност на референдуму је била 63,7% (према Уставу СР БиХ, за такву одлуку је била потребна двотрећинска већина), а 92,7% оних који су изашли гласало је за независност. Крња влада СР Босне и Херцеговине прогласила је независност недуго послије тога, а 6. априла 1992. године су је као независну државу признали Европска заједница и САД.", - "160_p77": "Ентитети и административна подјела", - "160_p73": "Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине је законодавни орган државе. Она се састоји од два дома: Дома народа ПС БиХ и Представничког дома ПС БиХ. Дом народа се састоји од 15 делегата, од којих су двије трећине из Федерације (пет Бошњака и пет Хрвата) и једна т��ећина из Републике Српске (пет Срба). Представнички дом се састоји од 42 посланика, од којих се такође двије трећине бира у Федерацији, а једна трећина у Републици Српској, по истом принципу за први дом.", - "160_p120": "У Босни и Херцеговини постоји осам државних универзитета: Универзитет у Сарајеву, Универзитет у Источном Сарајеву, Универзитет у Бањој Луци, Универзитет у Тузли, Универзитет у Мостару (западни Мостар), Универзитет Џемал Биједић (источни Мостар), Универзитет у Зеници и Универзитет у Бихаћу, као и 14 приватних универзитета и факултета у Сарајеву, Бањој Луци, Тузли, Добоју, Приједору, Бијељини, Травнику и Градишци. Све високообразовне установе подлијежу националним (у Републици Српској) или кантоналним (у Федерацији БиХ) законима о вишем образовању.", - "160_p64": "Слабљењем комунизма и појавом вишестраначког система у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, стара комунистичка доктрина братсва и јединства изгубила је значај, што је пружило прилику тек новонасталим националистичким странкама све три народа (Странка демократске акције, Српска демократска странка и Хрватска демократска заједница) да освоје већину на парламентарним изборима 1990. и оформе лабаву коалицију којом је успешно окончана владавина комуниста. Тачка разилажења у овој коалицији била је судбина СР Босне и Херцеговине: српски представници су се залагали за останак у југословенској федерацији, док су представници босанских муслимана (од 1993. усвојен је назив Бошњаци) и Хрвата тражили независност. На засједању 14. и 15. октобра 1991. године, парламент је — без српских представника — донео Меморандум о независности. Као одговор на ово, српски представници су напустили парламент СР БиХ, а потом 24. октобра 1991. године — основали Скупштину српског народа Босне и Херцеговине, која је 9. јануара 1992. једнострано прогласила оснивање Српске Републике Босне и Херцеговине. 18. новембра 1991. године, и Хрвати су једнострано прогласили оснивање Хрватске Заједнице Херцег-Босне.", - "160_p89": "Босанска Посавина и Семберија су главне житнице цијеле државе, док је херцеговачки крај погодан за узгајање винове лозе.", - "160_p54": "Иако је аустроугарска окупациона власт брзо угушила почетни оружани отпор након преузимања Босне и Херцеговине, тензије су остале у неким дијеловима земље (нарочито у Херцеговини), а догодило се и масовно исељавање муслиманског становништва у крајеве које је контролисало Османско царство. Стање релативне стабилности је ускоро достигнуто, па су аустроугарске власти биле у могућности да изврше бројне друштвене и административне реформе, с циљем успостављања стабилног политичког модела у Босни и Херцеговини који ће помоћи у ишчезавању тада већ увелико проширеног национализма међу Јужним Словенима. Зато су Аустроугари урадили много на кодификовању закона, увођењу нових политичких пракси и — генерално говорећи — модернизацији.", - "1691_p6": "Црна Гора се налази у југоисточној Европи на Балкану. Територија Црне Горе заузима приближно 13.812 км2. Граничи се са Хрватском (14 км) на западу, Босном и Херцеговином на сјеверу (225 км), Србијом на истоку (203 км), Албанијом на југу (172 км), а од Италије је раздвојена Јадранским морем. Дужина обале је 293,5 км.", - "1691_p49": "У Првом балканском рату 1912—1913. Црна Гора је била у савезу са Србијом, Грчком и Бугарском против Османског царства. И поред великих губитака на његовом ослобађању, Црна Гора је морала да препусти освојени Скадар новооснованој Албанији, али је са Србијом успоставила заједничку границу у Новопазарском санџаку и Метохији.", - "1691_p0": "Црна Гора је суверена земља у југоисточној Европи која лежи на источној обали Јадранског мора. Граничи се са Босном и Херцеговином на сјеверу, Србијом на истоку, Албанијом на југу и Хрватском на западу. Броји око 620 хиљада становника. Главни и највећи град је Подгорица док Цетиње има статус пријестонице.", - "1691_p8": "Црна Гора се распростире од високих врхова на граници са Србијом и Албанијом и шири се великом равницом која се простире неколико километара. Равница грубо нестаје на сјеверу, гдје се Ловћен и Орјен нагло спуштају у Боку Которску.", - "1691_p29": "Прве словенске миграције на територију данашње Црне Горе су се одвиле у 5. вијеку, а први већи талас Словена стиже у првој половини 6. вијека. Словени који су дошли у Дукљу су претходно путовали са другим Бијелим Србима из Бојке и стигли у Сервију која се налазила у византијској теми Солун.", - "1691_p43": "Независност Црне Горе", - "1691_p99": "Црна Гора је поморска земља са дугом поморском традицијом. Бокељи и Бока Которска добар дио своје историје везују за море и поморство. Котор је био старо поморско средиште овог дијела Јадрана. Данас, лука са највећим значајем за привреду земље и привреду Србије је лука Бар. Такође, постоји редовна поморска линија фериботом Бар-Бари. Котор, Тиват и Зеленика, сви у Боки, су мање луке.", - "1691_p12": "Бококоторски залив састоји се од четири мања залива: Топланског, Тиватског, Рисанског и Которског. Топлански и Тиватски залив спаја тјеснац Кумбор, а Тиватски и Рисански тјеснац Вериге.\n Паштровићко приморје протеже се од Боке до Улциња. Изнад њега се издижу планине Румија и Суторман. Некадашње острво Свети Стефан пјешчаном превлаком спојено је са обалом и претворено у полуострво и туристички град-хотел. Овај дио Јадранске области располаже пјесковитим плажама Петровац, Милочер, Свети Стефан, Улцињ итд. Велика Плажа код Улциња је најдужа од плажа у Црној Гори, дуга око 13 км.\n Барско поље је најзначајнији жељезнички, лучки и индустријски центар.\n Скадарски басен представља највећу криптодепресију на Балканском полуострву. Његова највећа дубина лежи 38 m испод нивоа мора, а површина воде језера је 6 m изнад нивоа мора. Оно ��е уједно и највеће језеро Црне Горе.\n Зетско-Бјелопавлићка равница се протеже око ријека Мораче и Зете све до недалеко од Никшићког поља. Плодно тло, обиље воде, медитеранска клима учинили су да је ово најплоднији дио Црне Горе и њена житница.", - "1691_p11": "Јадранска област захвата релативно узани појас Црногорског приморја од рта Оштро до ушћа ријеке Бојане, а према унутрашњости Јадранска област се шири ка долини Бојане и Скадарској котлини, и ка долинама Мораче и Зете. На кречњачкој подлози развила се посебна врста тла-црвеница, погодна за узгој дувана, винове лозе, воћа, маслина и других култура. Поред црвенице јавља се и флишно земљиште. Јадранска област се дијели на: Бококоторски залив, Црногорско или Паштровићко приморје, Барско поље, Скадарски басен и Зетско-Бјелопавлићку равницу.", - "1691_p96": "Црна Гора је по свом положају медитеранска и балканска земља, па је и главни саобраћајни правац у земљи веза између лука на Јадрану и балканске унутрашњости у залеђу. Главна тешкоћа земље је њен веома изражен планински карактер и непроходност, што је знатно допринијело спором развоју саобраћаја у земљи.", - "1691_p34": "Након Немањиног повлачења 1196. и предаје власти средњем сину Стефану, Вукан почиње да води активну политику са циљем преузимања власти у Рашкој, што му на кратко и успијева почетком 13. вијека, али по цијену ступања у вазалне односе са краљевином Угарском чији владари од тада у својој титули носе и титулу краљ Србије. Без обзира на то, он је вратио Зети краљевску титулу, тако да су и он, као и његов син и наследник Ђорђе управљали њоме са титулом краља, до почетка 40-их година 13. вијека. Међутим, током владавине Уроша I, укида се наследно управљање Зетом и другим областима краљевине Србије, а управу над областима је додјељивао сам краљ. Током овог периода, на простору Зете подижу се значајни манастири: Свети Петар у Бијелом Пољу (у коме је писано Мирослављево јеванђеље), Ђурђеви Ступови у Беранама, Морача и други, а у писаним изворима се по први пут јавља њено данашње име Црна Гора.", - "1691_p25": "Најстарији трагови људских насеобина на тлу данашње Црне Горе датирају из средњег палеолита. У пећини Црвена стијена, близу границе са Босном и Херцеговином над Требишњицом, пронађена су оруђа за рад, оружја за лов, предмети везани за сакралну употребу и накит, који се датирају у доба од прије шездесет, односно тридесет и пет хиљада година. Налази насеља из каменог доба су пронађени код Берана у Беран Кршу и Петњику, док из бронзаног доба потичу остаци утврђења у Петровићима код Црвене стијене, Заврх код Никшића и Међеђој глави код Подгорице, затим насеља из Зогањ-Ћерета код Улциња и Бједетића на Лиму, осликана пећина код Рисна и читав низ усамљених налаза. Из прелазног периода бронзаног у гвоздено доба, пронађени су махом појединачни налази, док су у гвоздено доба датиране некрополе у Мијелој на Скадарском језеру и Будви са насељем из истог доба, затим хумке у Готовуши над Ћехотином, код Берана и Црвене стијене.", - "1691_p17": "На климу Црне Горе утичу велике водене површине Јадранског мора и Скадарског језера, као и дубок улазак Бока Которске у копно, планинско залеђе у близини обале (Орјен, Ловћен и Румија) и планинама Дурмитор, Бјеласица и Проклетије.", - "1691_p4": "Име Црна Гора се на овим просторима први пут званично јавља 1296. године у повељи српског краља Стефана Уроша II Милутина из династије Немањића. Јавља се у облику -{оть Чрне Горе}-, у контексту области око Црмнице и врањинскога манастира, Скадарског језера. Та Црна Гора је једна од бројних области у средњовјековној српској монархији која носи идентично име. Значење имена лежи у словенском топониму за велике и густе горе или мрке шумовите предијеле, а овдје је изведено према томе што су у средњем вијеку Ловћен, његова предгорја и подручја староцрногорских планина били покривени густим (црногоричним) шумама.", - "1691_p27": "Током античког периода, на простору западног Балкана, живјела су илирска племена. На простору данашње Црне Горе и сјеверне Албаније, живјели су Лабеати. Они су основали град Скодру (данашњи Скадар), који је у 3. вијеку п. н. е. постао престоница простране илирске државе, на чијем челу се нашао краљ Агрон. Њихово гусарење по Јадрану, довело је до два рата са Римљанима (229—228. п. н. е. и 219. п. н. е.) у којима су Илири предвођени краљицом Теутом сузбијени, након чега се она повукла у Рисан и прихватила мир којим су Римљанима припале територије западно од Боке. Током наредних вијекова, Римљани су заузели цијели Балкан, а посљедњи отпор Илира сломљен је за вријеме Батоновог рата (6—9).", - "1691_p129": "Најдетаљнији и најсвеобухватнији водич кроз Црну Гору\n Црна Гора — Званична презентација \n Сажета историја Црне Горе на сајту Монтенет", - "1691_p44": "Како је Црна Гора и даље пружала помоћ херцеговачким устаницима, Порта је 1862. поново послала Омер-пашу Латаса да покори Црну Гору. Црну Гору од капитулације је поново спасила дипломатска акција Русије. Кнез Никола I је више успјеха имао у рату 1876—1878. након новог устанка у Херцеговини. За разлику од Србије, Црна Гора је имала више успјеха и однијела побједе на Вучјем долу и Фундини. Берлинским конгресом територија Црне Горе је удвостручена и призната јој је независност.", - "1691_p5": "У италијанским изворима Црна Гора се први пут помиње у изворном облику 1348. као -{Cerna Gora}-, а у дубровачким изворима 1379. као -{Cernagora}-. Италијански извори је такође биљеже као -{Montagna Negra}-, -{Montenegro}- или -{Monte Negro}- и отуда је име -{Montenegro}- ушло у несловенске језике. Као -{Montenegro}- спомиње се и у латинским которским споменицима 1397, а као -{Monte Negro}- 1443. и -{Crnagora}- 1458. Године 1435, у уговорима између деспота Ђурђа Бранковића и Млечана помињу се -{catuni Cerna Gora}- или -{catunos Cernagora}-.", - "1691_p50": "У Првом свјетском рату Црна Гора је ст��ла уз Србију против Централних сила. Херојске подвиге, црногорска војска је показала штитећи повлачење српске војске кроз Албанију, али је на крају и сама капитулирала 1916, а краљ Никола је напустио земљу. Године 1918, српска и друге савезничке војске ослобађају Црну Гору од окупатора. Након ослобађања, у Подгорици се окупља Подгоричка скупштина која доноси одлуку о безусловном присаједињењу Црне Горе Србији.", - "1691_p114": "Светска културна баштина УНЕСКО-а у Црној Гори", - "1691_p119": "Црногорска кухиња зависи од географског положаја, пошто се јела која се служе на приморју разликују од јела у сјеверним брдским предјелима. На приморју је велик утицај медитеранске кухиње, са уобичајеним јелима од морских плодова (рибе, хоботнице, шкампе и лигње).", - "1691_p130": "Државе у Европи\nДржаве чланице НАТО-а", - "1691_p128": "Види још \n Република Црна Гора", - "1691_p7": "Крајње тачке Црне Горе су:\n сјевер: 43° 32' СГШ, 18° 58' ИГД — обронци планине Ковач код мјеста Моћевићи\n југ: 41° 52' СГШ, 19° 22' ИГД — код аде Бојане, на ушћу ријеке Бојане\n исток: 42° 53' СГШ, 20° 21' ИГД — код села Јабланица источно од Рожаја\n запад: 42° 29' СГШ, 18° 26' ИГД — код села Суторина у близини Херцег Новог", - "1691_p32": "Кнез Дукље и оснивач династије Војислављевића Стефан Војислав успио је 1036. године да накратко збаци византијску власт, али је ухваћен и одведен у Цариград. Свега неколико година касније, Војислав је побјегао из заробљеништва и поново збацио византијску власт у Дукљи, користећи се унутрашњим сукобима у самој Византији, али и словенским устанком Петра Дељана који је букнуо 1041. године. Током јесени 1042. године драчки стратег је напао Дукљу. Користећи се ратним лукавством, Војислав га је навукао у уске кланце недалеко од Бара и у изненадном ноћном нападу 7. октобар (данас се овај датум узима као дан војске Црне Горе) разбио византијску војску у бици код Бара.", - "1691_p116": "Црногорска кухиња је резултат географског положаја Црне Горе и њене дуге историје.", - "1691_p52": "Због италијанског незадовољства да будућа Србија има излаз на море, ова краљевина подстиче многе бивше чиновнике краља Николе, као и противнике безусловног уједињења са Србијом, на побуну, а за њено дизање искориштени су божићни црквени сабори 7. јануара 1919. године. Како побуна није дала жељени резултат, она се претворила у хајдучију побуњеника (Зеленаша) против чиновника нове власти (Бјелаша) која је потрајала све до 1926. године. Унутар новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Црна Гора је реорганизована у Зетску област, а 1929. је проширена у Зетску бановину Краљевине Југославије.", - "1691_p10": "Планине Црне Горе спадају у једне од најнегостољубивијих терена у Европи. Њихова просјечна надморска висина је више од 2.000 m. Највиши врх Црне Горе је Зла Колата на Проклетијама са надморском висином од 2534 m. Један од најпознатијих врхова Црне Горе је Боботов Кук на планини Дурмитор, који се налази на висини од 2523 m. Планине Црне Горе спадају у терене Балканског полуострва највише измијењене ерозијом током посљедњег леденог доба.", - "1691_p30": "На простору данашње Црне Горе, развила се у раном средњем вијеку кнежевина Дукља, која је заједно са околним српским приморским кнежевинама ушла у састав прве српске државе коју је средином 9. вијека основао кнез Властимир.", - "1691_p26": "Поред ових налаза, треба истаћи и остатке четири утврђења (Јазаљ, Рогамске стране, Тријебач и Кабао) око ушћа Зете у Морачу, која нису датирана, као и хумке на Цијевној код Подгорице, Грбљу, у Његушима, Цетињу и Никшићу, на Савином лакту и код Црвене стијене (Бањани и Дрпе). Налази предмета сродних Старчевачкој култури на цијелој територији данашње Црне Горе, указује на континуитет људских насеља на овом простору.", - "1691_p28": "Током римске владавине, на простору данашње Црне Горе, појавило се племе Доклеата, чији се главни град налазио недалеко од данашње Подгорице и звао Доклеа, од чега је у средњем вијеку настао термин Дукља, за државу насталу на том простору. Првобитно је подручје данашње Црне Горе ушло у састав провинције Далмација, а касније, послије Диоклецијанових реформи (293), улази у састав провинције Превалитане. На њеном простору се, уз већ поменуту Доклеу, јављају градови Rhisinium, Butua и Olcinium на обалама Јадранског мора и Andabra у унутрашњости. Подјелом Римског царства 395. године, готово цијело подручје данашње Црне Горе улази у састав Источног римског царства. Током наредних вијекова, цјелокупно Балканско полуострво бива изложено варварским нападима у којима су уништене тековине Римске државе, велики број градова је порушен, укључујући и Доклеу, а локално романско становништво се одржало само у јаким приморским градовима, у којима су се склањали и избјегли Романи из унутрашњости.", - "1995510_p0": "Река Дрина (346 -{km}-) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља (надморска висина 470 -{m}-). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Босне и Херцеговине.", - "1995510_p30": "Занимљивости \n Дрина је после смрти цара Теодосија 395. године била граница између Западног и Источног римског царства. Мит о Дрини као хиљадугодишњој граници источне и западне цивилизације настао је у 20. веку као идеја хрватског политичара Милана Шуфлаја, која се сматра идеолошком претечом усташког покрета.\n У стара времена имала је име Дринос, а народ јој је дао име Зеленика или Зеленка, по боји воде.\n Дуж Дрине, границе Аустроугарске и Србије, 1914. и 1915. вођене су велике ратне операције.\n 27. марта 1896. водостај Дрине порастао је за 14 -{m}- и она је поплавила мост у Вишеграду.\n Крајем 19. века реком су крстарили аустроугарски пароброди и долазили до Зворника.\n Њен вијугави ток у народном предању забележен је речима \"Ко ће криву да исправи Дрину\" или \"исправља��и криве Дрине\". Народна изрека односи се на бескористан посао.\n Дужина тока Дрине кроз Србију износи 220 -{km}-.\n На Дрини се интензивно одвијало сплаварење. Први сплавови, \"дашчаре\" и \"гредаре\", кренули су из Дервенте и Перућца 1856. године. Сплавовима се одвлачила дрвена грађа, низводно, за продају са обронака Таре и Звијезде. Сплаварење се одржало све до изградње ХЕ \"Бајина Башта\". Као успомена на традицију, на Дрини се сваке године одржавају спортско-туристичке манифестације: Дринска регата (од 1994), Зворничка регата (од 2003), Братуначка регата (од 2007)\n У турско време, за време аустроугарске и у периоду између два светска рата за транспорт робе Дрином, све до ушћа у Саву, користиле су се и дрвене лађе: \"буринке\" и \"звоникуше\", носивости до 13 тона.\n Данас се одржава Крстарење реком Дрином у организацији туристичких агенција из Бајине Баште и Вишеграда, између ова два града, на релацији Перућачко језеро—Андрићград у Вишеграду.", - "1995510_p16": "Река носи име Дрина од места где се спајају Пива и Тара код Шћепан Поља на црногорско-босанскохерцеговачкој граници. Горњи ток Дрине дуг је 92 -{km}- и простире се до Вишеграда. Изнад Вишеграда у Дрину се улива водом богата река Лим. Са површином слива 10.425 -{km}-² горњи ток Дрине обухвата 52,3% укупног слива.", - "1995510_p6": "Дрина са рекама које је стварају Таром и Пивом настаје у области високог карста у централним Динаридима. Припада црноморском сливу. Реке изворнице теку у правцу северозапада низ тектонску структуру високог карста. Јака ерозија у кречњачким масивима произвела је готово непроходне дубоке и уске кањоне. Стога у горњем току реке не постоји много насеља. Тек су изградњом пруге Београд-Бар саобраћајно повезана насеља из долине Пиве и Таре. На месту где се састају Пива и Тара код Шћепан Поља/Хума настаје Дрина као типична долинска река, са бројним променама у правцу. Пример је данас потопљена клисура Дрине између планина Зловрх (врх Зловрх, 1526 м) и Звијезда (Велики Столац, 1673 м).", - "1995510_p37": "Сплавари на Дрини (1951) - Филмски центар Сарајево - Званични канал\n Дрина у Бањи Ковиљачи\n Река Дрина од Перућца до Бачеваца\n Дринска регата Бајина Башта - званична презентација\n \n О некадашњем и данашњем саобраћају на Дрини. \"Политика\", 6-9. јан. 1938", - "1995510_p4": "Већи градови кроз које протиче Дрина су: Фоча (400 -{m}-), Горажде (345 -{m}-), Вишеград (300 -{m}-), Бајина Башта (260 -{m}-), Зворник (140 -{m}-) и Лозница.", - "1995510_p7": "Геологија \nСлив Дрине, који се простире на готово 20.000 -{km}-², има једноставну геолошку структуру. У горњем току доминирају доломитне стене из периода средње и горње креде, кречњаци, као и кластични седименти. Слив Сутјеске изграђен је од формација из периода скитског тријаса. Средњи ток између Фоче и Горажда састоји се из кластичних седимената, Филита, кречњака и шкриљаца из палеозоика. Доњи ток је сачињен од неогених седимената. Алувијални наноси граде долину ре��е, нарочито у доњем току, док су наноси шљунка бројни целом дужином реке.", - "1995510_p13": "Ток Дрине може се оделити у четири природне целине: реке изворнице (Тара и Пива), горњи, средњи и доњи ток.", - "1995510_p17": "Средњи ток \nСредњи део тока Дрине дуг је 163 -{km}-. Обухвата кањон Дрине дубок до 1000 метара између планина Таре и Звијезде, где је данас акумулационо језеро ХЕ Бајина Башта. На потезу од Вишеграда до Зворника река често мења правац. Површина слива у средњем току износи 3866 -{km}-², што је 19,4% укупног слива.", - "1995510_p2": "Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 -{m}-).", - "1995510_p11": "Ток \nОд спајања Таре и Пиве до ушћа ток Дрине дуг је 346 -{km}-. Значајни градови на Дрини су: Фоча, Горажде, Вишеград и Зворник у Босни, као и Бајина Башта и Лозница у Србији. Висока концентрација раствореног кречњака доводи до тога да воде Дрине имају карактеристичну зелену боју.", - "1995510_p8": "Хидрологија \nВодни режим реке Дрина припада типичним режимима типа снег-киша, са примарним врхунцем водостаја у априлу и секундарним у децембру. Већи део тока протиче кроз планине, док је цео горњи ток у високим планинама Динарида, што доводи до тога да јаке падавине и топљење снега доводе до великих протока. Речни пад, на дужини отприлике 500 -{km}-, износи 2000 метара (извор је на приближно 2000 метара надморске висине, ушће на 80-ак метара). Осим Таре и Пиве, река Лим је најзначајнија притока. Укупна површина слива износи 19.926 km² (од тога на слив Лима отпада 5963 -{km}-², 1853 -{km}-² на слив Таре и 1602 -{km}-² на слив Пиве).", - "1995510_p31": "Крстарење реком Дрином \nКрстарење реком Дрином је туристичка атракција коју организују туристичке агенције из Бајине Баште и Вишеграда, на релацији Перућац—Вишеград—Перућац, у дужини пловног пута од 54-{km}-, у једном правцу.", - "1995510_p38": "Ријеке Републике Српске\nРеке Србије\nРеке Црне Горе\nРеке црноморског слива", - "1995510_p35": "Види још \n Списак река у Србији\n Подриње\n Кањон Дрине", - "1995510_p5": "Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.", - "1995510_p36": "Републике Српска - Јавна установа „Воде Српске“: „Слив Дрине“, приступ 20. 4. 2013.", - "1995510_p28": "Мостови \nДрина је премошћена на доста места. Од свих мостова најпознатији је стари мост у Вишеграду, задужбина Мехмед паше Соколовића, изграђен 1571. године. Мост је у роману На Дрини ћуприја описао нобеловац Иво Андрић.", - "1995510_p10": "Дрина је пре изградње брана била позната по повремено екстремно високом водостају. Дана 27. марта 1896. јаке падавине, комбиноване са снегом који се топи, подигле су проток воде у средњем току до 9500 -{m}-³/-{s}- (упореди: просечан проток Дунава код Београда износи 5600 -{m}-³/-{s}-). Вода је однела више насеља. Тадашњи максимални ниво водостаја 16 метара реткост је у свету, осим у тропским крајевима. Тада је, на пример, био потпуно потопљен Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду.", - "1995510_p12": "Посебно у доњем току Дрина ствара бројне меандре који протичу кроз теснаце и долине, због чега се Дрина сматра једном од најлепших река Балкана.", - "1995510_p21": "Укупну водну масу Дрина чине доприноси река: Лим 113 -{m}-³/-{s}- (28,6%), Тара 77 -{m}-³/-{s}- (19,5%), Пива 73 -{m}-³/-{s}- (18,7%), Ћехотина 22 -{m}-³/-{s}- (5,6%) Дрињача 21 -{m}-³/-{s}-, Прача 21 -{m}-³/-{s}- (свака по 5,3%), као и Сутјеска 13-{m}-³/-{s}-, Јадар 10 -{m}-³/-{s}- и Рзав 8 -{m}-³/-{s}-. Једна од притока је и Трешњица.", - "291983_p3": "Спољашње везе \n Општина Прибој, веб-сајт локалне самоуправе\n Географија која слуђује („Вечерње новости“, 29. мај 2013)\n Саставци-село са 4 државне границе (vesti-online.com)\n Нота амбасаде Републике Србије у Канбери о Саставцима, мапа и положај", - "291983_p0": "Саставци су сеоска месна заједница која припада општини Прибој. Седиште ове месне заједнице се налази у насељеном месту Међуречје, које припада општини Рудо (Република Српска, БиХ). Међуречје је са свих страна окружено територијом Републике Србије и прибојском и месном заједницом Саставци. МЗ Саставци обухвата насељена места: Касидоле, Батковиће, Херцеговачку Голешу, Пожегрмац и Црнуговиће. По попису из 2011. године на подручју ове месне заједнице живело је 1.029 становника.", - "4162643_p0": "Вуковарска ада је речно острво на Дунаву које се налази у близини Вуковара. Територија је под спором између Хрватске и Србије.", - "4162643_p6": "Острва на Дунаву\nСпорне територије\nВуковар", - "4162643_p2": "Оспорена гранична линија \nТоком 1991. године проглашена је аутономна област Славонија, Барања и Западни Срем, чији је главни град био Вуковар. Наредне године, недуго пре распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, ушла је у састав Републике Српске Крајине. Рат у Хрватској, који је трајао све време до 1995. окончан је Ердутским споразумом. Читаво подручје је 1998. интегрисано у састав Републике Хрватске.", - "4162643_p5": "Вуковарска ада је у наредном периоду постала значајно туристичко место у летњем периоду за људе са обе стране Дунава. Међутим, спор по питању власништва два речна острва остао је на снази и током следеће деценије. Статус Шаренградске и Вуковарске аде означен је као највећа препрека на путу ка решењу проблема. И док је Хрватска инсистирала на катастарским књигама, Србија се позивала на Закон о установљењу и устројству Војводине из 1945. године. Као крајња могућност више пута је напомињана међународна арбитража.", - "4162643_p1": "Географија \nВуковарска ада налази се са источне стране Дунава. Од српске обале дели је узак канал ширине 20-30 метара, док је најмања удаљеност до обале Хрватске најмање 250 метара. Облик острва подсећа на бумеранг окренут врхом према Хрватској. Дужина острва је око 3,8 километара, а максимална ширина приближно 600 метара. Острво је богато пошумљено. Површина се протеже на око 32 хиљаде квадратних метара, у зависности од водостаја Дунава. Пешчана плажа је уређена за купаче.", - "4162643_p4": "Споразум Вуковара и Бача \nДо 2006. године границу је обезбеђивала Војска Србије, због чега приступ подручју није био дозвољен са хрватске стране. Договор две државе био је да се контрола врши по пола, средином пловног тока Дунава. Након тога је потписан споразум којим је омогућено кретање држављана обе земље ка Вуковарској ади у периоду од 7 до 20 часова, без пограничне пропуснице. Контролу је надаље преузела гранична полиција. На тај начин је Вуковарска ада постала доступна као излетиште после 16 година. Споразумом између тадашњих општина Вуковар у Хрватској и Бач у Србији, договорено је успостављање трајектне линије за превоз људи и возила преко Дунава. Са радом је средином 2007. године почела скела, а три године касније на поклон је добијен трајект од холандске владе. Пловило под називом Голубица саобраћало је до 2013. године када је Хрватска постала чланица Европске уније. Услед размимоилажења ставова по питању споразума о малограничном прелазу, после тога је била ван функције, а Град Вуковар је 2017. огласио могућност продаје или давања у закуп.", - "4162643_p3": "Став Бадентерове арбитражне комисије био је да границе држава треба да следе поделу савезних република које су биле у саставу бивше државе. Евентуална промена граница условљена је међусобним споразумом који би, према оцени комисије, требало да склопе суседне државе. Тиме је, међутим, настао српско-хрватски гранични спор око поделе земљишта које се налази око корита Дунава. Од заједничке границе две државе са Мађарском на северу простире се Специјални резерват природе Горње Подунавље. Уз њега су са српске стране смештени атари села Бачки Брег, Колут, Бездан, у ком се налази најзападнија тачка државе, затим Бачки Моноштор и Купусина. Са јужне стране општине Апатин, поред резервата су места Сонта и Богојево. Меандри реке утицали на разуђеност граничне линије ка југу све до Бачке Паланке са српске, односно Илока са хрватске стране. У том подручју налазе се два највећа речна острва, Шаренградска и Вуковарска Ада. Обе су до разједињења СФРЈ биле у саставу Социјалистичке Републике Хрватске. Србија је одбила да прихвати границу у тим оквирима, сматравши да она треба да иде средином пловног тога реке. Као аргумент је узето такво решење које је примењено у другим случајевима, односно чињеница да се ток реке временом изменио. С друге стране, Хрватска је усвојила одлуку Арбитражне комисије, позивајући се на катастарске књиге из времена Аустроугарске монархије. Укупна државна граница Србије и Хрватске износи 252 километра, од чега 138 чини ток Дунава. Према истим катастарским документима, Хрватска је своја потраживања са леве стране Дунава проценила на око 10.000 хектара, а део те површине налази се у саставу градских подручја Сомбора, Апатина и Бачке Паланке. У различитим изворима наведено је да Србија полаже право на површину између 900 и 3.000 хектара са десне обале реке.", - "729518_p0": "Република Косово () је званични назив једнострано проглашене државе на територији Републике Србије, са ограниченим међународним признањем, противно Уставу Србије и резолуцији 1244 Савета безбедности УН. Влада са седиштем у Приштини, уз политичко-војну подршку НАТО-а и ЕУ, има дефакто власт над већином Космета, док је Северно Косово, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је међународно-правно регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.", - "729518_p1": "Према резолуцији 1244 Савета безбедности УН цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УН) у оквиру српске суверене територије.", - "729518_p8": "Независност \nНакон ових догађаја, који су се одвијали даље од очију јавности, дошло је до побуне косовских Албанаца у периоду од 1996. до 1999. Томе је следило НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије у трајању од 78 дана. Привремена административна мисија УНМИК је у јуну 1999. од Савезне Републике Југославије преузела власт на Косову и Метохији. Тако су Уједињене нације отпочеле надгледање администрације ове покрајине након што је Савет за безбедност Уједињених нација (СБ УН) усвојио резолуцију 1244. Један од главних циљева резолуције јесте реафирмисање територијалног интегритета СРЈ (чиме КиМ остаје део СРЈ, тј. Србије). Ипак, Скупштина Косова је 17. фебруара 2008. прогласила независност ове покрајине као Република Косово.", - "729518_p34": "Како Косово није међународно призната држава, суочава се са одређеним привредним проблемима. Они, сем из спорног међународног статуса, произилазе из употреба државних симбола и самог назива Република Косово. Летови чија је дестинација Аеродром Приштина немају приступ ваздушном простору Србије. Територија нема одвојене поштанске и позивне бројеве. Тако се за фиксне мреже користи српски број (+381), док мобилни провајдер (+383). Не постоји независан банкарски број (ИБАН), нити посебан интернет домен намењен Косову.", - "729518_p42": "Привремена административна мисија УН \n Мисија владавине права ЕУ на Косову \n Влада Републике Косово\n Канцеларија за Косово и Метохију", - "729518_p2": "Самопроглашено Косово је признала оквирно половина чланица УН. Она није члан многих међународних организација. Према извештајима међународних организација, владавина закона на Косову је у лошем стању, па је присутна трговина људима, шверц дроге (до 40% хероина целе Европе), као и трговина људским органима (за време рата од заробљених Срба и након рата од оних који су их продавали).", - "729518_p9": "Генерална скупштина Уједињених нација је резолуцијом А/63/Л.2 усвојено�� на предлог Србије 8. октобра 2008. захтевала саветодавно мишљење Међународног суда правде о легалности косовске декларације. Суд је 22. јула 2010, гласањем са резултатом 10 према 4, донео одлуку да декларација није прекршила међународни закон. Суд је тврдио да аутори декларације нису привремене институције самоуправе на Косову, него неформална група лидера, којима није забрањено да проглашавају какву год хоће декларацију. Саопштено је и да том приликом није прекршена резолуција 1244, јер она не прејудицира коначан статус Косова.", - "729518_p32": "Упркос другим чињеницама, косовски јавни дуг није изразит, само 5,8% БДП-а, мада би он знатно порастао када би Србија признала независну републику и с њом постигла договор о подели југословенског дуга. Нето страна актива финансијских корпорација и пензионог фонда износи преко 50% БДП-а. Развијен је и банкарски систем, чија је актива порасла са 5% БДП-а у 2000. на 60% БДП-а у јануару 2012. Званично, административне прелазе је 3. септембра 1999. формирао УНМИК. На њима су царински трошкови равно 10%. УНМИК је у име Косова потписник Централноевропског уговора о слободној трговини (ЦЕФТА), те царински трошкови за земље потписнице овог уговора износе 0%.", - "729518_p43": "Сепаратизам у Србији\nНепризнате државе и територије", - "729518_p17": "Србија у почетку није признавала ни ЕУЛЕКС, али његов мандат и овлашћења прихваћени су крајем 2008, као пословање у склопу наставка мандата УНМИК-а на статусно неутралан начин, али са сопственом оперативном независношћу. Дана 10. септембра 2012, након што је утврдила да је Косово суштински испунило своје у оквиру плана, канцеларија је престала са радом. ЕУЛЕКС, пак, наставља своје постојање под косовским и међународним правом, а његов мандат је продужен до 14. јуна 2014.", - "729518_p19": "Устав \nРепубликом владају законодавне, извршне и судске установе одређене косовским уставом, усвојеним 2008. Ипак, Северно Косово је изузетак од тога, јер њиме управљају установе Републике Србије или такозване паралелне институције — оне којим управљају становници Северног Косова, али их финансира Србија. Устав одобрава постојање привремених мисија, Међународне цивилне канцеларије и ЕУЛЕКС-а, и потврђује њихову надгледачку улогу. Ипак, како је већ напоменуто, Међународна цивилна канцеларија је 10. септембра 2012. престала са радом.", - "729518_p10": "Европска унија је предложила властима Србије и Косова да отпочну преговоре ради решавања практичних, животних питања тамошњих становника, што је био услов за давање статуса кандидата Србији. Тако су 8. марта 2011. отпочели преговори Београда и Приштине. Београд је представљао политички директор у Министарству спољних послова Републике Србије Борислав Стефановић, а Приштину потпредседница Владе Косова Едита Тахири. Након неколико рунди преговора током 2011. и 2012, отпочети су нови преговори 2013, с тим што су шефови преговарачк��х тимова сада премијери — Ивица Дачић и Хашим Тачи. Тако је 19. априла 2013. постигнут и парафиран Први споразум о принципима нормализације односа.", - "729518_p14": "Република Косово је члан Међународног монетарног фонда (ММФ), Светске банке, Европске банке за обнову и развој, Већа за регионалну сарадњу земаља југоисточне Европе, као и Међународне уније друмског саобраћаја.", - "729518_p12": "Међународно цивилно и безбедносно присуство ради под окриљем резолуције 1244 Савета безбедности ОУН. У првим годинама од резолуције, то је укључивало само деловање Привремене административне мисије Уједињених нација (УНМИК), али је касније проширено на Мисију владавине права Европске уније (ЕУЛЕКС), која је од децембра 2008. распоређена на Косову ради преузимања одговорности у области полиције, царине и правосуђа.", - "729518_p3": "Зачеци идеје \nМеђуетничке тензије на Косову су се током осамдесетих година 20. века погоршале. Увидевши то, Српска академија наука и уметности је објавила меморандум, у којем упозорава на распад СФРЈ и етничке сукобе. Како би спречила албански сецесионистички покрет, Скупштина Србије је 1989. припремила уставне амандмане с циљем да ограничи овлашћења аутономних органа на Косову. Елементи власти били би пренети на органе Србије.", - "729518_p30": "Косово је било најсиромашнији део бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Додатно, привреда је деведесетих година 20. века претрпела последице рата и нестабилне политичке ситуације. Након 1999, економија је почела да се опоравља, највише путем послератне реконструкције и стране помоћи. У периоду од 2003 до 2011. раст БДП све је време био око 5% годишње, а инфлација минимална.", - "729518_p21": "Усвајања или амандмани на сваки закон у вези са мањинским заједницама захтевају не само општу скупштинску већину, већ и већински број гласова од стране представника мањима. Дакле, ако у скупштини седи двадесет представника мањима, бар једанаест њих мора се сложити са амандманом да би он био усвојен. Мада република, као само делимично призната држава, није чланица Савета Европе (те се њени грађани не могу жалити Европском суду за људска права), устав позива на поштовање Европске конвенције о људским правима на територији Косова и даје му предност над било којим локалним законом.", - "729518_p18": "На територији се налази и Канцеларија Европске уније. Њен шеф и специјални изасланик ЕУ на Косову јесте Самуел Жбогар.", - "729518_p20": "Уставом је загарантовано постојање парламентарне демократије, с тим што председник има овлашћење да врати нацрте закона скупштини на поновно разматрање, а има и улогу у спољној политици и одређене службене дужности карактеристичне за премијера. Устав прецизира да је Република Косово секуларна држава неутрална по питању верских уверења. Као уставни оквир пре њега, тренутни највиши општи правни акт гарантује најмање десет места у стодвадесеточланој скупштини за Србе и још десет за друге мањине. На исти начин гарантује Србима и другим мањинама места у влади.", - "729518_p16": "Декларација о независности Косова, а касније и устав дали су овим органима овлашћења предвиђена Ахтисаријевим планом. Како је Савет безбедности УН одбацио план, правни статус ИЦО у оквиру Косова зависио је од -{de facto}- стања и законодавства на територији. Шеф канцеларије био је међународни цивилни представник Питер Фајт, док је њен рад био под надзором Међународне управљачке групе (ИСГ), која се састојала од главних држава које су признале Косово. Никада је нису признале државе које не признају републику.", - "729518_p31": "Трговински баланс је изразито негативан. Године 2004, дефицит баланса робе и услуга износио је близу 70% бруто домаћег производа, а 2011. мање, око 39% БДП. Новчане пошиљке из дијаспоре током целог послератног периода чине око 14% БДП. Привредни развој подстичу трговина, малопродаја и грађевинарство. Приватни сектор је и даље неизражен, а индустријски слаб. Економија и њени извори раста стога су далеко више усмерени на постављање захтева него на производњу, као што показује и дефицит од 20% БДП-а у 2011. Због тога Косово веома зависи од капиталних прилива. Исти случај је и са државним приходом, који само 14% чине директни порези, док остатак представљају царинске дажбине и порези на потрошњу. Године 2009. пореза на добит предузећа умањен је са 20% на 10%. Највиша стопа пореза на доходак такође је 10%.", - "729518_p11": "Влада Републике Косово је према уставу из 2008. дефинисана као вишепартијски парламентарни систем представничке демократије. Законодавну власт Скупштина Косова дели са министрима у оквиру својих надлежности. Председник Косова је шеф државе и представља јединство народа. Влада има извршну власт, а чини је премијер Косова као њен шеф, заменици премијера и министри из разних министарстава. Правни систем се састоји од независног судства, које чине Врховни суд Косова, њему подређени судови, Уставни суд Косова, као и независне тужилачке установе. Судску власт чини и више независних установа одређених уставом и законом, као и локалне самоуправе.", - "729518_p37": "Владавина закона \nПрема извештајима Уједињених нација, рат на Косову и Метохији праћен је повећаним поседовањем оружја од стране цивила. Значајно се повећао број убистава из освете и међуетничког насиља. Број пријављених убистава порастао је од 136 пријава 2000. до 245 пријава 2001, што је пораст од 80% за само годину дана. За исти период је намерно подметање пожара порасло са 218 годишње на 523, што је пораст од 140%. Међутим, УНМИК пораст броја пријава објашњава повећаним поверењем у полицију, тј. тиме да се грађани радији да инциденте пријаве, а не повећаним криминалом. Канцеларија УН за питања дроге и криминала такође извештава да се послератно стање смирује и да је од 2003. до 2008. број убистава смањен за 75%.", - "729518_p6": "С распадом југословенске федерације, политички захтеви косовских Албанаца су се променили. Како више захтев није могла бити република унутар СФРЈ, прешло се на деловање с циљем оснивања независне и суверене републике. Није се размишљало ни о успостављању треће државе унутар СРЈ. Дана 22. септембра 1991. самопроглашени парламент косовских Албанаца усвојио је\nРезолуцију о независности и суверенитету Косова, у којој је по први пут проглашена независна република. Као потврда ове одлуке, од 26. до 30. септембра одржан је импровизовани референдум.", - "729518_p36": "Округ () представља виши ниво административне поделе од општина. Под УМНИК-овом администрацијом (од 1999), окрузи на територији Косова формирани су 2000. Као такве, признају их и власти Републике Косово и власти Републике Србије. Срби, међутим, не признају резултате пописа, који је иначе бојкотован од стране већег дела Срба.", - "729518_p35": "Општине \nКосово је према УНМИК-овој уредби од 27. јула 2000. подељено на 30 општина (). Према властима републике, подељено је на 38 општина, од којих Срби у десет чине већину становништва. Општина Северна Митровица још увек није оформљена, а уместо њених органа постоји Административна канцелација Северне Митровице (АКСМ; ). Општине које је одредило Министарство администрације и локалне самоуправе Републике Косово, а које не постоје у УНМИК-овој међународно признатој подели означене су звездицом. Називи су званични.", - "86999_p0": "Превлака је полуострво између Витаљине и Оштрог рта, на улазу у Боку Которску; погрешан назив за Оштри рт. Налази се са лијеве стране на уласку у Бококоторски залив. Дуга је 2600 м и широка 150-500 м, са површином од око 1 km². Ненасељена је и обрасла макијом. У саставу Дубровачке републике је била до почетка XIX вијека. Од 1815. до 1918. године је у саставу Хабзбуршке монархије (која на њој гради фортификацијске објекте) а затим у сатаву краљевине СХС/Југославије. Послије 1945. године припала је Хрватској. Приликом распада СФРЈ, почетком 90-их година XX вијека, она се појавила као спорно питање између СР Југославије и Хрватске, а један период и као проблем од међународног значаја (па су на истој биле стациониране међународне мировне војне снаге). Копнена област припада Хрватској, док је по привременом споразуму из 2002. приобални појас под заједничком надлежношћу Хрватске и Црне Горе. Оштри рт Лазар Томановић назива рт Кобила. Данас се тако зове гранични прелаз на црногорској страни, између Црне Горе и Хрватске.", - "86999_p3": "Бока которска\nПолуострва у Хрватској", - "86999_p2": "Види још \n Посматрачка мисија ОУН на Превлаци" -} \ No newline at end of file