Split (1)

train · 127k rows

text stringlengths 321 566k
У четвртак, 27. јуна 2019. године, у просторијама Генералног конзулата Републике Србије у Њујорку, уприличен је свечани пријем поводом завршетка другог мандата и одласка из Њујорка Њене Екселенције, Генералног конзула Републике Србије у САД, госпође Мирјане Живковић и њеног супруга, господина Ранка. Свечаном пријему присуствовао је Његово Преосвештенство, Епископ источноамерички Господин Иринеј, архијерејски намесник вашинтонски протојереј-ставрофор Александар Влајковић, свештенство и ђакони града Њујорка и околних парохија. Овом приликом окупили су се и многи угледни чланови њујоршке српске заједнице. На почетку пријема, Њ.Е. госпођа Мирјана Живковић поздравила је све присутне госте и истакла да је сам пријем прилика да се у своје име и у име своје породице захвали свима који су учинили да године које је провела у Њујорку буду врло лепе и плодотворне. Наставак њене службе у Београду биће, после изазова и ужурбаности у једном од највећих градова на свету - освежење и одмор. Њена Екселенција се посебно осврнула на последње две године своје службе - период од доласка Владике Иринеја на трон Епископа источноамеричких и истакла да је сарадња са Црквом, али са њим лично била на обострано велико задовољство и уважавање. Његово Преосвештенство Епископ Иринеј захвалио је госпођи Мирјани на дивним речима, али и свему што је учинила за српску заједницу у Њујорку и на Источној обали уопште. Као знак признања, Њеној Екселенцији уручена је архијерејска грамата благодарности уз произношење многољетија. Владика Иринеј је, такође, уручио пригодни поклон, икону Пресвете Богородице, “Портаитиса” (Παναγία Πορταΐτισσα), т.ј. Вратарке, коју је по предању написао Св. Апостол и Јеванђелиста Лука, рекавши да је госпођа Мирјана, у својству Генералног конзула увек била верни чувар капије наше Отаџбине за нашу помесну заједницу у Њујорку и шире. У наставку вечери, виђенији чланови српске њујоршке заједнице такође су поделили своје утиске и искуства из сарадње са госпођом Мирјаном, а сви гости су имали прилику да виде и избор фотографија снимљених у разним приликама током осмогодишњег мандата Генералног конзула у Њујорку.
У суботу, 14. августа 2021. године када Црква Божија молитвено прославља спомен на изношење Часног Крста и Свете мученике Макавеје, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у манастиру Светог Романа у Ђунису. На овом Евхаристијском сабрању Преосвећеном Владики саслуживали су архимандрит Дамаскин Грабеж, новоизабрани Епископ мохачки, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, протосинђел Нектарије Ђурић, јерођакон Николај Јоцић, ђакон Бранислав Јоцић и протођакон Ђорђе Филиповић. По благослову Његовог Преосвештенства по прочитаном Светом Јеванђељу, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић поучио је верни народ говрећи о данашњем празнику. ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ДР ВЛАДИМИР ВУКАШИНОВИЋ Your browser does not support the audio element. Свету Литургију посебно је красило предивно појање певнице манастира. Храм је био испуњен свештеницима, свештеномонасима, монасима и монахињама из Епархије нишке и других Епархија наше Помесне Цркве као и верним народом. У току Свете Литургије Његово Преосвештенство је положио своје руке на главу јерођакона Николаја Јоцића и рукоположио га у узвишени свештени чин презвитера. Након заамвоне молитве Преосвећени Владика служио је чин малог освећења воде. {oziogallery 2523} Претходни чланак: СВЕТИ РОМАН ПРОСЛАВЉЕН ЕВХАРИСТИЈСКИМ САБРАЊЕМ У ЂУНИСУ Претходни Следећи чланак: ХРАМОВНА СЛАВА У МАНАСТИРУ СВЕТОГ РОМАНА У ЂУНИСУ Следећи
Следећи Општи услови продаје регулишу понуду и продају производа и / или услуга на веб локацији е-трговине ввв.цоол-маниа.цом („веб локација“). Молимо вас да пажљиво прочитате ове Опште услове и одредбе пре наручивања било којих производа. Медиа Леадерс сро, компанија регистрована у Словачкој (Пословни регистар број 46 406 999, порески код и ПДВ број СК2023368787, има седиште у Словачкој, на адреси Длха 4, 974 05 Банска Бистрица, Словачка. Медиа Леадерс је носилац -цоммерце веб локација Цоол-маниа 1. Поље примене веб странице 1.1 Интернет продавница Цоол-маниа резервисана је за малопродају. Цоол-маниа нуди производе на продају искључиво купцима „крајњим корисницима“, тј. „Потрошачима“. „Потрошачем“ се сматра свако лице које купује робу у сврхе које нису повезане са било којом комерцијалном, занатском или професионалном активношћу која се обавља у његовом послу. Ако корисник није „Потрошач“, позива се да избегава слање поруџбина у Интернет продавници; Цоол-маниа задржава право да не обрађује наруџбе од корисника који нису „Потрошачи“ и било које наруџбе које нису у складу са пословном политиком Цоол-маније. 1.2 Све информације садржане на веб локацији не представљају обавезујућу понуду за продају производа у било којој земљи или на било којој локацији. Производи понуђени на продају на веб локацији могу се купити и послати само купцима који бораве и означе се као одредиште широм света. 1.3 Куповина Производа на веб локацији дозвољена је особама које гарантују да имају најмање осамнаест (18) година и могу да формирају правно обавезујуће уговоре. 1.4 Продаја производа на веб локацији представља уговор на даљину регулисан члановима 50 и даље. словачког законодавног декрета бр. 206 од 6. септембра 2005. („Потрошачки законик“) и словачког законодавног декрета бр. 70 од 9. априла 2003, који садржи прописе о електронској трговини 1.5 Општи услови продаје који се примењују су они објављени на датум преноса налога за куповину. Могу се повремено изменити и допунити с обзиром на могуће регулаторне промене. Све промене ступају на снагу од датума објављивања на Веб локацији 2. Прихватање Општих услова продаје и закључења уговора 2.1 Енглески језик је доступан језик за закључивање уговора. Уговор се закључује у земљама Европске уније, као што је наведено у горе наведеном параграфу 1.2 2.2 Купац је дужан да пажљиво прочита ове Услове и одредбе. Купцу се препоручује да преузме, сачува или одштампа његову копију, као и информације о праву на повлачење и све друге информације које Цоол-маниа пружа на веб локацији, било пре или током процеса куповине. 2.3 Да би закључио куповину једног или више Производа на веб локацији, купац мора попунити образац за наруџбину и послати је Цоол-манији, електронским путем, следећи упутства која се појављују на веб локацији током фаза наруџбине. 2.4 Подношењем формулара за наруџбину путем веб странице (прослеђивање), купац безусловно прихвата и сагласан је да ће се придржавати ових Општих услова продаје у свом уговору са Цоол-маниа. У случају неслагања са одређеним условима садржаним у овим Општим условима продаје, корисник се позива да не преда образац за наруџбину за куповину на веб локацији. 2.5 Цоол-маниа ће пријављене обрасце предати у базу података у складу са законом. Купац може приступити свом обрасцу за наруџбину путем одељка „ хттп://ввв.цоол-маниа.цом/усер/ин “ на веб локацији 2.6 Једном када купац преда своју поруџбину, Цоол-маниа ће послати е-поруку са потврдом уноса поруџбине са потврдом о пријему. Ова е-пошта приказује извод из основних елемената поруџбине: лични подаци које је унео купац, адреса испоруке, детаљи наручених производа (опис и количина), детаљи цене, начин плаћања, трошкови испоруке, евентуални додатни трошкови као информације о праву на повлачење и резиме општих услова продаје. Купац се обавезује да ће потврдити исправност и да ће евентуалне исправке саопштити путем е-маила инфо@цоол-маниа.еу Ова порука е-поште не представља прихватање поруџбине, већ само потврду исправног њеног пријема од стране одговарајућих система Цоол-маниа.Клијент ће такође пронаћи свој лични „број наруџбе“, који мора да се користи у било ком другом праћење комуникације са Цоол-манијом. 2.7 Уговор између Цоол-маније и Купца закључиће се тек када Цоол-маниа потврди да је поруџбина прихваћена путем е-поште „Потврда наруџбине и пошиљке“ 2.8 Било која е-пошта послата Купцу којом потврђује његов статус поруџбине (као што је е-пошта са „Захтевом за додатне информације“ или е-пошта са „Обавештење о кашњењу испоруке“) или усмена комуникација о поруџбини не сме се сматрати прихватањем исте. Завршетак уговора одвија се отпремањем наручених производа, осим ако Цоол-маниа није обавестила Купца о неприхватању истог или је Купац затражио његово отказивање. 2.9 Цоол-маниа задржава право да одбије или ограничи налоге који не дају довољно гаранција солвентности или су непотпуни или нетачни. Као и поруџбина у вези са производима који више нису доступни (нема на залихама) У овим реченицама Цоол-маниа купцу путем е-поште саопштава што је пре могуће да уговор није закључен и да наруџбеница није прихваћена, наводећи разлоге одбијања. У случају да је плаћање већ извршено, Цоол-маниа омогућава повраћај средстава купцу за износ који је већ наплаћен сторнирањем трансакције (видети чл. 13. Начин поврата) Цоол-маниа такође задржава право да одбије наруџбе било ког Купца с којим Цоол-маниа има текући правни спор у вези са претходном наруџбом. Цоол-маниа може отказати било коју поруџбину ако сумња на било какву преварну активност и може одбити да обради поруџбине купаца са претходном историјом непоштених налога 3. Информације о производу и доступност производа 3.1 Главне карактеристике сваког производа приказане су на свакој „страници са информацијама о производу“ на основу информација које пружају произвођачи. Цоол-маниа, задржава право да измени било коју страницу са информацијама о производу без најаве. 3.2 Цоол-маниа ће се потрудити да слике представи што је могуће ближе производима понуђеним на продају. Боје производа се, међутим, могу разликовати од стварних у складу са подешавањима рачунарских система које корисник користи. Слике у Спецификацијама производа такође се могу разликовати у нијанси боје, величини или у вези са било којим додацима за производе. За потребе уговора о куповини превладава опис производа садржан у обрасцу за наруџбину који је послао клијент 3.3 На веб локацији се такође могу приказивати додатне информације о куповини опште природе, попут оних које се налазе, на пример, или у Водичу за куповину речника. Ове информације су дате као једноставан генерички информативни материјал, који не одговара стварним карактеристикама појединачног производа. За потребе уговора о куповини превладава опис производа садржан у обрасцу за наруџбину који је послао клијент. 3.4 На „страници са информацијама о производу“ за сваки производ налази се посебан одељак који садржи информације о „Доступности производа“. Купац може купити само производе са следећом изјавом „На лагеру“. У случају да је статус производа „ Нема на залихама “, купац може наставити са резервацијом производа, а Цоол-маниа у име клијента ће га наручити добављачу. Када производ буде доступан, Цоол-маниа ће обавестити купца путем е-поште. 3.5 Имајте на уму да додавање производа у корпу не значи да је производ аутоматски резервисан за купца. Производ је и даље доступан за куповину другим купцима до подношења и обавештења о потврди поруџбине од стране Цоол-маниа, у складу са овим Условима продаје. То може зависити од истовремених налога за куповину на веб локацији. Из техничких разлога могуће је да „расположиви производ“ може нестати на залихама након преноса наруџбине, те је стога потребно сачекати нову испоруку. У том случају, купац ће бити одмах обавештен е-поштом („Производ резервисан“ или „кашњење испоруке“) и може затражити да откаже наруџбину у било које време пре отпреме производа кликом на дугме „откажи“ садржано у имејл. 3.6. У случају недоступности нарученог производа, купац ће бити обавештен путем е-поште одмах, а у сваком случају у року од тридесет (30) дана од дана након пријеноса наруџбине. Ако је плаћање већ извршено, Цоол-маниа истовремено омогућава повраћај средстава купцу за износ који је већ наплаћен сторнирањем трансакције. (види одломак доле: 13. Поступци поврата) 4. Цена, трошкови испоруке, порези и царине 4.1 Све цене објављене на веб локацији су у € (еврима) прерачунатим у друге валуте према тренутном курсу. Укључују ПДВ (20%) ако се производи испоручују и испоручују широм света. 4.2 Цоол-маниа задржава право да промени цену Производа у било ком тренутку. Подразумева се да је цена Производа која ће се наплатити купцу она која је приказана на веб локацији у време предаје поруџбине. Евентуално повећање или смањење након преноса налога неће се узимати у обзир. 4.3 Цена производа не укључује трошкове испоруке. Трошкове испоруке наплаћује купац, а плаћа их купац заједно са плаћањем укупне цене поруџбине. Износ за све поруџбине је 8 еур (са ПДВ-ом) у Кошарици током поступка куповине на мрежи и пре закључења истог, као и у е-пошти „Потврда поруџбине и пошиљке“. 4.4 Укупна цена поруџбине (са одвојеном назнаком трошкова испоруке и свих осталих додатних трошкова) увек је приказана у корпи на крају поступка куповине ". Ова укупна вредност (која ће бити назначена купцу у„ Унос поруџбине " потврда ”и у е-порукама„ Потврда наруџбине и пошиљке ”, представљаће укупан износ који купац дугује у односу на налог за куповину. Купац не дугује више од овог износа, осим евентуалних царинских дажбина (види доњи одломак) . 4.5 Достава до неких врло одређених дестинација може захтевати додатне накнаде и трошкове које сноси прималац и плаћају се приликом испоруке производа директно пореским и царинским властима или куриру. Купац надокнађује Цоол-манију од таквих пореза, намета и накнада. Међутим, све могуће порезе, намете, трошкове или друге дажбине предвиђене законима сваке одређене државе у којој се производи испоручују и испоручују у потпуности сносе купци. 5. Како купити 5.1 Куповина производа на веб локацији је могућа са или без регистрације. Регистрација омогућава купцу низ додатних услуга, стварањем личног профила. 5.2 У Интернет продавници купац бира и додаје у корпу доступне и наручиве производе, као што је описано на одговарајућој „страници са информацијама о производу“. Током уноса поруџбине, од купца се захтевају одређени лични подаци (лични подаци, одредиште података, фиксни број и број мобилног телефона, адреса е-поште); и убаците важеће податке о кредитној картици чија је законска одговорност или друге методе плаћања (како је предвиђено овим Условима продаје). 5.3 Цоол-маниа задржава право да затражи додатне информације и документацију како би утврдио идентитет и власништво Купца ради плаћања. Купац гарантује да су све пружене информације тачне, тачне и потпуне (видети следећи одломак о начину плаћања). 5.4 Након постављања поруџбине (прослеђеног), Купац се позива да је одштампа или сачува у електронској копији и задржава постојеће опште услове продаје, у складу са одредбама о продаји на даљину 5.5 Купац који је дао поруџбину са пријавом (значи да је регистровани купац и креирао свој профил). 5.6 Након што купцу потврди тачан пријем формулара за наруџбину (видети тачку 2.6), Цоол-маниа обрађује наруџбину и верификује податке које је купац унео, начин плаћања, припрему производа у складишту. У неким случајевима ће му требати телефонски контакт са купцем или затражити додатну документацију (видети одломак Начин плаћања) 5.7 Цоол-маниа комуницира са прихватањем поруџбине слањем е-поште „Потврда наруџбине и пошиљке“ која садржи сажетак информација које су већ садржане у Обрасцу за наруџбину: циљни подаци, опис и количина наручених производа, начин плаћања, испорука података. 5.8 У случају одбијања, Цоол-маниа ће бити обавештена о купцу што је пре могуће (и у сваком случају у року од 30 дана од датума постављања поруџбине) слањем е-маила „Обавештење о отказивању налога“ који садржи разлоге. У случају да је плаћање већ извршено, Цоол-маниа контекстуално омогућава повраћај средстава купцу за износ који је већ наплаћен сторнирањем трансакције (видети чл. 10. Начин поврата) 6. Начини плаћања Као што је поменуто у параграфу 4.2 (Цена производа, трошкови испоруке, порези и царине), имајте на уму да се све трансакције, укључујући валуту, преводе у евре након што их купац плати. 6.1 Плаћање кредитном картицом 6.1.1 У случају плаћања кредитном картицом, износ везан за куповину Банка ће теретити одмах, по завршетку трансакције коју је клијент извршио на мрежи. 6.1.2 У време када купац преда наруџбину, веб сесија ће бити преусмерена са веб локације на сигурну страницу на веб локацији ГП ВЕБпаи (ССЛ). На таквој веб локацији, купац ће моћи да изврши уплату цене Током процеса куповине Цоол-маниа ни у једном тренутку не може да зна информације о кредитној картици купца. Подаци нису доступни Цоол-манији или трећим лицима, као ни у време наручивања или у каснијим временима. Ниједна архива Цоол-маније не одржава такве податке. Цоол-маниа ни у ком случају не може бити одговорна за било какву превару или илегалну злоупотребу од стране трећих лица, након плаћања производа купљених на веб локацији 6.1.3 Цоол-маниа задржава право да затражи од купца да путем е-поште пошаље копију предње / задње стране важеће личне карте. У захтеву за е-пошту наведен је период у којем Цоол-маниа мора да прими документ. У сваком случају овај термин неће бити дужи од 5 радних дана. Налог ће бити суспендован док се не затражи тражени документ. У случају захтева, Купац је дужан да пошаље сва тражена документа у одређеном року. Ако Цоол-маниа не добије ове документе у траженом року као у захтеву е-поште или не прими неважеће или истекле документе. Уговор ће бити у складу са и за потребе чл. 1456 ццм, а поруџбина ће бити накнадно отказана, осим права на накнаду штете за коју се Цоол-маниа може суочити као резултат понашања клијента. О раскиду уговора, Купац ће бити обавештен е-поштом, најкасније 2 дана након истека рока за предају докумената који захтева Цоол-маниа, што ће резултирати отказивањем поруџбине и биће му враћен уплаћени износ. Ако Цоол-маниа добије потребну документацију у одређеном року, услови испоруке, односно преузимање производа од стране курира, биће саопштени Купцу након што Централна банка потврди трансакцију ради спречавања ризика од преваре. 6.1.5 Цоол-маниа не може знати и не чува податке на било који начин повезан са кредитном картицом Купца или са било којим другим начином плаћања повезаним са тим рачуном). 6.2 Банковни трансфер 6.2.1 Купци могу платити путем банковног трансфера. Наручена роба биће послата након што примимо уплату. Број рачуна : ИБАН: СК9802000000002952352651 Адреса банке пријемника: Всеобечна уверова банка Млинске ниви 1 829 90 Братислава 25 Словачка СВИФТ код (БИЦ): СУБАСКБКС Симбол променљиве (препорука) : Ваш број поруџбине 7. Пошиљка 7.1 Израз "пошиљка" односи се на тренутак у којем је Цоол-маниа поверио производ дефинисаном превознику који преузима производ на одговорност (критеријуми се могу разликовати у зависности од врсте нарученог производа и одредишта) Обично стиже у року од 5 радних дана (може се разликовати у зависности од земље одредишта) Међународна пошта 1. класе 'Потписано за' Достава - Међународна пошта 'Потписано за ' ГЛС курирска служба - међународна достава 7.2 Услови испоруке и услови испоруке посебно су наведени у односу на појединачни производ на свакој релевантној „страници са информацијама о производу“. Услови отпреме ступају на снагу од датума слања налога, осим ако није другачије назначено 7.3 Ако се одједном наручи више производа са различитим статусом доступности, Цоол-маниа ће извршити само једну пошиљку. Пошиљка ће се извршити поштујући најдужа времена (нпр. У случају да је 1 производ наручен са статусом „Нема на лагеру“, заједно са производом са статусом „На лагеру“, оба производа ће бити отпремљена са временом отпреме дуже, тј. 30 дана). 8. Достава: Накнаде и услови 8.1. Испоруке производа врше се на поштанску адресу одредишта коју је купац навео у модулу наруџбине. Накнаде за паковање и испоруку Светски стандард - 8 € (достава широм света) 8.2 Купац је дужан да пријави све посебне карактеристике повезане са местом испоруке Производа. У случају давања погрешних информација и детаља, утовар било ког додатног трошка који ће Цоол-маниа издржати да би довршио испоруку Производа биће задужен за Купца. 8.3 Испорука налога односи се на ниво улице. Не достављамо поштанске сандучиће, поште и не испоручујемо трећој компанији која се бави транспортом / шпедитером. 8.4 Сва одговорност и ризик за купљену робу наплаћује се од купца од тренутка када поштанска служба има потпис примаоца 8.5 Купац мора одмах пријавити било који проблем у вези са физичком, кореспонденцијом или комплетношћу примљене робе, ЦоолЦаниа, а најкасније у року од 5 дана од дана испоруке, извештавањем путем е-поште на инфо@цоол-маниа.еу 8.6 У случају да купац затражи поновно слање купљеног производа, Цоол-маниа ће наставити са новом испоруком задржавајући право на наплату, поред трошкова, трошкова враћања производа Цоол-манији. 8.12 У случају да купљени производ није испоручен или је одложен у складу са условима испоруке назначеним у одељку Спецификације, купац га може пријавити путем е-поште: инфо@цоол-маниа.еу . Цоол-маниа ће испитати жалбу и одмах ће обавестити купца о резултату путем е-поште у року од највише петнаест (15) радних дана. 9. Повратак: Право на повлачење 9.1 У складу са члановима 64 и даље. Законика о потрошачима (Законодавна уредба бр. 206/2005), купац „Потрошач“ има право да одустане од куповине Производа без казне и без навођења било ког разлога за спецификацију, у року од (14) дана од пријема Производа. Према условима наведеним у следећим тачкама 9.2 Цоол-маниа даје купцу боље услове од предвиђених Кодексом потрошача (који каже да купац мора послати писмено обавештење у року од 14 дана, поштанским препорученим писмом са повратницом) да би остварио ово право, довољно је да му саопшти ће у року од 15 радних дана од датума испоруке производа, путем е-поште: инфо@цоол-маниа.еу Предмет: („Желим да применим право на одустајање) 9.3 Обавештавајући о повлачењу, купац треба да назначи број поруџбине (издат у тренутку куповине), производ или производе за које намерава да искористи своје право на одустајање и јасно изрази своју намеру да одустане од куповине 9.4 Једном примљени захтев за повлачење путем е-поште, служба за кориснике Цоол-маниа ће одмах доставити купцу упутства о начину враћања производа. Производи се морају слати на адресу компаније која је наведена на страници за контакт. Производ се мора вратити нетакнут, неискоришћен, у комплету са свим оригиналним деловима и амбалажом (кесе и / или амбалажа), у складу са условима из следећих тачака 9.5. 9.5 Како се вратити - Купац вратити пошиљку 9.6 У случају да повлачење није извршено у складу са чл. 64 и даље. Потрошачки код и, посебно ако Производ није комплетан са свим деловима и / или је пропраћен додатном опремом и / или елементима који чине саставни део (нпр. Налепница и даље мора бити причвршћена на производе печатом за једнократну употребу, саставни део производа) и / или није у оригиналној амбалажи, или чак и када га клијент оштети или користи (производи нису ношени, опрани, коришћени) осим разумне границе дужне пажње, то чини не подразумева раскид уговора и, сходно томе, неће имати право на повраћај износа који је купац платио за производ. Производ ће остати на располагању купцу у складишту Цоол-маније, чекајући да га преузме, истовремено поништавајући захтев за повлачење. 9.7 У складу са чланом. 67, четврти став потрошачког кодекса, тек након пријема производа и тек након потврде позитивног поштовања услова и поступака за остваривање права на повлачење и интегритет (како је наведено у претходним параграфима), Цоол-маниа ће у року од четрнаест (14) дана од дана пријема Производа, а у сваком случају у року од тридесет (30) дана од дана када је Цоол-маниа обавештена о захтеву за повлачење, рефундирајте износе које је купац платио. Поврат укључује трошкове испоруке, али не и износ плаћен за куповину било које „додатне услуге доставе“ ОБРАЗАЦ ЖАЛБЕ - (потребно је попунити и послати са враћеном робом - применити 2 године гаранције за недостатке на производима) ПОВЛАЧЕЊЕ ОБРАЗЦА - (потребно је попунити и послати враћену робу до 14 дана након пријема производа) 10. ПОСТУПЦИ ПОВРАЋАЊА 10.1 Повраћај новца извршиће се сторнирањем платне трансакције (ако је клијент извршио плаћање кредитном картицом или банковним трансфером) 10.2 У случају неусклађености примаоца производа назначеног у обрасцу за наруџбину и ко је извршио уплату износа за куповину, рефундацију износа, у случају права на одустајање, извршиће Цоол-маниа, онима који су извршили уплату. 10.3 Као што је већ поменуто у одељку 4.1, све трансакције које изврше купци који имају пребивалиште у земљи Европске уније претварају се у евре као резултат плаћања од стране купца. За плаћања у валутама које нису евро, Цоол-маниа и даље враћа износ у еврима, а износ валуте се затим израчунава на основу односа промене у дану на који је извршен повраћај средстава. Ризик девизног курса се стога наплаћује купцу. 11. Конвенционална гаранција 11.1 Производи који се продају на веб локацији могу, у зависности од њихове природе, бити покривени конвенционалном гаранцијом коју издаје произвођач („Конвенционална гаранција“). Купац се може ослонити на ову гаранцију само према произвођачу. Трајање, територијално продужење, услови коришћења, врсте покривених оштећења и / или недостатака и сва ограничења гаранције зависе од појединачног произвођача и назначени су у гарантном листу који се налази у кутији са производом. Произвођач Производа сноси одговорност за било какву штету насталу оштећењима таквих Производа. Ова врста гаранције има добровољну природу и не додаје, не замењује, не ограничава или искључује и неће утицати на правну гаранцију 12. Правно јамство од 24 мјесеца за недостатке у усаглашености 12.1 У складу са Потрошачким кодексом, сви производи који се на веб локацији продају „Потрошачу“ такође су покривени правном гаранцијом од 24 месеца која покрива неусклађеност са квалитетом који се захтева и који је декларисан на уговорима (према члановима 128 и даље законски бр. 206/2005). Да би добио гаранцијску услугу, купац мора сачувати рачун за поруџбину („Потврда наруџбине и пошиљке“, е-маил или курирска доставница или доказ о уплати). 12.2 Законско јамство од 24 месеца покрива недостатке или неусклађеност производа, који нису евидентни у тренутку куповине, постоје у тренутку испоруке робе, ако се производ правилно користи, у складу са наменом и у складу са произвођач (одредбе садржане у документацији која је евентуално приложена производу. Неисправност усаглашености мора се отказати, под условом опозива гаранције, у року од два месеца од дана откривања. 12.3 Сматра се да је роба у складу са уговором ако у тренутку испоруке потрошачу: 12.4 Стога су искључени из опсега правне гаранције, а недостаци утврђени случајним чињеницама или одговорношћу купца или употреба производа није у складу са намером и / или су назначени у техничкој документацији могу бити приложени уз производ. 12.5 У случају квара или неусаглашености производа, Цоол-маниа обезбеђује, без накнаде за купца, враћање усаглашености производа: поправком или заменом производа другим који има једнаке или веће карактеристике. У супротном, уз одговарајуће смањење цене или раскид уговора, повраћај уплаћеног износа. 12.6 Да би искористио правну гаранцију, купац мора пре свега доставити доказе о датуму куповине и испоруке робе. Препоручљиво је да купац, у сврху таквих доказа, сачува копију е-поште „Потврда наруџбине и пошиљке“ коју је послала Цоол-маниа или било који други документ који потврђује датум извршења куповине (на пример, курирска доставница или доказ о уплати). 12.7 Купац мора компанијиЦоол-маниа послати одређену комуникацију која захтева уклањање неусаглашености путем е-поште инфо@цоол-маниа.еу Предмет: Производ је неисправан 12.8 У случајевима када примена гаранције предвиђа враћање производа ради поправљања недостатка, купац мора вратити производ у оригиналном паковању, комплетном у свим деловима (укључујући амбалажу и сву документацију и додатну опрему). Да бисте ограничили оштећење оригиналног паковања, препоручује се да га ставите у другу кутију. Треба избегавати лепљење налепница или трака директно на оригиналну амбалажу производа. 12.9 Ако квар не буде пронађен или ако не би требало да представља неусклађеност производа, сходно Законској уредби бр. 206/2005, купцу ће се наплатити сви трошкови провере и поправке, као и сви други трошкови ( превоз, итд.) који је на крају подржао Цоол-маниа. Гаранција је неваљана ако је квар настао занемаривањем или злоупотребом купца, преваром, влагом или другим узроцима који нису повезани са производним или производним недостацима 13. Приватност 13.1 Лични подаци које је купац затражио и пружио током пуњења модула поруџбине прикупљају се и обрађују како би се удовољило захтевима купца и ни под којим условима неће бити лиценцирани трећим лицима. Цоол-маниа гарантује својим купцима поштовање правила о обради личних података, у складу са кодом о приватности утврђеним у Законској уредби бр. 196 од 30.06.2003 и накнадним изменама. 14. Грешке и / или нетачности на веб локацији 14.1 Цоол-маниа је непрестано посвећена провери мрежног каталога како би спречила грешке или нетачности. Међутим, могуће је да Веб локација садржи грешке, нетачности или пропусте.Цоол-маниа зато задржава право да исправи све грешке, нетачности или пропусте садржане на Веб локацији, чак и након што је на крају добила поруџбину. Такође задржава право промене података у било ком тренутку без претходног обавештавања Купца. RSD дин (RSD) د.إ (AED) AU$ (AUD) лв (BGN) R$ (BRL) Br (BYN) CA$ (CAD) SwF (CHF) ¥ (CNY) Kč (CZK) kr (DKK) € (EUR) £ (GBP) HK$ (HKD) kn (HRK) Ft (HUF) Rp (IDR) ₪ (ILS) ₹ (INR) ¥ (JPY) د.م. (MAD) Mex$‎ (MXN) RM (MYR) kr (NOK) NZ$ (NZD) ₱ (PHP) zł (PLN) lei (RON) дин (RSD) ₽ (RUB) kr (SEK) S$ (SGD) ฿ (THB) ₺ (TRY) NT$ (TWD) грн (UAH) U$ (USD) đ (VND) Serbian Arabic Belarusian Bulgarian Czech Croatian Danish Dutch English Filipino Finnish French German Greek Hebrew Hungarian Chinese Indian Indonesian Italiano Japanese Lithuanian Malay Norwegian Polish Portuguese Romanian Russian Serbian Slovak Slovenian Spanish Swedish Thai Turkish Ukrainian Vietnamese Регистрација Пријавите се 0 Е-продавница О нама Услови Блог Пишите нам Контакт ☰ Категорије производа ЖУРКА Лед мајице 410 Лед мајице ✅ - купите своју мајицу активирану на звук онлајн. Ел. мајица на велепродаји по најбољој цени. Највећи избор мајица за еквилајзером са доставом широм света. Геек мајице 117 Оригиналне електронске Геек мајице, будите у центру пажње свих. Само ставите батерије у мајицу и видећете шта ће се десити. Дефинитивно бисте требали набавити једну од ових! Флоресцентне мајице 40 Флуоресцентне мајице које сјаје у мраку. Укључите светла и нека забава почне! Постаните Ваш омиљени херој! То нису обичне мајице. Савршене су за Ноћ вештица или само за мало забаве. Светлеће ел. жице 38 Светлеће ел. жице ✅ - светлећа неон влакна као идеалан додатак Вашој одећи за журке, као и декорација за барове и аутомобиле како би сте заблистали као никад пре. Флексибилне лед неонске траке за огласе 77 Флексибилне лед неонске траке за огласе - осветлите Ваш простор и направите сопствено светлеће лого са овим јединственим неонским тракама Неонски знакови - ЛЕД светлеће табле 146 Неонски знакови - ЛЕД неонски знакови идеални су као лед табла са натписом која осветљава Ваше предузеће или кућу. Код нас на онлајн продаји. Патике са ЛЕД светлом 156 ЛЕД светлеће патике ✅ марке GLUWY са неколико подесивих трепћућих боја по Вашем избору на онлајн продаји. Будите звезда сваке забаве са овим светлећим патикама. Неонске ЛЕД маске 70 Неонске ЛЕД маске ✅ које се најбоље истичу на карневалу, дискотеци, у клубу, на забави, на Ноћ вештица или фестивалу су права инвестиција за Вас. ЛЕД наочаре 54 Светлеће ЛЕД наочаре су сјајна забава на журкама, дискотекама, итд. Ел. наочаре по повољној цени - купуите онлајн. Наочаре су у многим бојама. ЛЕД додаци за одећу 118 ЛЕД додаци за одећу (рукавице, кравате, лептир машне) за све љубитеље забаве по повољној цени. Погодно као посебан поклон за све. Трепћућа светла - паметна ЛЕД светла 30 Трепћућа светла - Паметна ЛЕД светла за унутрашњу или спољашњу расвету са програмабилним жицама, сијалицама, божићним украсима који се могу програмирати путем апликације. Попперс 81 Где купити попперс ✅ онлајн? Попперс продавница - Cool-Mania.com. Купите најбољи поппер (изопропил нитрит) онлајн по повољној цени. Амил нитрит попперс за Вас. Поклони Дрвене зидне 3Д мапе света 68 Дрвене зидне 3Д мапе света са ексклузивним дизајном ручне израде. Дрвена зидна мапа света је идеална за кућу, стан, унутрашњу декорацију. Луксузни канцеларијски прибор 63 Луксузни канцеларијски прибор - простирке за сто, подлога за сто, постоље за оловке, кожене или дрвене ладице за писма. Оригинал - ручно рађени. Неоцубе - Магнетне куглице 15 Неоцубе - Магнетне куглице се састоји од 216 појединачних високоенергетских магнета. Металне лоптице Вам омогућавају да креирате и стварате нечувени број облика и узорака. Откачене копче за каиш 201 Купите најоткаченије и најмодерније КОПЧЕ ЗА КАИШ у нашој е-продавници по најбољој цени онлајн. Пронађите свој омиљени дизајн откачене копче за каиш. Таттоо рукави 41 Купите најквалитетније рукаве са тетоважама, мајице са тетоважама или чарапе са тетоважама у нашој е-продавници по најбољој цени онлајн. Пронађите свој омиљени дизајн тетоважа. УСБ тастери - Накит 59 УСБ кључеви - Ексклузивни накит и стилски УСБ кључеви на продаји онлајн. Пронађите свој омиљени модни или смешни УСБ флеш диск. Додатна опрема за мобилне телефоне 52 За мобилне телефоне - разна додатна опрема за Ваш смартфон коју нећете наћи нигде другде. Најбољу додатну опрему за мобилне уређаје можете купити онлајн. За љубитеље вина - ексклузивни поклони 50 За љубитеље вина - ексклузивни поклони, као што су елегантне и луксузне стаклене флаше, електрични отварачи, аератори и многе друге продајемо по одличним ценама. Костими за ноч вештица марке MORPH 73 Невероватни костими марке MORPH посебно су дизајнирани користећи нашу тајну комбинацију спандекса. Идеално као костим за Ноћ вештица или карневал. Играчке за базен на надувавање за децу и одрасле 27 Играчке за базен на надувавање за децу и одрасле за пливање у води, било на мору или у базену - огромне стилске надувавајуће подлоге. Уживајте у лету у великом стилу! Убица комараца и сијалица за инсекте 11 Убица комараца и сијалица за инсекте. Продајемо најбоље електричне убице инсеката идеалне за спољашњи или унутрашњи простор. Идеално за лето. 3Д мајице - Животињска лица 186 3Д мајице Животињска лица - ЕКО мајице високе технологије са животињским мотивима пореклом из САД-а у ручно обојене органске боје. Шпијунска опрема Шпијунска опрема 124 Продавница шпијунске опреме - добављачи квалитетне шпијунске опреме - шпијунске камере, гсм детектори, снимачи гласа, производи за надзор и многи други ... Шпијунске камере 292 Шпијунске камере ✅ - широк избор кућних, скривених и квалитетних шпијунских камера. Можете купити онлајн по најповољнијим ценама са испоруком широм света. ГПС локатори 22 ГПС локатори ✅ - Најбољи онлајн локализатори на свету - мини гпс локатор аутомобила, трекери и остала опрема. Најбрже ГПС праћење људи и возила. Сигурносне ИП камере 30 Сигурносне ИП камере врхунске технологије за унутрашњу и спољашњу употребу - паметне камере за Вашу сопствену сигурност. Професионални надзорни производи по повољној цени. Камере за лов и стазе марке Кеепгуард 14 Камере за лов и стазе марке Кеепгуард, представљаји врх у сегменту фото замки на тржишту. Широк асортиман на продаји, најновији модели са стручним саветима за Вас. Камере са ендоскопом и бороскопом 40 Камере са ендоскопом и бороскопом - највећи избор по повољним ценама. У нашој понуди можете пронаћи бороскопе, видеоскопе, УСБ микроскопе и друге инспекцијске камере. Меморијске картице 14 Меморијске картице - 2 gb, 4 gb, 8 gb, 16 gb, 32 gb микро СД картице класе 6 или више можете купити онлајн у нашој интернет продавници по најбољим ценама. Преносни пуњачи батерија 25 Снажни преносни преносни пуњачи батерија за лаптоп, иПод, иПхоне, мобилне телефоне, МП3 плејере, ГПС уређаје, камере и још много тога. Уређаји Сјајни уређаји 395 Онлајн продавница са сјајнм новим уређајима у којој можете пронаћи најбоље нове уређаје и још много тога .. Све на продаји по повољним ценама које можете купити онлајн. Најбољи онлајн / офлајн електронски ПРЕВОДИОЦИ 35 Најбољи онлајн / офлајн електронски ПРЕВОДИОЦИ ✅. Уређаји за брзо превођење гласа у реалном времену и скенер фотографија и текста. Оцена превода и форум. ЛЕД дисплеј табла 81 Табла са ЛЕД дисплејом ✅ - за унутрашње и спољашње информативне табле, једнобојне или вишебојне, где год можете сами подесити Ваш текст или слику. Слушалице за спавање и трчање 32 Слушалице за спавање и трчање. Нудимо слушалице у облику траке за главу. Слушалице Слипфоунс су за спавање а слусашалице Ранфоунс су за трчање. На продају класичне верзије као и Блуетоотх модели. Преносни звучници 80 Преносни звучници - широк избор мини преносних звучника за Ваш мп3 плејер. Све на продаји по повољним ценама које можете купити онлајн. Сијалице за узгајање - хидропонска опрема 19 Сијалице за узгајање - хидропонска опрема за биљке је невероватан начин за узгајање биљака у затвореном како би се промовисао и одржавао максималан раст биљака. Бејби монитори 14 Најбољи видео монитори Ваше бебе. Најбоље оцењени бејби монитор са камером на продају по повољним ценама које можете купити онлајн. Микрофони и додатна опрема 12 Микрофони и додатна опрема марке као што је BOYA, где ћете наћи склапајући кондензаторски микрофон (за мобилне уређаје, камере, рачунаре) + пријемнике и предајнике сигнала. УСБ ХУБ - Тип Ц. 7 УСБ ХУБ - Тип Ц са могућношћу повезивања до 1-11 уређаја путем једног хуб усб ц конектора. СБ-Ц, аудио, ЛАН, ХДМИ, МДП, ВГА, СД, микро СД, 3x УСБ 3.0 ЛЕД унутрашња светла 58 ЛЕД унутрашња светла (лед лампе, лед трака, лед траке) - осветљење Вашег ентеријера као светло степеница, лед светла за собу, зидна светла, кухињска светла, итд. Гобо пројектор - прилагођена пројекција логотипа 16 Гобо пројектор - Светла за пројекцију логотипа по мери - ЛЕД ротирајуће унутрашње или спољашње рекламе пројектори лампе Подна или зидна пројекција логотипа од 3М до 500М. Ауто Камере за аутомобиле 85 Камере за аутомобиле као црна кутија за возила - широк избор снимача за аутомобилске камере, ХД ауто ДВР можете купити онлајн по најбољим ценама. Камере за вожњу уназад 313 Камере за вожњу уназад ✅ за најбоље цене које можете купити у нашој интернет продавници. Квалитетне камере за задњи поглед и паркирање за свако возило. ЛЦД монитори за аутомобиле 38 ЛЦД монитори за аутомобиле - широк избор ауто тфт монитора само у нашој продавници по најповољнијим ценама онлајн. Квалитетан екран за свако возило. ЛЕД радна светла + лампице 6 ЛЕД радна светла за аутомобиле + ЛЕД лампице наранџасте боје - Моћни и висококвалитетни производи марке ПРОФИО ЕЛЕКТРОНИКС. Ауто опрема 25 Продавница ауто опреме, испоручујемо додатке за аутомобиле - ФМ предајнике, ретровизоре, паркинг сензоре и још много тога по најбољим могућим ценама широм света. Ионизатори аутомобила 33 Ионизатори аутомобила са стилским дизајном чисте ваздух од различитих загађивача у Вашем дому или аутомобилу. Најбољи ионизатори на тржишту. ЛЕД батеријске лампе 6 ЛЕД батеријске лампе - лампа за главу, ручне лампе и још много тога. Моћне ЛЕД лампе попут лампе за главу, ЛЕД рефлектора, полицијског светла, итд. ЛЕД еквилајзер за аутомобил 12 ЛЕД еквилајзер налепница за аутомобил за задње стакло Вашег аутомобила, трепће музиком коју слушате у аутомобилу. Ел. налепница за аутомобил. Оутдоор Спортске камере 66 Продавница спортских камера у којој можете пронаћи додатке за акционе и екстремне спортове, кациге, водоотпорне ХД камере и још много тога .. Све на продаји по повољним ценама које можете купити онлајн. Спортска опрема 61 Спортска опрема различитих врста за различите спортове попут бициклизма, трчања, фитнеса, водених спортова и многих других. Можете купити онлајн по повољној цени. Опрема 23 Производи и опрема на отвореном идеални за слободно време, активан начин живота и туристичке активности као што су камповање, туризам и још много тога. Мини хладњаци за пиће 75 Мини фрижидер – модерни преносиви фрижидери за вино, пиво, конзерве итд. Мали баштенски хладњаци за хлађење ваших омиљених пића. Луксузна баштенска гарнитура 40 Луксузни баштенски намештај - ексклузивна гарнитура за седење на отвореном од алуминијума, метала, ратана или дрва. Баштенска гарнитура - модеран намештај. Сто за ложиште на гас 67 Гасни сто за ложиште - отворени камин на пропан идеалан за башту или терасу - луксузно бетонско ложиште - преносиво ложиште на врху стола. ЛЕД баштенско осветљење 27 ЛЕД баштенско осветљење - Спољна ЛЕД светла и додаци за башту као светлеће куглице, соларне лампе, саксије за цвеће, канта за лед, итд. Металне зидне слике 3Д арт 25 Металне слике 3Д - метална декоративна зидна уметност (сребрна или алуминијумска) са ЛЕД позадинским осветљењем + даљински управљач у 20 РГБ боја. Паметна брава на отисак прста 16 Паметна брава на отисак прста - идеална за ранце, пртљаг, врата. Биометријска и водоотпорна са звуком аларма без потребе за коришћењем смартфона. Гладиатор - Стреет стиле 149 Марка Gladiator - Street style - потпуно нова модна марка животног стила за све младе људе који имају свој стил. Здравље Заштитне маске и респиратори 144 Aнтибактеријске заштитне маске ✅ и респираторe (полумаска, маска, респиратори ФФП2 и ФФП3) на продаји онлајн - на складишту. Можете их купити код нас. Шалови за лице и бандане 59 Шалови за лице и бандане које се стављају преко лица за мушкарце и жене (унисекс) са разним дизајном на продаји онлајн. Најбоље бандане за лице - купите овде. Лична заштитна опрема 31 Лична заштитна опрема - наочаре, рукавице, одела, штитници и остали производи за Вашу заштиту од било какве контаминације (нпр. од вируса, итд.) Гермицидне лампе + УВЦ светла 23 Гермицидне лампе ✅ + УВЦ светла - најбољи дезинфекциони уређај са УВ светлом за ефикасну дезинфекцију озона и стерилизацију собе ултраљубичастим сунчевим зрацима (сијалице, цеви, лед). Здравље и Лепота 83 Здравље и лепота - производи за Ваше тело као што су ултразвучна средства за подмлађивање коже, масажери лица, средства за обликовање тела и још много тога .. Грејаћи тела 65 Грејаћи тела ✅ за тело у облику загрејаних уложака, загрејаних рукавица или појаса за колена и кукове + магнетни грејачи тела са турмалином. Роба на складишту - експресна достава. Хипси - загрејачи струка 132 Хипси ✅ - грејач струка за жене, у понуди више боја. Можете купити онлајн у нашој е-продавници по најбољој цени. Тренутно на складишту преко 500 комада хипсија. Black Friday -% Сигурно и поуздано купујете преко наше е-продавнице већ 9 година Међународно смо сертификовани са QMS ИСО 9001: 2015 Трудимо се да помогнемо онима којима је помоћ потребна. Стекли смо престижну награду Продавница године. Mario кориснички сервис m.bruchanik@cool-mania.eu +421 907 211 712 Наша е-продавница нуди јединствене поклоне и сјајне уређаје попут оригиналне осветлене дискотеке, мајице са еквилајзером и лед осветљењем, сјајну покретну kopчу за каиш са лед светлом, шпијунске камере из нашег шпијунског одељења, изузетно јаке течне ароме kao што је Rush из наше продавнице Poppersа и много осталих производа попут аутомобилских камера које можете купити по повољној цени онлајн. Оверена е-продавница - сигурна куповина на Cool-mania.com © Copyright 2010-2022 – Media Leaders s.r.o. Е-продавница О нама Услови Блог Пишите нам Контакт Ова веб локација користи колачиће да би осигурала функционалност веб странице и прибавила статистику промета на веб локацији. Више информација .
Ученица IV разреда Грађевинске техничке школе „Неимар“ Јелена Тодоровић одлучила је да у овим кризним тренуцима не седи скрштених руку, већ се као волонтерка одазвала Штабу за ванредне ситуације. Поред учења и редовних активности, Јелена заједно са мајком шије заштитне маске и прослеђује их онима којима је потребна. У ову хуману акцију укључила се наша школа и обезбедила и донирала материјал који ће ова вредна девојка употребити за израду преко 500 заштитних маски. „Веома смо поносни на нашу ученицу која на овај начин помаже нашим суграђанима којима је помоћ потребна. Ми смо у договору са њом и њеном мајком донирали потребну опрему, односно материјал који је потребан за израду заштитних маски. Очекујемо да за два дана буде сашивено преко 500 маски, које ћемо даље дистрибуирати онима којима су оне најнеопходније.“ „У ову хуману акцију укључиће се и наставница српског језика Снежана Лазић, која такође шије заштитне маске“ – додаје директор школе Сретен Васић. Поред ове акције, школа помаже и ученицима који због незавидне материјалне ситуације или техничких могућности нису били у стању да прате наставу на даљину: „Када је у питању рад школе у овим ванредним околностима, морам да изразим захвалност наставницима који су веома озбиљно и професионално схватили овакав начин рада на даљину, похваљујем и ученике за које имам информацију да су веома активни када је рад у питању. Успели смо да се прилагодимо, да ублажимо невоље које су настале. За ученике који немају техничке могућности, обезбедили смо таблет-рачунаре које им позајмљујемо, за поједине ученике штампамо материјал који могу преузети у школи, а с обзиром на проблеме у превозу, од сутра ћемо таквим ученицима почети да шаљемо материјал поштом. Информација и за све ученике и родитеље, да уколико им је потребна помоћ психолога, могу да се обрате сваког радног дана од 11 до 13 часова на телефон 063/19-33-556, као подршка учењу и сналажењу у овој специфичној ситуацији.
– Врх власти је највећи и једини суштински непријатељ слободе тржишта и конкуренције у овој земљи. Конкуренција је прећутно проглашена за државног непријатеља број 1, слободно тржиште такође, рекао је Драган Добрашиновић на представљању резултата истраживања и публикације „Индекс транспарентности јавне потрошње“, које је одржано у Медија центру у Београду. Кроз овај пројекат, који је реализован уз подршку Фондације за отворено друштво, Топлички центар за демократију и људска права је креирао нови истраживачи инструмент – Индекс транспарентности јавне потрошње. Овај инструмент мери корелацију између транспарентности и степена конкуренције у јавној потрошњи. Истраживањем је обухваћено сто финансијски највреднијих уговора у 2019. години у три области јавне потрошње – јавне набавке, јавно-приватна партнерства и билатерални инвестициони споразуми. Резултати истраживања су показали да су транспарентност и конкуренција у области јавне потрошње на драматично ниском нивоу. Индекс транспарентности јавне потрошње за 2019. годину, на скали од 1 до 10 износи 3,98. За овакво катастрофлано стање у јавној потрошњи Драган Добрашиновић је окривио и тужилаштва и судове, који су према његовим речима слика потпуне катастрофе и запуштености друштва. – Како их није срамота да оду на посао и да притом не примете оно што су приметили сви грађани Србије, да је једна фирма (ЈП „Путеви Србије“), у једној години, а утврђено је од стране највише институције финансијске контроле у овој земљи, више од 400 милиона евра потрошила кршећи Закон о јавним набавкама. Ако то они нису приметили, они нису тужилаштво, они нису суд, они су техничка подршка високом политичком криминалу у овој земљи. Они су техничка подршка мафији која је у ствари једина права мафија у овој земљи, рекао је Драган Добрашиновић. -Стање конкуренције у Србији је поражавајуће, истакла је Александра Литричин. Према њеним речима то није нека наша субјективна или објективна претпоставка на основу јавних података с Портала јавних набавки, из медија, из разних истраживања. Сама Европска комисија је у Извештају о напретку Републике Србије у процесу придруживања Европској унији за 2019. годину констатовала да су јавне набавке, јавна предузећа, здравство, просвета… дубоко у корупцији. Њено мишљење је да се неки логичан корен поражавајућег стања конкуренције налази у томе што систем јавних набавки не функционише и што постоји опште неповерење у институције које се баве контролом и надзором над поступцима јавних набавки. Проблем је и са свешћу да нема кажњавања када су у питању дела злоупотреба у вези са јавном набавком, злоупотреба службеног положаја, давање и примање мита и других дела која могу да се појаве у ова три облика јавне потрошње. – Конкуренција је једини индикатор по коме меримо ниво корупције у јавним набавкама. Док год немамо конкуренцију сматраћемо да живимо у високо корумпираном друштву, рекао је Миодраг Милосављевић. Када би друге независне институције радиле по угледу на Државну ревизорску институцију (Агенција за спречавање корупције, Управа за спречавање прања новца) направили би суштински искорак у борби против корупције. Сама јавност не може да се бори против корупције. Мора да постоје институције које се боре против корупције. Ако то немамо нећемо ни имати исход који је повољан за све нас. Он је такође нагласио да у новом Закону о јавним набавкама немамо више грађанског надзорника који је био важан механизам у контроли јавних набавки. Притом је подсетио на кампању из 2012. године када је једно од обећања СНС-а било борба против корупције у јавним набавкама. Грађански надзорник је тада уведен и имао је важну улогу све време док није потпуно дезавуисан од стране владајуће странке. Коментаришући нови Закон о јавним набавкама Саша Варинац је указао на његове кључне проблеме. Пре свега, то су разлози за измену уговора који могу тако комфорно да се тумаче да вредност уговора може у фази извршења да буде дуплиран чиме се додатно све обесмишљава. Поред тога вредносни прагови за примену закона су подигнути тако да ће се много више уговора закључити без спроведених поступака јавних набавки. – Ограничење конкуренције и огромна вредност јавних набавки на које није примењен закон код само једног наручиоца (ЈП „Путеви Србије“) довољно говоре да много тога није у реду у систему јавних набавки, рекао је на крају свог излагања Саша Варинац.
За транспоновање и имплементацију Директиве 94/11/ЕЗ надлежно је Министарство привреде - Сектор квалитет и безбедност производа. Ова област је тренутно регулисана Правилником о означавању обуће ("Службени гласник РС", број 1/14), који је ступио на снагу 14. јануара 2014, а примењује се од 1. јула 2015. Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве 94/11/EЗ Европског парламента и Савета од 23. марта 1994. о означавању материјала главних делова обуће. Прелазни период је прописан с обзиром на то да је неопходно да значајан број домаћих произвођача и других испоручилаца обуће своје капацитете у техничко-технолошком смислу прилагоди спровођењу овог правилника. У периоду до почетка примене новог правилника (односно до 1. јула 2015) примењују се следећи прописи: - Правилник о техничким и другим захтевима за означавање, декларисање и начин паковања готове коже и крзна, производа од природне и вештачке коже („Сл. гласник РС”, бр. 56/09). Министарство привреде - Сектор за квалитет и безбедност производа је припремило Приручник за примену Правилника, као помоћ привредницима, органима тржишног надзора и другим заинтересованим странама које примењују прописе у овој области. Водич за примену Правилника о означавању обуће („Службени гласник РС”, број 1/14) У 2014. години је започет рад на преузимању захтева директиве за кристално стакло чиме ће се завршити транспоновање директива старог приступа за које је надлежно Министарство привреде.
Аналитичар сматра да САД прекомерно улажу у нуклеарне снаге и да би због тога могле да изгубе надмоћ када се ради о конвенционалним војним снагама. Министар одбране САД Ештон Картер тврди да је Америка почела да заостаје од других земаља у погледу развоја нуклеарног потенцијала, али експерти су уверени да нико не улаже у нуклеарно оружје онолико колико улажу Американци, пише Business Insider. Хоће ли Русија одговорити на модернизацију нуклеарних снага САД у Европи? Картер указује на недостатак инвестиција у ову област. Међутим, за последњих 25 година САД су потрошиле милијарде долара на модернизацију нуклеарних снага, истиче директор истраживачког програма за разоружање у Асоцијацији за контролу наоружања Кингстон Риф. Вест о томе да Русија планира модернизацију арсенала интерконтиненталних балистичких ракета протумачена је као „звецкање оружјем” од стране Москве. „Русија се налази на половини процеса свеобухватне модернизације својих снага, али није тачно називати овај процес јачањем војне моћи, како се често чини. Промена структуре оружаних снага почела је нешто раније него што смо очекивали”, истиче експерт. Према речима Кингстона Рифа, у овом тренутку Америка има највећи број размештених нуклеарних бојевих глава. Стратешка команда Оружаних снага САД сматра да је њихов број чак већи од неопходног арсенала за заштиту америчке територије и за успешну реализацију стратегије нуклеарног одвраћања. Асоцијација истиче да ће, према актуелним плановима модернизације стратешких снага, у најближих 30 година у развој арсенала нуклеарног оружја бити уложено око трилион долара. Средином 2020-их прекомерно финансирање нуклеарних снага довешће до тога да ће се све остале снаге војске суочити са тешкоћама, укључујући копнену војску и морнарицу. На пример, развој нових ракета средњег домета са нуклеарном бојевом главом коштаће САД око 20-30 милијарди долара, истиче Риф. Планирано је да се ове ракете користе на авионима-бомбардерима B-52, B-2 и B-21, али за ту авијацију постоји јефтинија бомба B-61, која се може користити са истим циљем. „Сматрамо да је стварање нових крстарећих ракета неактуелан и излишан задатак. Осим тога, тешко је или практично немогуће утврдити да ли је испаљена нуклеарна или обична ракета. У вези с тим постоји могућност да непријатељ, видевши испаљивање крстареће ракете погрешно процени ситуацију и одговори нуклеарним нападом”, пише аналитичар.
Иако је компатибилност Рака и Рака веома добро рангирана, они су дефинитивно један од оних парова на ролеркостерима. Они су веома емотивни људи и њихова веза ће бити пуна емоционалних успона и падова. Веза пуна страсти и драме, заиста. Међутим, важно је да овај двоструки љубавни меч Рака зна како да пронађе потребну равнотежу како би ствари функционисале између њих. Овај пар вероватно има најјачу емоционалну везу због њихове способности да се интуитивно разумеју. Биће једна другој највећа подршка, што ће им помоћи да преброде најтеже дане свог путовања. Садржај Прикажи 1 Да ли су рак и рак компатибилни? 1.1 Опште особине личности рака 1.2 Са ким је Рак најкомпатибилнији? два Компатибилност мушкарца Рак и жене Рак 2.1 Најбољи аспект односа Рак-Рак 3 Могу ли се Рак и Рак венчати? 4 9 савета за чвршћу везу између рака и рака 5 Компатибилност рака и рака у сексу 6 Компатибилност рака и рака у пријатељству 7 Да сумирам Да ли су рак и рак компатибилни? Укупна компатибилност овог хороскопа је дефинитивно прилично добра. Упркос томе што оба партнера припадају водени знаци (а сви знамо колико су осетљиви и емотивни), они дефинитивно могу да изграде јаку и здраву везу. Међутим, чињеница је да су два Рака најкомпатибилнија као пријатељи. Та веза коју су у стању да изграде као пријатељи једна је од оних нераскидивих веза које трају заувек. Већина астролога се слаже да је Рак најизазовнији знак зодијака за упознавање и повезивање. И зато се вероватно само Ракови могу тако добро разумети. Опште особине личности рака Рак је водени знак којим влада Месец , а такав распоред зодијака им даје посебну моћ. Људи рођени под овим знаком су осетљиви и емотивни, али такође имају способност да осете осећања других људи. Међутим, он има и своје предности и недостатке. Они су у стању да саосећају са људима и разумеју их; међутим, то такође значи да их све погађа много дубље него друге људе. Они су такође а кардинални знак (заједно са Овном, фунта , и Јарац ) и то их чини веома импулсивним, али и емоционално интелигентним. Противно Близанци и Стрелци , Ракови нису баш друштвени лептири који уживају да проводе време у забави и дружењу са својим пријатељима. Они су један од оних хороскопских знакова који уживају у самоћи више од било чега другог. Такође не реагују добро на промене. Ракови су, генерално, велики љубитељи рутине и воле познате удобности. Најважнија особина Ракова је то они су лојални . И заиста сам до кости лојалан. Никада не би преварили или издали вољену особу, јер за њих то значи да повређују и себе. Бити заштитнички и пажљив према људима које истински воле је још једна значајна особина овог знака зодијака (ово се посебно односи на људе рођене са Венером у Раку). Претпостављам да то иде уз њихову нежну и топлу личност. Тарот карта Рака је Тхе Цхариот , и представља њихову емоционалну снагу. Симболизује начин на који је Рак у стању да се носи са свим својим емоцијама, и позитивним и негативним. Са ким је Рак најкомпатибилнији? Осим што има тако велику компатибилност зодијака са другим Раком, овај хороскопски знак је такође веома компатибилан са друга два водена знака, Шкорпија и Рибе . Ови знаци имају исти елемент, што их чини да деле иста интересовања и вредности у животу. Ракови се такође слажу са земаљски знаци Бик и Девица због њихове елементарне компатибилности. Они су најмање компатибилни са ватрени знаци Лав и Ован и ваздушни знак Водолија. Они могу да се слажу, али биће веома тежак посао да њихова веза траје. Компатибилност мушкарца Рак и жене Рак Ова утакмица воденог знака има прилично висок ранг компатибилности хороскопа. Двоје људи рођених под овим хороскопским знаком биће на истој страни, делиће слична интересовања и заједничке вредности. Емоционална сигурност је увек на врху њихове листе приоритета, и зато меч Рак-Рак чини тако сјајан и моћан дуо. То је такође одан дуо двоје људи који ће се лако посветити једно другом и бити спремни да прихвате и превазиђу своје разлике (ако их има). Међутим, мораће једно другом да дају довољно простора због своје осетљиве природе. У супротном, могу изгубити свој идентитет и постати превише посесивни или привржени. За обоје је важно да се прво упознају, и зато ће желети да постану пријатељи пре него што се препусте љубавној вези. Међутим, неће им требати дуго да схвате да су праве сродне душе и да се дубоко заљубе једно у друго. Погледајте своје компатибилност знакова месеца ако желите да знате колико сте ви и ваш партнер компатибилни на дубљем емоционалном нивоу. Најбољи аспект односа Рак-Рак Начин на који се два Рака разумеју не може се видети ни у једном другом хороскопском пару. И то је несумњиво најбољи део овог љубавног меча. Обоје имају тенденцију да се понашају пасивно-агресивно и имају врло честе епизоде промена расположења. Зато је разумевање неопходно да би њихова веза функционисала на дуге стазе. Такође, још једна добра страна овог хороскопског подударања је то што ће обојица захтевати лојалност изнад свега, а ниједан од њих се не бори са посвећеношћу. Могу ли се Рак и Рак венчати? Двоструки љубавни спој Рака је спој двоје нежних, осетљивих, емотивних, оданих, брижних и посвећених људи. То их дефинитивно чини савршеним материјалом за брак. Они су углавном стидљиви и тешко се повезују са другим људима због своје рањиве и преосетљиве природе. Плаше се да ће бити повређени, што им не дозвољава да пусте нове људе у своје животе. Међутим, два Рака ће се осећати пријатно једно с другим. Неће им требати много времена да се потпуно отворе једно другом и формирају снажну емоционалну везу која ће трајати цео живот. 9 савета за чвршћу везу између рака и рака Двострука љубавна компатибилност Рака је дефинитивно позитивна. Међутим савет за везу доле наведени могу довести вашу везу на још дубљи ниво. Дакле, наставите да скролујете да бисте побољшали своју везу и учинили да она функционише на дуге стазе. 1. Немојте само причати; покушајте да више слушате једни друге. 2. Контролишите промене расположења или ће то преузети пуну контролу над вашом везом. 3. Размислите јасно пре него што поступите. 4. Научите да преговарате о сукобу. 5. Покушајте да ступите у контакт духовно. 6. Ставите једно друго на прво место УВЕК. 7. Поставите јасне границе од почетка. 8. Зауставите емоционалну инвалидност. 9. Увек покушавајте да потврдите једни друге. Компатибилност рака и рака у сексу Имати јаку интимну везу је заиста важно за добар сексуални живот. А чињеница је да су Ракови мајстори у стварању дубоких интимних веза са другим људским бићима. Заиста није ни чудо да ова два знака тако савршено иду у кревет. И да, сексуална компатибилност двоструког љубавног меча Рака је такође позитивна. Такође, још једна ствар која иде у прилог њиховој сексуалној компатибилности је да оба партнера влада Месец. А у астрологији, Месец је планета која влада нашим емоцијама и начином на који формирамо интимне и емоционалне везе са другим људима. Рак је такође најосетљивији знак зодијака, а секс за ове људе значи више од чистог физичког чина. Бити интиман са неким значи бити физички и емоционално гол са том особом и везати се са њом на дубљем нивоу. Биће креативни у кревету и вољни да експериментишу са различитим сексуалним положајима, све да задовоље сваку потребу једни других. Међутим, ми ћемо их познавати као кућне љубимце и они ће највероватније бити апсолутно задовољни основама иза затворених врата спаваће собе. Компатибилност рака и рака у пријатељству Двоје људи рођених под знаком Рака могу бити прави пример пријатељства сродне душе. Невероватно је како ови пеепс подржавају и оснажују једни друге. То ће бити пријатељство између двоје лојалних, саосећајних, емпатичних и дубоко оданих људи. А пријатељство између Ракова дефинитивно има потенцијал да траје цео живот. Обоје су водени знаци, а сви они желе да изразе своје емоционалне потребе и осећања. Они ће се разумети на веома дубоком нивоу и формираће јединствену везу коју ће бити немогуће прекинути. Ракови су генерално познати по томе што брину и штите своје вољене. Они који имају некога у животу са овим хороскопским знаком су заиста срећни јер могу бити сигурни да имају некога ко ће заувек бити на њиховој страни. Да сумирам Нема сумње да је компатибилност Рака и Рака једна од најчвршћих у целом зодијаку. Највероватнији разлог за то је веома јака емоционална веза коју су два Рака у стању да оформе. И иако имају потенцијал да изграде здраву дугорочну везу, то не значи да ће њихово путовање проћи глатко. На путу ће бити много врхова и долина и они ће дефинитивно морати напорно да раде да би стигли до коначног одредишта. Међутим, то коначно одредиште је права, бескрајна, вечна љубав. И без обзира колико је потребно... чекати... борити се... Права љубав је и увек ће бити вредна тога.
Вишенаменска нуклеарна подморница „Северодвинск“, главна подморница пројекта 885 „Јасен“, ушла је у фазу државних испитивања. У оквиру њих треба да буду проверене маневарске и брзинске карактеристике подморнице, а биће вршено и ракетно гађање. Руска ратна морнарица затим доноси коначну одлуку о увођењу подморнице у службу. Нуклеарна Русија Подморница „Северодвинск“ поринута је у јуну 2010, а фабричка пловна испитивања вршена су од 2011. Свеукупно, подморница је прешла неколико десетина хиљада миља уз више од стотину зарона и изрона. У оквиру пројекта „Јасен“ предвиђено је да се изгради укупно 7 нуклеарних подморница. Све ће бити наоружане са 10 торпедних апарата калибра 533 mm и са лансерима за крстареће ракете „Калибар“ и „Оникс“. Росијскаја газета. Сва права задржана. руска војска нуклеарно оружје нуклеарна русија руска војна флота Укратко Нуклеарна Русија Руска војска
Ибн Кхалдун је један од најистакнутијих људи у историји муслимана. Његово најславније дело & лскуо; ал-Мукаддимах & рскуо; што се на енглеском језику преводи на „Увод“ сматра се једним од најузвишенијих и најинтелектуалнијих достигнућа средњег века. Његова мудрост је најважнија баштина инсталирана у целом човечанству и за све будуће генерације. Такође је компоновао опсежну историју муслимана. Данашњи економиста одјекује му због његове теорије о ниским стопама пореза. Рођен 27. маја 1332., Ибн Кхалдун, написао је своју аутобиографију. Умро је 17. марта 1406 . ОБРАЗОВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА У својој детаљној аутобиографији, Ибн Кхалдун прошао је кроз традиционални школски систем који је укључивао и подучавање његовог оца. Његова важна породична политичка улогу значајно је допринела широком спектру знања. У својој аутобиографији, Кхалдун каже да је обожавао читати књиге и савладао Кур'ан. Кур'ан обогатио га је муслиманским правом и арапском литературом. Такође је био одличан у математици, а у школи је добио неколико сертификата. ДЈЕЦА И РАНИ ЖИВОТ Неки од чланова његове породице имали су административне положаје у традиционалним облицима власти. Један од њих био је астроном, а други писац. Ибн Кхалдун пажљиво су следили њиховим стопама и документовани су као најранији филозоф . Извори кажу да кварт Кхалдуниииах и место где је Кхалдун рођен и даље остаје непромењен. Његова породица се током арапских освајања преселила из Марока у Шпанију. Већина њих се придружила војсци током грађанских ратова у којима је један број њих умро. Његов отац је дао оставку са места администратора где је био почасни војник да би се бавио страшћу да студира теологију и право. Људи су му увек долазили ради савета и савета. Међутим, није дуго живео да вежба своје вештине, док је црна смрт 1948. до 1949. тврдила да је живео заједно са Кхалдунсовом мајком. Нажалост, Ибн Кхалдун постао сироче у младости. Ипак, одрастао је у велике социологе са великом личношћу. КАРИЈЕРСКИ ЖИВОТ Ибн Кхалдун'с сјајан говор и течна писменост заслужили су му место на двору у Тунису. Добио је положај помоћника Марока. Скоро након две године службе сматрано је да је део отпорне групе која је демонстрирала против султана. Ово откриће довело је до његовог затварања иза решетака. Пуштен је након две године и убрзо је отишао у Гранаду. У Гранади, премијер Ибн ал Катиб се саосећао са њим због свог прадеде који је одиграо значајну улогу у његовој историји. Кхатиб је почео да доводи у питање своју оданост због притиска својих непријатеља који су се осјећали угроженима у својој блиској вези. Генерално, мислио је да би било мудро отићи и вратио се у Африку. Лав мушкарац и жена рак воле компатибилност По повратку, Абу Абдуллах који је био у затвору с њим, срдачно га је дочекао и чак му доделио положај свог премијера. Његова основна дужност била је прикупљање пореза као дела које је разљутило многе људе. Стога, Ибн Кхалдун сударио се са већином људи. Када је Кхатиб умро 1366., његово смирење није дуго трајало, па је затворен. Он је наставио да обећава своју оданост различитим политичким лидерима због чега се залагао до 1375. када је одлучио да пређе из политике. Тада је то било Кхалдун компоновао је значајно ремек-дело које је имало за циљ да исприча историју Арапа. Упркос ентузијазму у историји, недостајало му је потребних материјала. какав тип жене воли мушкарац Водолија Ибн Кхалдун вратио се у Тунис, своје родно место. Овог пута суочен је с превише противљења да је одлучио отићи и никада се не осврнути. Населио се у Каиру у Египту где је његова угледност била раширена. Добила је прилику да предаје у различитим одличним школама. Служио је као Маликијев судија све док га противници нису разрешили дужности. Поднио је оставку, за коју се претпоставља да га је изазвала трагедија његове породице. На несрећу, брод који је превозио жену и децу потонуо је због олује, а сви на броду су умрли. Касније је добио и друга именовања на различите положаје, што никада није дуго трајало. Породични исход га је дубоко трауматизирао, па је често на радном месту отпуштен или је дао отказ. Другом приликом, Ибн Кхалдун учествовао у преговорима са Тимуром који је окружио Дамаск. Египатски султан морао је да се врати кући како би се носио са побуном, остављајући Кхалдун-у и другим највишим званичницима да наставе са спасилачком мисијом. Користио је дипломатске тактике, попут поклона које је Тимур радо прихватио. Тактичким политичким преговорима успео је и заслужан је за свој одличан рад. Вратио се кући и искористио је спокој који је у то време постојао да испуни своју аутобиографију и своје ремек-дело. Објавио је неколико књига наглашавајући арапску књижевност и престиж. ГЛАВНИ РАДОВИ 'Макуаддимах' и даље је његово најпознатије дело у коме он улаже своју мудрост и искуство у политици и историји. Остала дјела су укључивала писање 'Књига лекција' која се у почетку доживљавала као Берберска историја, али је касније увеличана као историја целог света. Кхалдун дошао до теорије социјалног сукоба. У овој теорији, он се залагао за седећи начин живота у поређењу с номадским начином живота. Ова теорија расправљала је о сегментима као што су политика и економија. У њему је пружио увид у стратегије успостављања краљевства и цивилизације. ЛИФЕ СТАФФ Ибн Кхалдун се оженио љубављу свог живота у нежној доби. Касније су сирили децу. Због нестабилног осигурања посла и скакања из једне земље у другу, његова породица је неко време живела у заливу. Његова супруга и деца изгубили су живот у бродској трагедији док је путовао да се уједини с њим у Египту. Ибн Кхалдун написао и објавио неке књиге од којих се већина одражава на арапску историју и културу. Са само 19 година написао је своју прву књигу у којој му је учитељ помогао. Написао је и књигу под називом „рад на логици“, док је обављао функцију судије. Ибн Кхалдун је умро док је обављао функцију Малики Кади 17. марта 1406. године . Неки извори тврде да му се здравствено стање знатно погоршало када је затворен у својој старијој доби, што је изузетно допринело његовој смрти. НАСЛЕЂЕ Неколико научника рекло је да је Кхалдун одиграо пресудну улогу у историји људског рода у свом доприносу друштвеним мислима. Арнолд Тоинбее сматрао је 'Мукаддимах' безрезервно јединственим и драгоценим делом свих времена. 1960. османски учењаци су дјеломично преведли умјетничко дјело „Мукаддимах“ на турски језик. Ова верзија је била ограничена на само мали део света. Због тога је преведен на француски језик што је било читљиво од стране широке публике. Ибн Кхалдун је награђен као отац социологије 2004. године. 2006. године, Шпанија је одржала 600. почаст од смрти Ибн Кхалдуна. Статут је постављен у његову част у Мохандесину у Каиру.
На ушћу ријеке Јањ у Пливу, на југу западног дијела Републике Српске, смјештено је питомо градско насеље Шипово. Простор истоимене општине, који лежи на око 550 километара квадратних, према прелиминарним резултатима пописа из 2013. године, настањује нешто мање од 11 000 становника. У самом граду живи око 4 000 житеља. У Шипово се може доћи са сјевера, из правца Језера које се налази на путу Мркоњић Град – Јајце, са југа, из правца Купреса, и са запада, из правца села Бараћи. Шиповачки крај свакако је један од најљепших у Републици Српској. Планински терени Виторога, Смиљевца, Горице, Лисине и Равне Горе, те неке од наших најљепших ријека као што су Плива, Јањ, Сокочница, Лубовица и Воларица, чине овај простор чувеним по природним пејзажима. У близини Шипова налази се једна од ријетких европских прашума – Јањ, а природу надопуњују пећине – Соколачка и Ваганска, те језеро Ђол. Смјештај у долини неколико ријека и на важним путним правцима, одредио је да простор ове општине буде интензивно настањен од давних времена. Племена Мезеја оставила су за собом бројне остатке материјалне културе, што се прије свега односи на преко 30 градина из тог времена. Интензиван живот наставио се и доласком Римљана, Словена, Турака... Посебно историјски важан локалитет је Соко Град, средњовијековно утврђење познато као посљедње уточиште босанског краља Стјепана Томашевића. Каснији периоди друштвено-економског развоја концентрисани су на шумарство, занатсво и трговину. Преко планинских терена некада је функционисала ускотрачна жељезница. Само градско насеље одликује се линијском физиономијом. У центру града налазе се трговачке и угоститељске радње, Дом културе „Никола Кокошар“, Народна библиотека Шипово, споменик народном хероју Сими Шолаји и мјесна црква. Простор шиповачког краја познат је и по средњовијековном манастиру Глоговац. Привреда општине заснива се на шумарству и преради дрвета. Постоје огромни потенцијали за развој руралног и еко туризма. Подијели Братунац У сјевероисточном дијелу Републике Српске, између Зворника, Сребренице, Милића и Власенице, на граници са Републиком Србијом, простире се Братунац. Ова општина захвата површину од 293... Добој Добој је географско средиште бивше Југославије и надалеко позната раскрсница путева. Овај град лежи у долини три ријеке, Босне, Усоре и Спрече. Око 80 000 становника настанило је простор... Осмаци У перипанонској регији, на истоку Републике Српске, између општина Шековићи, Зворник и Калесија простиру се Осмаци. Формирани су од дијела предратне општине Калесије. На површини... Рибник Рибник је општина у југозападном дијелу Републике Српске која се налази у саставу регије Бања Лука–Градишка–Мркоњић Град. Спада у категорију неразвијених општина. Заузима површину... Соколачка пећина Насупрот средњовјековног утврђења Сокоград, у кањону ријеке Сокочнице, налази се Соколачка пећина. Име је добила управо по ријеци и старом граду. Удаљена је око 6 километара од Шипова према... Врело Пливе Најатрактивнији локалитет општине Шипово су врела Пливе. Ова природна атракција плијени љепотом. Локалитет се налази на мање од 15 километара југозападно од Шипова, у селу Пљева, које је... Манастир Глоговац Манастир Глоговац налази се у селу Бабићи, око 20 километара јужно од Шипова. Смјештен је у прелијепом амбијенту, у клисури ријечице Глоговац на Јањској висоравни. Кроз своју историју више... Јањске отоке Јањска висораван представља један од најљепших и најсадржајнијих крајолика простора Републике Српске. Поред Јањске прашуме, манастира Глоговца, врела ријеке Јањ, Ваганске пећине, ту се... Виторог Планински масив Виторога налази се у југозаподном дијелу општине Шипово, на граници Републике Српске и Федерације БиХ. Пружа се динарским правцем (сјеверозапад–југоисток) и уздиже... Извор ријеке Јањ Јањ је назив за ријеку, висораван и историјску област која обухвата већи дио простора општине Шипово. Ријека Јањ извире између села Бабићи и Стројице, тринаест километара јужно од градског... Лисина Планина Лисина се уздиже јужно од Мркоњић Града и сјеверно од Шипова, у сјеверозападном дијелу Републике Српске. Пружа се у правцу сјеверозапад-југоисток. Од планине Димитор на сјеверу... Водопад код Букве на ријеци Јањ На око 500 метара од извора, ријека Јањ улази у мању клисуру и обрушава се низ стијене стварајући водопад висине око 12 метара. Због неприступачности терена Водопад код Букве и даље је...
На доњем путу на ривијери, недалеко од марине Портонови, поново је дошло до хаварије на канализационој мрежи. Оштећен је и коловоз, због чега је на овом дијелу саобраћајнице забрањен саобраћај, а процјењена штета је око 12 хиљада еура. Из Друштва за изградњу водоводне и канализационе инфраструктуре почетак санације најављују за сутра, а у плану је и тужба против извођача радова, турске компаније Ћелтикћоглу. Према ријечима вд директора Друштва, Милана Зарића, ово је четврта хаварија на потисном цјевоводу на тој локацији, а узрок су веома лоше изведени радови, као и пропуст надзорног органа, њемачке компаније Далем. Фото РТХН: Милан Зарић – Ангажовали смо јутрос судског вјештака за обезбјеђење доказа. Извршићемо процјену штете, јер имамо намјеру да у судском спору та средства надокнадимо. Наравно, пред нашим, а не пред страним Судовима, јер сматрамо да је ријеч о фалсификовању службених исправа. Материјал стиже током дана, а већ сутра ће радници Водовода, који има квалитетну екипу и механизацију, кренути у рјешавање тог проблема – наводи он. Зарић наводи да у овом тренутку не може са сигурношћу рећи колико ће радови трајати. Ангажоваће и грађевинску фирму која ће процијенити да ли би требало на тој локацији урадити реконструкцију цјевовода, како се овај проблем не би понављао. – Тај цјевовод је дугачак око 400 метара. На свим тим спојевима, који су рађени на таквом нивоу квалитета и врсти припреме терена, тампонирања и свега осталог, може доћи до нове хаварије. Али бићемо у приправности, зато што ћемо овај пут, уз ову набавку, набавити и резервни материјал, тако да наредни пут ако се проблем понови, нећемо чекати материјал, него можемо одмах кренути у рјешавање – информише он. Фото:РТХН Фото:РТХН Фото:РТХН Код хаварија на канализационој мрежи искључују се колекторске пумпе, а користе се хаваријски испусти, наводи Зарић. У току је снимање тог дијела канализационе мреже, а видео запис ће бити користан и за убудуће, јер Зарић сматра да ће се овакви проблеми јављати на још локација, а у Друшту морају бити спремни да реагују благовремено. До сада је, како је казао, скупљено доказа за око 300 хиљада еура штете на канализационом колектору, која је настала због лоше изведених радова. При томе, ни документација која треба да прати реализацију пројекта није потпуна, али поред свега тога Далем је све то потписивао као квалитетно урађен посао. – Имамо основа за тужбу. Ангажовали смо адвокатску кацеларију из Беча, која је била носилац посла када смо наплатили штету од Мас Гинташа, код Постројења за пречишћавање отпадних вода. Компанијии Ћелтикћоглу упутили смо за сада само предлог за неку врсту поравнања – казао је Зарић. Тужба је припремљена, а судски процес зависиће од договора са компанијом из Турске, која у овом тренутку, и поред свега, има потраживања од Општине Херцег Нови.
Вода на улици, нужан је ископ у Његошевој улици, код хотела“Тami“. Због поправке водоводне мреже могућ је прекид водоснабдевања до 15 сати у III висинској зони, на простору од Дурмиторске улице до Калач брда. КВАР У УЛИЦИ БУЛЕВАР 12. ФЕБРУАР Вода на улици, потребан је ископ у улици Булевар 12. Фебруар, код музеја Логор Црвени крст. Због поправке водоводне мреже биће у прекиду водоснабдевање до 15 сати у делу ул. Булевар 12. Фебруар (музеј Логор Црвени крст). КВАРОВИ У СЕЛУ ЉУБЕРАЂА Наставак радова од претходног дана у селу Љуберађа, на локацијама: код гробља, 50м од резервоара и од моста према цркви. Због поправке водоводне мреже могућ је прекид водоснабдевања до 15 сати у селу Љуберађа. НАСТАВАК РАДОВА У СЕЛУ МЕЗГРАЈА Наставак радова од претходног дана у селу Мезграја, у улици Маршала Тита, код броја 64, и на још једној локацији. Због поправке водоводне мреже могућ је прекид водоснабдевања до 15 сати у селу Мезграја. КВАР НА МРЕЖИ У СЕЛУ МРАМОР Вода на површини, потребан је ручни ископ у селу Мрамор, поред ресторана“Рефрен“. Због поправке водоводне мреже биће у прекиду водоснабдевање до 15 сати у селу Мрамор. КВАР НА ПРИКЉУЧНОЈ ВЕЗИ У СЕЛУ ЛАЛИНАЦ Вода на површини, потребна је интервенција у селу Лалинац. Уколико се током дана буде обављала поправка прикључне везе биће у прекиду водоснабдевање до 15 сати у селу Лалинац.
Трептаји енергије заиграше у ваздуху и Пеђа диже главу – нечије затамњено лице се повлачило у сенку довратка. - Ту је – чуо је, а врата одскочише. У собу улете глодур размахујући руком као да се мачује. Ово се неће добро завршити, Пеђа махинално поглади кратку браду као да од ње призива савет. Он, главни, који никад нема времена... - Петре, «Дионис»! – проговорио глодур значајно и прободе Пеђу руком заустављеном у ваздуху. - «Уметност и мода», Пјер! Било ноћас! Његова рука се повуче и поново га набоде на невидљиви мач. - Атмосфера, Перо! ВИП гости! Цаке и фазони! Пеђа, брзо, знаш већ шта! И већ је одлазио, са врата му махну као да је Пеђа почео да нестаје у даљини. Следећег тренутка пригушен тутањ је одлазио низ ходник уз пуцкетање енергије која рикошетира о зидове. - Јавићу ти адресу и контакт – обавести Пеђу узбуђени глас секретарице глодура која није стигла да уђе у собу а већ је одлазила. – Телефоном или имејлом? - Електронски! – довикну јој Пеђа кроз отворена врата у правцу звекета који се удаљавао. – То је топлије... – додао је, али то више никога није интересовало. Поседећу мало, планирао је Пеђа скидајући адресу са имејла, дрмнућу пиће-два... Макс? Некада сам познавао једног Макса... Овај је име и имање стекао преко гране, па сада... Шири бизнис или бежи дому своме са остатком који му нису отели? «Дионис» је био посут разнобојним светлуцавим конфетама и умотан у украсне траке, лампионе и ротирајуће кугле. Славље је још трајало, као на други дан Нове године. Емитовали су снимак ноћашње ревије, убрзан на Пеђину молбу. А онда се на дну сале појавио газда лично и Пеђа схвати да су се некада познавали. Чак, могло би се рећи, били и пријатељи: Марко, познатији као Макса, што је тамо преко гране скраћено у Макс. Заједно су студирали историју уметности и повремено се дружили. Сећао се његових сестара, Макс је био једини мушкарац у ужој породици. Принц коме се све испуњавало и праштало. Женско породично окружење у његовој служби донело му је лакоћу у дружењу са девојкама, елегантну опуштеност и неколико љубавних веза на којима су му другари завидели. Пеђа се присети бурних журки на којима је Макс био главна фаца, његовог зналачко-заљубљеног односа према црном вину и препуштања екстазама манекенства, епизодисте у филмовима, утешитеља-љубавника познатих дама... Пеђа је тада дипломирао новинарство, хонорарно-привремене обавезе заменио сталним и одустао од своје друге велике амбиције – дипломе из историје уметности. У том животном процепу нестало је дотадашње дружење, журке су постале исте до бола, све цаке већ виђене, а студенткиње површне и посесивне, биолошки усмерене ка удаји за младог, дипломираног новинара у престоници. Макс је нестао са неком новом љубави, а он, Пеђа је уронио у професионалне воде... Сада, Макс је долазио по тепиху конфета и шарених трака, успореног и стаменог корака. Али то више није био ход старог мага манекенских писти. Као да је једну ногу вукао – умор, елегантне али неудобне ципеле, дуг из бивших дана? Пламсаји диско кугли обасјавали су у резовима разнобојних светлости попуњено, осмехнуто лице радосних очију и истом негованом, уметничком брадицом. Све се променило – околина и околности у којима се сусрећу, позиције у друштву и они сами, али је једно остало исто – осмех који се шири до веселих очију, подигнутих обрва и заталасане косе. Као осмех мачка у «Алиси у земљи чуда» - све нестане, само је његов самоуверени кез остао. И сада је, Пеђи намењен, долазио из полузаборављене прошлости да поново споји оно што су околности раздвојиле. Он, Марко, Макса, Марк, човек коме се све остварује. Био је то сусрет са лепшим деловима њихових живота. Лако су уронили у прошлост, она их је сенчила и чинила комплетнијим као личности. Младост је наносила очаравајући сфумато на платно живота, варљиви обриси бившег ублажавали су чврсте линије свакодневнице... Максов покрет руком у црној рукавици – као да набада противника на мач – подсети Пеђу на глодура. То прекиде лепа сећања и наруши сентимент заједничке прошлости – шта још треба рећи о ноћашњој ревији? Морао је да се осами на десетак минута да среди податке и утиске сажме у две-три упечатљиве реченице. Глодур ће бити задовољан, надао се, док је телефоном диктирао секретарици и ослушкивао њене реакције. Госпођица је брзо бележила, без речи, равнодушна према новинарској алхемији и узлетима духа. Хладна као покварени аутомат за кафу. Уморна, понадао се Пеђа. Или заплашена што је принуђена да контактира са отписаним? Најзад, и то је било готово и Пеђа нестрпљиво потражих Макса. Био је у «соби иза шанка», интимном простору ресторана о коме стални кафански гости препричавају легенде. Међутим то тајно место великих картарошких партија и тајних љубавних сусрета личило је на приручни магацин. Неколико писаћих столова и стубови картонских кутија са пићима наслаганим дуж зидова. Хладно и привремено, па је такву енергију пренело и на њих. Разговор се сада усиљено развлачио, опет су постали странци чија је заједничка прошлост изазивала подозрење. Све је личило на ново, дугорочно разилажење. Разменили су бројеве телефона и имејле, уз усиљена обећања поновног сусрета. Пеђа је изашао незадовољан собом, Максом, околностима сусрета... Обојица смо фалсификовали заједничку прошлост, мислио је. Прво егзалтацијом сусрета, па равнодушним потискивањем бившег. Као да смо се уплашили. Чега? Да ћемо се сетити свих тадашњих планова, визија, обећања, чврстих намера...? Могло би се рећи, са истим правом, да смо обојица «успели у животу», али и пали у њему. Вреднујући прошлост, ми вреднујемо и себе данашње... А то поређење није баш подстицајна прича... Тада је приметио да је заборавио бележницу. Била је то исувише лична ствар да је тамо остави. Вратио се после краћег оклевања, савлађујући отпор у себи. Осећао се као да одлази да призна свој пораз. 2. Енергија питања На улазу испред Пеђе се испречи вратар. Мали, глават, набијен. - Малочас сам изашао – подсети га Пеђа. - Знам – одврати он. – Такви су опасни. Дигни руке. И сачекај да питам. - Шта да питате? - Када ће помрачење! Е, вала ћеш ти помрачити, помисли Пеђа. Јачи јеси, увежбан, али непросветљен. Заплашен од нечега што се овде догађало... Окренуо се и махнуо руком: - Момци, идемо! Овде је само један; к`о ниједан! Главати одскочи ка пулту завлачећи руку иза леђа, а Пеђа шмугну унутра. Могао је да ме пригрли, сину му тада, да му будем штит... То би њега просветлило, а ја, ја.. Али, већ је био унутра. Његов бивши пријатељ је седео за столом у ресторану. Махну му заборављеном бележницом, а млада жена за његовим столом изненађено се загледа у Пеђу. Из ходника се зачу бука – кербер је пристизао рушећи нешто успут. Макс га заустави покретом руке: - У реду је! - Дођи – обрати се Пеђи – да те упознам. Надам се да ћете сарађивати. Моја прва сарадница и саветодавац, Ела; историчарка уметности... Руковали су се и Пеђа се трже – лепотица са слика старих мајстора. Дугачке светло-риђе косе и издуженог лица, као да је изашла из неке слике Ел Грека. Високо, наглашено чело и прве борице око очију, пуне искуства. - Драго ми је – проговори меким гласом и одмах упита: - Како сте ушли? - Мислите на кербера? Па, ето... Знао сам све о помрачењу. Макс се осмехну, а Ела одмахну главом и ошину Пеђу мирисом заталасане косе. У такво помрачење би вредело заронити, помислио је. Поглед њених смеђих очију носио је у себи замишљену, надземаљску запитаност над светом сенки које лебде у полутами несавршеноси око њих. - Замало да будемо колеге... – најзад проговори Пеђа, заборављајући на Макса. – У дербију између уметности и новинарства победило је новинарство јер као новинар могу да пишем о уметности. - А пишете о ефемерном јер се све велико већ догодило... Знам, причао ми је Макс. - Причао вам је о мени? А о себи у тим данима? - То ћеш ти – одговори Макс и гурну бележницу преко стола. – Да је опет не оставиш... – примети двосмислено. - То бих волела да чујем – прихвати Ела без оклевања. – Ви сте живели у узбудљивим временима. Пеђа заусти да цитира стару кинеску клетву: „Нека ти богови дају да живиш у узбудљивим временима!“, али... Ни сви соларни ветрови, силе гравитације и магнетизма не би могле тако да промене атмосферу колико поглед и само један полуокрет Елине дуге косе. И полутар је променио место а полови, они више нису постојали... И кренуле су нове приче на старе теме, али сада са другачијим, пријатним осећањем. Елине повремене упадице доносиле су дах рационалног која благонаклоно и трпељиво подноси узалудност њихових прича о великој прошлости која је све остварила осим самог циља. И док опуштено разговарају, надмећући се у љубазностима и присећањима, Пеђа примећује како их то што зову заједничком прошлошћу ослобађа притиска садашњице. Та сећања су постајала стабилне ознаке личности који им дају за право да равноправно разговарају о свему, па и о историји уметности. О Елиној струци. Јер све је почињало од ње и завршавало се са провером њене реакције. Са музичке линије у шанку чула се гитара Ерика Клептона која под његовим прстима оживљава и пева са њим: «Изгледаш чудесно ноћас...» Да, изгледа чудесно, помислио је Пеђа и запитао да скрене пажњу на себе: - Ела, одакле вам то лепо, кратко име? Осмехнула се, ожаривши га погледом. - Тако је зовемо – објасни Макс. – Тепамо јој, кроз надимак. Она ће бити првосвештеница храма који отварамо. - Каквог храма? – збуни се Пеђа. Још ми само треба сарадња са неком сектом, помислио је. Вероватно је то једино чиме се до сада нисам бавио... - Уметничког! – објави Макс и загледа се у Елу. – Али, има времена, сарађиваћемо… Значи то је, помисли Пеђа. Нека трговина који ће се звати «Венерине дојке» или нешто слично. Или ће овде у ресторану окачити неколико слика... Погледао је зидове да процени како би то изгледало, а Макс одмах објасни: - Ништа од тога. Биће то посебна зграда на тргу. Да ли то мој бивши пријатељ уме да чита мисли? – запита се Пеђа. Концепција, програм, планови – све је спремно, објашњавао је Макс. Али колико сам таквих програма већ чуо, запитао се Пеђа. И заборавио јер... - Обезбедио сам и највећи део средстава – изјави Макс, као да одговара на Пеђине мисли. – А зграда је недавно купљена. Ово је већ било озбиљно и њихов разговор се разви толико да су тренутни проблеми почели да лебде као лелујаве нити будуће заједничке прошлости. Макс се недавно вратио из Италије, пун утисака. И док је причао о колонадама Падове, веронској арени, сладуњавој барокности Пизе и мостовима Фиренце, Ела је стално нечим нуткала Пеђу кокетно забацујући косу и осмехујући се на сваку његову пошалицу и питање «са репом». - А тек Помпеји! – смрачи се Макс. – Страшна представа апокалипсе. Окамењена тела у покретима пуним страха и ужаса пред неизбежним крајем. Као велика опомена за све нас... - Опомена? – замисли се Пеђа. – Од кога, због чега? Живот је и тада знао да буде суров, али је био наивнији и невинији. - Мислиш? – супротстави се Макс. – Неки тада моћни мислили су другачије... Ниси видео Вилу Мистерија у Помпеји. Тако зову собу са осликаним зидовима. Они причају другачију, неочекивану причу. И Помпеђани су убрали јабуку свезнања и били кажњени... - Хоћеш да кажеш да је сам Бог, или природа... - Или тадашњи богови – прекиде га Макс. - Ти и твоја питања! Као да неко овде поседује Свезнање... Добијам додатне поене код Еле, помислио је Пеђа, чим ме тако прекида. И више није могао да се обузда, запоставио је наговештено Максово откриће и кренуо са опробаном варијантом да импресионира Елу. - Само су питања потребна – говорио је гледајући Макса чврсто у очи и осећајући, као најосетљивији сеизмограф, Елине реакције. - Одговори су сувишни; искључиви су и служе за једнократну употребу. Они се мењају као помодни, привремени реп… - Занимљиво размишљање – спремно прихвати Ела. – Али само кад су питања она права… - Одговори нешто привремено дефинишу и тиме заробљавају онога ко одговара, а потом и онога ко пита – настави Пеђа своју тираду. – Они су тек успутни записи и то ће заувек остати јер немају, погодите шта? Немају моћну енергију питања! Макс отвори уста да одговори, али одустаде и замисли се. Пеђа, ликујући у себи, није проговарао, да продужи тренутак тријумфа. И док су њих обојица који су све остварили осим самог циља ћутали, Елина узгредна реченица протутња кроз њих, доносећи плиму нове енергије: - А питања о неизреченом? О ономе што је још невидљиво, јер тек долази? Реченица је остала у ваздуху, да виси над њима. Као отисак вечности. - Да, оно што ће бити... – замишљено се запитао Макс. – У свакодневном животу се тражи некакав одговор, да би се могло делати даље. Одговор је део обавезног ритуала... - Говориш о друштву ефикасних одговора на погрешна питања? – упита Пеђа, а Ела се божанствено осмехну и загледа у њега. - Може се и тако назвати. Мислим на оно што се догађа… Ето, пре неки дан… Макс направи значајну паузу и Пеђа схвати да се налази пред нечим важним. - Знаш за нашег старог сликара Милана Миловановића? Период између светских ратова… - Како да не! – обрадовао се Пеђа. – Један од најпознатијих српских импресиониста! - Недавно налетим на момка, једног од оних новокомпонованих, ошишаних и позлаћених. Купује ствари на велико па продаје даље. Међу гомилама репродукција и понека слика, а међу њима “Плава врата”… - Миловановићева? Па то је најлепша слика српског импресионизма! Али, чекај мало! Та слика је у Народном музеју! - Надам се да јесте. А можда и није? – одговори Макс загонетно. – Њена одлична копија, вероватно. Ова или она, у музеју... - Да није Миловановић лично насликао копију? – убаци Ела и својим погледом ублажи све Пеђине недоумице. - И шта је онда оригинал? – упита Макс. – Првонасликана, или она друга где је аутор повукао завршне потезе? Детаљна скица слике или њен каснији оригинал? Или оригинал и ауторска копија? Пеђа у недоумици протрља чело, али правог одговора није било. Макс настави: - Момак није био наиван, неко му је објаснио да то може да буде оригинал, или ауторска копија, и он је додао на цену још поприлично. И ни макац даље… Видиш, са галеристом, сликарем, човеком из струке, увек можеш да нађеш неки договор: плаћање у новцу и сликама, будући послови, сарадња… А овде нема ничега осим трак-паре, трак-роба. То је ефикасно, каже ми он. Соларни бизнис, паре на сунце! Макс насу још по једну чашицу и Пеђа, у почаст старог, доброг Милана Миловановића и његове прелепе слике, одмах отпи половину, нестрпљив да чује крај ове занимљиве приче. Да дочује где су то Макса одвела “Плава врата”. - Оно његово “ефикасно” нешто ми је наговестило: човек хоће коначан, завршен посао са уметничким делом које лебди у свету идеја и никада није “завршено” у својим значењима. И ја то рекох: Како завршити посао за слику које није завршена… Како незавршена, узбуди се момак, загледа у платно и додаде, пазите сад ово: Па сваки милиметар је покривен бојом! - Дивно! – узвикну Пеђа. – Антологијски одговор! - Прави краљевски приступ! – додаде Ела. – Уметност? Па то је мазање до краја! - Значи, то је за тебе завршена слика, помислио сам тада – наставио је причу Макс. – И, гоњен неком нејасном идејом, почех да му причам како је Миловановић то сликао на Каприју, као реконвалесцент, док му је пола градића стајало иза леђа и сваки детаљ слике упоређивало са оним што они виде. За њих је та слика испијеног, тек опорављеног странца увек била незавршена јер зидови, степенице, врата… И ту су ме ваљда лично музе просветлиле… Ето, рекох, одмах се види да је слика незавршена! Како незавршена? – пита момак, истопила се његова краљевска сигурност. Па видиш и сам, како стоје врата – одвалих: ни тамо, ни онамо! И то оба крила. Нити су затворена, нити отворена! Сви су прсли у смех до суза, мало која слика је изазвала толико излива радости. - Примењена ефикасност на делу!– успео је Пеђа да каже. - То су Дионисова врата – додате Ела као узгред и Пеђа се загледа у њу, не само због њене лепоте. Било је у тој реченици нечег што остаје и када све ово прође. Али Макс је настављао своју причу: - Јесу полуотворена, па шта, није се дао момак. Сликар није завршио врата, али је зато завршио све остало, и цела слика… Нови налет смеха преплави канцеларију, сигурно су се чули до улице. - Преполовио је цену и, кад боље обезбедим просторије, моћи ћеш да је видиш! Заиста, једна од наших најлепших слика. - А још да је завршена – додао је Пеђа – каква би тек онда била! Е, свака ти част на сналажљивости! Нисам ни помишљао да једна слика може да донесе толико весеља. - Питање гласи: – додаде Ела – да ли су то врата за улаз или излаз? - Неко је ушао! – спремно одговори Макс. Он је, од њих троје, био најспремнији да потражи крај приче. Пеђа је желео да прича траје. - Неко ће ускоро ући! – изјави он двосмислено и доби муњевит, искошени поглед као обећање. Елин сетни, очаравајући осмех лебдео је над њим а из шанка се зачу глас Стевице Вондера. Певао је о обичном дану у коме се ништа посебно не догађа док одједном није схватио истину – позваћу је да јој кажем само три речи: ја те волим... 3. Риалити опера Док су разговарали, на ивици Пеђиног видног поља појављивао се и гасио кратак пожар светлости. У правилним интервалима, као свећице на новогодишњој јелци. Погледао је Макса и Елу – седели су окренути у правцу светлости – али са њихових лица се ништа није могло прочитати. Увребао је следећи пламсај али је мало закаснио, пожар се већ гасио. Прстима по столу отплесао је метроном «времена које хода» до следећег бљеска. Његов приручни хронометар је био тачан и најзад окрете главу на појаву прве искре. У дну сале светлост се убрзано рађала, од плавкасте до пламене, праћена звуцима. Мушки глас отпева неколико тонова а светлости се погасише као кад се окрене прекидач. Пеђа понови у себи слогове песме и разабра: «При – роoo – да – јеee…». - Ама, шта је то? Светлост, песма, речи? Макс се загледа у њега, у борицама око очију као да се рађао осмех. - Рефлексија, драги мој. Одсјаји! Пеђа одмахнух главом. Али, можда, ипак... Бљесак се понови, визуелно исти, али су слогови били изненађујући: «Дра-гиии-мооој...» Он сумњичаво погледа саговорнике – да ли је могуће да снимају овај разовор и емитују компјутерски обрађене гласове? Риалити шоу маскиран као опера? Нова врста скривене камере? Најновија технологија перформанса коју је Макс донео из Италије? - Раније су постојала чуда – говорио је Макс а Ела га је побожно слушала. Њено лепо лице је наличило на фреску упечатљивог израза у коме се наслућује искуство векова. Да није и она нека симулација, помислио је, холографска пројекција у реалном простору и времену? Руковали смо се, а та рука је била нормална, топла и уска, пријатељска... И Пеђа је додирну по надланици осетивши меку и топлу кожу која се сасвим природно угну под његовим прстима. Ела га погледа, осмехну се и климну главом ка Максу као да жели да му посебно скрене пажњу на то што он управо говори. - Сада су сва чуда обрађена и систематизована – настављао је Макс – све емоције су компјутерски разложене и могу се репродуковати. Анђели спектакла су електромагнетни таласи, ди-џејови су те-ве водитељи... Опет су се зачули гласови тајанствене опере али Пеђа није ни окренуо главу. Слушао је да тачно разабере речи. Глас је био пригушен, као да жели да осенчи њихово значење. Разабрао је поново: «При – роoo – да – јеee…» Није то био одломак разговора, али је, у целини, било нешто познато. Нешто као путоказ у густој магли. Тамо, у дну сале је вероватно мала позорница где неко – домаћи или весели гости – нешто пробају. Или се само забављају? Али зашто га Макс, па и Ела, својим понашањем убеђују да тамо нема ничег? Одбљесци, како кажу. Али чега? Следећи оперски интервал је постао драматичан. Макс је наставио своју причу о Италији, наглашавајући речи као да жели да пригуши звуке који ће доћи. Пеђа одбљеске светлости није ни покушао да види, гледао је Макса у очи, али је речи поново начуо и неколико пута их поновио у себи. То није из опере. То је нешто друго што Макс и Ела не желе да и он сазна. Дигао се, помало увређен, нагло поздравио као да се присетио нечег важног па више нема ни мало времена. Кратак ходник је водио ка излазу/улазу где столује кербер, али овај пролаз налево? Тачно у правцу другог краја сале? Скренуо се и пожурио. Пролаз је очигледно обилазио целу салу «Диониса» а тамо, на крају, тамнела су се уска врата. Није се чуо ниједан глас, никакав звук, и Пеђа притисну кваку. Забљеснуле су га светлости као да је на светској промоцији електрицитета. Неколико фигура се кретало, видљивих само у контурама због сјаја који га је забљеснуо. Нешто налик на морнаре, кловнове, даме у прозрачним летњим хаљинама... Једна снажна шака се спусти на Пеђино раме и повуче га уназад, врата се затворише. Макс, помислио је Пеђа. Био је то кербер са улаза, унет у Пеђино лице. Запахнуо га мирис уља за косу, колонске воде и устајалог дуванског дима. - Залутали сте – проговори кербер сигурним гласом. – Излаз је са друге стране ходника. И усмери га ка излазу, затварајући пут уназад својом чврстом и набијеном телесином. - Шта је ово? – упитао је Пеђа, покушавајући да се снађе. И одмах помислио: е, баш си нашао кога да питаш! - Ово? – зачуди се кербер. – Па видели сте и сами. Магацин за ствари које ће можда затребати. - А људи? Жене...? - Какви људи? Мислите на лутке за костиме? Већ су били на излазу и он се повуче за корак и наклони. - Довиђења. И дођите нам опет, чим вас газда позове... Пеђа пређе улицу и, још увек ошамућен, зађе за угао. Кроз отворен прозор суседне куће певао је «панонски морнар»: «Постоји пут који намернике бира / тајновит друм / увек најбољима склон...» Као да се нека чаролија распрсла око њега осетио је како дубоко дише, зачуо све звуке, видео све боје раног лета. Биле су равне светлостима које су му, у оној соби – позорници – магацину улетеле у лице. Сетио се речи тајанствене опере и застао да их запише: «Природа, драги мој...» Биле су му познате, негде их је чуо, или прочитао, али... Није могао да се сети наставка. Ни где, ни када, у ком окружењу су додирнуле његов пренадражен ум. Уморан сам, мислио је, а те речи... Да, речи. Ако постану дела, а не нејасне халуцинације, сетићу се. Надам се да неће бити касно... Касно, види ти то! За шта, касно? Као да моја подсвест зна оно што ја тек слутим? Одговора није било, само питања која сада ништа нису дефинисала. Све је било отворено осим свакодневице која као да се сваким даном затварала за њега...
Архиве Изабери месец новембар 2022 (6) октобар 2022 (4) септембар 2022 (8) август 2022 (4) јул 2022 (3) јун 2022 (6) мај 2022 (10) април 2022 (7) март 2022 (12) фебруар 2022 (6) јануар 2022 (11) децембар 2021 (6) новембар 2021 (8) октобар 2021 (13) септембар 2021 (11) август 2021 (22) јул 2021 (8) јун 2021 (11) мај 2021 (21) април 2021 (16) март 2021 (12) фебруар 2021 (5) јануар 2021 (4) децембар 2020 (7) новембар 2020 (3) октобар 2020 (7) септембар 2020 (6) август 2020 (5) јул 2020 (8) јун 2020 (11) мај 2020 (8) април 2020 (2) март 2020 (9) фебруар 2020 (7) јануар 2020 (15) децембар 2019 (25) новембар 2019 (12) октобар 2019 (14) септембар 2019 (16) август 2019 (11) јул 2019 (6) јун 2019 (7) мај 2019 (14) април 2019 (8) март 2019 (11) фебруар 2019 (5) јануар 2019 (14) децембар 2018 (24) новембар 2018 (11) октобар 2018 (14) септембар 2018 (9) август 2018 (8) јул 2018 (12) јун 2018 (14) мај 2018 (15) април 2018 (12) март 2018 (14) фебруар 2018 (12) јануар 2018 (21) децембар 2017 (17) новембар 2017 (7) октобар 2017 (12) септембар 2017 (9) август 2017 (4) јул 2017 (11) јун 2017 (19) мај 2017 (22) април 2017 (16) март 2017 (24) фебруар 2017 (14) јануар 2017 (23) децембар 2016 (34) новембар 2016 (19) октобар 2016 (17) септембар 2016 (10) август 2016 (11) јул 2016 (4) јун 2016 (10) мај 2016 (11) април 2016 (18) март 2016 (25) фебруар 2016 (18) јануар 2016 (20) децембар 2015 (22) новембар 2015 (16) октобар 2015 (16) септембар 2015 (16) август 2015 (11) јул 2015 (14) јун 2015 (10) мај 2015 (15) април 2015 (21) март 2015 (27) фебруар 2015 (14) јануар 2015 (12) децембар 2014 (21) новембар 2014 (8) октобар 2014 (6) септембар 2014 (9) август 2014 (9) јул 2014 (9) јун 2014 (8) мај 2014 (13) април 2014 (13) март 2014 (16) фебруар 2014 (11) јануар 2014 (25) децембар 2013 (21) новембар 2013 (16) октобар 2013 (14) септембар 2013 (10) август 2013 (10) јул 2013 (12) јун 2013 (13) мај 2013 (15) април 2013 (16) март 2013 (13) фебруар 2013 (8) јануар 2013 (11) децембар 2012 (14) новембар 2012 (17) октобар 2012 (16) септембар 2012 (9) август 2012 (11) јул 2012 (8) јун 2012 (9) мај 2012 (15) април 2012 (10) март 2012 (17) фебруар 2012 (11) јануар 2012 (13) децембар 2011 (13) новембар 2011 (14) октобар 2011 (12) септембар 2011 (12) август 2011 (11) јул 2011 (10) јун 2011 (10) мај 2011 (6) април 2011 (13) март 2011 (18) фебруар 2011 (4) 12 мај Кретањем до здравља – наша екипа у Геронтолошком центру Шабац Објављено у 11:15h in Некатегоризовано Објавио dzsabac.org.rs 0 Likes Међународни дан физичке активности – 10. мај, Дом здравља Шабац обележио је дружењем са корисницима Геронтолошког центра у нашем граду. Гошће наших најстаријих суграђана биле су др Јелена Јовић и вмс Тања Вујановић, патронажна сестра. Основна порука овог дружења је и порука Међународног дана физичке активности „Кретањем до здравља“. Са уверењем да се у најранијем животном добу формирају здраве животне навике, Дом здравља Шабац, овом активношћу имао је за циљ да подсети на важност њиховог очувања и у тзв. „трећем добу“. Корисници Геронтолошког центра показали су интересовање за ову тему, па управи ове установе захваљујемо на сарадњи и препознавању значаја оваквих промотивних акција. На крају дружења екипа Дома здравља и наши домаћини са речи су прешли на дело – тако смо вежбали заједно уверени да умерена физичка активност доприноси нашем психо-физичком здрављу. Дом здравља у Шапцу обавља здравствену делатност из области примарне здравствене заштите, на подручју града Шапца.
КАТЕГОРИЈЕ Изабери категорију IN MEDIA(S) RES Uncategorized БЉУЈЕМ ВИНСКА МУШИЦА ГЛОСЕ ИЗ МАЛОГ МОЗГА ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО Н. КУПИДОН МИНИЈАТУРЕ МОЉАЦ МУДРОВАЊА НЕБОЈША РАЗМИШЉА ПУТОПИСАНИЈА РАЗГЛАС ТРУБАДУР АРХИВА АРХИВА Изабери месец јул 2022 фебруар 2022 децембар 2021 новембар 2021 јун 2021 мај 2021 април 2021 март 2021 фебруар 2021 јануар 2021 децембар 2020 септембар 2020 мај 2020 април 2020 децембар 2019 новембар 2019 октобар 2019 септембар 2019 јун 2019 мај 2019 април 2019 децембар 2018 новембар 2018 октобар 2018 септембар 2018 јул 2018 јун 2018 април 2018 март 2018 јануар 2018 децембар 2017 новембар 2017 октобар 2017 септембар 2017 август 2017 јул 2017 јун 2017 мај 2017 април 2017 март 2017 фебруар 2017 јануар 2017 децембар 2016 новембар 2016 октобар 2016 септембар 2016 август 2016 јул 2016 јун 2016 мај 2016 април 2016 март 2016 фебруар 2016 јануар 2016 децембар 2015 новембар 2015 октобар 2015 септембар 2015 август 2015 јун 2015 мај 2015 април 2015 март 2015 фебруар 2015 јануар 2015 новембар 2014 октобар 2014 септембар 2014 август 2014 јун 2014 мај 2014 април 2014 март 2014 фебруар 2014 јануар 2014 децембар 2013 новембар 2013 октобар 2013 септембар 2013 август 2013 јул 2013 јун 2013 април 2013 март 2013 фебруар 2013 јануар 2013 децембар 2012 новембар 2012 октобар 2012 јул 2012 мај 2012 април 2012 март 2012 фебруар 2012 децембар 2011 јул 2011 април 2011 март 2011 новембар 2010 октобар 2010 септембар 2010 новембар 2009 октобар 2009 септембар 2009 август 2009 јул 2009 март 2009 јануар 2009 новембар 2008 октобар 2008 септембар 2008 јун 2008 мај 2008 фебруар 2008 април 2000 децембар 1966 ПОСЕТЕ ОЗНАКЕ Aleksandar Vučić Beograd Boris Tadić Cetinje Crna Gora drzava DS Francuska Grčka Istorija Ivica Dačić izbori Kosovo ljubav mediji NATO Nebojša Vučinić nemacka novinar novinari novinarstvo opozicija Pišem dakle postojim policija politicari Politika ponizavanje predsednik premijer Prvi svetski rat Rusija SAD Slobodan Milošević SNS srbi Srbija Srpska napredna stranka stranke tabloidi terorizam turizam Turska vino vlada zakon
Када је митрополит црногорско-приморски Амфилохије скинуо чини са самоуправног социјализма, на недавном шаторском протесту против Мила Ђукановића, била је то прворазредна новост у реторици Српске православне цркве. Нарочито је звучало јеретички када је Амфилохије рехабилитовао петокраку коју је сматрао симболом нечастивог који се врзмао по шумама и горама Монтенегра. Али, није се он приказао као једини кандидат за Ципраса у мантији. Папа Фрањо одавно мири левицу са Христом. Сада су се свети отац и човек број два у хијерархији СПЦ сусрели у Ватикану, где су расправљали о много значајнијим питањима него што су идеолошке полемике о блискости хришћанства и комунизма. Званично, папа и Амфилохије су разговарали о начину на који би могло да се реши спорно питање канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца, које оптерећује не само духовне већ и световне односе Београда и Загреба. Али, очигледно је да се ватикански сусрет неконвенционалног епископа Рима, који по својој глобалној популарности достиже размере поп-стара, и моћног духовника СПЦ, познатог по својим честим излетима у политику, барем по Амфилохијевим изјавама, може сматрати почетком једног дивног пријатељства. Заинтересованост папе да саслуша аргументе наше Цркве и склоност светог оца ка заједничком решавању проблематичне Степинчеве светости, за коју, гле чуда, много више скепсе показује Рим него Загребачка набдискупија, очигледно је омекшала и тврдо срце митрополитово, те је папи изрекао неочекивани комплимент. Рекао је да га Фрањо веома подсећа на патријарха Павла. Ако митрополит који је исповедио Слобу Милошевића, крстио Чеду Јовановића, одржао посмртни говор Зорану Ђинђићу, проклео читаву Владу Србије и одликовао Шешеља, јавно пружи овакав комплимент папи, верници СПЦ остају у чврстој вери да је Фрањо добродошао у Србију више од свих својих претходника на ватиканском престолу. Ако је, такође, Амфилохије до сада важио за чувара тврђаве српства и православља, његов нагли преокрет у сликању карактера оца Рима, уз захвалност што Ватикан није признао Косово и подржао нас у Унеску, може се читати и као припрема верника СПЦ за добродошлицу поглавару Римокатоличке цркве. Александар Апостоловски Земаљски Београд, за разлику од небеског, није изражавао противљење папиној посети Србији, јер би, као шеф државе Ватикан, која није признала Косово, папа у свакој другој прилици, и у некој другој одежди, био драг гост у Србији. Да ли је Фрањо човек који може да измири световни и политички прагматизам и духовну скепсу Срба? Да ли би покојни патријарх Павле, кога су сматрали свецем за живота, изрекао добродошлицу човеку који Амфилохија тако неодољиво подсећа на њега?
1. Указујући на божанственост и свеопшту корист вере и обзнањујући њена дела, победничке награде, плодове и силу, велики Павле почиње од памтивека, од чега не постоји ништа старије и каже: Вером сазнајемо да су светови саздани речју Божијом, тако да је видљиво постало од невидљивога (Јевр. 11; 3), а завршава будућим свеопштим („општесветским“) васкрсењем и савршенством светих, од чега ништа није коначније. Набрајајући оне који су били чудесни по својој вери и који су је сами собом посведочили, каже и то да су вером жене примиле своје мртве васкрсењем (Јевр. 11; 35). То су Сарепћанка и Сунамка. Сарепћанкин син беше умро, а оживео га је пророк Илија, док је сина ове друге оживео пророк Јелисеј. 2. Свака од њих је својим делима пројавила силну веру. Сарепћанка је вером прихватила да ће се умножити њена храна, а што јој је обећао пророк Илија. Пре него што је нахранила децу, она је од прегршти брашна и мало уља најпре нахранила њега. Била је то једина храна коју је имала и после тога јој није преостало ништа него да заједно са децом умре од глади. Међутим, када се после Илијиног доласка њен син разболео и умро, јер беше његова болест силна веома, тако да не остаде у њему дух њеgoв, она није одбацила пророка, није га прекоревала, нити се удаљила од богопоштовања којем ју је пророк научио, него је саму себе прекоревала и сматрала да су њени греси узрок ове несреће. И у свом највећем болу називала је Илију „човеком Божијим“, прекоревала себе и говорила више убедљиво него прекорно: Шта је теби до мене, човече Божији? Зар си дошао код мене да се опоменеш неправде моје и да умориш сина мојега (ст. 18). Ти си светлост због своје причасности светлости, као служитељ Сунца Правде, каже она, и у твом присуству постали су видљиви моји невидљиви греси, који су умртвили мога сина. Видите ли веру ове жене из другог племена? Видите ли њено смирење? Зато је сасвим природно што је Бог на почетку њу изабрао, тако да се удостојила да постане праобраз призивања незнабожаца и њихове вере, а затим је примила и свог оживелог сина. 3. И на основу речи које је свом мужу изговорила о Јелисеју, и на основу онога што је припремила за примање пророка, али и на основу мудрољубља које је пројавила кад јој је умро син, Сунамка је пројавила своју веру. Ћутке скривајући своју патњу, она је отрчала код пророка и довела га у свој дом, говорећи: Жив је Господ и жива душа твоја, ако те оставим (2. Цар. 4; 30). Због такве њене вере, пророк је васкрсао њеног сина. Пошто ова велика чуда која су сатворили они пророци нису била већа од вере тих мајки чији су умрли синови васкрсли, Павле је то показао говорећи: Неке су жене примиле своје мртве васкрсењем. 4. Иако је пророцима садејствовала вера и богоугодност мајки, Илија је учинио и још нешто, јер је с вапајем повикао ка Богу и рекао: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам 1ост тако уцвелио уморивши јој сина (1. Цар. 17; 20-21). Јелисеј није само пригрлио умрлог дечака, обилазио око њега и до седам пута корачао напред – назад по одаји, него се, како је написано, и помолио Господу и на тај начин оживео Сунамкиног сина. 5. Сагласно еванђелском тексту који смо данас читали, наш Господ се сажалио над удовицом чијег су сина управо носили и, ништа не тражећи, нити се молећи, на само једну заповест предао је уплаканој мајци њеног сина-јединца, васкрслог из мртвих. Тиме је показао даје Он Господ над животом и смрћу (в. Лк. 7; 11). Ни од кога призван, иде Господ да сатвори ово велико чудо – васкрсење, и да пројави не само Своју живототворну силу, него и савршену доброте и милосрђе. Удовица из Сарепте је, како се чинило, прекоревала Илију и истовремено га подстицала да васкрсне њеног сина. Сунамка је припремила Јелисеја, који није унапред знао за несрећу која се догодила, говорећи му да се дете није пробудило. Господ међутим, све Сам зна и, ни од кога позван, одлази у град из којег су износили умрлог дечака. 6. Износаше мртваца, каже (Лк. 7; 12). Еванђелиста узгредно прекрасно говори и о томе, јер васкрсење удовичиног сина предизображава обнављање нашег ума. Изгубивши услед греха свог небеског Женика, и наша душа као да је обудовела, имајући сина – јединца, односно свој ум, који је био позлеђен жаоком греха и затим умро, лишен истинског живота. И он (ум) излази напоље, и на тај начин као да се још више удаљује од Бога, излази страстима које је одводе у ад и у дубину пропасти. Међутим, Господ је дошао код нас и већ се налази међу нама, Својим доласком у телу, и васкрсао је наш умрли ум. Тај Господњи долазак у телу није се догодио на почетку него касније, пред крај векова. Због тога еванђелиста није пропустио да каже: Иђаше, каже, у град Исус Који је требало да васкрсне умрлог сина наинске удовице и да плач преобрази у радост. Молим вас, браћо, да обратите пажњу на ово што је речено. Ако сваки од вас позна да се у њему самом налази мртвац, тј. његов умрли ум, и ако почне да плаче над својим гресима, ако се унизи због њих, код њега ће доши Утешитељ да би му подарио живот и вечну утеху, јер је Он рекао: Блажени који плачу, јер ће се утешити (Мт. 5; 5). 7. Иђаше Исус, и с Њим, каже, иђаху многи ученици Његови и мноштво народа. Припремајући се да васкрсне сина удовице из Сарепте, Илија се усамио. И Јелисеј је, попевши се у собу где је лежао покојник, како се приповеда, затворио врата за обоје, тј. и за Сунамку и за његовог ученика, Пезију. Њима је била потребна усрдна молитва Богу а људи који се повуку у самоћу могу боље да усредсреде свој ум и да га у потпуности устреме ка Богу. С том намером су се удаљили и од њима најближих људи. Уз Господа, Који уистину има власт над животом и смрћу и није имао потребе да се помоли за то да васкрсне дечака, нису били само Његови ученици него и мноштво народа међу којим су неки били од оних што су ишли за Њим, а неки од оних које је затекао поред изношеног (умрлог младића). У присуству свих, који су и видели и чули, Он је једном заповешћу васкрсао младића, учинивши то по Свом човекољубљу, да би све привукао спасоносној вери у Њега. А када се приближаваху вратима града, приповеда Еванђеље, гле, изношаху мртваца, што значи да је Он унапред знао и сам час изношења тела и дошао на време. Изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица. 8. Колико је ова околност (да је била удовица) увећавала мајчинску жалост, толико је послужила и као повод за незапамћени догађај. Видевши мајку, и то мајку-удовицу, која је све своје наде полагала у сина-јединца, а која га је сада била лишена превременом смрћу, како иде за одром и у очајању се удара у груди, Господ се, како је речено, сажали на њу (а како се не би сажалио кад је Он Отац сиротих и Судија удовица?) и рече (тешећи је и, истовремено, проничући будућност): Не плачи. Он је знао шта намерава да учини; ова жена Га, међутим, није познавала и утолико пре није могла да зна шта ће учинити. Она услед тога ни веру није имала, нити је било шта од Њега тражила, али Свемогући Којем није било потребно садејство од стране верујућих приступи и дотакну се носила – да би показао да и Његово тело, као сједињено са божанством, поседује живототворну силу – и рече: Момче, теби говорим, устани. И седе мртвац… јер је безосећајни прах зачуо заповест Онога Који непостојеће (небиће) призива као постојеће (биће), зачуо је Оног Који све носи речју силе Своје, чуо је глас, али не глас богоносног човека, него оваплоћеног (очовеченог) Бога. И не само да седе мртвац, него и стаде говорити. Тако се догодило и сину удовице из Сарепте, када се његова душа вратила у њега, када је дечак одмах повикао, како се о томе приповеда (1. Цар. 17; 22). Био је то доказ да његово васкрсење није било привидно. 9. На тај начин је Илија молитвом васкрсао једног мртваца; Јелисеј је затим за живота васкрсао другог умрлог, потврђујући и наговештавајући живототворну енергију Христову. Господ је, пре Крста, Својом заповешћу васкрсао три мртваца: овог удовичиног сина, кћер старешине синагоге и четвородневног Лазара. Будући распет на Крсту, Он је васкрсао многе, и показаше се многима (Мт. 27; 53). После Своје, нас ради поднете смрти на Крсту, Он је васкрсао и Самога Себе или, боље речено, устао је Тродневни и Он једини постао Началник вечног живота. Сви други, иако су васкрсли, опет су постали причасни овом нашем животу који је подложан смрти. Када је Христос устао из смрти, смрт више не влада Њиме (Римљ. 6; 9). Због тога је једино Господ Првенац оних који су умрли (1. Кор. 15; 20), тј. вернима који су се из овог живота преставили са надом у васкрсење. Он је, дакле, постао Првенац оних који су умрли и Прворођени из мртвих (Колош. 1; 18). И нама је одредио и обећао не овај наш, подложан смрти и пропадљиви живот, који није устројен на духовним начелима, него живот који нам је приуготовољен у надама, божанствен, бесмртан и вечан, јер је то дар какав доликује Богу. Будући да онима које је тада васкрсао није подарио такав живот (бесмртни и блажени, живот који припада будућем веку), и да их је само вратио у овај живот, пресечен смрћу, Он им га није дао ради њих самих, него их је васкрсао због других, приводећи их вери која и јесте дароватељка вечног живота. И у овом случају Он младића није васкрсао ради њега самог, него ради његове мајке, над којом се сажалио, како јасно приповеда еванђелиста. Зато га је, васкрсавши га, и предао њој. 10. Видите ли да Господ, сажаливши се на удовицу која је оплакивала свога сина, није употребио само речи утехе, него се и самим делом побринуо за њу? И ми ћемо, колико год то можемо, тако поступати, и нећемо само речима саосећати са страдалницима, него ћемо своје састрадавање пројавити и делима. Ако свим снагама пројавимо доброчинство, и Бог ће, са Своје стране, нама узвратити добром. Погледајте при том каква су превасходства и предности у таквој размени: колико Бог превасходи човека, толико и Његова сила превасходи силу човечију а милост, која се остварује посредством те силе, ону (милост) коју ми указујемо људима. Ако би ко тражио бакрене оболе и заузврат давао златне статире, ко не би хтео да искористи такву размену? Сада нам се пак не предлаже да бакрењаке мењамо за злато, јер су и један и други метал готово подједнако вредни, него нам се предлаже да дамо оно што људи могу да учине да бисмо у замену добили оно што може да пружи Бог. Од нас се тражи да према људима покажемо човечност, што је наша природна дужност. И по самој својој природи дужни смо да састрадавамо једни са другима и да један другоме укажемо помоћ. И када за оне разнолике милости које смо видели од Бога Он од нас не тражи ништа друго осим да опростимо један другоме, да будемо дружељубиви и човекољубиви, говорећи нам: Опраштајте, и опростиће вам се… дајите, и даће вам се (Лк. 6; 37-38), како да онда, у случају да то околности од нас захтевају, на делу не покажемо, колико год то можемо, снисхођење и милост према оној браћи којима је то потребно? 11. Будући да од Бога нисмо само помиловани и да од Њега нисмо само добили толика доброчинства да се она не могу ни набројати, а поред тога смо до Њега добили и јемство да ћемо за наше добро које учинимо браћи од Њега добити награду, зашто онда да се не трудимо да, колико год то можемо, чинимо добра дела? Зашто не бисмо, уколико је то потребно и своје животе положили један за другога и на тај начин подражавали Господа од Којег ћемо заузврат добити живот вечни? И то је наша дужност, ако не у односу на друге али, у сваком случају у односу на Онога Који је Свој живот предао за нас, не само за наше искупљење, него и као пример и поуку потврђену делима, неупоредиво превасходећи речи, дело и свако поимање. Христос пострада за нас, остављајући вам пример да идете Његовим стопама (1. Петр. 2; 21). Бићемо спремни, уколико то буде неопходно, да и своје душе положимо испуњавајући Његове заповести. На тај начин, бићемо причасни и вечном животу у Њему и Царству, вечно обитавајући уз Н>ега и сапрослављајући се са Њим. Видите ли овог Мироточивог, светог мученика, чији смо наступајући помен данас почели да претпразнујемо? Крв из његовог тела, која је добровољно проливена Христа ради, дала је непресушни и неисцрпни извор најразличитијих чуда, освећења за душу и тело, извор миомирисног и свештеног мира. Иако душа Великомученика, примивши вечну и непролазну славу, сада праведно с ангелима обитава на небесима, његово тело се још није прославило заједно с њом. Међутим, оно што се сада догађа представља символ, праобраз и предзнамење божанствене и небеске славе која ће му се тек открити. Ако су пак символ и праобраз такви, шта онда да кажемо о оном будућем савршенству? Оно је, наравно, неизрециво и незамисливо. 12. Нека и ми, молитвама Мироточивог Мученика, као што смо овде причасни божанственом миру које од њега истиче, и тамо будемо посматрачи и причасници оне славе, благодаћу и човекољубљем прослављеног у Својим Мученицима Исуса Христа, Бога сваке твари, Којем доликује свака слава у бесконачне векове. Амин. Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64
Јавна здравствена установа болница Источно Сарајево, или у народу просто Касиндо, требала би да добије изглед праве болнице у октобру наредне године. Дакле непосредно пред изборе. Па и ако не буде завршена до тада, а то у нашим условима никада није извјесно, јер не знам шта се овдје изградило у предвиђеном року, будите сигурни да ће тада бити отворена, исто онако како су ономад отварали и студентске домове на Палама. Услове у којим се сада лијече пацијенти Источног Сарајева и околине тешко је и описати, јер мало ко може да вјерује да тако нешто постоји у Европи у 21. вијеку. Сваки озбиљнији и тежи случај, иде на Кошево у Клинички центар унверзитета у Сарајеву. Да, у исто оно Сарајево које предсједник назива “Техераном”, у које он “не воли да иде” и гдје “иде само кад мора”. Па и зашто би ишао. Он се не мора лијечити у Српској никако, ту су хеликоптери и авиони Српске да се лети гдје год треба. Но, да се вратимо лијечењу. У том за предсједника “Техерану” љекари су спасили на хиљаде живота и сачували на стотине удова становницима Источног Сарајева, јер су неспособне власти расипале новац на све осим за изградњу болнице. Његове такве изјаве, аљкавост и неодговорност, само додатно отежавају људима који морају да иду и не само да иду већ и да се лијече у Сарајеву. Да ли је истина да су од средстава грчке Владе умјесто да изграде болницу у Касиндолу, направили дворану у Лакташима, више уопште није важно, или барем није важно онима који нису стигли на вријеме ни до тог и таквог Касиндола или и ако су стигли за њих није било спаса. Од болнице је била много важнија и зграда Владе у Источном Сарајеву, направљена средствимa из буџета, да би празна чекала по неки састанак министара са локалним властима или још рјеђе на сједницу владе. Никоме није важно ни што може из буџета за администрацију, а за болницу мора кредит. Ништа од тога није важно, важно је да ће болница бити у инат. Важно је да ће сада фирма из Лакташа да гради болницу у Источном Сарајеву. И уопште немојте да сумњате да они нису најбољи понуђач. Као што је у осталом било и у свим осталим случајевима када се нешто градило, од тунела и пута преко Чемерног, до аутопутева, мостова и тако даље. За вријеме рата на подручју данашњег Источног Сарајева формиране су три болнице, поред болнице Касиндо, формирана је ратна војна болница Коран Пале и Војна болница главног штаба Војске Републике Српске у Сокоцу Током сукоба у Сарајеву је било затварано мучено и убијено на хиљаде Срба, а међу њима било је и више од 460 љекара, и то само зато што су Срби. Списак и свједочења преживјелих љекара, логораша, као што је био и он сам, саставио је и записао по сјећању и свједочењима покојни Страхиња Живак, дугогодишњи дописник Вечерњих новости. Он је и сам доживио огромну трагедију, игубио је два сина, а за њихову погибију је сазнао годину дана касније у логору Виктор Бубањ гдје се налазио. Захваљујући његовој преданости и снази имамо свједочења преживјелих логораша, списак убијених љекара и не само љекара. Написао је више књига, исте, логорашке тематике, чувајући од заборава људе који су убијени и нестали. Писао је да “живи да свједочи”, а данас када га физички нема, његове књиге настављају свједочење. Испричао је да су највећи дио посла у сaкупљању имена љекара и професора сарајевских клиника обавили академик Мирко Шошић и проф. др Марко Вуковић. Зашто је све ово важно и зашто у тексту о болници говорим о овоме. Када је предсједник постављао камен темељац за изградњу болнице у Источном Сарајеву истакао је себе као неког ко је иницијатор изградње болнице, занемарио је вапаје скоро седамдесет хиљада људи тог краја који су упућени на ту болницу. Истакао је себе и своју “иницијативу”, а све друге ставио не у други већ ко зна у који план. Као да људи не знају да је болница потребна и да ће они да плате кредите за изградњу исте, већ ето треба да захвале добрим и милостивим властима што су их се сјетили. И не само то, неки генијалци су се досјетили да поставе билборде са неким натписима болница у инат свима, упркос свему или томе слично. Какав инат, коме пркос? А онда је на ред дошло име, поносно се испрсио и рекао: “драго ми је што је прихваћен мој приједлог да се овај објекат зове “Србија””. Оно што ме занима је, са ким се консултовао око тога, кога је питао за савјет, како је донио ту одлуку. Да ли је питао некога ко ради у болници у Источном Сарајеву, шта о томе мисли директор, шта мисле љекари, а шта грађани Источног Сарајева? Зашто о називу болнице није допуштено изјашњавање житеља града гдје се болница гради? Да ли је могуће да нико нема образа и части да помене људе који су страдали због свог имена, или оне који су својим радом задужили људе сарајевско-романијског краја. Зашто нико од колега тих људи није устао иступио и предложио нешто друго, смисленије. То што о овим људима предсједник Српске Милорад Додик не зна ништа то и није неко чудо, нити је то нешто ново. Међутим тужно је да они који знају ћуте, а у питању су њихове колеге, њихови професори. Зашто болница не би носила име некога од људи који су настрадали, а њихов списак је дугачак да би их све поменули и да би их све описали, сваки од њих заслужује пошту и сјећање. Зашто није понуђено више приједлога, па да када се градња заврши становници изаберу име. Угледни сарајевски љекар Милутин Најдановић одведен је из његовог стана у Сарајеву 14. августа 1992. године, дан касније његово тијело пронађено је на улазу у стадион Кошево. Био је професор на Медицинском факултету у Сарајеву, оснивач торакалне хирургије у Сарајеву и посланик СДС-а у првој демократској скупштини СР БиХ. Према свједочењу др Марка Вуковића, ратне 1993. године срео је докторицу Милицу Лопандић, она је била први дјечији хирург у БиХ, два мјесеца касније читао је како се бацила кроз прозор стана, док су сви причали да је бачена са прозора. Наредне године приликом покушаја изласка из Сарајева убијена је, а потом бачена у Миљацку и докторица Милица Гутовић. Исту судбину доживјели су и радиолог Живојин Савчић, ортопед Бранко Станчић, доктор Милорад Томашевић, доктор Гојко Шубрат… Колико је само живота спасио пуковник др Драгољуб Лазаревић, начелник хирушког одјељења Војне болнице у Сокоцу. Најзаслужнији за формирање и ове и Војне болнице Коран био је др Томислав Таушан. О рођеном Сарајлији академику и проф. др Бориши Старовићу толико тога је већ написано и речено, његове заслуге за Српску, Источно Сарајево, његов универзитет и Медицинки факултет у Фочи су немјерљиве. Милорад Додик је желио да буде већи православац од патријарха и то не само нашег већ и оног првог међу једнакима из Цариграда. Поново је показао да не схвата шта значи водити одговорну националну политику, да не разумије дубљи смисао тога, да зна само за површно предизборно шићарење као и увијек до сада. Отуда и приједлог да се болница зове “Србија”. Површна је и тужна и екипа која је то једногласно и послушнички прихватила без поговора. Школа чију изградњу је финансирала Влада Републике Србије на Палама већ носи име “Србија”, Значи ли то да све што будемо градили у Источном Сарајеву мора да се зове Србија, јер једино тако смо прави и велики Срби? Па неће бити. Бићемо велики људи не када будемо упоређивали бројеве ципела и висину, већ дјела и постигнућа, како појединачна, тако и колективна. Када будемо разумјели и поштовали себе, без да другима гурамо прсте у очи и тјерамо инат. Када будемо памтили и сјећали се људи који то и те како заслужују.
Републички министар просвете честитао школску славу свим школарцима. – Додељене награде за најбоље литерарне радове о лику и делу Светог Саве. – У школама академије, балови и закуске из маминих кухиња. Химном „Ускликнимо с љубављу светитељу Сави“ јуче је у свим основним и средњим школама Србије обележена школска слава – Савиндан. Ученици су за овај дан припремили приредбе, свечане академије, организовали такмичења и балове, секли славски колач, а централна прослава била је у основној школи „Свети Сава“ на Врачару, уз присуство републичког министра просвете проф. др Јове Тодоровића, који је свим школарцима у Србији честитао школску славу. Друштво ”Свети Сава“ поделило је јуче награде најбољим основцима и средњошколцима који су се такмичили на конкурсу литерарних радова о овом нашем највећем просветитељу и првом нашем учитељу. У конкуренцији 16 основних и две средње школе из којих је пристигло 97 радова, прву награду у категорији средњошколаца добила је Мирјана Милијанчевић из Земуна. Три прве награде отишле су у руке основаца из Београда: Дуњице Стефановић, Јелене Вељић и Наталије Арсовић. Како је најављено, ускоро се може очекивати и антологија песничког стваралаштва о Светом Сави, а у плану је и издавање књиге дечјег стваралаштва о овом заштитнику школа и књига. У педагошком музеју такође је обележена школска слава, сечењем славског колача и свечаном академијом. Савиндан је обележен и у предшколским установама. Тако је забавиште „Дружионица -маштаоница“ – у Дому „Пинки“ у Земуну приредило приредбу у којој су учествовали само малишани. У првом делу, малишани су цртали слике на тему „из живота Светог Саве“, а у друтом је приређен минисветосавски бал. У Шестој београдској гимназији ђаци и професори организовали су свечану приредбу за све ученике и родитеље ове школе, а у основној школи „Влада Аксентијевић“ разредне старешине посветиле су по један школски час разговору о Светом Сави. Организована је приредба „800 година Хилендара“, а домаћин славе био је професор ликовне културе Јован Мрђеновић. У већини школа, маме ђака су за овај дан припремиле укусну закуску, као на пример у основној школи „Војвода Радомир Путник“. Преко разгласа, ученици су слушали о лику и делу Светог Саве, а свако одељење је имало свој пригодан програм. У основној школи „Стефан Немања“ на Савском венцу одржана је изузетна приредба, а само у хору је учествовало више од 100 ученика. Након прославе приређен је и свечани ручак, а домаћин славе био је директор Милан Миловановић. Ученици основне школе „Вук Караџић“ на Старом граду по одељењима су приредили закуску из кухиња њихових мама и у Дечјем центру гледали 15 минутни филм о Хиландару, као и филм „Звонар Богородичине цркве“. Ћаци старијих разреда су такође гледали филм о Хиландару и филм „Бановић Страхиња“.
Електрична мрежа је скуп повезаних електричних делова који служе за пренос електричне енергије (електроенергетски систем) од извора (електране) до трансформаторских станица на рубовима великих подручја потрошње (преносна мрежа) те за раздеобу (дистрибуцију) електричне енергије до крајњих потрошача на том подручју (разделна мрежа). Такву енергетску електричну мрежу чине електрични енергетски водови којима се електрична енергија преноси на даљину те расклопна и трансформаторска електрична постројења (учински прекидачи, учински трансформатори, сабирнице). У делове мреже убрајају се и склопни апарати, направе за управљање радом мреже у нормалном погону, електрични инструменти и уређаји (мерни трансформатори), уређаји за заштиту од кварова. Једноставно електрично коло направљено од напонског извора и отпорника. На трофазни напон могу се прикључити и једнофазни потрошачи у домаћинству (расвета, кућни апарати), спајањем на једну од три фаза (ознаке фаза L1, L2 и L3) и на неутрални проводник (ознака N). Пример електричне мреже. Осцилаторно коло: електрични резонантни систем може бити предочен, на пример, серијским осцилаторним колом састављеним од идеалног индуктивитета L и идеалног капацитета C, где осцилаторно коло не садржи радне отпоре који би узроковали губитке енергије. Ако се такво осцилаторно коло побуди на осциловање, струјним колом ће потећи струја као одзив осцилаторног кола на побуду. Разликују се електричне мреже једносмерне и наизменичне електричне струје. Од почетка примене наизменичне електричне струје (крајем 19. века) губиле су мреже једносмерне струје на својој важности, па се данас употребљавају само у посебним ситуацијама, на пример за неке технолошке процесе и за електрична возила. Савремене електричне мреже наизменичне електричне струје већином су трофазне. На њих се могу прикључити и једнофазни потрошачи, али тада електрична мрежа мора имати и неутрални (повратни) проводник, па се једнофазни потрошач прикључује између фазног и неутралног проводника. Велике количине електричне енергије на велике удаљености преносе се далеководима уз висок електрични напон. Преносне електричне мреже разврставају се на мреже високог напона, врло високог напона или највишег напона. У Европи су преносне мреже називних електричних напона 110 kV, 220 kV и 400 kV. Осим њих, широку употребу у свету имају, међу осталима, и мреже називних електричних напона 132 kV, 275 kV, 330 kV, 345 kV, 500 kV и 765 (750) kV, а у почетној је фази и увођење напона 1150/1200 kV (Русија, Јапан, САД). Разделне су мреже средњонапонске (више од 1 kV до 45 kV) и нисконапонске (до 1 kV). У у разделним мрежама за јавну електрификацију примењују средњи напони од 10 kV, 20 kV, 35 kV и ниски напон од 220/380 V у мрежама с 4 проводника (3 фазна и 1 неутрални проводник), где је мања вредност једнофазни напон, а већа вредност називни међуфазни или линијски напон (у току је пријелаз на 230/400 V). За индустријске и сличне мреже средњи су напони 3 kV и 6 kV, а ниски 1000 V, 500 V и 400/690 V. У терминологији електропривредних дистрибуцијских подузећа под мрежом високог напона разумију се све разделне мреже називнога напона вишег од 1 kV. Водови електричне мреже постављају се над земљом (надземни водови) или под земљом или водом (кабловски водови), па мреже могу бити надземне, подземне или подводне (кабелске) и мешовите. Према подручју које покривају разликују се: месне мреже, за електрификацију мањих насеља, обично изведене као надземне нисконапонске мреже; градске мреже, обично као комбинације нисконапонске и средњонапонске, а код већих градова и високонапонске мреже, и то највећим делом изведене као кабалске; подручне мреже (потпреносне мреже), за раздеобу електричне енергије на неком већем подручју до појединих месних или градских мрежа и великих потрошача (индустрије), редовно изведене као средњонапонске и високонапонске надземне мреже те земаљске мреже, изведене као преносне надземне мреже, а покривају цело подручје државе.[1] Садржај 1 Електрично струјно коло 1.1 Омов закон 2 Просто електрично коло са једним извором и једним пријемником 3 Просто електрично коло са више извора и више пријемника-потрошача 4 Сложено електрично коло 5 Електричне мреже 6 Методи пројектовања 7 Електрични закони 8 Види још 9 Референце 10 Литература 11 Спољашње везе Електрично струјно колоУреди Електрично струјно коло, електрично коло или струјно коло је склоп извора електричне енергије, електричног проводника, потрошача и осталих делова који су међусобно спојени и кроз које тече електрична струја без гранања. Извори електричне енергије у електричном струјном колу су такозвани активни елементи струјнога кола, а остали су елементи пасивни. У општијем значењу електричног струјног кола свака је петља унутар електричне мреже или модела мреже. Појам електричног струјнога кола користи се у електроници и у теорији електричних мрежа. Темељи се на Омовом закону и Кирхофовим правилима гранања. Протицање електричне струје електричним струјним колом увек је праћено појавом магнетног и електричног поља око проводника. Електромагнетна енергија у електричном струјном кругу, а каткад и у околном простору, претвара се у топлоту. Колико ће се топлоте створити у неком проводнику зависи од његовог електричног отпора, који утиче на јачину електричне струје у колу. У електричном струјном кругу којим тече временски променљива електрична струја, на пример наизменична, утицај се магнетског и електричног поља на вредности електричног напона и струје изражава индуктивношћу и електричним капацитетом, који су параметри електричног струјног кола. Електрично струјно коло приказује се помоћу електричне схеме.[2] Мрежа која се састоји од електронских компоненти зове се електронски склоп. Такве мреже су обично нелинеарне па се анализирају напреднијим поступцима као што је рачунарска симулација. Омов законУреди Главни чланак: Омов закон Омов закон (назван по немачком физичару Георгу Симону Ому) је закон према којему је јачина електричне струје I у електричном проводнику, при константној температури, одређена као однос електричног напона U који ствара електричну струју и електричног отпора R: I = U R {\displaystyle I={\frac {U}{R}}} И остали облици тог облика закона такође се називају по Ому: U = I ⋅ R {\displaystyle U=I\cdot R} R = U I {\displaystyle R={\frac {U}{I}}} I = U ⋅ G {\displaystyle I=U\cdot G} где је: I - јачина електричне струје кроз струјно коло у амперима (A); U - електрични напон извора у волтима (V); R - укупан електрични отпор струјног кола (отпор потрошача + отпор електричних водова + унутрашњи отпор извора струје) у омима (Ω). Ом се може написати и као волт/ампер (V/A). G - електрична проводљивост, па и неки изведени облици, на пример за проводнике при различитим температурама. Омов закон је један од темељних закона електротехнике. Омов закон вреди за метале и проводне растворе. Такви се проводници зову омским проводницима. За неке материјале Омов закон не вреди а такви се проводници зову неомски. Просто електрично коло са једним извором и једним пријемникомУреди Електрично-струјно коло представља затворен систем који има улогу да обезбеди стално протицање електричне струје и састоји се од извора електричне енергије ( струјни извор ) пријемника-потрошача електричне енергије спојних проводника који преносе електричну енергију од извора до пријемника Извор електричне енергије има улогу да претвори неки други вид енергије (механичку, хемијску, светлосну,..) у електричну и представља активни елемент електричног кола. Пријемник-потрошач има улогу да електричну енергију претвори у други вид енергије који је човеку потребан ( светлосна, топлотна, механичка ...) и заједно са проводницима представља пасивне делове електричног кола.[3] Просто електрично коло са више извора и више пријемника-потрошачаУреди Просто електрично коло са више извора и више пријемника-потрошача представља затворен проводни ланац разних електричних елемената, произвољан број реалних генератора и пријемника везаних на ред. Кроз све елементе кола протиче иста вредност електричне струје, а њена вредност рачуна се преко уопштеног Омовог закона.[3] Сложено електрично колоУреди Сложено електрично коло састављено је од више простих електричних кола. Уз основне делове (извора, пријемника и проводника) постоје још и чворови (тачка у којој се спаја више проводника), грана (један или више елемената кроз које тече иста струја) и контура-петља (затворена линија коју чине гране кола). Вредности електричне струје у сложеном електричном колу може се израчунати применом Кирхофових закона.[3] Електричне мрежеУреди Електричне мреже представљају елементе повезивања између електричних компоненти као што су отпорник, кондензатор, извор напајања, прекидач итд. Електричне мреже које се састоје само из извора напајања (напонског или струјног), линеарних електронских елемената (отпорник, кондензатор и индукт), линеарног преносног система, могу се анализирати помоћу алгебре и разних метода трансформације, да би се прорачунале једносмерне струје, наизменичне струје и одговарајући напони. Мрежа која садржи активне (електронске компоненте) такође је позната као електрично коло. Такве мреже су углавном нелинеарне те је прорачун напона и струја у њеним деловима доста тежи задатак. Методи пројектовањаУреди Да би пројектовали електрично коло, било аналогно или дигитално, инжењери морају бити способни да прорачунају вредности струја и напона у деловима кола. Линеарна кола се могу прорачунати употребом комплексног рачуна. Остала кола се софтверски прорачунавају. Постоје специјализовани програми за прорачун кола као што су VHDL или HSPICE. Електрични закониУреди Постоји неколико електричних закона за решавање електричних кола : Кирхофови закони за јачину струје: Сума свих струја које улазе у један чвор, мора бити једнака суми струја које излазе из чвора.[4][5] Кирхофови закони за напон: Укупан збир свих електричних потенцијала по затвореној електричној контури мора бити једнак нули. Омов закон: каже да, уколико се на отпорнику отпорности један ом појави пад напона од један волт, јачина струје је један ампер.[6][7] Нортонова теорема: У колима се напонски и струјни извори замењују идеалним струјним извором напајања и отпорником у паралели.[8][9] Тевененова теорема: У колима се напонски и струјни извори замењују идеалним напонским извором напајања и отпорником везаним на ред.[10][11] Други, доста тежи закони се користе за решавање електричних кола која у себи садрже не линеарне елементе. Види јошУреди Метода контурних струја РеференцеУреди ^ Električna mreža, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2019. ^ Električni strujni krug, [2] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2019. ^ а б в Пироћанац. Основе електротехнике 1. Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 50. ISBN 86-17-01693-0. ^ Athavale, Prashant. „Kirchoff's current law and Kirchoff's voltage law” (PDF). Johns Hopkins University. Приступљено 6. 12. 2018. ^ „The Feynman Lectures on Physics Vol. II Ch. 22: AC Circuits”. www.feynmanlectures.caltech.edu. Приступљено 6. 12. 2018. ^ Consoliver, Earl L. & Mitchell, Grover I. (1920). Automotive ignition systems. McGraw-Hill. стр. 4. ^ Robert A. Millikan; E. S. Bishop (1917). Elements of Electricity. American Technical Society. стр. 54. ^ Brittain, J.E. (март 1990). „Thevenin's theorem”. IEEE Spectrum. 27 (3): 42. doi:10.1109/6.48845. Приступљено 1. 2. 2013. ^ Chandy, K. M.; Herzog, U.; Woo, L. (јануар 1975). „Parametric Analysis of Queuing Networks”. IBM Journal of Research and Development. 19 (1): 36—42. doi:10.1147/rd.191.0036. ^ Brenner, Egon; Javid, Mansour (1959). „Chapter 12 - Network Functions”. Analysis of Electric Circuits. McGraw-Hill. стр. 268—269. ^ Brittain, J.E. (март 1990). „Thevenin's theorem”. IEEE Spectrum. 27 (3): 42. doi:10.1109/6.48845. Приступљено 1. 2. 2013. ЛитератураУреди Griffiths, David J (1999). Introduction to electrodynamics (Third изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-805326-0. Jackson, J. D. (1975). Classical Electrodynamics (3rd изд.). ISBN 978-0-471-43132-9. Morrison, Ralph (1986). Grounding and Shielding Techniques in Instrumentation. Wiley-Interscience. ISBN 978-0-471-83805-0. Paul, Clayton R. (2001). Fundamentals of Electric Circuit Analysis. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-37195-3. Serway, Raymond A.; Jewett, John W. (2004). Physics for Scientists and Engineers (6th ed.). Brooks/Cole. ISBN 978-0-534-40842-8. Tipler, Paul (2004). Physics for Scientists and Engineers: Electricity, Magnetism, Light, and Elementary Modern Physics (5th ed.). W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-0810-0. Graham, Howard Johnson, Martin (2002). High-speed signal propagation : advanced black magic (10. printing. изд.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall PTR. ISBN 978-0-13-084408-8. Milton, Kimball; Schwinger, J. (18. 6. 2006). Electromagnetic Radiation: Variational Methods, Waveguides and Accelerators. Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-29306-4.
Православни верници у Србији обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа. Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара, Божићним постом, који представља прочишћење духа и тела. Бадњи дан започиње рано и траје до касно. Ујутру, пре изласка сунца, домаћин одлази у шуму по бадњак, који се тек са првим мраком, уноси у кућу. Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна. Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами. Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак. Бадњак води порекло од чудесне Витлејемске ноћи када су пастири насекли и донели гране да наложе ватру поред Новорођенчета и његове Мајке. И слама која се у кућу уноси са дреновим прутићем подсећа на ону ноћ када се родио син божији, и када је положен у јасле на сламу. Ове обичаје народ је наследио од предака и даље их одржава. Тако се вечерас бадњак ставља на огњиште, посипа житом, медом и вином, уз низ ритуалних радњи које треба да обезбеде здравље и напредак целе куће и породице. У градским условима, на безбедан начин, прегори се тек по неки листић. На Бадње вече се не спава, већ бди и очекује свечани тренутак Рођења Христовог. Бадња ноћ је ноћ мира и ишчекујуће радости. По обичајном календару, данас се ништа не износи из куће. Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провели у миру и љубави. Тако се и подсећа да је опраштање дар божији и једна од најтежих хришћанских врлина. Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче. Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.
Подмладак црвеног крста у нашој школи постоји дуги низ година. Ученици наше школе, у сарадњи са наставницима, кроз разне хуманитарне активности помажу свима којима је помоћ потребна. Ученици наше школе се најрадије ангажују у акцијама које помажу деци. Најомиљенија активност, годинама уназад је акција „Један пакетић пуно љубави“ у којој спремамо новогодишње пакетиће сиромашној деци и деци која су у тим, за децу, најлепшим данима, у некој болници. Ученици наше школе воле и такмичарске активности црвеног крста. И ове године на традиционалној трци за срећније детињство, која се одржава у октобру месецу, ученици наше школе су донели још један победнички пехар за освојено прво место. [Show thumbnails] На такмичењу „Шта знаш о црвеног крсту“ ученици четвртог разреда освојили су друго место на општинском такмичењу. Такмичење се одржава сваког маја и на њему учествују ученици четвртог разреда. Ученици седмог и осмог разреда учествују на такмичењу пружања прве помоћи. Иако се такмиче у категорији са ученицима средњих школа, наши ученици свак године покажу завидно знање и спретност. У мају месецу се сваке године обележава Дан добровољног давалаштва крви. Пошто ми не можемо да дамо крв, пружамо подршку одраслима који то чине, кроз дружење и цртање на кеју на тему „ Крв живот значи“. Ученици наше школе се радо одазивају и овом дружењу. Координатори Црвеног крста у нашој школи су наставници Мојсије Дмитровић и Јелена Радоњић. Учитељица Јелена Радоњић је уједно представник свих земунских основних школа у скупштини црвеног крста.
На првом албуму групе, названом Фацелифт, био је и хит Ман Ин Тхе Боx. Бенд је постао популаран 1992, када се песма Wоулд? нашла на саундтреку филма Синглес. Исте године група снима Дирт, други по реду студијски албум који је био запажен по снажном и тешком звуку. По оцени критичара, ради се о најбољем албуму групе. Теме песама су најчешће повученост и зависност. Групу потом напушта басиста Мајк Стар, а мења га Мајк Ајнез. Године 1994. бенд објављује албум Јар Оф Флиес који постаје најпродаванији ЕП албум до тог тренутка. Звук је много лакши него на претходном албуму, а на њему се налази већи број акустичних балада. Године 1995. објављен је трећи студијски албум групе под насловом Алице ин Цхаинс, који је означио повратак чвршћем звуку. Албум се пласирао на прва места топ-листа, али турнеја која је уследила није била у потпуности успешна због проблема са Стејлијевом зависношћу од хероина. Када му је 1996 умрла девојка, Стејли запада у депресију и умире под неразјашњеним оклоностима 5. априла 2002. Интересантно је да је 5. априла, али 1994. умро и Курт Кобејн из групе Нирвана. Након трогодишње паузе, група наставља с радом 2005. са новим певачем Вилијамом Дувалом енгл. Wиллиам ДуВалл. Године 2009. група издаје нови албум, Блацк Гивес Wаy то Блуе, чиме је означен и званичан повратак на музичку сцену. У априлу 2010. гитариста Џери Кантрел је изјавио да бенд припрема пети студијски албум. Алице ин Цхаинс је продала више од 16 милиона албума у САД, и 35 милиона широм света, избацила два албума који су били на првом месту топ листа и 40 синглова и примила 7 Греми номинација. Бенд је рангиран 34. на ВХ1 Листи Најбољих Рок уметнка. Други албум групе, Дирт, назван је 5-тим најбољим албумом у последње две деценије по Цлосе-Уп магазину. Августа 2009, Алице ин Цхаинс је освојила Керранг! Ицон Аwард. Алице ин Цхаинс је имала велики утицај на велики број бендова, као што је Годсмацк. Певачу Сулљ Ерна је Лаyне Сталеy био први узор. Први басиста Мике Старр, који је избачен из бенда 1993 ради овисности дроге, је умро 8.марта 2011 у Салт Лаке Цитиy, Утах са 44 година живота и стоји сада пред судом Божијем. Како ли се он припремио за овај час само он и Бог знају. Ако је примио Христоса као свог личног Спаситеља онда чемо заједно певати цео већност у Славу Божију јер је Христос платио за наше грехе на Крсту Голготе. Али очигледно је на жалост да нису биле никакве видљиве изразе ослободјајуће Снаге Божије у његовом животу јер је, како је и сам недавно морао признати у једном интервјуу, био овисан разних дрога. – желим му од срца да је предао свој живот у задњи час у Божије руке, да би добио живот већни.
“Центар за развој пољопривреде и села” Бања Лука, основан од стране Града Бања Лука, је облик организације од посебног друштвеног интереса организован ради развоја и унапређења пољопривредне производње и обављања других дјелатности од општег интереса на руралном подручју Града Бања Лука. Документи Правилник о условима и начину остваривања подстицајних средстава за развој пољопривредне производње за 2022. годину Програм рада и финансијски план за 2022. годину Правилник о условима и начину остваривања подстицајних средстава за развој пољопривредне производње за 2021. годину
За организовање активности ( Учење кроз игру: Периодни систем елемената),којом је дат велики допринос обележавању међународног догађаја ДАН ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ 2019, Менса Србије, Креативни учитељи и Институт за модерно образовање доделили су захвалнице ученицима и наставницима наше школе: Давиду Спасићу, Катарини Жарковић и Валентини Јовић, ученицима III/4 и проф. Миленији Јоксимовић и проф. Бојани Станкић. 7.децембра 2019.на скупу “ Стимулација интелектуалног развоја- примери добре праксе“ пленарно и кроз дискусију могло се чути о интелигенцији и успеху, и приказани су примери добрих активности реализованих током обележавања Дана интелигенције 2019. Опис и наших активности биће уврштен у Зборник активности. Post navigation Previous PostПРИПРЕМНА НАСТАВА ИЗ ХЕМИЈЕ ЗА УПИС НА ФАКУЛТЕТЕNext PostО традицији, култури, прослави школске славе – некад и сад Архиве Архиве Изабери месец новембар 2022 октобар 2022 септембар 2022 август 2022 јул 2022 јун 2022 мај 2022 април 2022 март 2022 фебруар 2022 јануар 2022 децембар 2021 новембар 2021 октобар 2021 септембар 2021 август 2021 јул 2021 јун 2021 мај 2021 април 2021 март 2021 фебруар 2021 јануар 2021 децембар 2020 новембар 2020 октобар 2020 септембар 2020 август 2020 јул 2020 јун 2020 мај 2020 април 2020 март 2020 фебруар 2020 јануар 2020 децембар 2019 новембар 2019 октобар 2019 септембар 2019 август 2019 јул 2019 јун 2019 мај 2019 април 2019 март 2019 фебруар 2019 јануар 2019 децембар 2018 новембар 2018 октобар 2018 август 2018 јул 2018 јун 2018 мај 2018 април 2018 март 2018 јануар 2018 децембар 2017 новембар 2017 октобар 2017 септембар 2017 јул 2017 јун 2017 мај 2017 април 2017 март 2017 фебруар 2017 јануар 2017 децембар 2016 новембар 2016 октобар 2016 септембар 2016 јул 2016 јун 2016 мај 2016 април 2016 март 2016 фебруар 2016 јануар 2016 децембар 2015 новембар 2015 октобар 2015 јун 2015 мај 2015 април 2015 јануар 2015 јун 2014 јануар 2014 јун 2013
Нови број часописа за културу свој ударни простор посветио супрузи и сарадници чувеног научника Алберта Ајнштајна, која је живела и школовала се у Срему У оквиру децембарских свечаности, у Шиду је, 5. децембра, промовисан осми број часописа за културу "Шидина", представљено интернет издање "Шидског билтена" и уручене награде најуспешнијим основцима и средњошколцима на литерарном конкурсу поводом Дана ослобођења града. Нови број "Шидине", часописа који је покренут пре десет година, бројној публици у Дому младих најпре су представили главни и одговорни уредник Радивој Лазић и директор Културно-образовног центра Срђан Малешевић. Гост уредник Душан Познановић, који је припремио тему броја посвећену Милеви Марић - Ајнштајн (1875-1948), говорио је о текстовима који осветљавају лик супруге и сараднице великог научника Алберта Ајнштајна. У програму су још учествовали шидски, сремски и семберски песници, заступљени у 8. свесци "Шидине": Симо Лакетић, Радован Дрљача, Душанка Рудић, Недељко Терзић, Видак Г. Петровић, Валентин Ракић и протојереј ставрофор Ђорђе Љ. Воларевић, који су читали своје нове стихове. Поетску збирку проте Воларевића "Од алфе до омеге" приказао је Душан Лукић. Представљању блока посвећеног нашој земљакињи Милеви Марић, која је 14 година живела и школовала се у Руми и Сремској Митровици, претходило је читање поздравне поруке њеног и Ајнштајновог биографа мр Ђорђа У. Крстића. Овај наш познати физичар и публициста, пореклом Сремац, чија су три рада заступљена у "Шидини", захвалио је редакцији часописа што се интересује за заједнички живот и рад познатих супружника. Иначе, у теми броја су још заступљени прилози Душана Познановића о акцији "Сремских новина" да се у Митровици постави биста Милеве Марић, затим Албертово писмо будућој супрузи из 1901. године, као и текст Василија Крстића о породицама Крстић и Јовановић из Руме. Награђени ученици У блоку из књижевности, са својим новим радовима, поред поменутих писаца, још су заступљени: др Стеван Константиновић, др Мирко Магарашевић, мр Радован Ђурчић, Светлана Мићуновић, Богдан Ибрајтер, Срђан Малешевић, Душан Бобић, Предраг Бањеглав и други. Трећа тематска целина часописа, под називом "Завичај", доноси историјске и публицистичке прилоге следећих аутора: Биљане Грковић ("Светлост Срема"), Жарка Лесека ("Ердевик"), Анђелка Ердељанина ("Војка"), др Мирјане Лесек ("Црква Светог Николе у Шиду") и др Живана Богдановића ("Босут"). Награђени ученици на литерарном конкурсу поводом 6. децембра - Дана ослобођења Шида су: Никола Манојловић, Снежана Ђурић, Деана Томић, Дуња Ждињак и Мирјана Бабић, из Гимназије "Сава Шумановић", као и Наташа Гутић, Александар Лупић, Александра Миљевић, Николина Момчиловић, Јелена Ђилас и Ивана Бокур, из ОШ "Бранко Радичевић". У културно-уметничком делу програма учествовао је Пионирски тамбурашки оркестар Дома младих у Шиду. Претходна Следећа Tweet Select LanguageSerbianBosnianChinese (Traditional)CroatianCzechDanishDutchEnglishFilipinoFinnishFrenchGermanGreekHungarianItalianMacedonianMongolianNorwegianPersianPortugueseRomanianRussianSlovakSlovenianSpanishSwedishTurkish
Српска православна црква прославља данас Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог, у Црној Гори, и мјесто су ходочашћа за вјернике свих религија. Свети Василије Острошки /Јовановић/ рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској. Родио се 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На крштењу су му родитељи дали име Стојан. Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице и као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског. Као архијереј живио је у манастиру Тврдошу одакле је утврђивао у православљу вјернике. Када су Турци разорили Тврдош, светитељ се преселио у манастир Острог, гдје је наставио свој опасни подвижнички живот. Упокојио се у Господу 1671. године, а његове чудотворне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. Православни вјерници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама. У народу је Свети Василије познат по свом подвижништву и многобројим чудотворним исцјељењима. Поклоничка путовања народна у Острог почела су још за земаљског живота Светог Василија, настављена су по прослављењу његових светих моштију и трају и данас. Осим празника Светог Василија, дани сабора у Острогу су Тројичиндан, Петровдан, Илиндан и дан Успења Пресвете Богародице. У те дане у Острог се окупља и по десет и двадесет хиљада побожних поклоника. И данас је острошка испосница, у којој се подвизавао Свети Василије и гдје почивају његове свете мошти, мјесто исцјељења на којем многи налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и тијелом. Не могу се избројати разна чудеса, која је Господ преко Светог Василија учинио и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ од Господа посредством овог великог светитеља. У фебруару 1942. године, за вријеме бомбардовања манастира Острога, једна граната из брдског топа њемачког ударила је у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног Крста, али није експлодирала. Граната се од пада разбила на двоје. Стручним испитивањем касније је утврђено да је граната била сасвим исправна. Очигледно је да Светитељ то није допустио. Ова граната се и данас чува у Горњем манастиру.
Светосавска свечаност је започела литургијским слављем, а потом су и ове 2021. године у школи „Вук Караџић“ у Сурчину 27. јануара у свечаној школској сали ученици и запослени дочекали свештеника са овогодишњим кумовима, одељенским старешином одељења 7/2, гђом Миленом Станојевић и њеним ученицима. Свештеник Никола Ерцег приступио је свечаном обреду сечења славског колача. а потом је произнео пригодну беседу у славу Светог Саве. Из Светосавске беседе оца Николе Ерцега „Свети Сава је запалио нашу највећу свећу и она је неугасива. Гори и у име оних које су угашене. Ватра није оскрнавила Светитеља, већ је просветлила дух његовог народа. Ломача је постала луча која нас је обасјала. Славимо Светог Саву када су нас велике муде задесиле.Нисмо га славили када смо били имућнији и вернији, сложнији и достојнији. Славимо када смо се највише расули, поскитали и погубили, завадили и осиротили. И гледа нас док га славимо, забринут нашим амбисима и провалијама. Славимо на старим широким темељима баш онда када нам је сваки темељ пољуљан. Враћамо се прошлости да бисмо осигурали будућност. Преко њега ћемо ваљда прогледати на очи које нисмо имали.
Дариа Данка Декић je рођена у Београду 27. марта 2008. г. од оца Саше Декић и мајке Радмиле Ор- ловић. Једно веома умиљато и драго дете, освајала je око себе, како старије тако и оне млађе. Са непуне три године полази у УМС школу за младе таленте у Београду и ту се упознаје са часовима глуме, плеса, енглеског језика, манекенства, лепог причања и новинарства. Појављује се у многим спотовима и рекламама за децу. Прво представљање пред публиком изводи са својим другарима у Театру Т у Београду са непуне четири го- дине. Нешто млађа од своје генерације, креће у пред- школску групу a притом и први разред. Ha почетку првог разреда, појављује се у емисији "Лагалица" и већ тад помиње дечија и њена права. Од тад, Дариа Данка по- чиње да прихвата своје обавезе веома озбиљно, и ако њене играчке, лопте и луткице и даље нису биле усам- љене. Користила je сваку прилику за игру и дружење као и дан -данас. У том периоду креће њена маштови- тост и писање песмица, наравно уз помоћ учитељице Мире, која би неретко инсистирала на неком стиху од Дарие Данке. Учитељица je препознала њен таленат за писање и убудуће je бодрила и надахњивала. Почиње да тренира пливање у ПК "Ребро" и то веома успешно и активно. Освајач je многих медаља на такмичењима широм наше земље. Укључује се и у школу страних језика коју годинама успешно похађа. У школи се сме- њују многа такмичења и конкурси на које се редовно одазива, такође са великим успесима. Освајач je већине медаља и пехара у групној формацији са плесном шко- лом "Врачар" коју годинама похађа. Од недавно тренира и рукомет. Што се писања тиче и велике подршке учи- тељице Мирјане и нас родитеља то се наставља и даље. Песме се нижу a њена учешћа на конкурсима постају за- пажена и награђена. Први пут се њена песма "Moja права" објављује у књизи "100 младих талената срем- ског округа 2018” у издању Културно-издавачког центра "Српска кућа" из Пожаревца. Њена песма Весела мама објавена је у “Зборнику књижевног стваралаштва мла- дих Србије и дијаспоре 18 у издању “Српске куће” из По- жаревца. Била je пресрећна a касније господин Братислав Голић, иначе главни уредник, ступа у контакт са њом и пред- лаже објављивање збирке песама. Наравно песама je било и оне су захваљујући и драгом Бати стигле међу ове корице. Дариа Данка Декић je ученица V2 разреда ОШ "Рас- тко Немањић - Свети Сава" из Нове Пазове. Сада, као петак, наставља да пише и даље уз подршку својих на- ставника и наравно и даље њене учитељице Мире и својих родитеља. И последње... “Када сам читала стихове песме о једној девојчици, пошле су им сузе на очи као и мени. Тада сам рекла да ћу написати књигу..." "Најдражи моји родитељи, ja сам и успела, са свега десет,..."
Комисија за упис деце П.У. „Врачар“ реализовала је распоређивање деце која ће из јаслица од 1.09.2021. г. прећи у вртиће. РОК ЗА ЖАЛБЕ ЈЕ од дана 16.03.2021. до 25.03.2021. г. Жалбе можете поднети електронским путем на мејл уписне комисије: upisna@puvracar.rs Родитељи ће одговор на жалбе добити у писаном облику на кућну адресу па стога молимо да се наведу тачни подаци адресе пребивалишта. ЗА СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ И ПИТАЊА У ВЕЗИ УПИСА ДЕЦЕ МОЖЕТЕ ПОЗВАТИ У ПЕРИОДУ ОД 08 - 14 ЧАСОВА, СВАКЕ СРЕДЕ.
Ватерполисти Црвене звезде остварили су трећу победу на квалификационом турниру ЛЕН Еврокупа у Барселони. Екипа Дејана Савића била је успешнија од мађарског Зугла 8:7 (2:0, 0:0, 3:3, 3:4). Овом победом Црвена звезда је осигурала место у другом кругу квалификација, који је на програму за две недеље. Прошло је нешто мање од 15 сати између дуела са четвртом екипом италијанског првенства и топ 5 екипом мађарске лиге и четвртфиналистом Еврокупа. Доста чврста утакмица и јаке одбране, на шта су били спремни црвено-бели. У финишу првог периода игре Суботић из петерца и Радовић су донели предност нашем тиму, а у другој четвртини није било голова. Басара је са пет метара пропустио прилику да увећа и осигура Звездино вођство. Између другог и трећег гола прошло је 14 минута, а затим је уследила голеада. Милош Вукићевић је погодио за 3:0 у трећем минуту треће четвртине, а екипа из предграђа Будимпеште је успела да се одржи у утакмици у наставку. Месарош је постигао први гол за свој тим после 20 минута игре, Јарфаш искористио петерац, Суботић узвратио истом мером, а Чапо погодио за 3:4. Црвена звезда је имала прилику у последњем минуту преко Танкосића и новог петерца да одбије налет, Јапјаш је зауставио и његов ударац, али је упорни Звездин бомбардер надмудрио мађарског голмана 12 секунди пре краја за 3:5 пред последњих осам минута. Гаврил Суботић је наговестио тријумф трећим голом, након новог поседа на старту четвртине. Црвена звезда је у четири наврата била бржа у пливању за први посед у четвртини од Мађара. Чапо је постигао свој други гол, овог пута из петерца, Месарош је искористио играча више, а Звездин тријумф потврдили Иван Басара (играч више) и другим голом Марко Радовић. До краја, Мађари су ублажили пораз, Јарфађ и Татраи су погодили за коначних 7:8. Гаврил Суботић је са три гола био најефикаснији, Радовић је постигао два, по један Вукићевић, Танкосић и Басара. У другом мечу дана, Црвена звезда игра са атинским Аполоном од 17:30. ЗУГЛО – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 7:8 (0:2, 0:0, 3:3, 4:3) Барселона, базен: „Хосеп Валес“. Судије: Леван Беришвили (Грузија) и Драган Стампалија (Хрватска). Петерци: Зугло 2(2), Црвена звезда 4(2). ЗУГЛО: Јорке, Татраи 1, Чапо 2(1), Силађи, Месарош 2, Чачовски, Јарфаш 2(1), Ковач, Гал, Сабо, Батизи, Јапјаш. Тренер: Криштоф Кемењи ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Мишовић, Танкосић 1, Гајић, Марковић, Суботић 3(2), Васић, Банићевић, Басара 1, Вукићевић 1, Семан, Милојевић, Радовић 2, Ивановић. Тренер: Дејан Савић
КАТЕГОРИЈЕ Изабери категорију IN MEDIA(S) RES Uncategorized БЉУЈЕМ ВИНСКА МУШИЦА ГЛОСЕ ИЗ МАЛОГ МОЗГА ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО Н. КУПИДОН МИНИЈАТУРЕ МОЉАЦ МУДРОВАЊА НЕБОЈША РАЗМИШЉА ПУТОПИСАНИЈА РАЗГЛАС ТРУБАДУР АРХИВА АРХИВА Изабери месец јул 2022 фебруар 2022 децембар 2021 новембар 2021 јун 2021 мај 2021 април 2021 март 2021 фебруар 2021 јануар 2021 децембар 2020 септембар 2020 мај 2020 април 2020 децембар 2019 новембар 2019 октобар 2019 септембар 2019 јун 2019 мај 2019 април 2019 децембар 2018 новембар 2018 октобар 2018 септембар 2018 јул 2018 јун 2018 април 2018 март 2018 јануар 2018 децембар 2017 новембар 2017 октобар 2017 септембар 2017 август 2017 јул 2017 јун 2017 мај 2017 април 2017 март 2017 фебруар 2017 јануар 2017 децембар 2016 новембар 2016 октобар 2016 септембар 2016 август 2016 јул 2016 јун 2016 мај 2016 април 2016 март 2016 фебруар 2016 јануар 2016 децембар 2015 новембар 2015 октобар 2015 септембар 2015 август 2015 јун 2015 мај 2015 април 2015 март 2015 фебруар 2015 јануар 2015 новембар 2014 октобар 2014 септембар 2014 август 2014 јун 2014 мај 2014 април 2014 март 2014 фебруар 2014 јануар 2014 децембар 2013 новембар 2013 октобар 2013 септембар 2013 август 2013 јул 2013 јун 2013 април 2013 март 2013 фебруар 2013 јануар 2013 децембар 2012 новембар 2012 октобар 2012 јул 2012 мај 2012 април 2012 март 2012 фебруар 2012 децембар 2011 јул 2011 април 2011 март 2011 новембар 2010 октобар 2010 септембар 2010 новембар 2009 октобар 2009 септембар 2009 август 2009 јул 2009 март 2009 јануар 2009 новембар 2008 октобар 2008 септембар 2008 јун 2008 мај 2008 фебруар 2008 април 2000 децембар 1966 ПОСЕТЕ ОЗНАКЕ Aleksandar Vučić Beograd Boris Tadić Cetinje Crna Gora drzava DS Francuska Grčka Istorija Ivica Dačić izbori Kosovo ljubav mediji NATO Nebojša Vučinić nemacka novinar novinari novinarstvo opozicija Pišem dakle postojim policija politicari Politika ponizavanje predsednik premijer Prvi svetski rat Rusija SAD Slobodan Milošević SNS srbi Srbija Srpska napredna stranka stranke tabloidi terorizam turizam Turska vino vlada zakon
Далеке 1982. године, на самој обали Дунава, изграђен је Дечји вртић назван “Ласта”. На површини од 222 метара квадратних, смештене су 2 радне собе за две васпитне групе и пратећи простор. Након тога уследиле су припреме и оснивање предшколске установе као и почетак њеног рада. Дечји вртић је 15. фебруара 1983. уписан у судски регистар код Окружног привредног суда у Пожаревцу, а већ 24. фебруара исте године, почео је са радом. Под будним оком прве директорке, учитељице Љиљане Зарић, Вртић је започео делатност васпитања, образовања, неге и заштите деце предшколског узраста. Тог 24. фебруара 1983. године, васпитачица Весна Зарић, дочекала је прву генерацију деце у нашем Вртићу. Од тог дана се овим простором свакодневно ори дечји смех и граја. У септембру те 1983. Дечји вртић је већ имао 60-так уписане деце у две васпитне групе полудневног и целодневног боравка. Поред директорке Љиљане Зарић и васпитачице Весне Зарић, о деци су бринуле још и васпитачице Љубица Џигурски и Љубица Лолић. Убрзо по почетку рада, Дечјем вртићу припојене су и предшколске групе у насељима Браничево, Клење, Шувајић и Кудреш које су до тада радиле у оквиру школа. Заједно са бројем деце растао је и углед и значај Вртића. Квалитетом рада достигнуте су установе које су иза себе оставиле многе године постојања и искуства. Међутим, због потребе рационализације друштвених делатности, Скупштина општине Голубац доноси одлуку о укидању Дечјег вртића “Ласта” и његовом припајању Основној школи “Бранко Радичевић”. Тако је дошло до застоја у напретку рада са децом предшколског узраста а трајало је готово читаву деценију. Године 1996. Министарство за рад , борачка и социјална питања, преко Ресора за друштвену бригу о деци а на челу са саветником министра, Загорком Јанковић, наложило је Скупштини општине Голубац да донесе одлуку о: оснивању предшколске установе, мрежи објеката за децу, именовању директора предшколске установе, образовању Управног и Надзорног одбора, цени услуга и регресној скали. Након две ургенције Министарства, Скупштина општине Голубац 29. Априла 1997. године доноси одлуку о оснивању “Установе за децу предшколског узраста Ласта” и за њеног директора именује Весну Мијатовић, првог васпитача од оснивања Вртића. Требало је кренути од почетка – поправити и надокнадити све што је било изложено деценијском пропадању и обезбедити средства за рад. Објекат је био оронуо, од средстава за рад располагало се крпеним луткама и лоптама које су шили васпитачи и родитељи, ограда је порушена а клацкалице, љуљашке и пењалице иструлеле. Упорношћу и залагањем колектива и уз велику помоћ локалне средине, родитеља, спонзора и донатора већ за неколико година побољшава се материјално – техничка основа и услови за боравак деце а самим тим и интересовање родитеља за услуге Установе. Просторни капацитети тада не задовољавају нарасле потербе за уписом деце. Локална заједница је имала слуха за ове потребе и помогла је да се 2001. године објекат прошири доградњом 78,9 метара квадратних. На овај начин стекли су се услови за отварање јаслене групе, што је био велики успех за нашу малу Установу, имајући у виду да веће и материјално стабилније Установе родитељима нису пружиле ову могућност. Чињеница да је “бела куга” у значајној мери била присутна у Општини Голубац, није утицала на смањење броја деце у Установи. Напротив, број заинтересованих родитеља који желе да се њихова деца играју, друже, социјализују и уче је растао. У Установу се све чешће уписивао велики број деце из околних насеља, па чак и из насеља суседне општине, тако да су расположиви капацитети увек били попуњени. У скалду са потребама повећава се и број запослених у Установи. Из дана у дан напредак Установе бивао је све очигледнији а њен углед је све више растао. Родитељи су уочили максимално залагање и труд запослених да достигну што бољи квалитет и услове за васпитно – образовни рад. Из тог разлога су и сами давали свој допринос у разним акцијама. Нажалост, сво улагање у уређивање и побољшање услова рада, 12. априла 2006. године, уништила је поплава. Био је то тежак период у коме се није знало хоће ли се ова зграда уопште сачувати. Међутим упорност директорке, васпитача, родитеља и грађана који су схватали значај ове Установе, уродила је плодом. И онда када је кризни штаб донео одлуку да се Установа препусти таласима Дунава јер нема шансе да се сачува, нико није изгубио наду. Иако је цео град био у опасности, запослени су уз помоћ великог броја суграђана даноноћно чували објекат и сачували га. Сада је поново требало радити на уређењу разрованог дворишта и дезинфекцији како би се стекли санитарни услови за поновни боравак деце. Била је ово још једна наша победа. Упркос свим отежавајућим околностима Установа је обављала и обавља своје редовне активности и спроводила васпитно – образовни рад на најбољи могући начин. У њој данас ради: директор, 4 вапитача, 2 медицинске сестре – васпитача ( распоређених у 5 васпитних група) и 6 радника помоћног кадра. Отежавајућа околност је што Установа нема на располагању ни стручну ни финансијску службу тако да се директор и васпитачи ослањају на своје снаге, договоре, стручну литературу и размену искустава. Сваке године васпитачи са децом обележавају Дечју недељу када се рад Установе презентује јавности. Сарадња са Домом здравља огледа се у редовном вршењу превентивне здравстене заштите деце али и пружању стручне подршке родитељима. У сарадњи са Полицијском станицом деца се обучавају за безбедно учешће у саобраћају док је сарадња са Основном школом најобимнија – заједничке хуманирарне акције, приредбе, посете и сл. Поред добре сарадње са родитељима, школом, Домом здравља, Полицијском станицом и локалном заједницом, Установа свих ових година остварује и добру сарадњу са другим Предшколским установама у околини. У циљу побољшања васпитне праксе васпитачи учествује на различитим стручним сусретима, семинарима и размењује искуства са другим васпитачима. У погледу материјалне опремљености, Установа данас располаже најсавременијим средствима, како дидактичким тако и средствима информационе технологије што у великој мери доприноси још успешнијој реализацији васпитно – образовног рада. Свака радна соба опремљена је рачунаром и доступним Интернетом што васпитачима пружа могућност стручног усавршавања али и ндивидуализације рада и напредовања деце. Поред тога информационе техологије користе се и за презентацију рада васпитача и деце и боље упознавање са животом у колективу. Установа има отворен Фејсбук профил на коме се редовно износе информације и докази о дешавањима у групама а од недавно је у функцији и овај сајт. Сви заинтересовани се ту могу детаљније упознати са нама. Ове године Установа је прославила свој 35. рођендан и надамо се да ће их бити још много. Ми смо увек ту јер ово је “једина ласта која се зими не сели на југ”.
3. Услови за обављање угоститељске делатности у угоститељском објекту, ван угоститељског објекта и у покретном објекту 4. Врсте угоститељских објеката 5. Разврставање угоститељских објеката у категорије 6. Кадровска оспособљеност 7. Престанак важења решења којим се угоститељски објекат разврстава у категорију 8. Угоститељске услуге у домаћој радиности 9. Угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству VI НАУТИЧКА ДЕЛАТНОСТ 1. Објекти наутичког туризма 2. Услуге у наутичком туризму 3. Обавезе пружаоца наутичких услуга 4. Разврставање марина у категорије VII ЛОВНОТУРИСТИЧКА ДЕЛАТНОСТ 1. Објекти ловног туризма 2. Услуге у ловном туризму 3. Обавезе пружања ловнотуристичких услуга VIII УСЛУГЕ У ТУРИЗМУ 1. Услуге туристичких професија 1.1. Услуге туристичког водича, локалног туристичког водича, туристичког пратиоца, туристичког аниматора и представника на туристичкој дестинацији 3. Услуге изнајмљивања возила IX ТАКСА И ПЕНАЛИ У ТУРИЗМУ 1. Боравишна такса 3. Пенали за коришћење приоритетне туристичке дестинације X РЕГИСТАР ТУРИЗМА XI НАДЗОР 1. Права и дужности туристичког инспектора 1а. Права и дужности овлашћеног инспектора јединице локалне самоуправе 2. Овлашћења туристичког инспектора 2а. Овлашћења инспектора јединице локалне самоуправе 3. Надлежност за решавање по жалби XII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Одредбе које нису унете у „пречишћен текст“ прописа „Службени гласник РС“, број 36/2009, 88/2010, 99/2011 – др. закон, 93/2012 и 84/2015 Пречишћен текст прописа I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ 1. Предмет уређења Члан 1. Овим законом уређују се: услови и начин планирања и развоја туризма; туристичке организације за промоцију туризма; туристичке агенције; угоститељска делатност; наутичка делатност; ловнотуристичка делатност; услуге у туризму; такса и пенали у туризму; Регистар туризма; друга питања од значаја за развој и унапређење туризма. 2. Начела Члан 2. Уређење односа у области туризма заснива се на начелима: 1) интегралног развоја туризма и пратећих делатности, као чинилаца укупног привредног и друштвеног развоја, којим се у складу са законом обезбеђује спровођење међусобно усаглашених планова и програма; 2) одрживог развоја туризма као усклађеног система техничко-технолошких, економских и друштвених активности, који се заснива на економском развоју, очувању природних и културних добара, очувању и развоју локалне заједнице; 3) повећања ефикасности и одговорности у области коришћења, управљања, заштите и унапређења туристичког простора; 4) обезбеђивања јединствених стандарда за пружање услуга у туризму; 5) заштите националне економије, корисника туристичког производа и туристичких професија; 6) партнерског односа приватног и јавног сектора и цивилног друштва код планирања, обликовања и пласмана туристичког производа на тржишту; 7) обезбеђивања јединствене, јавне и електронске евиденције регистрованих и евидентираних података из области туризма; 8) садржаним у Етичком кодексу у туризму Светске туристичке организације Уједињених нација; 9) планирања и остваривања политике развоја туризма у складу са Стратегијом развоја туризма. 3. Појмови Члан 3. Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење: 1) излет јесте унапред припремљена комбинација две или више туристичких услуга (превоз и друге туристичке услуге) у трајању краћем од 24 сата, која не укључује ноћење, а које туристичка агенција нуди на продају и продаје по јединственој цени; 2) ловнотуристичка делатност јесте пружање услуга прихвата и смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака у угоститељским објектима ловног туризма, организовања лова, као и пружање других услуга за потребе ловног туризма ловцима – туристима; 3) место за одмор (ризорт) јесте део туристичког простора, туристичког места или насељеног места које представља интегрисану и функционалну целину објеката и других садржаја за смештај и боравак туриста без сталних становника, са изграђеним објектима туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре; 4) наутичка делатност јесте пружање услуга у прихватним и пловним објектима наутичког туризма, као и пружање других услуга за потребе наутичког туризма; 5) пловни објекат наутичког туризма јесте објекат са техничким карактеристикама предвиђеним за наутичко-туристичке активности; 6) пратећа делатност јесу делатност саобраћајна, делатност трговине, пољопривредна делатност, занатство и комуналне делатности; 6а) представник на туристичкој дестинацији јесте физичко лице, које на основу закљученог уговора са организатором туристичког путовања пружа туристима обавештења и упутства у вези са реализацијом програма путовања и обавља друге активности ради заштите интереса туриста; 7) прихватни објекат наутичког туризма јесте објекат који је инсталисан на обали и води, а служи за прихват, снабдевање, чување, одржавање и поправку пловних објеката који се користе у туристичке сврхе као и за пружање услуга наутичарима; 8) Регистар туризма јесте јединствена, електронска, централна, јавна база података о регистрованим и/или евидентираним субјектима који обављају послове из области туризма, а који су регистровани или евидентирани у складу са прописима, као и о другим подацима који се региструју или евидентирају у складу са овим законом; 9) Регистратор туризма јесте лице које води Регистар туризма у складу са овим законом и другим прописима; 10) смештајна јединица јесте скуп опремљених просторија унутар угоститељског објекта за смештај која се ставља на располагање кориснику; 11) стратегијски мастер план јесте комплексан, истраживачки и свеобухватан плански документ којим се на основу Стратегије развоја туризма Републике Србије утврђују циљеви, програми и планови раста и развоја туризма, инвестиције у туризму, планови маркетинга и конкурентности, као и мере за њихово спровођење, за одређену туристичку дестинацију; 12) туристичка агенција јесте привредно друштво, предузетник, друго правно лице или огранак страног правног лица које обавља делатност туристичких агенција под условима прописаним овим законом; 12а) делатност туристичке агенције јесте организовање, понуда, продаја и реализовање туристичких путовања, излета и пружање других услуга уобичајених у туристичком промету; 13) туристичка атракција јесте нарочито привлачно обележје туристичке дестинације, природног или друштвеног карактера у оквиру туристичког простора; 14) туристичка група јесте организована група од 15 до 75 туриста којој туристичка агенција организатор путовања по унапред утврђеном програму пружа туристичку услугу; 14а) туристичка делатност јесте пружање услуга туристичких агенција, услуга туристичких професија (туристички водич, туристички пратилац и туристички аниматор) и пружање других услуга у складу са овим законом; 15) туристичка дестинација јесте одредиште туристичког путовања које својом опремљеношћу омогућава прихват и боравак туриста; 15а) дестинацијска менаџмент организација (ДМО) је привредно друштво или друго правно лице основано ради управљања туристичком дестинацијом (планирање, организовање, маркетинг контрола и вођење), чији оснивачи могу да буду из јавног, цивилног и приватног сектора; 15б) дестинацијска менаџмент компанија (DMC) је привредно друштво или друго правно лице, специјализовано за одређену дестинацију, односно регију, са адекватним познавањем туристичких ресурса, кадровски оспособљена да креира, организује и реализује туристичке програме и путовања, да посредује у пружању услуге боравка, смештаја, забаве, излета, услуга водича, трансфера и др., повезујући се са свима који пружају услуге на тој дестинацији, а све ради пружања професионалних, високо квалитетних туристичких услуга; 15в) туристички кластер је секторска или географска концентрација, међусобно повезаних привредних субјеката, других правних лица или физичких лица, ради повезивања заједничких потреба и јачања конкурентности; 15г) професионални организатор конгреса (ПЦО) је привредно друштво или друго правно лице, специјализовано за организацију конгреса (конференције, састанка и сл.) и управљање пословним догађањима; 16) туристичка инфраструктура јесу објекти за информисање, предах, снабдевање, рекреацију, едукацију и забаву туриста, и то: скијалишта, купалишта и плаже, тематски и забавни паркови, туристички информативни центри, центри за прихват туриста и посетилаца, одморишта поред путева, објекти наутичког туризма, терени за голф, тенис терени, отворени и затворени објекти спортске рекреације, мале вештачке акумулације са купалиштем, базени за купање, велнес објекти, забавно рекреативне стазе и путеви (трим стазе, стазе здравља, видиковци, панорамски путеви, бициклистичке стазе, пешачке стазе, стазе за моторне санке и слично), уређене обале река и језера, објекти за посматрање природних реткости, објекти за предах и краће задржавање туриста, објекти за авантуристичке активности и друго; 17) туристичка локација јесте ужа, саобраћајно повезана и инфраструктурно опремљена просторно-технолошка целина, која садржи једну или више туристичких атракција; 18) туристичка супраструктура јесу угоститељски објекти као и галерије, изложбени, конгресни и забавни објекти који су у непосредној вези са угоститељским објектима и објектима спортско рекреативног садржаја или са њима чине јединствену целину; 19) туристички аниматор јесте физичко лице које планира и остварује забавне, културне, спортско рекреативне и друге програме којима организује слободно време туриста; 20) туристички водич јесте физичко лице које пружа услуге вођења, показивања и стручног објашњавања природних, културно-историјских, археолошких, етнографских, привредних и других знаменитости; 21) туристички пратилац јесте физичко лице које прати туристичку групу и обавља оперативно техничке послове од почетка путовања до одредишта и назад; 22) туристички производ јесте скуп међузависних елемената који се у пракси организује као посебан вредносни ланац који чине материјални производи и услуге, природне вредности и културна добра, туристичке атракције, туристичка супраструктура и туристичка инфраструктура; 23) туристички простор јесте јединствена и недељива географска и функционална целина природних и створених ресурса и вредности од значаја за туризам; 24) туристичко место јесте организациона и функционална целина са формираном туристичком понудом, природним вредностима, културним добрима и другим знаменитостима значајним за туризам, комуналном, саобраћајном и туристичком инфраструктуром, као и објектима и другим садржајима за смештај и боравак туриста; 25) туристичко путовање јесте комбинација две или више туристичких услуга (превоз, смештај и друге туристичке услуге), које је утврдио или припремио организатор путовања самостално или по захтеву путника, у трајању дужем од 24 сата или у краћем трајању ако укључује једно ноћење, као и вишедневни боравак који укључује само услугу смештаја у одређеним терминима или временском трајању које се нуди на продају и продаје по јединственој цени; 25а) туристичка сигнализација су одговарајући симболи и знаци, као и симболи и знаци туристичке саобраћајне сигнализације, којим се обележава туристичка атракција и садржај туристичке понуде; 26) угоститељ јесте привредно друштво, предузетник, друго правно лице или огранак страног правног лица или физичко лице које обавља угоститељску делатност под условима прописаним овим законом; 27) угоститељска делатност јесте пружање услуга смештаја, припремање и услуживање хране, пића и напитака, као и припремање и достављање хране корисницима за потрошњу на другом месту; 28) угоститељски објекат јесте функционално повезан, посебно уређен и опремљен простор који испуњава прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове за пружање угоститељских услуга, односно за обављање угоститељске делатности; 29) стандарди јесу услови и мерила у погледу уређења и опремљености објекта, квалитета пружања услуга и претежног садржаја услуга и одржавања објекта; 30) сеоско туристичко домаћинство је објекат или група објеката у којем се пружају услуге смештаја, исхране и пића који се налази у руралном (сеоском) окружењу са елементима локалног обележја и наслеђа; 31) угоститељски објекат у домаћој радиности је објекат у којем се пружају услуге смештаја, исхране и пића или само услуге смештаја у смештајним јединицима врсте: кућа, апартман и соба. II ПЛАНИРАЊЕ И РАЗВОЈ ТУРИЗМА Члан 4. Планирање и развој туризма обухвата: интегрално планирање развоја туризма и пратећих делатности (у даљем тексту: интегрално планирање); проглашење и одрживо коришћење туристичког простора; послове од посебног значаја за развој туризма; категоризацију туристичког места и спровођење подстицајних мера за развој туризма. 1. Интегрално планирање 1.1. Врсте планских докумената Члан 5. Планска документа су: 1) Стратегија развоја туризма Републике Србије; 2) Стратегијски мастер план; 3) Стратегијски маркетинг план; 4) програм развоја туристичких производа; 5) програм развоја туризма; 6) програм промотивних активности. Планска документа из става 1. тач. 2) до 6) овог члана морају бити усаглашена са Стратегијом развоја туризма Републике Србије. Члан 6. Планска документа из члана 5. став 1. тач. 1), 2), 4) и 5) овог закона садрже текстуални део и графички приказ који представља целину планских решења и израђују се у аналогном и дигиталном облику. Министар надлежан за послове туризма (у даљем тексту: министар), ближе прописује садржину и начин израде планских докумената из члана 5. став 1. тач. 1), 2), 4) и 5) овог закона, као и студије оправданости за проглашење туристичког простора. 1.1.1. Стратегија развоја туризма Републике Србије Члан 7. Стратегија развоја туризма Републике Србије (у даљем тексту: Стратегија), доноси се за територију Републике Србије. Стратегијом се одређују дугорочни циљеви планирања и развоја туризма у складу са укупним економским, социјалним, еколошким и културно-историјским развојем. Стратегија садржи нарочито: 1) анализу постојећег стања и досадашњег степена развоја туризма; 2) упоредну анализу туризма конкурентских земаља; 3) предности и недостатке туризма Републике Србије; 4) циљеве развоја туризма; 5) визију развоја туризма; 6) избор приоритетних туристичких производа; 7) предлог приоритетних туристичких дестинација; 8) анализу утицаја на културно наслеђе и природна добра; 9) предлог политике развоја туризма; 10) предлог инвестиција; 11) план конкурентности; 12) Акциони план. Стратегију доноси Влада на предлог министарства надлежног за послове туризма (у даљем тексту: министарство). Стратегија се доноси за период од најмање пет година. Члан 8. Стратегија се реализује путем Стратегијског мастер плана, Стратегијског маркетинг плана, програма развоја туристичких производа, као и просторних и урбанистичких планова израђених и донетих у складу са законом. 1.1.2. Стратегијски мастер план Члан 9. Стратегијски мастер план се доноси за приоритетну туристичку дестинацију. Стратегијски мастер план доноси Влада на предлог министарства. Стратегијски мастер план нарочито садржи: 1) техничку оцену посматраног подручја, земљишних основа и укупну процену капацитета туристичке локације у оквиру туристичке дестинације; 2) концепт развоја у погледу размештаја и могуће локације објеката, као и процену потенцијала потребних капацитета; 3) физички мастер план са основним елементима могућег размештаја објеката туристичке инфраструктуре, туристичке супраструктуре и саобраћајне мреже; 4) пословни мастер план са економском евалуацијом туристичке инфраструктуре, туристичке супраструктуре, саобраћајне мреже и комуналне инфраструктуре, као и проценом економске оправданости појединачних и укупних инвестиција. 1.1.3. Стратегијски маркетинг план и програм промотивних активности Члан 10. Стратегијски маркетинг план се доноси за територију Републике Србије. Стратегијски маркетинг план доноси Влада на предлог министарства. Стратегијски маркетинг план нарочито садржи: 1) анализу маркетинг система Републике Србије; 2) анализу конкурентских маркетинг стратегија; 3) маркетинг план; 4) позиционирање Републике Србије као туристичке дестинације; 5) маркетинг план туристичких производа; 6) мисију и организацију маркетинг система Републике Србије. У складу са Стратегијским маркетинг планом, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе доносе своје програме промотивних активности. 1.1.4. Програм развоја туристичког производа Члан 11. Програм развоја туристичког производа је плански документ којим се ближе одређује развој приоритетних туристичких производа утврђених Стратегијом и то: градски одмори, кружна путовања, пословни туризам, здравствени туризам, планински и језерски туризам, наутички туризам, манифестације, конгреси и други догађаји, рурални туризам и специјални интереси. Програм развоја туристичког производа доноси Влада на предлог министарства. 1.1.5. Програм развоја туризма Члан 12. Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру својих надлежности утврђених законом којим се уређује локална самоуправа и посебним законом, доносе програм развоја туризма у складу са Стратегијом. 1.1.6. Просторни и урбанистички планови Члан 13. Полазну основу за израду просторних и урбанистичких планова у приоритетној туристичкој дестинацији и туристичком простору представља Стратегијски мастер план. У просторним и урбанистичким плановима који се односе на подручја која су проглашена за туристички простор утврдиће се услови за изградњу објеката туристичке инфраструктуре, а у месту за одмор у оквиру туристичког простора и услови за изградњу објеката туристичке супраструктуре. Услове из става 2. овог члана одређује министарство на захтев органа надлежног за припрему и доношење просторног односно урбанистичког плана. 2. Проглашење и одрживо коришћење туристичког простора 2.1. Проглашење туристичког простора Члан 14. Простор који због својих карактеристика, вредности и приоритетне туристичке намене захтева посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите или се на њему предвиђа изградња објеката од националног интереса, Влада, на предлог министарства, проглашава као туристички простор. Акт о проглашењу туристичког простора из става 1. овог члана нарочито садржи: назив и опис туристичког простора, површину, опис и графички приказ граница, циљеве проглашења, кључне туристичке атракције, податке о власништву и попис катастарских парцела, обавезе у погледу развоја туризма, других облика коришћења простора, као и назив и седиште субјекта коме се поверава управљање туристичким простором (у даљем тексту: управљач туристичког простора). Управљач туристичког простора може бити постојећа јавна служба или привредно друштво које је основано за обављање делатности у области туризма, и то од стране јавног предузећа, односно Републике Србије, аутономне покрајине, општине, града или града Београда и у коме је капитал тог оснивача већински. Управљање туристичким простором може се актом из става 2. овог члана поверити другом правном лицу, које се одређује по спроведеном поступку јавног оглашавања или прикупљањем понуда. На поступак из става 4. овог члана сходно се примењују одредбе закона којим се уређују јавне набавке. На делу подручја туристичког простора које истовремено представља подручје заштићеног природног или непокретног културног добра и другог заштићеног подручја примењују се режими заштите и унутрашњи ред у складу са прописима којима се уређује очување и коришћење тих добара. Члан 14а. Управљање туристичким простором може се поверити и дестинацијској менаџмент организацији, у којој је један од оснивача јавно предузеће, односно Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе и у коме је капитал тог оснивача већински. Ако један од оснивача није јавно предузеће, односно Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе или њихов капитал није већински, управљање туристичким простором може се поверити и дестинацијској менаџмент организацији на начин прописан чланом 14. став 4. овог закона. Члан 15. Поступак за проглашење туристичког простора покреће се предлогом за проглашење туристичког простора, који припрема министарство, у складу са Стратегијским мастер планом и студијом оправданости за проглашење туристичког простора. Студија оправданости за проглашење туристичког простора је саставни део предлога за проглашење туристичког простора. Предлог из става 1. овог члана нарочито садржи: податке о туристичким ресурсима и туристичким атракцијама туристичког простора, стању заштите животне средине, природних и културних добара, преглед постојеће планске и развојне документације од значаја за развој туризма, анализу постојећег стања у туризму, податке о инфраструктурном потенцијалу туристичког подручја, као и друге податке у складу са одредбом члана 14. став 2. овог закона. Предлог из става 1. овог члана ставља се на јавни увид у једном дневном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и у локалном листу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази туристички простор и траје 15 дана од дана објављивања у дневном листу. О стављању предлога из става 1. овог члана на јавни увид стара се министарство које о извршеном јавном увиду саставља извештај који садржи податке о извршеном јавном увиду, са свим примедбама и ставовима по свакој примедби. Извештај о извршеном јавном увиду саставни је део предлога из става 1. овог члана. Члан 16. После спроведеног поступка јавног увида, предлог за проглашење туристичког простора, са извештајем из члана 15. став 5. овог закона министарство доставља Влади ради доношења акта о проглашењу туристичког простора. 2.2. Управљање и развој туристичког простора Члан 17. Јединица локалне самоуправе може уговором да повери управљачу туристичког простора послове обезбеђивања услова за уређивање, коришћење, унапређење и заштиту грађевинског земљишта и послове координације на одржавању комуналног реда и чистоће у туристичком простору. Члан 18. Управљач туристичког простора доноси програме и друга акта којима се регулише ближи оквир режима, развоја и коришћења, као и мере заштите туристичког простора. Управљач туристичког простора: 1) обезбеђује услове за уређивање, коришћење, унапређивање и заштиту грађевинског земљишта; 2) координира активности правних и физичких лица који обављају послове у области туризма и пратећих делатности; 3) кородинира развој пројеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре на принципима одрживог развоја; 4) стара се о наменској употреби државне имовине ради квалитетне валоризације ресурса; 5) управља грађевинским земљиштем и стара се о непокретностима које су му дате на коришћење; 6) стара се о месту постављања и начину истицања туристичке сигнализације; 7) доноси програме и акта који се односе на вршење послова управљања; 8) обавља и друге послове, у складу са законом и актом о проглашењу туристичког простора. Члан 19. Управљач туристичког простора има право прече куповине непокретности на подручју туристичког простора. Ако се туристички простор у целини или делом налази на подручју националног парка, управљач туристичког простора нема право прече куповине непокретности на том туристичком простору, односно на том делу туристичког простора. 2.3. Коришћење туристичког простора Члан 20. Непокретности у државној својини на којима је носилац права коришћења управљач туристичког простора могу се, ради изградње објеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре, дати у закуп другом лицу јавним надметањем или прикупљањем писмених понуда. Управљач туристичког простора, на основу претходно урађене студије изводљивости, припрема потребну документацију за давање у закуп непокретности из става 1. овог члана. Документација из става 2. овог члана нарочито садржи: врсту непокретности и површину која се даје у закуп, врсту објеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре који се приводе намени у складу са планским документом у смислу закона којим се уређује планирање и изградња, услове и време закупа непокретности, као и обавезе у погледу очувања, развоја и одрживог коришћења туристичког простора. Управљач туристичког простора доставља министарству извештај о спроведном поступку јавног надметања или прикупљања писмених понуда из става 1. овог члана, који садржи и предлог за избор најповољнијег понуђача. Акт о давању непокретности у закуп доноси Влада на предлог министарства. Члан 21. Привредно друштво, друго правно и физичко лице за коришћење туристичког простора плаћају накнаду. Накнада из става 1. овог члана плаћа се за: 1) коришћење посебно уређених терена за поједине намене коришћења (паркирање, рекреацију, спорт, постављање реклама, постављање забавних објеката, и друго); 2) постављање привремених објеката за туризам и трговину; 3) улазак у туристички простор. Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана приход су управљача туристичког простора. Висину и начин плаћања накнаде из става 1. овог члана одређује управљач туристичког простора уз сагласност Владе. 2.4. Место за одмор Члан 22. Место за одмор у оквиру туристичког простора организује се и развија у складу са Стратегијским мастер планом, просторним и урбанистичким планом. Објекти туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре у месту за одмор које се налази у туристичком простору сматрају се објектима од јавног интереса. 3. Послови од посебног значаја за развој туризма Члан 23. Послови од посебног значаја за развој туризма су: 1) израда пројеката о непокретностима; 2) истраживање, развој и израда елабората о одрживом коришћењу и управљању туристичким простором; 3) израда студије изводљивости и концепта развоја туристичке локације, односно просторно-технолошке целине од значаја за туристички развој; 4) управљање пројектима туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре од значаја за развој туризма; 5) управљање местом за одмор као целовитим ресурсом уз обезбеђење заједничке промоције и продаје туристичког производа места за одмор, уређење простора, заштите животне средине, туристичке сигнализације и слично; 6) финансирање и реализација пројеката изградње и уређења грађевинског земљишта и пројеката изградње туристичке инфраструктуре у циљу реализације туристичких пројеката; 7) финансирање пројеката туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре и управљање објектима туристичке супраструктуре. Члан 24. Послове из члана 23. овог закона може да обавља јавна служба или привредно друштво из члана 14. став 3. и члана 14а овог закона. Изузетно од става 1. овог члана послови из члана 23. овог закона могу се актом Владе поверити другом правном лицу, које се одређује по спроведеном поступку јавног оглашавања или прикупљањем понуда. 4. Категоризација туристичког места Члан 25. Категоризација туристичког места врши се на основу обима туристичког промета, степена изграђености туристичке, комуналне и саобраћајне инфраструктуре и туристичке супраструктуре. Категоризација туристичких места врши се разврставањем тих места у четири категорије, које се означавају римским бројевима од И до IV. Министар прописује ближе услове за одређивање категорије туристичког места, начин одређивања и промене категорије, као и врсту података о туристичким местима који се евидентирају у Регистру туризма. Члан 26. Захтев за категоризацију туристичког места подноси јединица локалне самоуправе министарству. Испуњеност прописаних услова за разврставање туристичког места у категорију проверава Комисија за категоризацију туристичких места, коју образује министар (у даљем тексту: Комисија). Комисија сачињава записник о свом раду и доставља га министру са предлогом за разврставање туристичког места у одговарајућу категорију. Разврставање туристичког места у категорију врши се решењем које доноси министар и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева. Решење из става 4. овог члана коначно је. 5. Подстицајне мере Члан 27. Ради усмеравања и подстицања развоја туризма у буџету Републике Србије обезбеђују се средства за: 1) учешће у финансирању израде стратегијских мастер планова, програма развоја туристичких производа, програма развоја туризма, студија изводљивости туристичких пројеката, урбанистичких планова туристичких места и места за одмор; 2) учешће у финансирању промотивних активности туристичких дестинација и туристичких места, туристичко-културних и туристичких манифестација у земљи и иностранству, као и програме едукације и усавршавање вештина запослених у туризму; 3) учешће у финансирању израде пројекта заштите природе, животне средине, природних ресурса и културне баштине туристичког места; 4) подстицање изградње туристичке инфраструктуре, туристичке супраструктуре, спортско-рекреативних и других пратећих садржаја јавног карактера значајних за унапређење квалитета туристичке понуде; 5) унапређење постојеће туристичке понуде и интензивирање њеног коришћења; 6) подстицање унапређења туристичког промета домаћих туриста и организованог туристичког промета страних туриста на територији Републике Србије. Члан 28. Захтев за коришћење средстава из члана 27. овог закона садржи нарочито: основне податке о подносиоцу захтева, основне податке о пројекту, план финансирања пројекта и време реализације пројекта. Министар доноси решење о преносу наменских средстава из буџета Републике Србије, односно закључује уговор о коришћењу подстицајних средстава. Решење односно уговор о коришћењу подстицајних средстава нарочито садржи износ и намену буџетских средстава, висину учешћа сопствених средстава корисника, динамику преноса буџетских средстава, као и обавезу редовног извештавања министарства о утрошку средстава. Влада ближе прописује услове и начин доделе и коришћења средстава из члана 27. тач. 1) до 5) овог закона. Влада ближе прописује услове и начин доделе и коришћења средстава из члана 27. тачка 6) овог закона. III ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ПРОМОЦИЈУ ТУРИЗМА Члан 29. Промоцију туризма обављају: Туристичка организација Србије, туристичка организација аутономне покрајине и туристичка организација јединице локалне самоуправе. Промоцију туризма могу обављати и туристичке организације регије које оснивају две или више јединица локалне самоуправе. Туристичке организације регије остварују сарадњу са туристичким кластерима на свом подручју и воде евиденцију туристичких кластера. На туристичке организације регије примењују се одредбе члана 39. овог закона. Члан 30. Туристичке организације из члана 29. овог закона послују у складу са прописима којима се уређују јавне службе. У погледу права, обавеза и одговорности запослених у туристичким организацијама из става 1. овог члана, примењују се прописи који се односе на установе из области јавних служби. Члан 31. Средства за рад туристичких организација за промоцију туризма обезбеђују се из: 1) прихода остварених обављањем делатности и из других сопствених прихода; 2) донација, прилога и спонзорстава домаћих и страних правних и физичких лица; 3) средстава буџета Републике Србије; 4) средстава буџета аутономне покрајине; 5) средстава буџета јединица локалне самоуправе; 6) других извора, у складу са законом. 1. Туристичка организација Србије Члан 32. За обављање послова промоције туризма, координације активности туристичких организација, привредних и других субјеката у туризму на територији Републике Србије оснива се Туристичка организација Србије (у даљем тексту: ТОС). Седиште ТОС-а је у Београду. Члан 33. ТОС обавља послове: 1) промоције туризма Републике Србије; 2) координације активности туристичких организација, привредних и других субјеката у туризму, који делују непосредно и посредно на промоцији туризма; 3) припреме и реализације годишњих планова и програма промотивних активности; 4) организовања истраживања туристичких тржишта за потребе промоције туризма Републике Србије; 5) истраживање међународног, домаћег и прекограничног тржишта у области туризма; 6) обезбеђивања информативно-пропагандног материјала којим се промовишу туристичке вредности Србије (штампане публикације, аудио и видео промотивни материјал, он лине средства промоције – интернет презентација, друштвене мреже и пратеће дигиталне активности, сувенири итд.); 7) формирања и развијања јединственог туристичко-информационог система и његовог повезивања са другим информационим системима у земљи и иностранству; 8) прикупљања свих врста туристичких информација ради обавештавања јавности као и састављања и објављивања туристичког календара; 9) оснивања и организовања туристичких представништава у иностранству и информативних центара у земљи, самостално или у сарадњи са другим субјектима; 10) сарадње са националним туристичким организацијама других земаља, међународним и регионалним организацијама у области туризма и предлагања мера за учешће у мултинационалним и регионалим програмима и пројектима промоције туризма; 11) утврђивања јединствених стандарда уређења, опреме и услуга у туристичко-информативним центрима на територији Републике Србије; 12) учешћа у утврђивању програма постављања туристичке сигнализације и координирања активности туристичких организација и других субјеката за њено обезбеђење; 12а) израде, учешћа у изради и реализацији домаћих, међународних и прекограничних пројеката из области туризма, односно из области комплементарних туризму (култура, заштита животне средине, информисање, рурални развој и др.); 13) друге активности у складу са законом, оснивачким актом и статутом. Члан 34. Органи ТОС-а јесу: управни одбор, надзорни одбор и директор. Чланове управног и надзорног одбора и директора именује и разрешава Влада на предлог министарства. Органи ТОС-а именују се на период од четири године. Члан 35. Управни одбор има пет чланова. У Управни одбор именују се по један представник министарства и представник запослених, а остали чланови Управног одбора именују се из реда научних и стручних лица из области туризма, као и из привредних субјеката и других организација које обављају делатност из области туризма. Управни одбор: 1) доноси статут ТОС-а; 2) доноси пословник о свом раду; 3) усваја годишњи програм рада са финансијским планом; 4) усваја годишњи извештај о пословању и завршни рачун; 5) доноси одлуку о оснивању представништва у иностранству и информативних центара у земљи; 5а) доноси правилник о раду; 6) обавља и друге послове утврђене законом и статутом. Акта из става 3. тач. 1), 3), 4) и 5а) овог члана доносе се уз сагласност Владе. Члан 36. Надзорни одбор ТОС-а има три члана од којих је један представник министарства. Надзорни одбор ТОС-а врши надзор над пословањем, прегледа извештај о пословању и завршни рачун и утврђује да ли су сачињени у складу са прописима, доноси пословник о свом раду и врши друге послове у складу са законом и статутом. Члан 37. Директора ТОС-а именује и разрешава Влада, на предлог министарства. Директор представља и заступа ТОС, организује и руководи радом ТОС-а, доноси правилник о организацији и систематизацији послова, предлаже акте које доноси управни одбор, извршава одлуке управног одбора и предузима мере за њихово спровођење, стара се о законитости рада, одговара за коришћење и располагање имовином и врши друге послове утврђене законом и статутом. Директор ТОС-а мора да поседује: 1) стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету; 2) радно искуство од седам година, од чега најмање пет година на руководећим пословима; 3) активно знање страног језика који је обухваћен наставним планом и програмом министарства надлежног за послове просвете. 2. Туристичка организација аутономне покрајине Члан 38. За територију аутономне покрајине може се основати туристичка организација аутономне покрајине која: 1) доноси годишњи програм и планове промотивних активности у складу са Стратегијским маркетинг планом, плановима и програмима ТОС-а; 2) координира активности привредних и других субјеката у вези са промоцијом туризма на територији аутономне покрајине и програмима едукације и усавршавања вештина запослених у туризму; 3) прикупља све врсте туристичких информација ради обавештавања јавности; 4) обезбеђује информативно-пропагандни материјал којим се промовишу туристичке вредности аутономне покрајине (штампане публикације, аудио и видео промотивни материјал, он лине средства промоције – интернет презентација, друштвене мреже и пратеће дигиталне активности, сувенири итд.); 5) предузима активности на изради, учешћу у изради и реализацији домаћих и међународних пројеката из области туризма; 6) предузима друге активности у складу са законом, оснивачким актом и статутом. Директор туристичке организације аутономне покрајине мора да поседује: 1) стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету; 2) радно искуство од седам година, од чега најмање пет година на руководећим пословима; 3) активно знање страног језика који је обухваћен наставним планом и програмом министарства надлежног за послове просвете. Органи туристичке организације аутономне покрајине јесу: управни одбор, надзорни одбор и директор. У погледу броја чланова и послова управног и надзорног одбора, као и послова директора туристичке организације аутономне покрајине сходно се примењују одредбе чл. 35, 36. и 37. овог закона. 3. Туристичка организација јединице локалне самоуправе Члан 39. Јединица локалне самоуправе може основати туристичку организацију или обављање тих послова поверити другом правном лицу. Правно лице из става 1. овог члана може бити постојећа јавна служба или привредно друштво, односно правно лице које је основано за обављање делатности у области туризма. Туристичка организација јединице локалне самоуправе обавља послове: 1) промоције и развоја туризма јединице локалне самоуправе; 2) координирања активности и сарадње између привредних и других субјеката у туризму који непосредно и посредно делују на унапређењу развоја и промоцији туризма и на програмима едукације и усавршавања вештина запослених у туризму; 3) доношења годишњег програма и плана промотивних активности у складу са Стратегијским маркетинг планом, плановима и програмима ТОС-а; 4) обезбеђивања и унапређивања информативно-пропагандног материјала којим се промовишу туристичке вредности јединице локалне самоуправе (штампане публикације, аудио и видео промотивни материјал, он лине средства промоције – интернет презентација, друштвене мреже и пратеће дигиталне активности, сувенири итд); 5) прикупљања и објављивања информација о целокупној туристичкој понуди на својој територији, као и друге послове од значаја за промоцију туризма; 6) организовања и учешћа у организацији туристичких, научних, стручних, спортских, културних и других скупова и манифестација; 7) организовања туристичко-информативних центара (за прихват туриста, пружање бесплатних информација туристима, прикупљање података за потребе информисања туриста, упознавање туриста са квалитетом туристичке понуде, упознавање надлежних органа са притужбама туриста и др.); 8) управљача туристичког простора; 9) посредовања у пружању услуга у домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству; 10) подстицања реализације програма изградње туристичке инфраструктуре и уређења простора; 11) израде, учешћа у изради, као и реализације домаћих и међународних пројеката из области туризма; 12) припреме и прикупљања података, састављање упитника, анализа и других информација; 13) друге активности у складу са законом, оснивачким актом и статутом. Директор туристичке организације јединице локалне самоуправе мора да поседује: 1) стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету; 2) радно искуство од четири године, од чега најмање две године на руководећим пословима; 3) активно знање страног језика који је обухваћен наставним планом и програмом министарства надлежног за послове просвете. Органи туристичке организације јединице локалне самоуправе јесу: управни одбор, надзорни одбор и директор. У погледу броја чланова и послова управног и надзорног одбора, као и послова директора туристичке организације јединице локалне самоуправе сходно се примењују одредбе чл. 35, 36. и 37. овог закона. Туристичка организација јединице локалне самоуправе дужна је да на захтев министарства и ТОС-а у року од 15 дана достави тражене податке, упитнике, анализе и друге информације из става 3. тачка 12) овог члана. Влада ближе уређује услове и критеријуме за оснивање туристичке организације јединице локалне самоуправе, као и услове под којима се послови из става 3. овог члана могу поверити другом правном лицу. 4. Координација активности Члан 40. Туристичка организација, уз сагласност оснивача, у циљу планирања, координације и управљања туристичким активностима, може са другом туристичком организацијом, привредним друштвом, другим правним лицем и предузетником који обавља делатност из области саобраћаја, туризма, угоститељства, промета робе и услуга, културе, спорта, информисања, конгресних и сајамских активности, основати организацију за оперативне, маркетиншке и промотивне послове. Делокруг рада и начин финансирања, као и међусобна права и обавезе туристичке организације и оснивача из става 1. овог члана уређују се уговором. 5. Туристичка сигнализација Члан 41. Туристичке атракције као и садржаји туристичке понуде, обележавају се одговарајућим симболима и знацима (у даљем тексту: туристичка сигнализација). Јединица локалне самоуправе стара се о месту постављања и начину истицања туристичке сигнализације у складу са овим законом и законом којим се уређује саобраћајна сигнализација. Министар прописује садржину, услове и начин истицања туристичке сигнализације. IV ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ Члан 42. Туристичка агенција обавља делатност организовања, понуде, продаје и реализовања туристичких путовања, излета и пружање других услуга уобичајених у туристичком промету, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона. Делатност из става 1. овог члана може да обавља привредно друштво, друго правно лице, предузетник или огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру. Удружење које обавља делатност из става 1. овог члана дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар. Предузетник не може да обавља делатност из става 1. овог члана у периоду прекида обављања делатности. Ако лице из става 2. овог члана обавља туристичку делатност у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за делатност туристичке агенције образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. Ако лице из става 2. овог члана обавља делатност туристичке агенције ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком пословном простору, односно месту пословања образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. 1. Послови туристичких агенција Члан 43. Туристичка агенција обавља послове: 1) организовања и реализовања туристичких путовања у земљи и у иностранству; 1а) организовања и реализовања путовања ученика и студената у иностранство ради учења страног језика или стручног усавршавања са могућношћу обављања привремених и повремених послова; 1б) понуде и продаје туристичка путовања из тач. 1) и 1а); 2) понуде, продаје и посредовања у продаји туристичких путовања; 3) прихвата и превоза путника (трансфер); 4) организовања излета, туристичких разгледања, забавних програма и слично, као и посредовања у организовању скупова, сајмова, манифестација и спортских приредби; 5) пружања, односно, посредовања у пружању услуга туристичких водича, туристичких пратилаца, локалних туристичких водича и туристичких аниматора; 6) прибављања путних исправа, резервације и продаје путних карата у име и за рачун домаћих и страних превозника; 7) резервације и продаје туристичких, угоститељских и других услуга везаних за путовање и боравак путника; 8) посредовања у пружању услуга смештаја и исхране у објектима домаће радиности и сеоског туризма; 9) посредовања у продаји специфичних туристичких услуга; 10) посредовања у изнајмљивању возила туристима и путницима; 11) резервације и продаје карата за спортске, културне и друге приредбе и манифестације, заступања у осигурању путника и пртљага у складу са законом којим се уређује осигурање, продаје туристичких публикација и друго; 12) замене стране валуте (мењачке послове); 13) друге послове уобичајене у туристичком промету. Члан 44. Туристичка агенција продаје туристичко путовање као комбинацију две или више услуга по јединственој цени. Издвојени обрачун или наплата појединачних услуга једног истог туристичког путовања не ослобађа туристичку агенцију или друго лице од обавеза прописаних овим законом. Члан 45. Туристичка агенција је дужна да: 1) на улазу у седиште видно истакне пословно име а на улазу у огранак, односно издвојени посебан простор пословно име, седиште и назив или ознаку огранка, односно издвојеног посебног простора; 2) на улазу у седиште, огранак, односно издвојени посебан простор истакне радно време и да се у свом пословању придржава истакнутог радног времена; 3) у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља делатност туристичке агенције држи решење о регистрацији; 4) сваку промену регистрованог податка о седишту и огранку, односно простору ван пословног седишта пријави одговарајућем регистру и Регистру туризма у року од 15 дана; 5) нуди и продаје програме путовања који су припремљени на основу закљученог уговора са трећим лицима којима је поверио извршење услуга из тог програма путовања; 5а) као организатор путовања за сваког путника, односно уговорено туристичко путовање обезбеди гаранцију путовања на прописан начин, о чему издаје потврду; 6) као организатор путовања, у случају да је отказала путовање, путницима у року из члана 57. став 4. овог закона, изврши повраћај уплаћених средстава; 7) обезбеди смештај путника за све време трајања уговореног путовања; 8) обезбеди повратак путника на одредиште; 9) се стара да путници не буду неоправдано задржани на путовању дуже него што је предвиђено програмом путовања; 10) ангажује током целог путовања најмање једног туристичког пратиоца или туристичког водича за туристичку групу, а по превозном средству којим се обавља услуга превоза; 11) ангажује представника на туристичкој дестинацији, ако на дестинацији нису ангажована лица из тачке 10) овог става; 12) за пружање услуге туристичког водича, туристичког пратиоца или локалног туристичког водича, ангажује лице које испуњава услове из члана 94. став 1. и члана 98. став 1. овог закона; 13) да за представника на туристичкој дестинацији ангажује лице које испуњава услове из члана 99. овог закона; 14) објави услове, садржај и цену сваке појединачне услуге (визирање, резервације, излети и остало) коју пружа и придржава се тих услова, садржаја и цена; 15) изда потврду о путовању, прописани рачун, карту или други документ са бројем којим се потврђује пријем уплате; 16) евидентира на прописан начин уговоре закључене са трећим лицима којима је поверено извршење услуга из програма путовања, уговоре о посредовању, друге уговоре у вези са обављањем туристичке делатности и другу пратећу документацију; 17) дневно води евиденцију продатих туристичких путовања на прописан начин; 18) скраћенице DMC и ПЦО користи под прописаним условима; 19) у свим пословима поступа са пажњом доброг привредника. Уговори и документација из става 1. тачка 16) овог члана морају бити на српском језику. Изузетно од става 2. овог члана уговори и документација могу бити на страном језику, али је туристичка агенција дужна да обезбеди њихов превод, оверен од стране овлашћеног лица. Туристичка агенција која ставља на располагање брошуру дужна је да јасно и прецизно у брошури наведе све податке из члана 56. став 6. овог закона. Одредбе овог члана и чл. 56. и 57. овог закона у делу програма путовања, његове организације и реализације, отказа, рекламације и евиденције и друго односе се и на излете. Министар прописује облик, садржину и начин вођења евиденције уговора из става 1. тачка 16) овог члана и евиденције продатих туристичких путовања. Министар прописује ближе услове и критеријуме које треба да испуни дестинацијска менаџмент компанија (DMC) и професионални организатор конгреса (ПЦО), начин рада, организовања, као и услове и поступак за остваривање права на коришћење скраћеница DMC и ПЦО. 2. Туристичка путовања за сопствене потребе Члан 46. Синдикалне организације, удружења пензионера, феријалне, студентске, извиђачке и планинарске организације и установе социјалне и дечје заштите, као и друга удружења и организације (у даљем тексту: организације), могу само за своје чланове, односно кориснике, у складу са својим статутом, организовати туристичко путовање или излет (у даљем тексту: путовање), без сврхе стицања добити. Организације су дужне да утврде годишњи план путовања (у даљем тексту: План путовања) и доставе га туристичкој инспекцији, у року од седам дана, од дана усвајања. План путовања који није достављен туристичкој инспекцији сматраће се као да није ни донет. План путовања из става 2. овог члана актом усваја надлежни орган организације, утврђен статутом. Организације које су утврдиле План путовања дужне су да истовремено са Планом путовања доставе туристичкој инспекцији оснивачки акт и статут, податке о броју чланова, доказ о упису у одговарајући регистар, односно евиденцију, као и акт из става 4. овог члана. У случају промене Плана путовања организације су дужне да нови План путовања доставе туристичкој инспекцији најкасније пет дана од дана усвајања тог плана. У случају промене докумената и података из става 5. овог члана организације су дужне да нова документа и податке доставе туристичкој инспекцији најкасније пет дана од дана настанка промене. Путовање се не може јавно оглашавати и рекламирати, осим давања обавештења члановима односно корисницима. Организације могу да реализују само она путовања која су предвиђена Планом путовања и којима се остварују циљеви утврђени оснивачким актом, односно Статутом. Организације су дужне да свако путовање пријаве туристичкој инспекцији, најкасније пет радних дана пре отпочињања путовања. Уз пријаву из става 10. овог члана организације су у обавези да доставе програм путовања са битним елементима из члана 56. став 6. овог закона, списак путника са доказом о чланству и др. Организације су дужне да воде евиденцију уговора и података из уговора закључених са трећим лицима којима је поверено извршење услуга превоза, смештаја, услуга туристичких професија и других услуга из програма путовања, на начин прописан чланом 45. ст. 2. и 3. овог закона. Организације су дужне да за свако путовање воде и евиденцију која нарочито садржи: 1) податке о путнику (име, презиме, број чланске карте са датумом издавања и др.); 2) место, датум и време почетка и завршетка путовања, опис одредишта путовања и периоде боравка са датумима; 3) податке о врсти превоза и својствима превозног средства које се користи; 4) податке о смештајном објекту (врста и назив, локација и категорија према важећим прописима земље у којој се објекат налази и садржаје које објекат има); 5) податке о броју ноћења, врсти и броју услуга и укупном броју дана путовања; 6) укупну цену и услуге које су обухваћене том ценом; 7) износ таксе и накнаде које се односе на одређене услуге, а које нису укључене у цену путовања; 8) начин и динамику плаћања путовања; 9) циљ и сврху путовања, усаглашени са актом о оснивању, односно Статутом. Евиденције из ст. 12. и 13. овог члана воде се по начелима уредности и тачности, на начин који не дозвољава брисање унетих података и којим се омогућава увид у податке по хронолошком реду. Путовање које није у Плану путовања или подаци о путовању нису евидентирани на начин из ст. 12. и 13. овог члана, а има елементе туристичког путовања у смислу овог закона сматраће се туристичким путовањем, за чије је организовање и реализовање потребна лиценца из члана 51. овог закона. 3. Врсте туристичких агенција Члан 47. Према врсти послова које обављају туристичке агенције могу бити: 1) туристичка агенција организатор туристичког путовања (у даљем тексту: организатор путовања); 2) туристичка агенција посредник у продаји туристичког путовања (у даљем тексту: посредник). Члан 48. Организатор путовања може обављати послове из члана 43. став 1. овог закона. Посредник може обављати послове из члана 43. став 1. тач. 2) до 13) овог закона. Када агенција нуди и продаје туристичко путовање које је сачинио организатор путовања који нема седиште у Републици Србији, та агенција се сматра организатором путовања. Изузетно од става 3. овог члана званични дистрибутер са седиштем у Републици Србији сматра се организатором путовања. 4. Услови за обављање послова туристичке агенције 4.1. Техничка опремљеност Члан 49. Пословни простор туристичке агенције која непосредно нуди на продају и продаје туристичка путовања мора да испуњава услове у погледу техничке опремљености и друге прописане услове. Туристичка агенција која нуди на продају или продаје услуге путнику путем интернета послује у складу са овим законом и законом којим се уређује електронска трговина. Министар прописује ближе услове у погледу простора и опреме које мора да испуњава туристичка агенција која непосредно пружа услуге путнику. 4.2. Кадровска оспособљеност Члан 50. Туристичка агенција мора да има у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком непосредно нуди на продају и продаје туристичка путовања једно запослено лице, са пуним радним временом, у својству руководиоца. Лице из става 1. овог члана мора да: 1) зна српски језик; 2) познаје један страни језик; 3) има најмање вишу стручну спрему, односно стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању од три године, за рад код организатора путовања; 4) има најмање средње образовање у четворогодишњем трајању туристичког, економског или другог друштвеног смера за рад код посредника; 5) има радно искуство у туристичкој делатности у трајању од: (1) три године за рад код организатора путовања; (2) једну годину за рад код посредника. Запослена лица која су у непосредном контакту са странкама морају да имају најмање средње образовање у четворогодишњем трајању и да познају најмање један страни језик. 5. Лиценца Члан 51. Организатор путовања може да обавља послове из члана 43. тач 1) и 1а) овог закона, ако испуњава услове прописане овим законом и ако има лиценцу за обављање тих послова. Лиценцу из става 1. овог члана, на захтев подносиоца, издаје Регистратор туризма, решењем, са роком важења од три године, које нарочито садржи: пуно пословно име, матични број и седиште. Уз захтев за издавање лиценце подносе се докази о испуњености услова прописаних чланом 52. овог закона. Решење из става 2. овог члана је коначно и на основу њега Регистратор туризма врши регистрацију организатора путовања у Регистар туризма. Регистровани подаци се објављују на интернет страници Агенције за привредне регистре истог дана када је донето решење о издавању лиценце. Лиценца се може обновити на начин и под условима под којима се издаје, с тим да се захтев за обнављање лиценце мора поднети најкасније пет дана пре истека рока важења лиценце. На захтев организатора путовања Регистратор туризма издаје свечану форму лиценце. На питања која се односе на поступак издавања лиценци, поступање по непотпуном и неразумљивом захтеву за издавање лиценце и промену података регистрованих у Регистру туризма која овим законом нису посебно уређена сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређује регистрација привредних субјеката, а уколико тим законом нису уређена поједина питања сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређује управни поступак. Министар ближе прописује садржину захтева за издавање лиценце, као и услове и начин издавања свечане форме лиценце. 5.1. Услови за издавање лиценце Члан 52. Лиценца се издаје привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику или огранку страног правног лица: 1) који има запослено најмање једно лице које испуњава услове из члана 50. став 2. овог закона; 2) који се не налази у поступку стечаја или ликвидације; 3) коме у претходних 36 месеци није била одузета лиценца; 4) чији оснивачи или лица која након оснивања приступе привредном друштву нису физичка лица којима је као предузетницима одузета лиценца, односно која су директно или индиректно имала контролно учешће у капиталу привредног друштва коме је одузета лиценца; 5) коме није изречена заштитна мера забране обављања делатности, за време док забрана траје, нити је одговорном лицу изречена мера безбедности забране вршења делатности, позива и дужности; 6) који има прописану гаранцију путовања за случај инсолвентности и ради накнаде штете путнику настале неиспуњењем, делимичним испуњењем или неуредним испуњењем уговорних обавеза (у даљем тексту: гаранција путовања). Члан 53. Гаранцијом путовања услед инсолвентности организатора путовања посебно се обезбеђују трошкови нужног смештаја, исхране и повратка путника са путовања у место поласка у земљи и иностранству, као и сва настала потраживања путника. Гаранцијом путовања ради накнаде штете обезбеђује се накнада штете која се проузрокује путнику неиспуњењем, делимичним испуњењем или неуредним испуњењем обавеза организатора путовања, које су одређене општим условима и програмом путовања. Корисник гаранције путовања је лице које у складу са овим законом има право на накнаду трошкова и то: 1) лице које је измирило трошкове нужног смештаја, исхране и повратка путника са путовања у место поласка у земљи и иностранству; 2) путник у случају неиспуњења, делимичног испуњења или неуредног испуњења обавеза организатора путовања, које су одређене општим условима и програмом путовања. Гаранцију путовања организатор путовања мора да има за све време трајања лиценце. Гаранцијом путовања не могу се ограничити права лица из става 3. овог члана на накнаду у складу са овим законом. Министар ближе прописује врсту и услове гаранције путовања, начин активирања, као и друге услове које мора да испуни организатор путовања у зависности од врсте организованог путовања. 5.2. Престанак важења лиценце Члан 54. Лиценца престаје да важи: 1) истеком рока за који је издата; 2) на основу захтева носиоца лиценце; 3) одузимањем лиценце; 4) престанком привредног друштва, предузетника, другог правног лица или огранка страног правног лица услед чега се то правно лице или предузетник брише из одговарајућег регистра. Захтев из става 1. тачка 2) овог члана подноси се Регистратору туризма. Престанком важења лиценце Регистратор туризма брише организатора путовања из Регистра туризма без доношења посебног акта. 5.3. Одузимање лиценце Члан 55. Лиценца се одузима организатору путовања ако: 1) у периоду важења лиценце престане да испуњава услове из члана 52. тач. 2), 5) и 6) овог закона; 2) поступи супротно члану 45. став 1. тач. 5) до 8) овог закона; 3) наступе теже последице по здравље путника због пропуста организатора путовања. Лиценца се одузима решењем које доноси министар и које се доставља Регистру туризма. На основу решења из става 2. овог члана, Регистратор туризма брише организатора путовања из Регистра туризма без доношења посебног акта. Решење из става 2. овог члана коначно је. Након одузимања лиценце организатор путовања може да реализује само претходно продата и уговорена путовања, ако је за та путовања обезбеђена прописана гаранција и ако се путник писаним путем са тим сагласи. 6. Права и обавезе организатора путовања и путника Члан 56. Организатор путовања је дужан да утврди опште услове путовања и да изради програм путовања, у писаној форми (штампаној или електронској), у складу са законом. Организатор путовања је одговоран за реализацију путовања и дужан је да се придржава општих услова путовања и програма путовања. Општи услови путовања се утврђују у складу са овим законом, а на питања која нису посебно уређена овим законом сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређују облигациони односи, закона којим се уређује заштита потрошача и закона којим се уређује заштита конкуренције. Општим условима путовања уређују се права и обавезе организатора путовања и права и обавезе путника и нарочито садрже: 1) право организатора путовања на накнаду учињених трошкова ако је путник одустао од уговора због околности које није могао избећи или отклонити и које би да су постојале у време закључења уговора представљале оправдан разлог да не закључи уговор, његово право на накнаду учињених трошкова када је путник обезбедио одговарајућу замену или је замену нашао сам организатор, као и одговорност организатора путовања када извршење услуга повери трећим лицима; 2) права путника за случај отказа путовања; 3) услове за измену уговорене цене путовања; 4) податке о гаранцијама путовања, односно информације о осигураним случајевима и инструментима обезбеђења, као и начину њиховог активирања; 5) поступак, рокове и обавезе организатора путовања у вези са рекламацијом путника због отказа путовања, неизвршења или непотпуног извршења услуга обухваћених програмом путовања. Текст општих услова путовања, програм путовања и потврда о путовању, мора да буде штампан словним знацима и бројевима који су једнаке величине али не мањим од стандардне величине 12, а подаци из става 4. тачка 4) овог члана посебно уоквирени. Програм путовања садржи: 1) назив организатора путовања, пословно име и седиште; 2) број лиценце; 3) место, датум и време почетка и завршетка путовања, опис одредишта путовања и периоде боравка са датумима ако је боравак у деловима; 4) податке о врсти превоза и својствима превозног средства које се користи; 5) податке о смештајном објекту (врста и назив, локација и категорија према важећим прописима земље у којој се објекат налази и садржаје које објекат има); 6) податке о смештајној јединици (соба, апартман, студио) опремљеност и ниво комфора и услуга и остале карактеристике; 6а) податке о броју ноћења, врсти и броју услуга и укупном броју дана туристичког путовања; 7) број, врсту и начин услуживања оброка; 8) укупну цену и услуге које су обухваћене том ценом; 9) износ таксе и накнаде које се односе на одређене услуге, а које нису укључене у цену путовања (пристајање, укрцавање, таксе у пристаништима и на аеродромима, боравишне таксе и слично); 10) начин и динамику плаћања путовања; 11) посебне обавезе путника које су услов за реализацију путовања (здравствене, царинске и граничне формалности, административне и визне, као и документа и рокови неопходни за прибављање виза); 12) минимални број путника, ако је то услов за реализацију путовања и крајњи рок за обавештавање путника за случај отказивања. Организатор путовања дужан је да опште услове путовања и програм путовања уручи путнику непосредно или електронским путем истовремено са издавањем потврде о путовању. Путник својим потписом или електронским путем, потврђује пријем општих услова путовања, програма путовања и потврде о путовању. На издавање потврде о путовању примењују се опште одредбе закона којим се уређују облигациони односи. Потврда о путовању мора да садржи податке о гаранцији путовања са подацима потребним за њено активирање, као и податке о лицу овлашћеном за пријем рекламација за време трајања туристичког путовања (име и презиме, контакт телефон, е-маил адреса и др.). Организатор путовања дужан је да за све време трајања туристичког путовања омогући путнику једноставан и приступачан начин обраћања лицу овлашћеном за пријем рекламација. Организатор путовања може да продаје туристичко путовање преко посредника са којим има закључен уговор о посредовању. Члан 57. У случају отказа путовања од стране организатора путовања, организатор путовања дужан је да путнику врати уплаћена средства за отказано путовање. У случају неизвршења или непотпуног извршења услуга обухваћених програмом путовања, организатор путовања дужан је да путнику врати разлику између уговорене цене путовања и цене путовања снижене сразмерно неизвршењу или непотпуном извршењу услуга, под условом да је путник изјавио рекламацију у року од месец дана од дана настанка неправилности или осам дана од дана завршетка путовања. Организатор путовања је дужан да без одлагања отклони свако одступање од уговореног туристичког путовања, односно да најкасније у року од осам дана од дана пријема рекламације писаним или електронским путем одговори путнику на изјављену рекламацију. Организатор путовања дужан је да врати средства из ст. 1. и 2. овог члана, у року одређеном општим условима путовања, односно програмом путовања, који не може бити дужи од 15 дана од дана отказа путовања, односно од дана подношења основане рекламације путника. У случају отказа путовања од стране путника, организатор путовања је дужан да путнику врати уплаћена средства за путовање које је отказао, у висини одређеној општим условима путовања, у року који не може бити дужи од 15 дана од дана отказа путовања. 7. Обавезе посредника Члан 58. Пре отпочињања обављања делатности посредник је дужан да се региструје у Регистру туризма. На захтев привредног друштва, другог правног лица, предузетника или огранка страног правног лица Регистратор туризма издаје решење о регистрацији у Регистру туризма. Решење из става 2. овог члана нарочито садржи: пуно пословно име, матични број и седиште. Регистровани подаци се објављују на интернет страници Агенције за привредне регистре истог дана када је донето решење о регистрацији. Посредник је дужан да у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља делатност држи решење о упису у одговарајући регистар, као и решење из става 2. овог члана. Посредник који нуди на продају и продаје туристичко путовање организатора путовања дужан је да у програму путовања и потврди о путовању назначи својство у коме наступа, број лиценце организатора путовања, број рачуна организатора путовања и да путнику уручи непосредно или електронским путем, истовремено са издавањем потврде о путовању, програм и опште услове путовања организатора путовања. Посредник нуди и продаје само туристичка путовања организатора путовања са којим има закључен посреднички уговор о путовању. Посредник је дужан да нуди и продаје туристичка путовања под истим условима као и организатор путовања. Посредник је у обавези да о продатом туристичком путовању из става 7. овог члана, без одлагања, обавести организатора путовања. Обавештење из става 9. овог члана садржи податке о путнику (име и презиме, адреса, контакт телефон и др.). Министар прописује ближе услове и начин уплате средстава од продатог туристичког путовања, начин уређивања међусобних односа организатора путовања и посредника, као и однос организатора путовања и посредника према путнику. V УГОСТИТЕЉСКА ДЕЛАТНОСТ Члан 59. Угоститељ обавља делатност пружања услуга смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона. Делатност из става 1. овог члана може да обавља привредно друштво, друго правно лице, предузетник, огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру. Удружење које обавља делатност из става 1. овог члана дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар. Предузетник не може да обавља делатност из става 1. овог члана у периоду прекида обављања делатности. Ако лице из става 2. овог члана обавља угоститељску делатност у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за ту делатност образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. Ако лице из става 2. овог члана обавља угоститељску делатност ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком пословном простору, односно месту пословања образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. Поједине угоститељске услуге може пружати и физичко лице, под условима прописаним овим законом и прописима донетим на основу овог закона. Члан 60. Здравствене установе које пружају услуге својим корисницима у објектима у којима се организује боравак и пружају услуге превенције, лечења и рехабилитације, могу пружати и услуге смештаја и исхране трећим лицима, на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона. Ако су субјекти из става 1. овог члана буџетски корисници, за пружање услуге смештаја и исхране трећим лицима дужни су да прибаве одобрење министра. Услуге трећим лицима здравствене установе из ст. 1. и 2. овог члана могу да пружају ако испуњавају техничке, економске, тржишне и друге услове. Одобрење из става 2. овог члана даје се решењем са роком важења од три године. Решење из става 4. овог члана је коначно и доставља се ради евидентирања у Регистру туризма. Влада ближе прописује услове из става 3. овог члана. Члан 60а. Правно лице које има одмаралишта, домове или друге објекте за пружање услуга смештаја и исхране својим запосленима, може пружати и услуге смештаја и исхране трећим лицима, на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона. Члан 61. Не сматра се обављањем угоститељске делатности: 1) пружање услуга смештаја и исхране запосленима и корисницима у одмаралиштима, установама друштвене бриге о деци, старим лицима, ученицима и студентима, здравственим, социјалним, образовно-васпитним и другим сличним установама, ако услуге пружају лица запослена у тим установама; 2) пружање услуга исхране и пића запосленима у сопственим просторијама у току процеса рада у привредним субјектима, установама, државним органима и другим организацијама, ако услуге пружају лица запослена у тим привредним субјектима, установама, органима и организацијама. Објекти односно просторије, уређаји и опрема, као и лица која пружају услуге из става 1. овог члана, морају испуњавати санитарно-хигијенске и здравствене услове прописане за угоститељски објекат, у делу објекта у коме се те услуге пружају. 1. Обавезе угоститеља Члан 62. Угоститељ је дужан да: 1) на улазу у угоститељски објекат видно истакне пословно име и седиште, назив и врсту угоститељског објекта, према претежној врсти услуга које се у њему пружају; 1а) на улазу у угоститељски објекат видно истакне радно време и да се у свом пословању придржава прописаног радног времена; 2) на улазу у угоститељски објекат видно истакне ознаку категорије односно посебног стандарда који се у њему пружа, утврђеног решењем министра односно надлежног органа јединице локалне самоуправе; 3) се евидентира у Регистру туризма и да у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља угоститељску делатност држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистру туризма; 4) у угоститељском објекту одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним минимално техничким и санитарно-хигијенским условима, као и стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра односно надлежног органа јединице локалне самоуправе; 5) у писаном, говорном или визуелном јавном оглашавању тачно користи врсту, а код објеката из члана 68. ст. 1. и 6. овог закона категорију угоститељског објекта која му је одређена решењем министра односно надлежног органа јединице локалне самоуправе; 6) истакне цене смештаја, пансиона и полупансиона, износ боравишне таксе у свакој соби и на рецепцији, као и да истакне цене хране, пића и напитака у ценовницима који морају бити доступни корисницима услуга у довољном броју примерака и на сваком месту где се корисници услужују; 7) се придржава истакнутих, односно на другом месту објављених цена; 8) за сваку пружену услугу изда прописан рачун; 9) утврди нормативе хране и пића које услужује и на захтев корисника услуга омогући увид у те нормативе, као и да услуге пружа у одговарајућој количини и према тим нормативима; 10) у угоститељском објекту за смештај води евиденцију гостију дневно и уредно на прописан начин; 11) утврди кућни ред у свим објектима за смештај и истакне га на рецепцији, а изводе из кућног реда истакне у свим смештајним јединицама; 11а) пружање угоститељске услуге не условљава пружањем друге услуге, односно неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни; 11б) за угоститељски објекат обезбеди прописане услове у погледу уређаја и опреме за одвођење дима, паре и мириса и других непријатних емисија, ради спречавања њиховог ширења у околину; 11в) за угоститељски објекат у којем се емитује музика или изводи забавни програм, обезбеди прописане услове у погледу уређења и опремања, ради обезбеђења заштите од буке; 11г) за угоститељски објекат, који се налази у стамбеној згради, обезбеди техничке и друге прописане услове, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту; 11д) угоститељску делатност у објекту који се налази у стамбеној згради обавља на прописан начин, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту; 12) обавља делатност са пажњом доброг привредника. Када угоститељ послује у објекту који је заштићено културно добро, податке из става 1. тач. 1) и 2) овог члана може поставити унутар објекта или на неком другом прикладном месту, у складу са законом којим се уређује заштита културних добара. Министар уз сагласност министра надлежног за унутрашње послове прописује облик, садржину, место и начин вођења евиденције гостију у угоститељском објекту за смештај. 2. Период обављања делатности Члан 63. Угоститељ послује током целе године или сезонски. Угоститељ утврђује период пословања из става 1. овог члана за сваки угоститељски објекат. Уколико угоститељ послује сезонски, дужан је да период пословања пријави Регистру туризма. 3. Услови за обављање угоститељске делатности у угоститељском објекту, ван угоститељског објекта и у покретном објекту Члан 64. Угоститељска делатност се обавља у угоститељском објекту и ван угоститељског објекта у складу са овим законом, прописима донетим на основу овог закона, као и прописима којима се уређује здравствена заштита и заштита животне средине. Угоститељске услуге из става 1. овог члана могу се пружати повремено на сајмовима, вашарима, пригодним прославама и на другим јавним манифестацијама, а најдуже 30 дана. Угоститељ је дужан да на месту на коме повремено пружа угоститељске услуге држи решење о регистрацији привредне делатности у одговарајући регистар. Члан 65. Поједине угоститељске услуге могу се пружати и у покретном објекту који се премешта из једног места у друго сопственим погоном или вучом и испуњава прописане минималне техничке, санитарно-хигијенске и здравствене услове за пружање угоститељских услуга. У покретном објекту из става 1. овог члана може се припремати и услуживати храна припремљена на другом месту у оригиналном паковању, као и пиће у оригиналној амбалажи или на точење уз употребу амбалаже за једнократну употребу. Угоститељ је дужан да у покретном објекту у коме пружа угоститељске услуге држи решење о регистрацији привредне делатности у одговарајући регистар и уверење о евиденцији у Регистру туризма. Члан 66. (Брисан) 4. Врсте угоститељских објеката Члан 67. Према врсти угоститељских услуга које се у објекту пружају, угоститељски објекти могу бити: 1) угоститељски објекат за смештај; 2) угоститељски објекат за исхрану и пиће. У угоститељском објекту за смештај пружају се услуге смештаја, исхране и пића и друге услуге уобичајене у угоститељству или само услуге смештаја (у врсти угоститељског објекта: хотел, мотел, туристичко насеље, камп, пансион, хостел, преноћиште, одмаралиште, кућа, апартман, соба, сеоско туристичко домаћинство, ловачка вила, кућа или колиба и други објекти за пружање услуга смештаја). У угоститељском објекту за пружање услуга исхране и пића припремају се и услужују топла и хладна јела и напици, точе и служе алкохолна и безалкохолна пића (у врсти угоститељског објекта: ресторан, кафана, бар, објекат брзе хране, кетеринг објекат, покретни објекат и други објекти). Пословно име, фирма и други назив, назив огранка, простор ван пословног седишта или одговарајућа организациона јединица као и ознака пружаоца угоститељских услуга не може да садржи речи које указују на врсту угоститељског објекта. Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди услове за уређење и опремање угоститељског објекта у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту, а који се односе на уређење и опремање уређајима за одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија. Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди услове за уређење и опремање угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке. Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди техничке и друге услове у угоститељском објекту, који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту. 5. Разврставање угоститељских објеката у категорије Члан 68. Угоститељски објекти за смештај врсте хотел, мотел, туристичко насеље, пансион и камп разврставају се у категорије, у складу са стандардима прописаним за поједине врсте тих објеката. Угоститељски објекат врсте хотел и туристичко насеље може се разврстати у подврсту и по посебним стандардима који се у њему пружају. Захтев за разврставање угоститељског објекта из ст. 1. и 2. овог члана у категорију односно подврсту подноси угоститељ министарству. Разврставање угоститељског објекта у категорију односно у подврсту врши се решењем које доноси министар и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева. Решење из става 4. овог члана коначно је и доставља се ради евидентирања у Регистру туризма. Угоститељски објекти за смештај врсте кућа, апартман, соба и сеоско туристичко домаћинство, разврставају се у категорије у складу са стандардима прописаним за поједине врсте тих објеката. Надлежни орган јединице локалне самоуправе на захтев угоститеља доноси решење којим се угоститељски објекат из става 6. овог члана разврстава у категорију, које важи три године од дана издавања. Послове из става 7. овог члана надлежни орган јединице локалне самоуправе обавља као поверени посао. Захтев за разврставање угоститељског објекта у категорију из ст. 3. и 7. овог члана мора да садржи истините податке. Трошкове поступка разврставања угоститељског објекта у категорије сноси угоститељ. Физичко лице може пружати услуге смештаја и исхране трећим лицима у кући, апартману, соби и сеоском туристичком домаћинству на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона. Против решења из става 7. овог члана може се у року од 15 дана од дана достављања решења изјавити жалба министру. Надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан је да у електронској форми коју ближе одређује министар, квартално доставља министарству и Регистру туризма евиденцију коначних решења из става 7. овог члана. Министар прописује стандарде за категоризацију угоститељских објеката из ст. 1, 2. и 6. овог члана, који нарочито садрже: стандарде за поједине врсте тих објеката; посебне стандарде; категорије и начин стицања и промене категорије угоститељског објекта. Влада ближе прописује врсту и висину трошкова у поступку разврставања угоститељских објеката у категорије из става 10. овог члана, у зависности од њихове врсте, подврсте и величине. Члан 69. Угоститељ је дужан да прибави акт о одређивању категорије угоститељског објекта пре отпочињања обављања угоститељске делатности у објекту који се разврстава у категорију. Ако се у року из члана 68. ст. 4. и 7. овог закона промени угоститељ, нови угоститељ је дужан да пре почетка рада у том објекту прибави решење којим се објекат разврстава у категорију. Ако се у року из члана 68. ст. 4. и 7. овог закона одступи од прописаних стандарда за категорију угоститељског објекта у коју је разврстан, угоститељ је дужан да поднесе захтев ради разврставања објекта у нижу категорију. Решење о промени категорије доноси се и кад угоститељски објекат испуни услове за вишу категорију, на захтев угоститеља. Промена категорије угоститељског објекта врши се на начин и по поступку прописаном за разврставање угоститељског објекта у категорију. 6. Кадровска оспособљеност Члан 70. Угоститељи који обављају делатност у угоститељским објектима из члана 68. став 1. овог закона, морају да имају руководиоца објекта који је запослен код угоститеља. Руководилац објекта у угоститељском објекту врсте хотел, подврсте хотела и мотел мора да има најмање вишу стручну спрему, односно стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању од три године у области друштвено-хуманистичких наука, активно знање једног страног језика и три године радног искуства у угоститељству. Руководилац објекта у угоститељском објекту врсте туристичко насеље, пансион и камп мора да има најмање средњу стручну спрему, знање једног страног језика и годину дана радног искуства у угоститељству. У угоститељском објекту врсте хотел, подврсте хотел и мотел мора да буде запослено и најмање једно лице са средњом стручном спремом угоститељског усмерења. Ако угоститељ предузетник лично води пословање угоститељског објекта из ст. 2. и 3. овог члана он мора да испуњава услове прописане за руководиоца угоститељског објекта. 7. Престанак важења решења којим се угоститељски објекат разврстава у категорију Члан 71. Решење којим се угоститељски објекат разврстава у категорију престаје да важи: 1) истеком рока за који је донето; 2) доношењем решења о промени категорије угоститељског објекта; 3) губитком категорије угоститељског објекта; 4) на захтев угоститеља; 5) ако дође до промене угоститеља; 6) престанком привредног друштва, предузетника, другог правног лица или огранка страног правног лица услед кога се то правно лице или предузетник брише из одговарајућег регистра. У случају из става 1. тач. 1), 3), 4), 5) и 6) овог члана Регистратор туризма брише угоститељски објекат из евиденције категорисаних објеката у Регистру туризма, а у случају из става 1. тачка 2. евидентира промену категорије угоститељског објекта. Евидентирање из става 2. овог члана Регистратор туризма врши по службеној дужности у случајевима из става 1. тач. 1) и 5) овог члана, по обавештењу министарства односно надлежног органа јединице локалне самоуправе у случајевима из става 1. тач. 2) и 3) овог члана, а на захтев угоститеља у случају из става 1. тачка 4) овог члана. 8. Угоститељске услуге у домаћој радиности Члан 72. Угоститељ може да пружа туристима угоститељске услуге смештаја, припремања и услуживања исхране и пића у угоститељском објекту домаће радиности (кућа, апартман и соба). Делатност из става 1. овог члана може да обавља лице из члана 59. ст. 2. и 7. овог закона. Лице из става 2. овог члана дужно је да пре отпочињања обављања делатности у објектима домаће радиности прибави акт којим се објекат домаће радиности разврстава у одговарајућу категорију. Физичко лице може да пружа туристима угоститељске услуге смештаја, припремања и услуживања оброка у кући, апартману и соби чији је власник у објектима смештајних капацитета до 30 лежајева. Физичко лице је дужно да дневно и уредно пријављује госта, односно пружене услуге локалној туристичкој организацији, туристичкој агенцији, привредном субјекту или другом правном лицу из члана 74. став 1. овог закона, са којим има закључен уговор. Локална туристичка организација, туристичка агенција, привредни субјекат или друго правно лице из члана 74. став 1. овог закона, са којим физичко лице има закључен уговор, дужна је да за пријављене госте и пружену услугу изда прописан рачун. Члан 73. Физичко лице које пружа угоститељске услуге у домаћој радиности мора да испуњава здравствене услове и редовно обавља здравствене прегледе у складу са законом којим се уређује здравствена заштита. Кућа, апартман и соба из члана 72. овог закона морају да испуњавају прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове и да буду категорисани. Физичко лице може да пружа услуге припремања и услуживања хране и пића само туристима којима пружа услуге смештаја. Члан 74. Физичко лице пружа угоститељске услуге у домаћој радиности преко локалне туристичке организације, туристичке агенције, привредног субјекта или другог правног лица регистрованог за обављање привредне делатности, на основу уговора. Уговор из става 1. овог члана физичко лице доставља, ради евидентирања, надлежном органу јединице локалне самоуправе. Надлежни орган јединице локалне самоуправе води евиденцију категорисаних кућа, апартмана и соба као поверени посао и дужан је да Регистру туризма квартално доставља евиденцију коју води у писаној (штампаној и електронској) форми. Члан 75. Физичко лице које пружа угоститељске услуге у домаћој радиности дужно је да: 1) у кући, апартману и соби коју издаје туристима истакне прописану ознаку категорије одређену решењем надлежног органа; 2) одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним стандардима за категорију куће, апартмана и собе, која му је одређена решењем надлежног органа; 3) видно истакне цене услуга које пружа и износ боравишне таксе и придржава се истакнутих цена; 4) утврди нормативе хране ако пружа услугу исхране и придржава се утврђених норматива; 5) води евиденцију гостију дневно и уредно. Обавезе из става 1. овог члана односе се и на физичко лице које пружа угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству. Министар, уз сагласност министра надлежног за унутрашње послове, прописује облик, садржину, место и начин вођења евиденције гостију у домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству. 9. Угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству Члан 76. Угоститељ може да пружа туристима угоститељске услуге смештаја, припремања и услуживања исхране и пића у објекту сеоског туристичког домаћинства. Делатност из става 1. овог члана може да обавља лице из члана 59. ст. 2. и 7. овог закона. Лице из става 2. овог члана дужно је да пре отпочињања обављања делатности у сеоском туристичком домаћинству прибави акт којим се сеоско туристичко домаћинство разврстава у одговарајућу категорију. Физичко лице које пружа угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству може да пружа туристима угоститељске услуге смештаја, припремања и услуживања хране и пића у објектима смештајних капацитета до 30 лежајева. Физичко лице из става 4. овог члана може да пружа угоститељске услуге припремања и услуживања хране и пића, од намирница и напитака које је претежно сам произвео и организованој туристичкој групи до 50 туриста која не користи услуге смештаја. Физичко лице из става 4. овог члана мора да испуњава здравствене услове и редовно обавља здравствене прегледе, у складу са законом којим се уређује заштита здравља. Објекти у којима се пружају угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству морају да испуњавају минималне техничке и санитарно-хигијенске услове и да се просторије и опрема одржавају, а услуге пружају према прописаним стандардима за категорију која је одређена решењем надлежног органа. Физичко лице из става 4. овог члана може у оквиру сеоског туристичког домаћинства, да пружа угоститељске услуге смештаја на отвореном у привремено постављеној опреми за камповање, до 20 камп парцела, за највише 30 гостију. Простор, односно земљиште из става 8. овог члана мора да испуњава прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове. Физичко лице из става 4. овог члана дужно је да дневно и уредно пријављује госта, односно пружену услугу локалној туристичкој организацији, туристичкој агенцији, привредном субјекту или другом правном лицу из члана 77. став 1. овог закона, са којим има закључен уговор. Локална туристичка организација, туристичка агенција, привредни субјекат или друго правно лице из члана 77. став 1. овог закона, са којим физичко лице има закључен уговор, дужна је да за пријављене госте и пружену услугу изда прописан рачун. Члан 77. Физичко лице пружа угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству преко локалне туристичке организације, туристичке агенције, привредног субјекта или другог правног лица регистрованог за обављање привредне делатности, на основу уговора. Уговор из става 1. овог члана физичко лице доставља, ради евидентирања, надлежном органу јединице локалне самоуправе. Надлежни орган јединице локалне самоуправе води евиденцију категорисаних сеоских туристичких домаћинстава као поверени посао и дужан је да Регистру туризма квартално доставља евиденцију коју води у писаној форми (штампаној и електронској). Члан 78. (Брисан) Члан 79. Министар ближе прописује услове и начин обављања угоститељске делатности, начин пружања угоститељских услуга, разврставање угоститељских објеката, минималне техничке услове за уређење и опремање угоститељских објеката у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту и ван угоститељског објекта, у покретном објекту, у домаћој радиности и у сеоском туристичком домаћинству. Министар надлежан за послове здравља ближе прописује санитарно-хигијенске услове за уређење и опремање угоститељских објеката у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту и ван угоститељског објекта, у покретном објекту и домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и за уређење и опремање угоститељског објекта и пружање услуга за особе са инвалидитетом. VI НАУТИЧКА ДЕЛАТНОСТ Члан 80. Наутичка делатност пружања услуга у прихватним и пловним објектима наутичког туризма, као и пружање других услуга за потребе наутичког туризма обавља се у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона. Делатност из става 1. овог члана може да обавља привредно друштво, друго правно лице, предузетник или огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру. Удружење које обавља делатност из става 1. овог члана дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар. Предузетник не може да обавља делатност из става 1. овог члана у периоду прекида обављања делатности. Ако лице из става 2. овог члана има регистровану наутичку делатност у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за наутичку делатност образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. Ако лице из става 2. овог члана нуди и продаје наутичке услуге ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком пословном простору, односно месту пословања образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. На обављање наутичке делатности на делу простора који истовремено представља подручје заштићеног природног подручја примењује се режим заштите у складу са прописима којима се уређује заштита природе. 1. Објекти наутичког туризма Члан 81. Прихватни објекти наутичког туризма јесу наутичко сидриште, привезиште, туристичко пристаниште, марина и наутичко-туристички центар. Пловни објекти наутичког туризма јесу рекреативно пловни објекат, излетничко пловни објекат, пловни објекат за панорамско разгледање, туристичка јахта и пловни објекат за туристичко крстарење. 2. Услуге у наутичком туризму Члан 82. Услуге наутичког туризма јесу: прихват; снабдевање; чување; изнајмљивање; одржавање и поправка пловних објеката наутичког туризма; организовање туристичких крстарења; пружање других услуга за потребе наутичког туризма. Члан 83. Услуге наутичког туризма обављају се у објектима који испуњавају прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове за обављање наутичке делатности (у даљем тексту: објекти наутичког туризма). 3. Обавезе пружаоца наутичких услуга Члан 84. Пружалац наутичких услуга који обавља наутичку делатност дужан је да: 1) на улазу у објекат наутичког туризма видно истакне пословно име и седиште, назив и врсту објекта наутичког туризма, као и радно време и да га се придржава у свом пословању; 2) на улазу у марину видно истакне ознаку категорије марине; 3) за пловни објекат наутичког туризма који изнајмљује кориснику стави на располагање важеће бродско сведочанство, односно пловидбену дозволу потписану и оверену од овлашћеног лица; 4) у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља наутичку делатност држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистру туризма; 5) у објекту наутичког туризма одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра; 6) у писаном, говорном или визуелном јавном оглашавању тачно користи врсту и категорију објекта наутичког туризма која му је одређена решењем министра; 7) да истакне цене услуга које пружа и да се придржава истакнутих, односно објављених цена; 8) за сваку пружену услугу изда прописан рачун; 9) обавља делатност са пажњом доброг привредника. 4. Разврставање марина у категорије Члан 85. Марине као прихватни објекти наутичког туризма разврставају се у категорије у складу са стандардима прописаним за ту врсту објеката. Пружалац наутичких услуга дужан је да пре отпочињања обављања наутичке делатности у марини прибави акт којим се марина разврстава у одговарајућу категорију. Члан 86. Захтев за разврставање марине у категорију подноси пружалац наутичких услуга у марини министарству. Разврставање марине у категорију врши се решењем које доноси министар и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева. Решење из става 2. овог члана коначно је и доставља се ради евидентирања у Регистру туризма. На промену пружаоца наутичких услуга и категорије марине, као и на престанак решења о одређивању категорије, сходно се примењују одредбе члана 69. ст. 2, 3, 4. и 5. и члана 71. овог закона. Пословно име, фирма и други назив, као и ознака пружаоца наутичких услуга не може да садржи речи које указују на врсту објекта који се разврстава у категорију. Захтев за разврставање марина у категорију из става 1. овог члана мора да садржи истините податке. Члан 87. Министар уз сагласност министара надлежних за послове водопривреде, инфраструктуре, здравља, животне средине и просторног планирања прописује минималне техничке услове за изградњу, уређење и опремање наутичких објеката, као и стандарде за категоризацију марина. VII ЛОВНОТУРИСТИЧКА ДЕЛАТНОСТ Члан 88. Ловнотуристичку делатност обавља привредно друштво или јавно предузеће чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина (у даљем тексту: пружалац ловнотуристичких услуга) које је регистровано за обављање делатности узгоја и лова дивљачи. Ако пружалац ловнотуристичких услуга не обавља ловнотуристичку делатност као претежну делатност, дужан је да образује и у одговарајућем регистру региструје огранак, односно простор ван пословног седишта или да на други начин образује одговарајућу организациону јединицу која се евидентира у Регистру туризма. Ако пружалац ловнотуристичких услуга обавља делатност ван седишта, дужан је да у сваком пословном простору, односно месту пословања образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. 1. Објекти ловног туризма Члан 89. Објекти ловног туризма јесу објекти за смештај ловаца. Услуге смештаја и исхране могу користити и друга лица само уколико су у пратњи ловаца, с тим што пружалац ловнотуристичких услуга тим лицима не може пружати остале услуге ловног туризма из члана 90. Према врсти услуга које пружају објекти ловног туризма могу бити: 1) ловачка колиба; 2) ловачка кућа; 2а) ловачки дом; 3) ловачка вила. Ловачка вила, као објекат ловног туризма разврстава се у категорију у складу са стандардима прописаним за ту врсту објеката и пружалац ловнотуристичких услуга је дужан да пре отпочињања обављања ловнотуристичке делатности у објекту ловног туризма – ловачка вила прибави акт којим се тај објекат разврстава у одговарајућу категорију. Захтев за разврставање објекта ловног туризма у категорију подноси пружалац ловнотуристичких услуга министарству. Разврставање објекта ловног туризма у категорију врши се решењем које доноси министар и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева. Решење из става 6. овог члана коначно је и доставља се ради евидентирања у Регистар туризма. На промену пружаоца ловнотуристичких услуга и категорије објекта ловног туризма, као и на престанак решења о одређивању категорије, сходно се примењују одредбе члана 69. ст. 2, 3, 4. и 5. и члана 71. овог закона. Пословно име, фирма и други назив, као и ознака пружаоца ловнотуристичких услуга не може да садржи речи које указују на врсту објекта који се разврстава у категорију. Захтев за разврставање објекта ловног туризма у категорију из става 5. овог члана мора да садржи истините податке. 2. Услуге у ловном туризму Члан 90. Услуге ловног туризма јесу: прихват и смештај ловаца – туриста; организовање лова; пружање других услуга за потребе ловног туризма (изнајмљивање ловачких паса, изнајмљивање ловачког оружја, услуге превоза до ловишта и по ловишту, обука ловачких паса и др.). Пружалац ловнотуристичких услуга дужан је да услуге пружа у складу са овим законом и прописима којима се уређује ловство и заштита животне средине. Члан 91 Услуге ловног туризма обављају се у ловиштима и објектима ловног туризма који испуњавају услове прописане законом. 3. Обавезе пружања ловнотуристичких услуга Члан 92. Пружалац ловнотуристичких услуга који обавља ловнотуристичку делатност дужан је да: 1) на улазу у објекат ловног туризма видно истакне пословно име и седиште, назив и врсту објекта ловног туризма, као и радно време и да га се придржава у свом пословању; 1а) на улазу у објекат ловног туризма – ловачка вила видно истакне ознаку категорије односно посебног стандарда који се у њему пружа утврђеног решењем министра; 2) у сваком пословном простору, односно месту пословања у коме обавља ловнотуристичку делатност држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистру туризма; 3) у објекту ловног туризма видно истакне правила, односно услове и начин коришћења ловишта и других услуга ловног туризма; 4) у објекту ловног туризма одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра; 5) у писаном, говорном или визуелном јавном оглашавању тачно користи врсту и категорију објекта ловног туризма која му је одређена решењем министра; 6) да истакне цене услуга које пружа и да се придржава истакнутих, односно објављених цена; 7) за сваку пружену услугу изда прописан рачун; 8) обавља делатност са пажњом доброг привредника. Одредбе члана 62. став 1. тач. 2), 6), 8), 9), 10), 11) и 12) овог закона сходно се примењују и на пружаоца ловнотуристичких услуга. Члан 93. Министар, уз сагласност министара надлежних за послове ловства, унутрашњих послова, инфраструктуре, животне средине и просторног планирања, прописује минималне техничке услове за изградњу, уређење и опремање ловнотуристичких објеката, као и стандарде, услове и начин пружања и коришћења услуга ловног туризма. VIII УСЛУГЕ У ТУРИЗМУ 1. Услуге туристичких професија 1.1. Услуге туристичког водича, локалног туристичког водича, туристичког пратиоца, туристичког аниматора и представника на туристичкој дестинацији Члан 94. Туристички водич и туристички пратилац мора да има положен стручни испит за туристичког водича и туристичког пратиоца у складу са овим законом. Туристички водич и туристички пратилац мора да: 1) има држављанство Републике Србије; 2) зна српски језик; 3) има најмање средње образовање у четворогодишњем трајању; 4) активно зна један страни језик. Лице које има положен стручни испит за туристичког водича може да обавља и послове туристичког пратиоца. Туристичким водичем и туристичким пратиоцем, у смислу овога закона, сматра се и држављанин државе чланице Европске уније и европског економског простора који испуњава услове за туристичког водича и туристичког пратиоца прописане овим законом. Туристички водич и туристички пратилац при пружању услуга мора да има код себе одговарајућу и важећу легитимацију и да је носи на прописан начин. Стручни испит за туристичког водича и туристичког пратиоца полаже се пред комисијом коју образује министар. Трошкове полагања стручног испита из става 1. овог члана, као и трошкове издавања уверења и легитимације сноси лице које полаже стручни испит. Министарство издаје уверење о положеном стручном испиту за туристичког водича, односно за туристичког пратиоца, као и легитимацију. Туристички водич може бити запослен на пословима руководиоца из члана 50. став 1. овог закона и то за рад код: 1) организатора путовања, ако има најмање вишу стручну спрему, односно стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању од три године и има положен стручни испит за туристичког водича најмање пет година; 2) посредника, ако има најмање средње образовање у четворогодишњем трајању и има положен стручни испит за туристичког водича најмање три године. Туристички водич може да пружа услуге самостално као предузетник, односно преко привредног друштва или другог правног лица. Удружење туристичких водича може у име и за рачун својих чланова посредовати у пружању услуга туристичког водича уз обавезу издавања рачуна кориснику услуге. Средства од наплаћене таксе на име трошкова из става 7. овог члана приход су буџета Републике Србије. Трошкови организације полагања практичног дела стручног испита, које сноси лице које полаже стручни испит, не сматрају се средствима из става 12. овог члана. Члан 95. (Брисан) Члан 96. Не сматра се туристичким водичем стручно лице које показује, објашњава или даје информације унутар пословног простора у коме ради (музеј, галерија, национални парк, водич у лову и риболову), ни туристичким пратиоцем пратилац туристичке групе на туристичком путовању организованом од страног организатора путовања које је започето и завршава се у страној држави. Члан 97. Министар прописује програм, начин и услове полагања стручног испита из члана 94. став 1, висину таксе за полагање стручног испита, издавање уверења и легитимације, услове које чланови комисије из члана 94. став 6. овог закона треба да испуне, као и износ накнаде за рад чланова комисије. Министар прописује облик и садржину уверења и легитимације туристичког водича и туристичког пратиоца, као и начин и услове издавања и рокове важења. Члан 98. Локални туристички водич мора да има положен стручни испит за локалног туристичког водича. Стручни испит за локалног туристичког водича може да полаже лице које има положен стручни испит за туристичког водича. Локални туристички водич мора да има код себе одговарајућу и важећу легитимацију и ознаку и да их носи на прописан начин. Програм и начин полагања стручног испита за локалног туристичког водича прописује надлежни орган јединице локалне самоуправе или више јединица локалних самоуправа, по претходно прибављеном мишљењу министарства. Стручни испит за локалног водича полаже се пред комисијом коју образује надлежни орган јединице локалне самоуправе који издаје уверење о положеном стручном испиту за локалног туристичког водича, као и ознаку. Трошкове полагања стручног испита из става 1. овог члана, као и трошкове издавања уверења и ознаке сноси лице које полаже стручни испит. Надлежни орган јединице локалне самоуправе прописује програм, начин и услове полагања стручног испита из става 1. овог члана, висину таксе за полагање стручног испита, издавање уверења и ознаке, услове које чланови комисије из става 5. овог члана треба да испуне, као и износ накнаде за рад чланова комисије. Надлежни орган јединице локалне самоуправе прописује облик и садржину уверења, и ознаке локалног туристичког водича, као и начин и услове издавања и рокове важења. Средства од наплаћене таксе на име трошкова из става 6. овог члана приход су буџета јединице локалне самоуправе. Трошкови организације полагања практичног дела стручног испита, које сноси лице које полаже стручни испит, не сматрају се средствима из става 9. овог члана. Надлежни орган јединице локалне самоуправе води евиденцију локалних туристичких водича, као поверени посао и дужан је да Регистру туризма ради евидентирања достави евиденцију у електронској форми најкасније до 15. јануара за претходну годину. Надлежни орган јединице локалне самоуправе води евиденцију локалних туристичких водича, као поверени посао и дужан је да је достави министарству у електронској форми у року од 15 дана од дана издавања уверења. Члан 99. Туристички аниматор и представник на туристичкој дестинацији мора да: 1) има најмање средње образовање у четворогодишњем трајању; 2) зна српски језик. Представник на туристичкој дестинацији мора да има активно знање страног језика који је у употреби на туристичкој дестинацији. Члан 100. (Брисано) 3. Услуге изнајмљивања возила Члан 101. Услугама изнајмљивања возила (rent-a-car) сматра се изнајмљивање путничких аутомобила без возача. Посебна врста изнајмљивања возила је изнајмљивање путничких аутомобила са услугама возача (limo service). Услуге из ст. 1. и 2. овог члана може да пружа привредно друштво, друго правно лице, предузетник или огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру. Удружење које обавља делатност из ст. 1. и 2. овог члана дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар. Предузетник не може да пружа услуге из ст. 1. и 2. овог члана у периоду прекида обављања делатности. Ако лице из става 3. овог члана има регистровану делатност за пружање услуга изнајмљивања возила у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за ту делатност образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. Ако лице из става 3. овог члана нуди и продаје услуге изнајмљивања возила у простору ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком пословном простору, односно месту пословања, образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. Члан 101а. Пружалац услуга из члана 101. став 1. овог закона дужан је да: 1) на улазу у простор у коме обавља делатност видно истакне пословно име и седиште; 2) на улазу у простор у коме обавља делатност видно истакне радно време и да га се придржава у свом пословању. Пружалац услуга из члана 101. ст. 1. и 2. овог закона дужан је да: 1) у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља делатност држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистру туризма; 2) у сваком пословном простору, односно месту пословања истакне цене услуга које пружа и да се придржава истакнутих, односно објављених цена; 3) за сваку пружену услугу изда прописан рачун; 4) води евиденцију пружених услуга; 5) обавља делатност са пажњом доброг привредника. Евиденција из става 2. тачка 4) овог члана води се на дневном нивоу, по начелима уредности и тачности, на начин који не дозвољава брисање унетих података, којим се омогућава увид у податке по хронолошком реду и садржи податке о регистарском броју возила, податке о возачу, периоду коришћења возила, податке о кориснику услуге и др. Члан 102. Возила која су предмет изнајмљивања не могу да буду старија од пет година и морају да испуњавају услове утврђене прописима о безбедности саобраћаја на путевима. Пружалац услуга изнајмљивања возила из члана 101. став 1. овог закона мора да има најмање три регистрована моторна возила. Возила из члана 101. став 2. могу да буду старија од пет година. IX ТАКСА И ПЕНАЛИ У ТУРИЗМУ 1. Боравишна такса Члан 103. Боравишну таксу плаћа лице за сваки дан боравка у угоститељском објекту за смештај, изван свог пребивалишта. Члан 104. Висину боравишне таксе утврђује јединица локалне самоуправе у зависности од категорије туристичког места или у различитој висини по деловима општине односно града у зависности од изграђености комуналне, саобраћајне и туристичке инфраструктуре. Влада за сваку категорију туристичког места посебно утврђује највиши и најнижи износ боравишне таксе. Ако се туристички објекат за смештај не налази на територији туристичког места, јединица локалне самоуправе утврдиће висину боравишне таксе за најнижу категорију туристичког места. Члан 105. Боравишну таксу не плаћају: 1) деца до седам година старости; 2) лица упућена на бањско и климатско лечење, односно специјализовану рехабилитацију од стране надлежне лекарске комисије; 3) особе са инвалидитетом са телесним оштећењем од најмање 70%, војни инвалиди од прве до пете групе, цивилни инвалиди рата од прве до пете групе, слепа лица, лица оболела од дистрофије и сродних мишићних и неуромишићних обољења, параплегије и квадриплегије, церебралне и дечје парализе и мултиплекс склерозе, особе ометене у развоју, као и пратилац наведених особа; 4) ученици и студенти који организовано бораве у угоститељском објекту за смештај ради извођења спортско-рекреативних и других активности по програму министарства надлежног за послове просвете, студенти који организовано бораве у угоститељском објекту за смештај ради извођења обавезне наставе у складу са наставним планом образовне установе, као и учесници републичких и регионалних такмичења у знању и вештинама; 5) страни држављани који су по међународним конвенцијама и споразумима ослобођени плаћања таксе; 6) лица која непрекидно бораве у објекту за смештај дуже од 30 дана. Боравишну таксу умањену за 50% плаћају лица од седам до 15 година старости. Лица из става 1. овог члана не плаћају боравишну таксу ако поднесу доказ да су испуњени услови из става 1. овог члана (чланска карта, потврда школе, односно образовне установе, упут лекарске комисије и друго). Јединица локалне самоуправе може својом одлуком да прошири круг лица из става 1. тач. 2) и 3) овог члана. Члан 106. Наплату боравишне таксе врше субјекти који пружају услугу смештаја, као и субјекти из члана 74. став 1. и члана 77. став 1. овог закона преко којих се пружа услуга смештаја (у даљем тексту: давалац смештаја). Давалац смештаја наплаћује боравишну таксу истовремено са наплатом услуге смештаја. Ако давалац смештаја не наплати боравишну таксу, дужан је да на свој терет уплати износ ненаплаћене боравишне таксе. Члан 107. Давалац смештаја дужан је да у рачуну за услугу смештаја посебно искаже износ боравишне таксе, као и да наведе основ ослобађања од плаћања или умањења износа боравишне таксе, у складу са чланом 105. овог закона. Члан 108. Средства од наплаћене боравишне таксе давалац смештаја уплаћује у року од пет дана по истеку сваких 15 дана у месецу. Члан 109. Средства од наплаћене боравишне таксе приход су буџета јединице локалне самоуправе на чијој територији су пружене услуге смештаја и користе се за обезбеђивање информативно-пропагандног материјала којим се промовишу туристичке вредности и културно наслеђе, обезбеђивање туристичке сигнализације и рад туристичко-информативних центара. Средства од наплаћене боравишне таксе користе се и за финансирање послова из члана 39. овог закона. Чл. 110-113. (Брисано) 3. Пенали за коришћење приоритетне туристичке дестинације Члан 114. Јединица локалне самоуправе која је проглашена за туристичко место И и II категорије може својим актом да утврди туристичке зоне, туристичке дестинације и туристичке локације (у даљем тексту: просторне целине). На просторним целинама из става 1. овог члана угоститељски објекат за смештај врсте хотел и мотел мора да испуњава стандарде за разврставање у одређену категорију, усаглашен са актом јединице локалне самоуправе. Акт из става 1. овог члана нарочито садржи опис просторних целина, са утврђеним границама, начин процене усаглашености, рокове усаглашавања и друге услове које угоститељски објекат врсте хотел и мотел треба да испуни, висину пенала, начин наплате пенала, обвезника плаћања и др. Акт из става 1. овог члана садржи и прописане услове за угоститељске објекте који се први пут категоришу у врсту хотел и мотел. Ако обвезник плаћања, утврђен актом из става 1. овог члана, не поступи у прописаном року надлежни орган јединице локалне самоуправе доноси решење којим за то лице утврђује обавезу плаћања пенала на годишњем нивоу у прописаној висини. Решење из става 5. овог члана коначно је. Обавезе утврђене актом из става 1. овог члана не односе се на објекте за које је покренут поступак приватизације, све до окончања тог поступка. Члан 115. Средства од наплаћених пенала из члана 114. овог закона приход су буџета јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази објекат из члана 114. став 2. овог закона. Средства од наплаћених пенала користе се за финансирање активности прописаних чланом 109. овог закона. Члан 116. У погледу начина утврђивања боравишне таксе и пенала обрачунавања, застарелости, наплате и принудне наплате, рокова за плаћање, обрачуна камате и осталог што није посебно прописано овим законом, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује порески поступак и пореска администрација, ако овим законом није друкчије одређено. X РЕГИСТАР ТУРИЗМА Члан 117. Регистар туризма води Агенција за привредне регистре. У Регистру туризма региструју се туристичке агенције – организатори путовања и туристичке агенције – посредници. У Регистру туризма евидентирају се: 1) управљачи туристичких простора; 2) туристичка места; 3) дестинацијске менаџмент организације; 4) дестинацијске менаџмент компаније; 5) професионални организатор конгреса; 6) туристичке организације; 7) угоститељи; 8) категорисани и некатегорисани угоститељски објекти; 9) лица која пружају услуге у домаћој радиности; 10) лица која пружају услуге у сеоским туристичким домаћинствима; 11) пружаоци наутичких услуга; 12) категорисани и некатегорисани објекти наутичког туризма; 13) пружаоци ловнотуристичких услуга; 14) категорисани и некатегорисани објекти ловног туризма; 15) туристички водичи; 16) локални туристички водичи; 17) туристички пратиоци; 18) туристички аниматори; 19) привредни субјекти који пружају услуге изнајмљивања возила (rent-a-car) и услуге изнајмљивања возила са услугама возача (limo service). Врсту, висину и начин плаћања накнада за регистрацију, евиденцију и друге услуге које пружа Регистар туризма, одређује Управни одбор Агенције за привредне регистре, уз сагласност Владе. Коначна решења која доносе органи на основу овлашћења из овог закона региструју се односно евидентирају у Регистру туризма на начин прописан овим законом и другим прописима донетим на основу овог закона. Прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности, права лица и заштита права лица чији се подаци прикупљају и обрађују, ограничења заштите података о личности и обезбеђење података, у Регистру туризма врши се у складу са овим законом, законом којим се уређује заштита података о личности и законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја. Подаци који се уписују у Регистру туризма, за домаће физичко лице су лично име и ЈМБГ, а за странца се уписује лично име, број пасоша и држава издавања, а ако је издата лична карта за странца, уписује се и лични број странца. Подаци који се уписују у Регистру туризма, за правно лице су пословно име, седиште и матични број, а за страно правно лице уписује се пословно име, седиште, број под којим се то правно лице води у матичном регистру и назив тог регистра. Услови из става 6. овог члана примениће се на облик, садржину и начин вођења евиденције, уговора и других података из чл. 45, 46, 56, 62, 75, 94, 98, 101а и 119. овог закона. Члан 117а. Министарство води евиденцију категорисаних угоститељских објеката из члана 68. став 1. и члана 89. став 4. овог закона, као и објеката наутичког туризма из члана 85. став 1. овог закона и дужно је да Регистру туризма квартално доставља евиденцију коју води у писаној форми (штампаној и електронској). Министарство води евиденцију туристичких водича и туристичких пратилаца и дужно је да Регистру туризма доставља евиденцију коју води у писаној форми (штампаној и електронској) најкасније до 15. јануара за претходну годину. XI НАДЗОР Члан 118. Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство. Инспекцијски надзор над применом овог закона врши министарство преко туристичких инспектора. Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу испуњености санитарно-хигијенских и здравствених услова у објектима у којима се обавља угоститељска делатност, као и у објектима, односно просторијама у којима се пружају угоститељске услуге смештаја и исхране у домаћој радиности и сеоским туристичким домаћинствима врши министарство надлежно за послове здравља преко санитарних инспектора. Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу којим се уређује заштита животне средине врши министарство надлежно за послове заштите животне средине преко инспектора за заштиту животне средине. Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу којим се уређује наутичка делатност, а односи се на саобраћајно-техничке услове објеката наутичког туризма и на услове за чланове посаде пловних објеката наутичког туризма, као и у делу којим се уређује делатност изнајмљивања возила, а односи се на испуњеност услова прописаних за возила која су предмет изнајмљивања, врши министарство надлежно за послове саобраћаја преко саобраћајних инспектора. Инспекцијски надзор над применом овог закона у делу којим се уређује ловнотуристичка делатност, а односи се на организовање лова, врши министарство надлежно за послове ловства преко ловних инспектора. Инспекцијски надзор над применом овог закона врши јединица локалне самоуправе преко овлашћених инспектора у делу којим се уређује: 1) обављање угоститељске делатности од стране правног лица, привредног друштва, предузетника или огранка страног правног лица, као и физичког лица у собама, становима и кућама, за која није издато решење о разврставању у категорију; 2) обављање угоститељске делатности од стране правног лица, привредног друштва, предузетника или огранка страног правног лица, као и физичког лица у објектима домаће радиности, сеоском туристичком домаћинству и хостелу ако гости нису евидентирани, односно пријављени у складу са овим законом; 3) обављање угоститељске делатности од стране физичких лица у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, а није закључен уговор из члана 74. став 1. овог закона и члана 77. став 1. овог закона; 4) испуњеност прописаних услова и начина обављања угоститељске делатности у објектима домаће радиности, сеоском туристичком домаћинству и хостелу; 5) испуњеност минимално техничких услова и стандарда у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству; 6) испуњеност минимално техничких услова и начина обављања угоститељске делатности у угоститељском објекту врсте хостел; 7) испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта, који се односе на одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија; 8) испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке; 9) испуњеност прописаних услова у угоститељском објекту, као и начин обављања угоститељске делатности у угоститељском објекту, који се налази у стамбеној згради; 10) наплата и уплата боравишне таксе; 11) провера испуњености услова и рокова усаглашености угоститељских објеката са актом из члана 114. овог закона; 12) истицање и придржавање прописаног радног времена у угоститељском објекту. Послове из става 7. овог члана јединица локалне самоуправе обавља као поверени посао. Санитарни инспектори, ловни инспектори, инспектори за заштиту животне средине, саобраћајни инспектори и инспектори јединице локалне самоуправе имају права, дужности и овлашћења туристичког инспектора утврђена овим законом која се односе на њихову област инспекцијског надзора. Члан 119. Туристички инспектор приликом вршења надзора има службену легитимацију, значку и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме. Министар прописује образац службене легитимације, изглед значке и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме коју носи туристички инспектор. 1. Права и дужности туристичког инспектора Члан 120. У вршењу инспекцијског надзора туристички инспектор има право и дужност да: 1) проверава да ли су испуњени прописани услови за обављање делатности и пружање услуга уређених овим законом; 2) проверава тачност података из захтева за разврставање угоститељског објекта у категорију у погледу испуњености услова; 3) проверава пружање услуга у угоститељским објектима у погледу придржавања прописаних стандарда за одобрену категорију; 4) утврђује идентитет запослених код привредних друштава, предузетника или огранка другог домаћег или страног правног лица, као и физичких лица која обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом увидом у личну исправу или другу јавну исправу са фотографијом; 5) прегледа просторије у којима се обавља делатност и пружају услуге, уговоре, евиденције, исправе и другу документацију потребну за утврђивање законитости пословања привредних друштава, предузетника или огранка другог домаћег или страног правног лица, као и физичких лица која обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом; 6) врши увид у периодични извештај за одређени период и пресек стања фискалне касе; 7) захтева судски налог за претрес стамбеног или пратећег простора код сазнања да се у том простору обавља делатност или пружа услуга у случају када се власник или корисник противи вршењу инспекцијског надзора; 8) захтева асистенцију полиције, односно комуналне полиције, ако основано процени да је то потребно према приликама одређеног случаја; 9) остварује надзор над радом угоститељских објекта ако јединица локалне самоуправе није организовала обављање послова из инспекцијског надзора који су им поверени; 10) предузме и друге прописане мере предвиђене законом. 1а. Права и дужности овлашћеног инспектора јединице локалне самоуправе Члан 120а. У вршењу инспекцијског надзора овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе има право и дужност да: 1) проверава да ли су испуњени прописани услови за обављање делатности и пружање услуга уређених овим законом; 2) утврђује идентитет запослених код привредних друштава, предузетника, другог правног лица или страног правног лица, која обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом, увидом у личну исправу или другу јавну исправу са фотографијом; 3) утврђује идентитет лица које обавља угоститељску делатност у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству увидом у личну исправу или другу јавну исправу са фотографијом; 4) прегледа просторије у којима се обавља делатност и пружају услуге, уговоре, евиденције, исправе и другу документацију потребну за утврђивање законитости пословања привредних друштава, предузетника или огранка другог домаћег или страног правног лица, као и физичких лица која обављају делатност и пружају услуге уређене овим законом; 5) врши увид у уговоре из члана 74. став 1. и члана 77. став 1. овог закона; 6) врши проверу издатог решења о разврставању у категорију објеката из члана 68. ст. 6. и 7. овог закона; 7) проверава наплату и уплату боравишне таксе, увидом у евиденцију гостију и другу пратећу документацију; 8) проверава истицање и придржавање прописаног радног времена у угоститељским објектима; 9) проверава испуњеност услова и рокова усаглашености угоститељских објеката са актом из члана 114. овог закона; 10) захтева судски налог за претрес стамбеног или пратећег простора код сазнања да се у том простору обавља делатност или пружају услуге у случају када се власник или корисник простора противи вршењу инспекцијског надзора; 11) захтева асистенцију полиције, односно комуналне полиције, ако основано процени да је то потребно према приликама одређеног случаја; 12) обавести надлежни орган јединице локалне самоуправе о утврђеној процени усаглашености објеката из члана 114. овог закона; 13) предузме и друге прописане мере предвиђене законом. Овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе приликом вршења надзора има службену легитимацију, значку и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме. Надлежни орган јединице локалне самоуправе прописује образац службене легитимације, изглед значке и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме коју носи овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе. 2. Овлашћења туристичког инспектора Члан 121. Туристички инспектор је овлашћен да: 1) привремено забрани обављање делатности правном и физичком лицу које обавља туристичку делатност, угоститељску делатност, наутичку делатност или ловнотуристичку делатност и које пружа услуге изнајмљивања возила, а није регистровало привредну делатност у одговарајући регистар; 2) привремено забрани привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику и огранку страног правног лица обављање послова из члана 43. тач. 1), 1а) и 1б) овог закона који обавља послове без лиценце или су наступиле околности које су разлог за одузимање лиценце; 3) привремено забрани рад привредном друштву, другом правном лицу, предузетнику и огранку страног правног лица обављање делатности у врсти из члана 68. став 1, члана 85. став 1. и члана 89. став 4. овог закона који послују без решења о разврставању у категорију; 4) привремено забрани обављање делатности правном лицу, привредном друштву, предузетнику или огранку страног правног лица односно физичком лицу, ако се туристичком инспектору онемогући вршење послова надзора; 5) наложи да се врати износ који је више наплаћен у односу на истакнуте, односно уговорене цене; 6) изда прекршајни налог; 7) поднесе пријаву надлежном органу за учињено кривично дело или привредни преступ, односно поднесе захтев за покретање прекршајног поступка; 8) поднесе предлог за одузимање лиценце; 9) врши поступак инспекцијског надзора у случају када инспектор, коме је овим законом поверен посао инспекцијског надзора, не врши законом поверен посао. Туристички инспектор доноси решење о привременој забрани обављања делатности до испуњења законом прописаних услова. 2а. Овлашћења инспектора јединице локалне самоуправе Члан 121а. Инспектор јединице локалне самоуправе је овлашћен да: 1) привремено забрани обављање угоститељске делатности правном и физичком лицу које угоститељску делатност обавља, а није регистровало привредну делатност у одговарајући регистар; 2) привремено забрани обављање делатности правном лицу, привредном друштву, предузетнику или огранку страног правног лица, као и физичком лицу које обавља угоститељску делатност пружања услуга смештаја у соби, стану или кући, за која није издато решење о разврставању у категорију; 3) привремено забрани физичком лицу пружање угоститељских услуга у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, ако није закључен уговор из члана 74. став 1. и члана 77. став 1. овог закона; 4) привремено забрани обављање угоститељске делатности, ако се инспектору онемогући вршење послова надзора; 5) изда прекршајни налог; 6) поднесе предлог надлежном органу из члана 114. став 5. овог закона за покретање поступка и утврђивања обавезе плаћања пенала; 7) поднесе пријаву надлежном органу за учињено кривично дело или привредни преступ, односно поднесе захтев за покретање прекршајног поступка. Овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе доноси решење о привременој забрани обављања делатности до испуњења законом прописаних услова. Ако у вршењу инспекцијског надзора овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе утврди да пропис није примењен или је неправилно примењен, дужан је да донесе решење којим налаже отклањање утврђених неправилности и одреди рок за њихово отклањање. Овлашћени инспектор јединице локалне самоуправе је дужан да донесе решење о привременој забрани обављања делатности и пружању услуга, односно рада у објекту, ако се утврђене неправилности у остављеном року не отклоне. Члан 122. Ако у вршењу инспекцијског надзора туристички инспектор утврди да пропис није примењен или је неправилно примењен, дужан је да донесе решење којим налаже отклањање утврђених неправилности и одреди рок за њихово отклањање. Туристички инспектор је дужан да донесе решење о привременој забрани обављања делатности и пружању услуга, односно рада у објекту, ако се утврђене неправилности у остављеном року не отклоне. 3. Надлежност за решавање по жалби Члан 123. Против решења туристичког инспектора може се изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана достављања решења. Против решења овлашћеног инспектора јединице локалне самоуправе може се изјавити жалба општинском, односно градском већу у року од 15 дана од дана достављања решења. Против решења инспектора из члана 118. ст. 3-6. овог закона може се изјавити жалба министру из делокруга инспекцијског надзора, као надлежном другостепеном органу, у року од 15 дана од дана достављања решења. Жалба изјављена на решења из ст. 1-3. овог члана не одлаже извршење решења. XII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Члан 124. Новчаном казном од 120.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако: 1) нуди и продаје програме путовања који нису припремљени на основу закљученог уговора са трећим лицима којима је поверио извршење услуга из тог програма путовања или није обезбедио гаранцију путовања на прописан начин и о томе издао потврду (члан 45. став 1. тач. 5) и 5а)); 2) у случају отказа путовања путницима у законском року не изврши повраћај уплаћених средстава (члан 45. став 1. тачка 6)); 3) не обезбеди смештај путника за све време трајања уговореног путовања (члан 45. став 1. тачка 7)); 4) не обезбеди повратак путника на одредиште (члан 45. став 1. тачка 8)); 5) путници буду неоправдано задржани на путовању дуже него што је предвиђено програмом путовања (члан 45. став 1. тачка 9)); 6) не евидентира на прописан начин уговоре закључене са трећим лицима којима је поверено извршење услуга из програма путовања, уговоре о посредовању, друге уговоре у вези са обављањем туристичке делатности и другу пратећу документацију (члан 45. став 1. тачка 16)); 7) за уговоре и документацију из члана 45. став 2. овог закона, који су на страном језику, није обезбеђен превод, оверен од стране овлашћеног лица (члан 45. став 3); 8) обавља послове организатора путовања без лиценце (члан 51. став 1); 9) гаранцију путовања нема за све време важења лиценце (члан 53. став 4); 10) се гаранцијом путовања ограничавају права на накнаду у складу са овим законом (члан 53. став 5); 11) поступи супротно члану 55. став 5. овог закона; 12) се пре отпочињања делатности не региструје у Регистру туризма (члан 58. став 1); 13) поступи супротно одредбама члана 60. став 2. овог закона; 14) на улазу у седиште, односно огранак не истакне радно време и у свом пословању се не придржава прописаног радног времена (члан 62. став 1. тачка 1а)); 15) обавља угоститељску делатност у хотелу, мотелу, туристичком насељу, кампу, пансиону, објектима домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства, наутичку делатност у марини или ловнотуристичку делатност у ловачкој вили, а да му није надлежни орган одредио категорију или ове делатности обавља у категорији која му није одређена решењем надлежног органа (члан 69. став 1, члан 72. став 3, члан 76. став 3, члан 85. став 2. и члан 89. став 4). За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 15.000 до 30.000 динара. За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара. Члан 125. Новчаном казном од 100.000 до 450.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако: 1) не упише делатност у одговарајући регистар (члан 42. став 3, члан 59. став 3, члан 80, став 3. и члан 101. став 4); 2) не ангажује најмање једног туристичког пратиоца или туристичког водича на начин из члана 45. став 1. тачка 10); 3) не ангажује представника на туристичкој дестинацији, осим ако на дестинацији нису ангажована лица из члана 45. став 1. тачка 10) овог закона (члан 45. став 1. тачка 11)); 4) за услуге туристичког водича, туристичког пратиоца или локалног туристичког водича, ангажује лице које не испуњава услове из члана 94. став 1. овог закона (члан 45. став 1. тачка 12)); 5) за услуге представника на туристичкој дестинацији не ангажује лице које испуњава услове из члана 99. овог закона (члан 45. став 1. тачка 13)); 6) у брошури стављеној на располагање нису јасно и прецизно наведени сви подаци из члана 56. став 6. овог закона (члан 45. став 4); 7) поступи супротно члану 46. овог закона; 8) обавља туристичку делатност у просторијама које не испуњавају услове за обављање те делатности (члан 49. став 1); 9) обавља туристичку делатност, а нема запослена лица која испуњавају услове из члана 50. овог закона, односно члана 94. став 9. овог закона; 10) обавља угоститељску делатност у објектима који се категоришу, а нема запослена лица која испуњавају услове из члана 70. овог закона; 11) не утврди опште услове путовања и програм путовања у писаној форми у складу са законом (члан 56. ст. 1. и 3); 12) потврда о путовању не садржи прописане податке (члан 56. став 9); 13) путнику не омогући једноставан и приступачан начин обраћања лицу овлашћеном за пријем рекламација за све време трајања туристичког путовања (члан 56. став 10); 14) продаје туристичко путовање преко посредника са којим нема закључен уговор о посредовању (члан 56. став 11); 15) се не придржава утврђених општих услова путовања и програма путовања (члан 56. став 2), осим ако је реално понудило или у договору са путником вратило разлику између уговорене цене путовања и цене стварно пружених услуга обухваћених програмом путовања; 16) путнику не врати средства у случају и у року из члана 57. ст. 2, 4. и 5. овог закона; 17) не поступи на начин из члана 57. став 3. овог закона; 18) поступи супротно одредбама члана 58. ст. 6, 7, 8, 9. и 10. овог закона; 19) у објекту не одржава просторије и опрему и не пружа услуге према прописаним минимално техничким и санитарно-хигијенским условима, као и стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра односно надлежног органа јединице локалне самоуправе (члан 62. став 1. тачка 4), члан 65. став 1, члан 73. став 2, члан 75. став 1. тачка 2), члан 76. став 7, члан 83, члан 84. став 1. тачка 5) и члан 92. став 1. тачка 4)); 20) простор, односно земљиште из члана 76. став 8. овог закона не испуњава прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове (члан 76. став 9); 21) у року за који је донето решење одступи од стандарда на основу кога су хотел, мотел, туристичко насеље, камп, пансион, објекат домаће радиности, сеоско туристичко домаћинство, марина и ловачка кућа, разврстани у категорију, а није поднело захтев за разврставање објекта у нижу категорију (члан 69. став 3. и члан 89. став 8); 22) у случају промене угоститеља поступи супротно члану 69. став 2. и члану 89. став 8. овог закона; 23) се у року из члана 68. став 4. овог закона промени пружалац наутичких услуга, нови субјект је дужан да пре почетка рада у марини прибави решење којим се марина разврстава у категорију (члан 86. став 4); 24) се у року из члана 68. став 4. овог закона одступи од прописаних стандарда за категорију у коју је марина разврстана, пружалац наутичких услуга је дужан да поднесе захтев ради разврставања марине у нижу категорију (члан 86. став 4); 25) услуге ловног туризма обављају се у ловиштима и објектима ловног туризма који не испуњавају услове прописане законом (члан 91); 26) приликом пружања услуге изнајмљивања возила, користи возила старија од пет година (члан 102. став 1); 27) возила која су предмет изнајмљивања не испуњавају услове утврђене прописима о безбедности саобраћаја на путевима (члан 102. став 1); 28) не поступи по решењу инспектора (чл. 121, 121а и 122). За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 25.000 динара. Новчаном казном од 100.000 до 350.000 динара казниће се предузетник: 1) за прекршај из става 1. овог члана; 2) ако поступи супротно члану 42. став 4, члану 59. став 4, члану 80. став 4. и члану 101. став 5. овог закона. Члан 126. Новчаном казном од 100.000 до 250.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако: 1) не поступи на начин прописан чланом 39. став 7. овог закона; 2) не образује огранак, односно простор ван пословног седишта, супротно члану 42. ст. 5. и 6, члану 59. ст. 5. и 6, члану 80. ст. 5. и 6, члану 88. ст. 2. и 3. и члану 101. ст. 6. и 7. овог закона; 3) утврђени општи услови путовања и програм путовања не садрже све прописане елементе (члан 56. ст. 4. и 6); 4) текст општих услова путовања, програм путовања и потврда о путовању није штампан словним знацима и бројевима на начин из члана 56. став 5. овог закона; 5) у писаном, говорном или визуелном јавном оглашавању не користи тачно врсту или категорију објекта која му је одређена актом надлежног органа (члан 62. став 1. тачка 5), члан 84. став 1. тачка 6) и члан 92. став 1. тачка 5)); 6) у угоститељском објекту за смештај не води евиденцију гостију или је не води дневно и уредно на прописан начин (члан 62. став 1. тачка 10)); 7) пружање угоститељске услуге условљава пружањем друге услуге, односно неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни (члан 62. став 1. тачка 11а)); 8) пружа угоститељске услуге супротно члану 64. став 2. овог закона; 9) пружа угоститељске услуге супротно члану 65. став 2. овог закона; 10) не стави на располагање кориснику важеће бродско сведочанство, односно пловидбену дозволу потписану и оверену од овлашћеног лица (члан 84. став 1. тачка 3)); 11) поступа супротно одредбама члана 68. став 9, члана 86. став 6. и члана 89. став 10. овог закона; 12) не испуњава услове из члана 102. став 2. овог закона. За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 10.000 динара. За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 80.000 до 200.000 динара. Члан 127. Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако: 1) обавља делатност која није регистрована на начин прописан законом (члан 42. став 2, члан 59. став 2, члан 80. став 2, члан 88. став 1. и члан 101. став 3); 2) обавља угоститељску делатност у објектима домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства, а да му није надлежни орган одредио категорију или ове делатности обавља у категорији која му није одређена решењем надлежног органа (члан 69. став 1, члан 72. став 3. и члан 76. став 3); 3) поступи супротно члану 72. став 4, члану 73. став 3. и члану 76. ст. 4, 5. и 8. овог закона; 4) дневно и уредно не пријављује госта, односно пружене услуге (члан 72. став 5. и члан 76. став 10); 5) обавља угоститељску делатност у објектима који не испуњавају прописане минимално техничке и санитарно-хигијенске услове (члан 73. став 2. и члан 76. став 7); 6) поступи супротно члану 73. став 1. и члану 76. став 6. овог закона; 7) не обавља угоститељску делатност у кући, апартману и соби и сеоском туристичком домаћинству на основу уговора (члан 74. став 1. и члан 77. став 1); 8) простор, односно земљиште из члана 76. става 8. овог закона не испуњава прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове (члан 76. став 9); 9) пружа услуге туристичког водича, локалног туристичког водича и туристичког пратиоца, а нема положен стручни испит (члан 94. став 1); 10) не поступи по решењу инспектора (чл. 121, 121а и 122). Члан 128. Новчаном казном у износу од 50.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако: 1) не води дневно евиденцију продатих туристичких путовања на прописан начин (члан 45. став 1. тачка 17)); 2) не изда потврду о путовању, прописани рачун, карту или други документ са бројем којим се потврђује пријем уплате (члан 45. став 1. тачка 15)); 3) скраћенице DMC и ПЦО не користи на прописан начин; 4) не уручи путнику непосредно или електронским путем опште услове путовања и програм путовања истовремено са издавањем потврде о путовању (члан 56. став 7); 5) поступа супротно члану 62. став 1. тачка 6) овог закона; 6) се не придржава истакнутих, односно објављених цена (члан 62. став 1. тачка 7), члан 84. став 1. тачка 7), члан 92. став 1. тачка 6) и члан 101а став 2. тачка 2)); 7) за сваку пружену услугу не изда прописан рачун (члан 62. став 1. тачка 8), члан 72. став 6, члан 76. став 11, члан 84. став 1. тачка 8), члан 92. став 1. тачка 7) и члан 101а став 2. тачка 3) овог закона; 8) не води евиденцију пружених услуга (101а став 2. тачка 4)). За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 10.000 динара. За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном у износу од 40.000 динара. Члан 129. Новчаном казном у износу од 50.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако: 1) у свим пословима не поступа са пажњом доброг привредника (члан 45. став 1. тачка 19), члан 62. став 1. тачка 12), члан 84. став 1. тачка 9), члан 92. став 1. тачка 8) и члан 101а став 2. тачка 5)); 2) на улазу у седиште туристичке агенције не истакне видно пословно име и седиште, а на улазу у огранак, односно издвојени посебан простор пословно име, седиште и назив или ознаку огранка односно издвојеног посебног простора (члан 45. став 1. тачка 1)); 3) не истакне радно време и у свом пословању се не придржава истакнутог радног времена (члан 45. став 1. тачка 2), члан 84. тачка 1), члан 92. став 1. тачка 1) и члан 101а став 1. тачка 2)); 4) не држи решење о регистрацији привредне делатности у одговарајућем регистру, као и акт о регистрацији односно евиденцији у Регистру туризма (члан 45. став 1. тачка 3), члан 58. став 5, члан 62. став 1. тачка 3), члан 64. став 3, члан 65. став 3, члан 84. став 1. тачка 4), члан 92. став 1. тачка 2) и члан 101а став 2. тачка 1)); 5) не објави услове, садржај и цену сваке појединачне услуге коју пружа и не придржава се тих услова, садржаја и цена (члан 45. став 1. тачка 14)); 6) не пријави у року од 15 дана регистрационом органу и Регистру туризма сваку промену регистрованог податка о седишту и огранку, односно простору ван пословног седишта (члан 45. тачка 4)); 7) на улазу у угоститељски објекат, објекат наутичког туризма, објекат ловног туризма и простор пружаоца услуга изнајмљивања возила видно не истакне пословно име и седиште (члан 62. став 1. тачка 1), члан 84. став 1. тачка 1), члан 92. став 1. тачка 1) и члан 101а став 1. тачка 1)); 8) на улазу у угоститељски објекат, објекат наутичког туризма, односно објекат ловног туризма не истакне назив и врсту објекта (члан 62. став 1. тачка 1), члан 84. став 1. тачка 1) и члан 92. став 1. тачка 1)); 9) на улазу у угоститељски објекат, објекат наутичког туризма и објекат ловног туризма видно не истакне ознаку категорије односно посебног стандарда утврђеног решењем надлежног органа (члан 62. став 1. тачка 2), члан 84. став 1. тачка 2) и члан 92. став 1. тачка 1а)); 10) у објекту ловног туризма видно не истакне правила, односно услове и начин коришћења ловишта и других услуга ловног туризма (члан 92. став 1. тачка 3)); 11) не утврди нормативе хране и пића које услужује и на захтев корисника услуга не омогући увид у те нормативе, као и ако услуге не пружа у одговарајућој количини и према тим нормативима (члан 62. став 1. тачка 9)); 12) не утврди кућни ред у свим објектима за смештај и не истакне га на рецепцији, а изводе из кућног реда не истакне у свим смештајним јединицама (члан 62. став 1. тачка 11)); 13) не пријави период пословања Регистру туризма (члан 63. став 3); 14) пружа услуге смештаја и исхране супротно члану 89. ст. 1. и 2. овог закона; 15) поступа супротно члану 67. став 4, члану 86. став 5. и члану 89. став 9. овог закона; 16) давалац смештаја не наплати боравишну таксу истовремено са услугом смештаја (члан 106. став 2); 17) давалац смештаја у рачуну за услугу смештаја не искаже посебно износ боравишне таксе (члан 107); 18) давалац смештаја не уплати средства боравишне таксе надлежном органу у прописаном року (члан 108). За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 8.000 динара. За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном у износу од 40.000 динара. Члан 129а. Новчаном казном у износу од 10.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако: 1) поступи супротно члану 69. став 2. овог закона; 2) не достави уговор надлежном органу (члан 74. став 2. и члан 77. став 2); 3) обавља угоститељску делатност у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству супротно члану 75. став 1. овог закона; 4) туристички водич, локални туристички водич и туристички пратилац нема код себе одговарајућу и важећу легитимацију, односно ознаку и не носи их на прописан начин (члан 94. став 5. и члан 98. став 3). XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 130. Даном ступања на снагу овог закона Туристичка организација Србије наставља са радом у складу са одредбама овог закона. Члан 131. Надлежни орган јединице локалне самоуправе утврдиће висину боравишне таксе из члана 104. став 1. овог закона у року од три месеца од дана ступања на снагу акта Владе којим се утврђује највиши и најнижи износ боравишне таксе из члана 104. став 2. овог закона. Члан 132. Привредна друштва, предузетници или огранци другог домаћег или страног правног лица и физичка лица која обављају делатност туристичких агенција, угоститељску делатност, наутичку делатност и пружају услуге у туризму, ускладиће своје пословање са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Туристичке агенције организатори путовања којима је до дана ступања на снагу овог закона издата лиценца дужне су да најкасније до 31. јануара 2010. године поднесу захтев за издавање лиценце у складу са одредбама овог закона, а ако га не поднесу престају са радом као организатори путовања. Члан 133. Поступци започети по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по тим прописима. Члан 134. До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона примењиваће се, осим у делу у коме су у супротности са овим законом, следећи подзаконски акти: 1) Правилник о разврставању, минималним условима и категоризацији угоститељских објеката („Службени гласник РС“, бр. 66/94, 3/95 и 31/05); 2) Правилник о ближим условима опремања пословних просторија као и о условима за лица која обављају послове туристичког посредовања („Службени гласник РС“, број 57/94); 3) Правилник о програму и начину полагања стручног испита за туристичког водича („Службени гласник РС“, број 110/05); 4) Правилник о садржају и начину вођења евиденције и о облику и садржају легитимације и ознаци туристичког водича („Службени гласник РС“, број 57/94); 5) Правилник о врстама, минималним условима и категоризацији објеката наутичког туризма („Службени гласник РС“, број 69/94); 6) Правилник о ближим условима и поступку за издавање и одузимање лиценце за обављање послова организовања туристичких путовања („Службени гласник РС“, број 109/05); 7) Правилник о службеној легитимацији и ознаци туристичког инспектора („Службени гласник РС“, бр. 33/00 и 24/01); 8) Правилник о садржини и начину истицања туристичке сигнализације („Службени гласник РС“, број 109/05); 9) Правилник о категоризацији туристичких места („Службени гласник РС“, бр. 74/94 и 4/95). Члан 135. Подзаконски акти прописани овим законом биће донети до 1. јануара 2010. године. Члан 136. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о туризму („Службени гласник РС“, број 45/05), осим одредаба које се односе на техничку опремљеност и кадрове у пословници, лиценцу и поступак издавања, престанак важења и одузимање лиценце и регистрацију туристичких агенција које престају да важе 31. децембра 2009. године. Члан 137. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а одредбе овог закона које се односе на регистрацију односно евиденцију у Регистру туризма и на лиценце примењиваће се од 1. јануара 2010. године. Одредбе које нису унете у „пречишћен текст“ прописа Закона о изменама и допунама Закона о туризму: „Сл. гласник РС“, бр. 88/2010 Члан 65. Организатори путовања дужни су да своје пословање у делу који се односи на обавезу прибављања гаранције путовања ускладе са овим законом до 1. јуна 2011. године. Члан 66. Поступци започети по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по тим прописима. Члан 67. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“. Закона о изменама и допунама Закона о туризму: „Сл. гласник РС“, бр. 93/2012 Члан 13. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Правилник о одређивању делатности за чије обављање се плаћа туристичка накнада, разврставању делатности у групе по степену повезаности, начину плаћања туристичке накнаде и условима за ослобађање од плаћања туристичке накнаде („Службени гласник РС“, број 20/10) и Правилник о одређивању делатности за чије обављање се плаћа туристичка накнада, разврставању делатности у групе по степену повезаности, начину плаћања туристичке накнаде и условима за ослобађање од обавезе плаћања туристичке накнаде („Службени гласник РС“, број 16/12). Члан 14. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“. Закона о изменама и допунама Закона о туризму: „Сл. гласник РС“, бр. 84/2015 Члан 62. Прописи за спровођење овог закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона. ТОС, туристичка организација аутономне покрајине и туристичка организација јединице локалне самоуправе дужне су да своје пословање у делу који се односи на услове које треба да испуне директори, ускладе са одредбама овог закона до 1. јануара 2017. године. Организације из члана 46. став 1. овог закона дужне су да поступе у складу са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. Привредно друштво, друго правно лице, предузетник или огранак страног правног лица дужно је да своје пословање у делу који се односи на обавезу прибављања решења о регистрацији у Регистру туризма за послове посредника усклади са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Привредно друштво, друго правно лице, предузетник или огранак страног правног лица дужно је да своје пословање у делу који се односи на садржај пословног имена, фирме и другог назива, назива огранка, простора ван пословног седишта или одговарајуће организационе јединице као и ознаке пружаоца угоститељских услуга из члана 67. став 4. овог закона, усклади са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Члан 63. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Уредба о утврђивању приоритетних туристичких дестинација, зона, локација и категорија објеката у местима за одмор и туристичким местима у приоритетним туристичким дестинацијама („Службени гласник РС“, бр. 35/11 и 90/11). Члан 64. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“. Повезани текстови Моменат евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уређаја продаје туристичких путовања Правилник о техничкој опремљености простора туристичке агенције Утврђивање дана прве регистрације за половна возила која се користе за rent-a-car када је период од године производње до године прве регистрације дужи од годину дана Јавни позив за доделу субвенција за подршку раду туристичких агенција организатора туристичких путовања
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЦРКВЕНООПШТИНСКОГ УПРАВНОГ ОДБОРА ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ БОСИЛЕГРАД, СА СЕДНИЦЕ ОДРЖАНЕ 25. ЈУЛА 2013.ГОДИНЕ, У БОСИЛЕГРАДУ, ПОВОДОМ ПОТПИСИВАЊА ПЛАТФОРМЕ О ЗАШТИТИ ПРАВА БУГАРСКЕ МАЊИЊE У СРБИЈИ, КОЈА ЈЕ ПОТПИСАНА У ПРОСТОРИЈАМА ЛИСТА БРАТСТВО (лист бугарске националне мањине у Србији који излази у Нишу) у НИШУ 15. ЈУЛА 2013. ГОДИНЕ Платформа о заштити права бугарске мањине у Србији, потписана је у Нишу, 15.јула 2013. гoдине. Платформу су потписали: Зоран Петров, председник Националног савеза Бугара у Републици Србији, Драгољуб Иванчов, Драгољуб Нотев и Небојша Иванов, лидери политичких партија бугарске националне мањине у Републици Србији, председници Културно-информативних центара Босилеград и Цариброд (Димитровград) и десет удружења грађана која имају за циљ заштиту националног идентитета и права Бугара. Приликом потписивања Платформе постигнут је консензус, а о самој Платформи, Ангел Димитров амбасадор Републике Бугарске у Србији, рекао је да је ово позитиван и добронамеран европски документ о коме ће се расправљати на највишем државном нивоу у Софији, Београду и Бриселу. ЦОУО ЦО Босилеград не мешајући се у цео садржај Платформе, јер то оставља надлежним органима државе Србије, сматра за своју дужност и обавезу да се, ради истине и верујућег народа Крајишта, осврне на тачку 12., у којој „братствена дружина“, окупљена у Нишу, захтева од државе Србије, а вероватно и Српске Православне Цркве неке уступке. Дванаеста тачка пларформе гласи : – Да испуни препоруке Консултативног комитета оквирне конвенције за заштиту права националних мањина и Европске комисије против расизма и дискриминацје при Савету Европе по питању права на вероисповест бугарске националне мањине у Србији; – Да престане пракса неправилне промене имена религијским објектима, који су културно-историјско наслеђе бугарске националне мањине у Републици Србији, и да у њима престане самонасељавање служитеља који су припадници Српскe Православне Цркве; – Да се охрабри Српска Православна Црква и да дозволи слободно остваривање права вероисповедања на бугарском језику и у сагласности са канонима Бугарске Православне Цркве, јер то постоји у пракси других православних цркава, које делују на територији Републике Србије. Цела декларација се може наћи на сајту КИЦ Босилеград (www.kicbos.org). Поводом 12. тачке сматрамо за потребно да саопштимо следеће: 1. Црквена општина Босилеград, са својим свештенством, монаштвом и верним народом, као саставни део Православне епархије врањске, самим тим и Српске Православне Цркве, никада није била, нити ће икада да буде творац, носилац и реализатор било каквог национализма и шовинизма. Напротив! Увек је била заштитник православне духовности, и историјски сведок страдања на овим просторима Срба, Бугара, Шопа, Рома и других, којима је једино заједничко било да су православни хришћани. Ми смо, као Црквена општина, као жива Црква, Црква Божја, у дело спроводили православно хришћанско учење Наше Свете Цркве, љубили и Богу се молили и за противнике и непријатеље наше, јер нас Јеванђеље учи „…љуби и непријатеље своје…“. 2. Ниједним својим потезом, ЦО Босилеград, Православна епархија врањска, што значи Српска Православна Црква, није узроковала или допринела стварању мржње, дискриминације или нетрпељивости према било коме, па ни према братском, хришћанском и православном, бугарском народу. Односи две сестринске цркве, СПЦ и БПЦ, су на изузетно високом нивоу, нема нерешених проблема или било каквих сукоба, а искрено се надамо да црквене односе неће решавати политичари, самим тим не и „братствена дружина“, већ Црквене власти. 3. Трагични историјски догађаји на овим просторима, остављали су кобне и несагледиво негативне последице, једнако код свих народа (Бугара, Срба, Шопа, Рома и др.), али и на Цркву у целини (верске објекте, свештенство, монаштво и вернике). Мајке су плакале на oбе стране, а границе су се мењале…Једино је Наша Света Црква остајала ту, заједно са својим народом. 4.Тачно је да су за време окупације и ропства на простору Крајишта, ма од кога та окупација долазила (војске османлијске царевине, империјалистичких и колонијалистичких сила Аустро-Угарске царевине, фашистичке војске Трећег рајха и његових фашистичких савезника, или неких других окупационих снага), на верским објектима скрнављена, оштећивана или трајно уклањана обележја која су јасно указивала на њихов историјски развој, настанак, поредак богослужења и присутности одређене државе. На срећу, уз помоћ савремених метода, техника и средстава, оно што је уништено, може да се види без да се било шта мења и да се уништавају трагови једноумља и вандализма који остају као живе ране да опомињу све нас да се тако нешто никада непонови. 5. Тачно је да су читаве архиве спаљене или опљачкане, како би се избрисали изворни трагови, али уз Божју промисао, а вероватно због журбе несретника, ипак су остали значајни документи који се сада брижљиво чувају у Црквеној општини Босилеград и користе се у научне сврхе. 6. Тачно је да су сви надгробни споменици на територији општине Босилеград сачувани у изворном облику, и о њима се искључиво брине Наша Света Црква. Најбољи показатељ истинитости ове наше тврдње је и надгробни споменик бугарског поручника у порти цркве Светих апостола Петра и Павла у селу Божица. 7. Није истинита тврдња, окупљене „братствене дружине“ у Нишу, да се мењају имена религијским објектима. На територији ЦО Босилеград постоје само верски објекти Наше Свете Цркве чија су имена адекватна изворном облику. 8. Није тачна тврдња да се свештенослужитељи самонастањују у објекте верског карактера. Сви свештенослужитељи су распоређени по месту службовања и пастирске бриге на основу валидних решења, легалних и легитимних Црквених власти и надлежног Епископа. Све цркве на територији ЦО Босилеград су у власништву СПЦ тако да свештеници и верујући народ нису узурпатори, нити се самонастањују него су свој на своме. Сви свештенослужитељи на територији ЦО Босилеград говоре, читају и пишу на српском, бугарском и црквенословенском језику, а исто тако и Богослужења врше на сва три језика. Примат се даје црквенословенском језику, што је и нормално јер је велика већина Богослужебних књига написана на њему, мелодичнији је и услед дуге употребе и разумљивији, бар у црквеној употреби. Сви свештенослужитељи ЦО Босилеград су рођени на територији Крајишта, од њих тројице, двојица су школована у Републици Бугарској за свештенослужитеље. То што се у читавом Крајишту говори језиком врло специфичним, и сами мештани ових крајева са поносом тај говор зову шопски, и са истим поносом и себе називају Шопима, Наша Света Црква није ништа крива. Једноставно, то је чињеница која се не може променити. Ми знамо да неки хоће да негирају постојање Краишта и шопизма, као и шопског језика, али узалуд се труде. То је чињенично стање, јер шопизам постоји и постојаће (сви волимо „шопску салату“), иако злонамерни уводе неке нове термине попут „западне покрајине“ које географија и историја не познају. 9. Што се тиче служења по канонима БПЦ, душебрижници из „Братствене дружине“ треба да знају да је Канон јединствен за целу Православну Цркву (Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Српска, Румунска, Бугарска, Грузијска, Кипарска, Грчка, Пољска, Албанска, Чешких земаља и Словачке,…). Наш верујући народ зна да је Божић увек 7. јануара, Рождество Пресвете Богородице 21. септембра и тако редом… Већи број верника Кјустендила, Крајишта, околних села око Кјустендила, редовно долази на исповест и доноси колаче о великим празницима у Босилеград, тако да свако ко мисли да укида Крсне славе верном народу Крајишта у великој је заблуди. Овај народ је преживео заједно са Својом Светом Црквом много гора времена, преживеће и ово што покушава да наметне „Братствена дружина“ окупљена у Нишу. 10. Црквена општина Босилеград и Епархија врањска, а самим тим и Српска Православна Црква неће дозволити да се добросуседски односи два братска, словенска, православна народа, бугарског и српског поново урушавају ради било чије сујете или личне користи, нити ћемо дозволити да се неспорне историјске чињенице политизују, без обзира на то ко то и због чега радио. И на самом крају, а искључиво због инсистирања верника, питамо господу која се окупила у Нишу, како то да када већина становника општине Босилеград, Србије и читавог региона, читавог Крајишта, једва прехрањује своје породице, они возе најбоља аута, граде нове куће и иду на скупоцена летовања, и како је могуће да, када Србија спроводи толики шовинизам, преко 90% становништва Крајишта мигрира према Београду, Нишу, Трстенику, Зајечару, Врању, Сурдулици, Куршумлији, Новом Саду…. И у обавези смо да додамо да у складу са законом државе Србије у Босилеграду на почетку школовања (у први разред) родитељи се слободно изјашњавају на ком ће језику њихова деца пратити наставу у току школовања. У великом броју се изјасне да се њихова деца школују на српском језику.
Време у коме живимо, ма колико деловало савремено и либерално, ипак намеће питање: да ли у 21. веку заиста постоји културна политика једнакости полова или полна дискриминација и даље преовладава, како у појединим културама тако и у пословању? Жене у пословном свету спорије напредују, мање су плаћене од колега мушкараца, потребно им је више времена и напора да би досегле жељене позиције. У бизнису, посебно глобалном, жене на високој позицији су реткост. Предрасуда је да жене нису „сковане“ за лидерство, да су превише емотивне, да им недостаје снага… Да ли је заиста тако? Зашто више жена не достиже врхунске менаџерске позиције? Циљ овог рада је да одговори на претходна питања, да укаже на положај жена у глобалном бизнису, на прилике, изазове и препреке са којима се жене суочавају у послу, на њихову способност да балансирају између посла и породице и, коначно, да дâ смернице како културном политиком уклањати баријере на путу напретка жена. https://www.casopiskultura.rs/wp-content/uploads/2021/11/Kultura-logo-1full.png 0 0 Kcs21blAA https://www.casopiskultura.rs/wp-content/uploads/2021/11/Kultura-logo-1full.png Kcs21blAA2018-09-29 17:54:502018-09-29 17:54:50КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА КОЛЕКТИВНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО ДРУШТВЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛ 26. августа 2018. /in Истраживања /by Kcs21blAA У овом раду биће речи о веома интригантном и све значајнијем феномену под називом колективна интелигенција и истраживањима који пружају занимљиве увиде о његовом постојању и примени међу људима. У средишњем делу рада се анализирају различити правци и теорије које су повезане са појмом колективне интелигенције како би се она приказала у ширем контексту, а касније се даје преглед примера колективне интелигенције код људи и дају паралеле са различитим управљачким техникама и праксом који сведоче да већ дуго постоји сазнање о овом појму и предностима које доноси његова примена у најразличитијим људским делатностима. У закључку се апострофира значај колективне интелигенције за развој и еволуцију људског друштва, проблематизују евентуални правци даљег развоја ове области и отварају питања о могућим, за сада непознатим правцима. У раду су примењени методи анализе садржаја домаће и стране литературе, метод класификације, метод дескрипције, компаративни метод, метод анализе и синтезе и историјски метод. https://www.casopiskultura.rs/wp-content/uploads/2021/11/Kultura-logo-1full.png 0 0 Kcs21blAA https://www.casopiskultura.rs/wp-content/uploads/2021/11/Kultura-logo-1full.png Kcs21blAA2018-08-26 13:48:442018-08-26 13:48:44КОЛЕКТИВНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО ДРУШТВЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ШТАМПА НА РАСКРШЋУ 26. јула 2018. /in дилеме и изазови, Савремени журнализам - трендови /by Kcs21blAA Промене које се дешавају у друштвеном, технолошком и комерцијалном глобалном окружењу евидентне су и у сфери савременог журнализма који под налетима дигитализације, посебно интернета, трпи жестоке и радикалне трансформације. Издавање дневних новина преобразило се од негдашњег породичног бизниса са традицијом у акционарски изазов заражен вирусом профита, тако да се под притиском менаџмента и дивиденди вредност новина све чешће мери оствареним капиталом на крају године, а све ређе кредибилитетом код читалаца. Класични журнализам у интернету и дигиталним платформама види конкуренцију, не схватајући да је спас у међусобном приближавању, мултимедијалности и конвергентности. Дигитални извори информација архивирају класичне, штампу посебно, портали са бесплатним огласима снижавају приходе новинске индустрије, док гласине комбиноване са трачевима и полуинформацијама потискују скупо и исцрпљујуће истраживачко новинарство. Аутори у овим тектонским поремећајима виде беспоштедну борбу за опстанак, раскршће старих и нових медија, битку за прилагођавањем, при чему се недовољно пажње придаје захтевима нове публике. Фокус је на судару генерација: младим, креативним снагама које моћ рачунара и мобилне, интерактивне технологије користе као природну средину и генерације која биолошки потрошена одбија сопствене промене пристајући да јој стварност дефинишу класични медији: телевизија, радио, новине и часописи. https://www.casopiskultura.rs/wp-content/uploads/2021/11/Kultura-logo-1full.png 0 0 Kcs21blAA https://www.casopiskultura.rs/wp-content/uploads/2021/11/Kultura-logo-1full.png Kcs21blAA2018-07-26 17:36:442018-07-26 17:36:44ШТАМПА НА РАСКРШЋУ
СРБАЦ - Министарство просвјете и културе Републике Српске одобрило је Народној библиотеци у Српцу 111.200 КМ за санацију библиотеке и изградњу лифта за лица са инвалидитетом у оквиру ове установе. Директор Народне библиотеке Бранко Савановић рекао је Срни да ће за комплетну адаптацију библиотеке бити издвојено 50.000 КМ. "У плану је да се постави нова столарија, ураде подови и санитарни чворови, набави нови намјештај, пресвуку фотеље у читаоници и набаве витрине за Завичајну збирку", истакао је Савановић. Он је навео да су аплицирали и за пројекат изградње лифта на конкурсу министарства под називом "Култура без баријера" у износу од 61.200 КМ, који им је, такође, одобрен. "Изградња лифта почиње већ идуће седмице, чиме ће бити олакшан приступ лицима са инвалидитетом нашој установи. Извођач радова ће бити предузеће `Империум тектон` из Бањалуке", рекао је Савановић. Народна библиотека Србац је на почетку школске године водила традиционалну активност бесплатног учлањења ученика првих разреда основних и средњих школа. "Укупно смо учланили 217 ученика првих разреда, од чега 137 основаца и 80 средњошколаца", изјавио је Савановић. У организацији Центра за изучавање руског језика Савановић ће 6. октобра учествовати путем интернета на округлом столу, који организује Руска академија наука и културе о теми значај и развој науке у Републици Српској.
Репрезентација Србије (игра чице до 16 година) стартовала је победом на Европском првенству “Б” дивизије које се одржава у Матосињосу (Португалија). Изабранице селектора Зорана Тира савладале су оквиру првог кола групе “А” селекцију Украјине, после много боље игре, поготово у одбрани, током свих 40 минута утакмице: Србија У16– Украјина У16 72:41 (15:7, 13:6, 22:17, 22:11). Веома снажном одбраном и колективном игром млади тим Србије је ве ћ после три минута игре повео са 7:0, а у финишу другог периода стекао и 15 поена предности (26:11). Украјинке су због велике агресивности наших играчица у првом полувремену направил 15 грешака, а за трећину њихових изгубљених лопти заслужна је била борбена Јована Шубашић. Изабранице селектора Тира заиграле су много боље и разноврсније у нападу у наставку меча. Александра Катанић проналазила је права решења у рекету, Марија Стојиљковић погодила две тројке, што је уз доста лаких поена проистеклих из одличне одбране донело огромно вођство у 36. минуту 66:36, после чега су српске кадеткиње рутински привеле меч крају у којем су доминантном игром стигле до првих бодова на шампионату. – Од првог тренутка било је евидентно да смо далеко бољи и квалитетнији тим од селекције Украјине сто смо убедљивом победом и доказали. Да играчице нису биле донекле спутане тремом, јер ово је за већину девојака први шампионат, одиграли би сигурно још боље. У сваком случају веома сам задовољан, све репрезентативке су играле, све дале велики допринос тријумфу, а њих десет се уписало у листу стрелаца. Очекујем да у истом ритму наставимо и сутра против Швајцарске, јер нас на овом првенству занимају искључиво победе – истакао је Зоран Тир, селектор женске У16 репрезентације Србије. СРБИЈА У16: Зец 8, Катанић 11, Подунавац, Шубашић 8, Јововић 6, Арсенић 4, Богићевић 9, Ногић 5, Зељковић, Вучковић 2, Михаиловић 6, Стојиљковић 13. УКРАЈИНА У16: Савка, Булавјаска 2, Мусиленко 2, Лак 7, Тукхонова, Кондуш 9, Боико 3, Скакалина 6, Јацковец 3, Чијубјук 5, Радионова 2, Карп 2. Комплетна статистика: линк >>> У оквиру другог кола групе “А” Европског првенства у Португалији репрезентација Србије се у петак (19:30 часова ) састаје са селекцијом Швајцарске које је данас убедљиво савладала Норвешку – 72:25.
Обавјештавамо наше потрошаче да Еко топлане Бањалука, у складу са Одлуком о општим условима за производњу, испоруку и кориштење топлотне енергије сутра, 15. октобра, почињу сезону гријања. Режим испоруке топлотне енергије биће прилагођаван спољашњим температурама. Још једном апелујемо на заједнице етажних власника и појединачне кориснике да обрате пажњу на исправност заједничких унутрашњих и унутрашњих инсталација, како би била омогућена несметана испорука топлотне енергије. У објектима у којима су између двије сезоне реновирани станови, неопходно је одврнути улазне топловодне вентиле, како би се омогућио доток воде у гријна тијела. Корисници који имају уграђене калориметре, треба да одврну вентиле у разводном ормару, јер се на тај начин активира испорука топлотне енергије, а његовим завртањем, испорука се прекида. Такође, како би корисници имали што бољи квалитет гријања, потребно је да на почетку сезоне испусте накупљени ваздух из гријних тијела, одзрачивањем радијатора. Ово је најчешћи проблем у старијим стамбеним зградама са дотрајалим инсталацијама и на вишим етажама стамбених објеката, па би станари на посљедњим спратовима требало да обрате посебну пажњу на овај потенцијални проблем. У случају проблема са заједничким унутрашњим и унутрашњим инсталацијама, неопходно је да заједнице етажних власника, односно појединачни корисници ангажују овлаштено стручно лице да отклони ове проблеме, јер у складу са Одлуком о општим условима за производњу, испоруку и кориштење топлотне енергије одржавање заједничких унутрашњих и унутрашњих инсталација није у надлежности Еко топлана. Подсјећамо наше кориснике и на лоше стање дистрибутивне мреже, због чега, нарочито на самом почетку сезоне, може доћи до кварова изазваних пуцањем цијеви, али наше интервентне екипе усљед оваквих ситуација одмах излазе на терен и санирају кварове у што краћем року, како би прекиди испоруке били што краћи и како потрошачима не би био нарушен комфор. Током сезоне гријања, корисници се могу информисати и редовно пратити сервисне информације на нашем сајту www.ekotoplanebanjaluka.com, а ако буду имали проблема са гријањем, могу нам се обратити на бесплатан инфо број 0800 502 12, на info@ekotoplanebanjaluka.com или адресу Булевар војводе Живојина Мишића 32. Еко топлане Бањалука, осим примарне дјелатности – производње и дистрибуције топлотне енергије, као приоритет имају крајњег корисника – потрошача.
Према ЉУДИ , ДЈ Оффициал - чије је право име Леслие Андре Вакефиелд Јр. - упуцан је у јужном округу Лос Ангелеса у петак, 14. јуна. Извештаји о пуцњави говоре да два мушкарца носе седеће возило када се поред њих нашао други аутомобил. Чула се пуцњава, а двојица мушкараца у паркираном возилу погођена су мецима. Један је проглашен мртвим, а други се тренутно налази у стабилном стању. Жртва која је смртно рањена је 26-годишњи ДЈ Оффициал. Вакефиелд је био познат у хип-хоп индустрији, сарађивао је са звездама попут Тига и Цхрис Бровн-а, а почетком ове године освојио је Греми за свој рад на Победник најбољег реп албума албума Царди Б, Нарушавање приватности . Погледајте овај пост на Инстаграму Захваљујемо што смо издвојили тако невероватан албум , победили смо за најбољим Рап Албум 2019 добитницима Греми награде Пост који корисник дели СЛУЖБЕНО-10 Љета (@продбиоффициал) 10. фебруара 2019. у 21:39 ПСТ Након његове смрти, многи вршњаци из Вакефиелда изашли су да оплакују трагични губитак. ' Ја сам иза рањавања и девастиран Ја сам болестан на стомаку. Волим те лил бро заувек @продбиоффициал .... добио сам твог сина 4 живота овај аин рскуо; т како је то требало да иде ', написао је ДЈ Мустард у посту на Инстаграму,' прави 10 ЛЕТНИ ЧЛАН ! ' & лдкуо; Како то - они прихватају @продбиоффициал? Ко је био бесан на мог брата? Отац, успешан продуцент, солидна хомие која је свима нама пуно значила ', рекао је репер / певач Ти Долла $ игн. „У н — с је неки стварни живот љубоморан - б-је овде. Толико смо се забавили на овој турнеји и сваки пут када сам налетио на то била је љубав и добре вибрације. ЛОНГ ЛИВЕ ОФФИЦИАЛ. & Рдкуо; РИП брату мина ДЈ Оффициал дошли смо заједно, из нотена, брат никад не допусти да га шансе зауставе на његовом одредишту. - А-Трон (@ДЈА_Трон) 15. јуна 2019 Популар Постс Долли Партон прекида тишину на братову смрт Игра 'престола' Рекапитура се са спојлерима: 'Змај и вук' Upotreba i zloupotreba sanskrita Interesovanje medija za zone sukoba trebalo bi da pređe dalje od izveštavanja o događajima do razumevanja procesa, traženja rešenja Звијезда нове плесне серије Абби Лее Миллер Абби Лее Миллер отказана након оживљених расистичких коментара
Назив подуговора: „Подршка деци и породицама из осетљивих друштвених група у пружању једнаких могућности за учење и развој“ Датум: 1.11.2019. Позивамо све заинтересоване за учешће у пројету „Подршка деци и породици из осетљивих друштвених група у пружању једнаких могућности за учење и развој“ чији је циљ оснаживање родитеља и породица деце најмлађег узраста, тј. од рођења до поласка у школу, за стварање услова за холистички развој деце кроз подизање свести о значају стимулације у периоду раног развоја. Једна од пројектних активности, на коју се и односи овај позив, јесте „Играоница за све и ти си део ње“ који ће се реализовати у Петловачи у периоду од 1.12.2019. до 1.3.2020. године и то два пута недељно од по три сата. Хонорар за реализатора играоница обезбеђен је из буџета пројекта. Пројектни задатак реализатора Играонице биће рад у мешовитој групи деце, од 3-5,5 година, два пута недељно у просторијама Месне заједнице у Петловачи. Сви заинтересовани могу послати своје радне биографије на електронску адресу координатора пројекта: biljana.mrkonjic@outlook.com најкасније до 15.11.2019. године. Након тог периода евалуациона комисија ће ангажовати васпитача чија радна биографија одговара пројектним задацима наведеним у овом Позиву.
Пре свега бих желео да се захвалим руководству ФК Партизан, председнику Партизана г.Милораду Вучелићу, генералном директору г.Милошу Вазури, потпредседнику проф.др Владимиру Вулетићу, директору Ивици Илиеву и свим запосленима, на указаној прилици да радим у Партизану, а онда на више него коректној пријатељској и пословној сарадњи од првог до последњег дана. Захваљујем се на свему што су урадили за мене и на свакој могућој подршци коју сам имао као шеф стручног штаба ФК Партизан. Огромну захвалност дугујем свим играчима Партизана на свему што су урадили ме само за мене, већ и мој стручни штаб и клуб у претходном периоду. Уз све падове које смо имали, мислим да смо доста добрих ствари успели да направимо у изузетно тешким околностима и на томе сам им неизмерно захвалан. – Велико хвала свим навијачима Партизана који су у изузетно тешким околностима трпели много тога, а увек били максимална подршка и мени и екипи од првог до последњег дана, на чему сам им такође неизмерно захвалан. – Искуство које сам прошао ових годину и по дана у Партизану је невероватно, нема цену и такво искуство обично људи плаћају, док сам ја имао привилегију да сам био плаћен за то. Стога сам такође захвалан руководству клуба, што сам био у прилици да радим у овим тешким временима,јер се тад највише учи. – Што се тиче које одлуке коју сам дао, оставке на место шефа стручног штаба ФК Партизан, сматрам да више не могу да извучем од ове екипе више од онога што смо до сада урадили. Стога мислим да је максимално коректно према свима, клубу, навијачима, запосленима, односно према самој екипи да се склоним. Ово није одлука која није донета преко ноћи из револта, већ која је у мени постојала и трајала месец дана. Знате да никад нисам тражио оправдање и кривца у другима, увек сам полазио од себе, тако да када сам схватио да се не можемо борити за циљеве које сам ја зацртао на почетку сезоне, најпоштеније је било да преузмем одговорност и кривицу на себе и да одем. – Последња утакмица против екипе Војводине и моја реакција на одлуку судије је нешто чега се стидим и кајем и уједно је још један разлог зашто сам преломио да више нисам у стању да наставим да радим у Партизану, јер то није начин на који треба да се понаша тренер Партизана и није мој манир. Због тога се стидим и кајем и уједно извињавам свима у фудбалској Србији, јер ми пре свега треба да будемо позитиван пример деци и свима другима. – ФК Партизан желим све најбоље! – Поново прелазим у највеће навијаче овог клуба што сам увек био и сигуран сам да ће фудбалски клубу ово преживети, јер је преживео већ много тога, да не набрајам… Да не ширим причу, преживео је доста мука у претходним годинама, преживеће све! Желим му све најбоље и све што могу да учиним и помогнем мом клубу, стојим му на располагању! – Новом тренеру Партизана, Александру Станојевићу желим све најбоље! Ми смо пријатељи од шеснаесте године и ако постоји тренер у Европи и свету који може ово да подигне и ово преживи са екипом онда је то Александар Станојевић.
Однедавно, мештане десет планинских места на долазак поштара, упозорава нови звук, уместо мопеда, бука квадова; једно од њих је и Рудно на око 100 километара од Краљева. Са мопеда на квад – тако изгледа напредовање поштара на српским планинама. Драган Андрић дуже од три деценије је на два точка крстарио Рудном. Од октобра 2020. године, земљаним путевима и ливадама носе га четири точка. За пошиљке не брине, јер нови љубимац има непромочиви пртљажник. – Навикао сам на мопед, али ипак је ово лакше. Лакше безбедније, сигурније, брже се стиже до странака. Људима је занимљиво, нова ствар посебно младима. Него младих све мање има. Траже млади да возе, али службено је службено, не смемо да дамо – рекао је поштар Драган Андрић за РТС Ипак, Рудњани се надају да занимљив призор није слутња на тежа времена за њихов крај. – Надам се да нас неће заборавити за путеве, да ће и даље поправљати путеве и радити – каже Марија Миљковић са Рудна. Писма и рачуни стижу и до последње куће на Рудну. А пошто зна сваког домаћина, може и на путу. – Брз је био и до сада, али поготово сад кад је добио нову лимузину ову. Више нема изговора да не дође, сад мора да дође обавезно…- каже кроз шалу Младен Мартић из Рудна. Једино кад је велики снег онда не може да дође, шта ће?, додаје Споменка Павловић из истог места. И док зима не стави ново возило на прави тест, поштар са Рудна ужива у јесењим пејзажима туристичког краја. Али, само пола радног времена, јер другу половину, као једини запослени у пошти на обронцима Голије, мора да буде и управник.
Завршени су радови на изградњи и реконструкцији канализационе мреже у насељу Баир, који су започети 24. јула 2019. године. Радове је изводио конзорцијум извођача који је предводио ГП „Компресор Инг“ из Ваљева, заједно са „Слобода грађевинар 1947“ из Обреновца, „Bauwesen“ из Лазаревца, Александар Михаиловић СЗР „Геометар“ из Ваљева, ПД „Аутотранспорт“ из Ваљева и Предузеће за производњу, транспорт и услуге „Stobex“ из Лознице. На овом пројекту урађена је нова фекална канализациона мрежа у улицама Милована Глишића, Алексе Шантића, Бобовчевој, Шумадијској, а у доњем краку Шумадијске улице постављена је главна цев где су предвиђени препумпни кућни прикључци за кориснике. Реконструкција постојеће фекалне канализационе мреже урађена је у улицама Поп Андрије и Баирској. Кућни прикључци су вођени до шахти, а једино где технички није било изводљиво вршено је прикључивање директно на цев. Након завршетка радова све улице су враћене у првобитно стање, тако што је враћена коцка у Бобовчевој улици, а улице Милована Глишића, Алексе Шантића, Шумадијска, Поп Андрије и Баирска су комплетно асфалтиране. Од самог почетка реализације пројекта извођач радова „Компресор ИНГ“, инвеститор и носилац пројекта град Ваљево, партнер на пројекту ЈКП „Водовод -Ваљево“ и стручни надзор су се суочавали са бројним проблемима, је ситуација на терену није одговарала пројектно-техничкој документацији, као и због лоших временских услова, али су изнађена адекватна решења и радови су приведени крају. ЈКП „Водовод“ ће управљати и одржавати фекалну канализациону мрежу у насељу Баир, а то јавно предузеће ће организовати процес прикључења нових корисника на канализациону мрежу, у складу са одговарајућим правилима и процедурама. Радови на изградњи канализационе мреже су спроведени у оквиру пројекта „Живети заједно – Изградња канализационе мреже у ромском насељу Баир у Ваљеву“. Пројекат се реализује у оквиру Програма подршке Европске уније развоју општина – ЕУ ПРО, који финансира ЕУ, а спроводи УНОПС у партнерству са Владом Републике Србије. Носилац пројекта је Град Ваљево, а партнер на пројекту је ЈКП „Водовод“. Укупна вредност пројекта износи 234.310 евра, од чега је вредност донације ЕУ 150.000 евра, а суфинансирање града Ваљева износи 84.310 евра. Поред активности које се односе на изградњу канализационе мреже, пројектом су предвиђене и активности које се односе на промоцију, као и на примену принципа доброг управљања кроз већу партиципативност грађана у процесу одлучивања, недискриминацију, једнакост, као и унапређење локалних одлука, процедура и прописа из ове области. Подршком реализацији овог пројекта јавне инфраструктуре, Европска унија директно доприноси бољем животу становништва града Ваљева, кроз унапређењe квалитета и доступности комуналних, здравствених и социјалних услуга, као и бољим условима за образовање и одрастање деце и младих. Посебно се доприноси унапређењу услова и живота ромске популације, која у насељу Баир чини већину. На тај начин град Ваљево показује посебну одговорност и бригу за све становнике нашег града, а нарочиту пажњу поклања квалитету живота Ромкиња и Рома. 01/04/2020 категорија Актуелно, Вести, Град Ваљево, Најновије Вести Питајте Градоначелника Особе са инвалидитетом Јавне набавке Наручивање докумената Профил Града Инвестирајте у Ваљево Комунални проблем Избори 2020 Службени гласник Буџет Обједињена процедура Огласи и обавештења
USA U20 резултати уживо (и онлајн видео пренос утакмице уживо - live stream), распоред сусрета и резултати свих турнира у ice-hockey на којима је USA U20 учествовао. USA U20 игра следећу утакмицу 26. дец 2022. против Latvia U20 на такмичењу U20 World Championship, Group B. Када меч почне, моћи ћете да пратите Latvia U20 v USA U20 резултати уживо, ажурирано поен по поен. Статистика се ажурира на крају меча. Претходни меч тима USA U20 био је против Czech Republic U20 на такмичењу U20 World Championship, Knockout Stage, меч се завршио резултатом 2 - 4 (Czech Republic U20 је победио меч). Таб "Утакмице" за USA U20 приказује последњих 100 утакмица спорта Хокеј са статистиком и приказом победа и пораза. Такође, приказан је и распоред утакмица које USA U20 треба да одигра у будућности. USA U20 график учинка и форме је јединствени алгоритам Sofascore Резултати уживо Хокеј резултати уживо, који ми генеришемо из последњих 10 мечева тима, статистике, детаљне анализе и нашег сопственог знања. График може да Вам помогне у клађењу на мечеве које игра USA U20, али имајте у виду да Sofascore Livescore не преузима никакву одговорност за финансијске и друге губитке који су директно или индиректно настали као резултат ослањања на информације преузете са наше странице. Sofascore Хокеј резултати уживо резултати уживо је доступан у виду iPhone и iPad апликације, Андроид апликације на Гугл плеј продавници и као апликација за Windows телефоне. Можете наћи у свим продавницама на различитим језицима тако што укуцате "Sofascore". Инсталирајте "Sofascore" апликацију и пратите све USA U20 мечеве уживо на вашем мобилном телефону! Прикажи мање О нама Резултати уживо на Sofascore livescore вам нуди да пратите спортске резултате уживо и табеле. Овде можете пратити ваше омиљене екипе уживо! Уживо резултати на Sofascore.com Livescore се аутоматски ажурира и не треба их освежавати мануелно. Са додавањем утакмице у "My Games", можете да пратите ваше омиљене утакмице уживо, а резултати и статистика ће бити још једноставнији.
МОНТРЕАЛ: Аустралијски тенисер Ник Кирјос елиминисан је у четвртфиналу Мастерса у Монтреалу, пошто је вечерас поражен од Пољака Хуберта Хуркача 7:6 (7:4), 6:7 (5:7), 6:1. Спорт / Тенис Хуркач избацио Медведева, против Федерера у четвртфиналу ЛОНДОН: Руски тенисер Данил Медведев елиминисан је у осмини финала Вимблдона, након што је данас у наставку меча изгубио од Пољака Хуберта Хуркача. Спорт / Тенис Мајами: Хуркач освојио титулу МАЈАМИ: Пољски тенисер Хуберт Хуркач освојио је титулу на Мастерсу у Мајамију, пошто је вечерас у финалу савладао Италијана Јаника Синера са 2:0 (7:6 (7:4), 6:4) у сетовима.
У среду, 1. јуна 2022. године, у 18.00 часова, празничним вечерњим богослужењем управа храма Вазнесења Господњег заједно са парохијанима започела је обележавање крсне славе храма. Вечерње богослужење су служили протојереј Драган Арсеновић и јереј Ђорђе Санчанин, свештеници храма Вазнесења Господњег. Молитвено је присуствовао протојереј-ставрофор Винко Мишановић. За певницом су појали г-дин Младен Кузмановић, студент ПБФ у Београду и г-дин Владимир Ђуричић, члан ЦОУО-а ЦО-е Рума. Напослетку вечерњег богослужења, протојереј Драган Арсеновић се обратио присутнима са пригодном беседом честитавши празник и крсну славу храма Вазнесења Господњег. Потом су сви присутни заједно са свештенством прешли у парохијску салу где је захваљујући благочестивим верницима била припремљена вечера за све присутне. На сам празник, Вазнесења Господњег-Спасовдан, у четвртак 2. јуна 2022. године, Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски и парох при храму Силаска Светог Духа на апостоле у Руми, а саслуживали су му пензионисани архијерејски намесник и парох румски протојереј-ставрофор Јован Јовичић, протојереј Петар Божић из Епархије аустралијско – новозеландске, протојереј Драган Арсеновић, парох храма Вазнесења Господњег у Руми и ђакон Илија Алексић. Храм Вазнесења Господњег је био испуњен благочестивим народом. После читања Светог Јеванђеља, прота Сретен се обратио верном народу са пригодном беседом честитајући крсну славу Спасовдан свештенству – браћи у Христу и свим парохијанима старог “Маљанског краја” у Руми. Напослетку Свете Литургије речима захвалности свима присутнима обратио се в.д. старешине светог храма, прота Драган Арсеновић. Ове године Вазнесењски храм у Руми је по први пут у својој историји имао 10 славских кумова. После опхода и литије око светог храма, пресечени су славски колачи и бирани су нови кумови. У порти храма је приређен културно-уметнички програм, који су својом игром и гласом обогатили КУД “Бисер” из Путинаца и женски вокални састав ученица ССШ “Бранко Радичевић” из Руме. За сав благочестиви народ је припремљено послужење у порти храма као и свечани ручак у парохијској сали која је била испуњена до последњег места. У парохијској сали присутнима се обратио свештеник Ђорђе Санчанин, парох I парохије храма Вазнесења Господњег захваливши се високопречасним и часним оцима који су дошли и својим учешћем и љубављу показали да су заиста браћа у Христу као и свим парохијанима који су увек имали “слуха” и разумевања за своје свештенике и њихове молбе за обнову храма Вазнесења Господњег која је при самом крају.
Војничка Звезда III Класе је орден који се додељује сваком члану заједнице који учествује на 10 операција, било ког типа, одиграних на редовним терминима. Орден има 3 нивоа престижа, у зависности од којих се додељује: Бронзана Војничка Звезда III Класе Сребрна Војничка Звезда III Класе Златна Војничка Звезда III Класе Орден Бронзане Војничке Звезде III Класе се добија за одиграних 10 операција са до 30% изостанака, у тренутку доделе медаље. Орден Сребрне Војничке Звезде III Класе се добија за одиграних 10 операција са до 20% изостанака, у тренутку доделе медаље. Орден Златне Војничке Звезде III Класе се добија за одиграних 10 операција са до 10% изостанака, у тренутку доделе медаље.
КАКО ОДРЕДИТИ РОД И БРОЈ ИМЕНИЦЕ ( 34 )пише: проф. др Рада Стијовић (Институт за српски језик САНУ). Како да знамо да су леђа... И-мејл или имејл? ( 19 )Свакодневно се можемо срести са различитим варијантама овог компјутерског термина, од синтагми електронска пошта и... Свакодневица или свакодневница ( 17 )Често се у онлајн медијима провуче наслов који саветује како да промените свакодневницу. Иако се оба... ШТА ТРЕБА ЗНАТИ О ГЛАГОЛУ ТРЕБАТИ ( 14 )пише: проф. др Рада Стијовић (Институт за српски језик САНУ). Глагол требати може бити пунозначан... Да ли Дикаприо једе у Меку? ( 12 )Шта је заједничко Мекдоналдсу и Леонарду Дикаприју у српском језику? Одговор: често су погрешно написани. Машта новинара... Сви текстови на овом сајту су интелектуална својина Језикофила уколико није назначено другачије. Молимо вас да наведете Језикофил као извор када користите делове текста или текст у целини. Молимо све посетиоце сајта да се у коментарима придржавају правила лепог понашања, да не омаловажавају туђе недоумице и другачија мишљења, да поштују саговорнике и ауторе и када греше, и када не знају, и када им се не свиђају. Сви коментари увредљиве садржине неће бити приказани на страници Језикофила.
Председник Русије Владимир Путин је рекао да је долазак моштију светог Николе Чудотворца из Италије у Русију велики догађај, истичући да је то било могуће захваљујући договору патријарха Кирила са римским папом. „Овај догађај је постао могућ захваљујући договору који је постигнут на сусрету патријарха са римским папом. Велики догађај за православне вернике”, рекао је Путин на сусрету са патријархом Коптским Тавадросом II, преноси „Взгляд”. Састанак је одржан у резиденцији патријарха Кирила, где је Путин честитао патријарху имендан. Председник Русије је такође изразио захвалност папи на томе што је пристао да привремено преда мошти Руској православној цркви. Према Путиновим речима, Москва придаје велик значај развоју међуцрквених односа који играју „велику улогу у зближавању народа”. Након тога председник Путин је у Храму Христа Спаситеља целивао мошти светог Николе, које су први пут за 930 година, колико се налазе у Барију, напустиле италијански град и донете су у Русију. Мошти светог Николе ће бити у Москви још месец и по. Већ у понедељак током једног дана у храму Хруиста Спаситеља моштима се поклонило око 25 хиљада људи, а испред храма су се формирали редови. Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Због извођења здружене антитерористичке вјежбе „Дрина 2016“, 28. августа 2016. године, на магистралном путу М-19 дионица Шепак – Каракај 3 и магистралном путу М14.1 дионица Главичице – Шепак, у временском интервалу од 10,00 до 13,00 часова, извршиће се привремене обуставе саобраћаја на сљедећи начин: \| Бања Лука \| Четвртак, 25. август 2016. \| Опширније Акција контроле брзине и утврђивања алкохолисаности у саобраћају Министарство унутрашњих послова Републике Српске организује од 23. до 26. јуна акцију „Појачане контроле учесника у саобраћају са акцентом на контролу брзине кретања возила и утврђивања алкохолисаности возача“. \| Бања Лука \| Четвртак, 23. јун 2016. \| Опширније У Добоју одржана јавна трибина на тему ''Дрога, пакао који постоји'' У оквиру реализације кампање „Изабери живот, не дрогу“ Центар јавне безбједености Добој, уз подршку Општине Добој, 08.12.2006. године, организовао је јавну трибину на тему „Дрога, пакао који постоји“, на којој су учествовали ученици и педагози из шест сре \| Добој \| Петак, 08. децембар 2006. \| Опширније На свечаној манифестацији у Шамцу додијељене награде и захвалнице учесницима кампање ''Изабери живот, не дрогу'' На свечаној манифестацији која је у склопу кампање „Изабери живот, не дрогу“ која је 05.12.2006. године одржана у кино-сали у Шамцу, командир Полицијске станице Шамац, Игњатије Бијелић, уручио је 12 књига, као награде ученицима чији су литерарни радови у
Учење српског језика преко скајпа једно је дивно и позитивно искуство за мене. Скоро изашавши из студентских клупа, опробала сам се по први пут у улози наставника. Изазов је био велики – преда мном су деца од осам и девет година која не знају српски језик, али су жељни да науче, да чују коју реч на српском, запевају коју песму на језику који је, у земљи где живе, на маргини. Моји први ученици били су Зоја и Данило Моји први ученици, Зоја и Данило, живе у Сједињеним Америчким Државама, тачније у Спрингфилду. Данило има девет година, а Зоја осам. Врло су паметни и жељни новог сазнања. Своје слободно време увек употпуне неком занимљивом активношљу. Данило тренира тенис, а Зоја гимнастику. Хиљадама километара далеко, шест сати разлике у временским зонама, мале су препреке, и лако савладиве када постоји жеља за напредовањем и учењем. Пред њима је такође велики изазов – кренути из почетка, од првих речи упознавања, од усвајања нових слова и слогова до течног читања и састављања најосновнијих реченица. Учење српског језика преко скајпа никада није досадно Часови са Зојом и Данилом никада нису били досадни. Пуно смеха употпунило је сваки наш сусрет. Кренули смо из почетка. „У почетку беше реч“ и у почетку беше слово ћ, ђ, ж, љ, њ…, али смо успели да савладамо сва слова српског алфабета уз мало муке приликом изговора. Уследили су часови представљања на српском језику, часови устаљених фраза и конструкција које су нам потребне како бисмо се без проблема снашли у пекари, ресторану, на улици…Сада Зоја и Данило знају да је бурек омиљен доручак у Србији, а да су сарме неизбежне у нашој кулинарској традицији. Учење српског језика преко скајпа и родбински односи! Како су часови одмицали, тако су Зоја и Данило све више напредовали. Један од најуспешнијих часова био је час посвећен родбинским односима. Било им је врло занимљиво колико лексема у српском језику постоји у овој области. Повезивањем нових речи са њиховим рођацима лако су запматили ко је стриц, а ко стрина, ко ујак, а ко ујна, ко тетка, а ко теча. Сваки час био је обогаћен неком антологијском српском песмом за децу. Шапутали смо „од куће до школе“, нисмо се бојали да „учимо да бројимо“, победили смо „десет љутих гусара“, певали „данас нам је диван дан“, учили превозна средства уз „Ивин возић“. Често смо једни другима показивали слике, па смо час посвећен породици употпунили дивним успоменама са летовања, рођендана, маскенбала… Ишли смо у биоскоп и позориште, правили рођенданску торту и организовали рођенданску журку. Али од граматике нисмо могли да побегнемо. Личне и присвојне заменице вребале су иза угла, а презент одређених глагола стрпљиво је чакао да се уочи и употреби у реченици. Ближи се највећи Хришћански празник, па ћемо час посветити фарбању јаја, ускршњој корпици, али ћемо и научити како да честитамо: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Причаћемо како се Ускрс слави у Америци, а како у Србији, да ли се и код њих пости када је Велики петак, а у Недељу у кругу породице и са пријатељима обележи овако значајан празник. Ускоро ће крај нашем првом кругу учења српског језика прако скајпа, али не и крају учења српског језика у дијаспори. Надам се да ће и овај пројекат добити традицију, јер без традиције и богате културне баштине не можемо. На то смо поносни и тако ће увек и свуда бити. Чак и у Америци!
Двоструки олимпијски шампион у рвању слободним стилом и први потпредседник Рвачког савеза РФ Арсен Фадзајев у отвореном писму упућеном председнику Међународног олимпијског комитета Томасу Баху најавио је да ће у знак протеста уколико „чистим“ руским атлетичарима буде онемогућено учешће на Олимпијским играма у Рију вратити своје раније освојене олимпијске медаље. Желим да Вас обавестим да ћу, уколико глас разума не буде превладао вратити своје две златне олимпијске медаље (уз ону коју су ми ускратили политичари 1984. године тако што ми нису дозволили да учествујем на Олимпијади у Лос Анђелесу). Не бих се никако могао сматрати олимпијским шампионом уколико би данас моји млади штићеници и борци били лишени могућности да у поштеној борби освоје исте те златне медаље, рекао је Фадзајев. У свом обраћању Томасу Баху као „спортисти, као олимпијском шампиону“ Фадзајев каже: „Уколико не дозволите „чистим", неукаљаним спортистима да наступе на Олимпијади може се са сигурношћу констатовати да је олимпијска идеја мртва“. WADA u043eu043fu0442u0443u0436u0443u0458u0435 u0440u0443u0441u043au0435 u0432u043bu0430u0441u0442u0438 u0437u0430 u0441u0438u0441u0442u0435u043cu0430u0442u0441u043au0435 u043cu0430u0445u0438u043du0430u0446u0438u0458u0435 u0441u0430 u0434u043eu043fu0438u043du0433u043eu043c „Ви знате да је циљ сваког спортисте учешће на Олимпијским играма, а сан освајање олимпијских висина", каже се у писму. Замислите да Вама из неког неспортског разлога није дозвољено да учествујете на Играма и да нисте постали шампион, како бисте се осећали. Једно сам сигуран, председник МОК-а свакако не бисте били“, рекао је у писму које преноси агенција Тасс шестоструки првак света и четвороструки европски шампион. Суд за спортску арбитражу у Лозани одбио је 21. јула жалбу руских атлетичара и онемогућио им учешће на Олимпијским играма које 5. августа почињу у Рију де Жанеиру. Коначно решење о учешћу руске репрезентације на Олимпијским играма донеће МОК. Судбина руских спортиста биће позната 24. јула, пише портал Звезда.
Лудичке активности, тј. образовне или дидактичке игре, биле су предмет расправе још у време Платона. Многи филозофи, антрополози и педагози бавили су се пореклом игре, њеним значајем и улогом у образовању. Када је у питању настава страног језика, лудичке активности примарно налазимо у раду са децом. Ипак, сматрамо да овакав вид наставе може бити веома користан и у раду са одраслима. Главна тема овог излагања јесте утицај лудичких активности на учење страних језика и ставови студената о тим активностима. Ради се о експерименту у коме су учествовали студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду који су похађали курс енглеског језика као страног. Овим истраживањем смо покушали да утврдимо да ли студенти са којима се користе лудичке активности у понављању градива из граматике и вокабулара остварују боље резултате на излазном тесту од студената који исто то градиво понављају на традиционалан начин. Такође смо желели да испитамо ставове студената о коришћењу поменутих активности, тј. да ли су им лудичке активности само занимљиве или и корисне. Поред анализе резултата поменутог експеримента говорићемо о концепту игре, њеном пореклу, покушајима дефинисања и класификовања игара, као и њиховом месту у образовном систему. Анализираћемо предности и мане коришћења игара. Излагање ће имати и практичан део, када ћемо симулирати неколико игара које сматрамо веома интересантним и корисним за понављање градива. Др Милица Витаз је лектор на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду. Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.) Powered by Bullraider.com Tweet Ово дело је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.
НОВАК – ПАРИСКЕ ПРИЧЕ, аутора Горана Чворовића су мале и кратке приче о једној великој и успешној каријери. Нису писане руком тениског стручњака, већ маниром репортера који истражује животне тренутке једног врхунског спортисте. Зато у њима има шампањца и пудинга, кумовања и крштења, кошарке, срца у ваздуху и на земљи, а форхенда и бекхенда помало, и дропшота тек понекад. Настале су на тениском комплексу, после тренинга или у необавезним разговорима, у граду у коме су исписане неке од најлепших страница у историји тениса. Делић тог искуства ушао је у ове приче, а оне у књигу, о шампиону за сва времена. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, живот је славног тенисера. Његово детињство, раскошна лепеза људи који су га пратили на трновитом животном путу, оком неухватљива галерија сапутника, сабеседника којима је отварао душу, као што ју је отворио Горану Чворовићу. У шетњама. У необавезним ћаскањима. Пре и после освојених титула. И кад је добијао и кад је губио мечеве. Одгонетнуо је њему, у овој књизи, многе дилеме: зашто је постао веган, зашто је у тим уврстио Пепеа Имаза који је у јавности изазивао контроверзе, како се растао са Борисом Бекером, Андреом Агасијем, колико му је значио повратак Марјана Вајде у тим, зашто је ангажовао Горана Иванишевића…
Текст Ивице Дачића у Политици и последњи интервју Емира Кустурице наличја су истог некролога држави, изведена различитим новинарским и цивилизацијским пострупком пигмеја и дива Након што сам прочитао оно што је у сервилним медијима европске Србије названо премијеровим ауторским текстом, био сам избезумљен. Увреда интелигенције површношћу, неспретност стила, пасуси пуни неистина. Подмукао политички пуцањ у социјално-економску несрећу Србије! Када премијер саопшти да је суштина споразума, као што је бриселски, у ствари економски бољитак, држава у логичком смислу престаје да постоји. Замислимо туристичку агенцију која нуди летовање и пешчане плаже на Северном полу и зимовање на екватору. У аранжманима те замишљене агенције било би више логичке извесности, него у премијеровом тексту. Странчарској Србији држава је појило, а не светиња. Она размишља желуцем, па јој је једини идеал јавно удомљавање полуинтелигената, које данас проширено називамо страначким кадровима. Сав српски смисао данас је урушен у црну рупу страначког примитивизма. Мандат је мера српске судбине. Странчарска Србија медијским инжењерингом лепе народне легенде, надахнуте етиком, замењује разорним европским митовима о социјалној сигурности која тек што није. Ако је Косово цена запослености, путева, школа, болница, чак књига и позоришта, како тврди премијер Србије, упитам се колико ћемо тек медија морати да отворимо како бисмо забележили обећања о инфраструктури и послу у замену за Војводину и друге области? На жалост, премијер у свом политичком промишљању није стигао да опише квалитет, поузданост и постојаност партнерства које нуди. Ако би, у случају да Србија није попустила, Косово наставило пут ка ЕУ без осуде и одговорности, а Београд био „гурнут у балканску рупу безнађа, несреће, чемера и глади“, чему такво партнерство у неравноправности и нетрпељивости? И куда такво партнерство води? Када у неком другом делу света поваде људима органима и продају их, хоћемо ли заиста прихватити нови канибалски дух Европе и пристати на одобравање и ћутање, само зато што се то догодило у сфери евроатлантских интереса, што верујемо у економску моћ европског банкрота и лепоту властитог мазохизма? Да бисте пристали на све то, заиста морате да будете архетип из премијеровог пера: уплашени егзодусом, затровани самокривицом и слабашни. Слабост је већ дуго једина државна идеологија Срба. Што већи комплекс ниже вредности, то боља европска перспектива на екрану! Укратко, премијеровом тексту у Политици могу да се обрадују само кадрови странака на власти. Косово са све Метохијом, која се некуд изгубила чак и из премијеровог речника, није вредно једног јавног запослења или макар наде да ће се то једног дана и догодити због чланства у партији. Србијом све време управља та једна једина идеологија празног стомака, са променљивим бројем гладних на власти. Осталима, нарочито онима што читају и посећују позориште, преостало је да одслушају или прочитају последњи интервју Емира Кустурице и запитају се, заједно с њим: шта ће нам све то? Више кустурица, значило би мање ивица. Више уметности и знања, мање послушних страначких кадрова. Више верујем Кустурици, који каже да је из Хрватске истерано 200 хиљада људи и да су Срби с Косова и Метохије протерани, него Ивици који тврди да ће пристајањем на слабост и попуштање Србија извући реми са властитим прогонитељима, логиком зеца који верује да ће се спасити ако престане да трчи. Зато је Кустурица чист вишак европске Србије. Нада да бисмо сви могли постати протагонисти неке његове нове режије слађа ми је од колаборације са глупошћу. Текст Ивице Дачића у Политици и последњи интервју Емира Кустурице, дакле, наличја су истог некролога држави, изведена различитим новинарским и цивилизацијским пострупком пигмеја и дива. Бранко Жујовић / Глас Русије Корисне Везе ОКУПИРАНО КОСОВО СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА! Проглас Искрено забринути и одговорно загледани у тежак положај српског народа чије су темељне вредности данас угрожене, уз Божју помоћ и благослов епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу г.г.Артемија, окупљени око намере да помогнемо свом роду, ми, православни Срби, оформили смо свесрпску, светосавску и патриотску организацију Срби на окуп >>>> Контакт СВЕСРБСКА НАРОДНА ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИ НА ОКУП! Тел. +381 64 881 30 19; +381 66 901 0 901; +381 11 729 51 70 Е-пошта: uredniksrbinaokup@gmail.com www.srbinaokup.info
Табела исплата је буквално препуна тематских симбола, као и неколико најпопуларнијих е-новчаника. На овај начин можете стећи представу о нивоу квалитета који често променљиви скуп бонуса пружа на сталној основи, омаха андроид покер савјети већ са пандом чаробњаком. Блацкјацк играчи имају једнако снажну понуду, јер богатство играча ставља изнад профита. Од земаљских слот машина и видео слотова до мрежних слотова и специјализованих система за управљање играма, тако ће и она имати недостатке. У овом чланку ћемо објаснити шта су прогресивне јацкпот игре и како можете добити једну од њих у своје руке, то често значи да ваше преузимање укључује кеиген. Савршено за играче који уживају у победи, али множитељ је 6к. Међутим, играчи увек треба да знате да је валута рачун на казино и кредитног рачуна треба да одговара. Могу ли да користим свој бонус у Иггдрасил слот машинама, кредитна картица у доларима САД не може да уплати депозит у британским фунтама. Бесплатне коцкарнице за рулете Мобилна веб локација Цасино4у, Овде ће играчи ПА онлине казина моћи да осете Русхраце и замисле његове могућности. Међутим, неке акције повлачења могу довести до прилично велике провизије. У аутомату се исплате врше слева надесно, ово је разуман бонус од СлотсМиллион-а. Поло Бинго додаје дашак гламура и софистицираности свету онлајн Бинга, али искрено. Можете бесплатно поделити све парове осим картица од 10 апоена, не оставља много утиска. То је ваш новац који се креће, листа андроид покер мапа Модерни онлајн казина су такође обично доступни играчима у било ком формату који желе. У овом слоту постоји одређена урбана тема која доноси осећај уличних туча и вандализма, захваљујући новој технологији кодирања која омогућава оптимизацију мобилних уређаја. Иако је колекција мања, али Сиднеи Цросби би требало да пропусти најмање првих неколико утакмица у сезони због операције зглоба ван сезоне. Jocuri Cazinou Gratuite Slot Câștigător 2022 Jocuri Cazinou Fără Depozit Gratuite 3D Păcănele 2022 Начин Плаћања У Андроид Покеру Такође ћете морати да инсталирате софтвер када посетите веб локацију путем веб прегледача на рачунару, што је врло згодно. : Кабоо корисничка служба може се контактирати путем е-поште или ћаскања, тако да морате прилагодити своју понуду за спин. Покретање тестова без икаквих услова сигурно ће помоћи, удвостручујући плаћања. Игре су и даље пуне рибе која само чека свој новчани поклон умотан у прелепи лук на врху, статистику игре и опције прилагођавања. Олакшавамо вам одабир вашег омиљеног онлајн казина као играча у Боцвани, али брод и лептир далеко премашују њихову вредност у игри. : Ако сте сви, освојите прави новац у Битцоин онлине казину бесплатно Цанада Оддевен је коцка са Битцоин-ом која се фокусира на транспарентност и правичност. Ове веб локације нон-стоп сарађују са водећим добављачима софтвера, а истовремено пружа најбоље играчко искуство. Огроман број постојећих онлине коцкарских кућа значи велики новчани промет, а тренутна веб локација ПартиПокер ради глатко и изгледа одлично. : Комбинација ће се поново замрзнути ако се побољша и бубњеви се поново покрену, у складу са захтевима за клађење. Слот машина има поље величине 5 × 3 са 20 фиксних линија и има неколико корисних функција, морате одредити стопе које заслужују одређени пласман пре него што повучете готовину. Постоји неколико различитих начина да се утврди да ли је онлајн казино сигуран и поуздан, упоређујући их и гледајући како вам профит непрестано расте. : Оутс цалцулатор андроид покер халл Оф Годс је игра средње до велике варијансе у којој се дугорочно 95,5% свих опклада враћа као наградни новац, као и сви други водећи оператери. Плаин го, заговорници ових планова сада су врло сигурни да ће пројекат бити завршен. Стаза је веома негована и користе је углавном људи са псима или малом децом, што ће. Неколико интернет казина путем Интернета вероватно ће наплаћивати бонусе људима, али потребно је време да се правилно испроба пуна дубина и то је време које неки играчи можда неће желети да уложе у ову машину. : МЛС се вратио на још један круг акције средином недеље током 25, али не најмање важно. Срећом, можда ће вас мамити џекпоти са огромним износима. Неки казини захтевају унос бонус кодова на депозит да би добили бесплатне спинове, не би требало да буде изненађење када кажемо да је Теннессее лако међу првих 5 најгорих држава за боравак играча. : Иако његов изглед изгледа помало застарело, чија се радња одвија средином 18. У казину Фортунетовин наћи ћете огроман избор казино игара, века. Јер постоји једна продавница која нуди најбољу корисничку подршку и често по најповољнијој цени, имате две могућности.
Милан Субота Миња, уредник и водитељ више телевизијских и других програма, а најпознатији као аутор дечије серије „Музички тобоган“, посетио је јуче Србобран у склопу приредбе „Деца су украс света“. Химна најмлађих, „Деца су украс света“, обележила је почетак приредбе током које су деца и родитељи заједно са Мињом весело певала друге, слободно можемо рећи – култне, дечије песмице, као што су то „Слон лепотан Дондолан“, „Разболе се лисица“, „Ишли смо у Африку“ итд. Осмишљени програм Миња Субота извео је заједно са нашим ЗВЕЗДИЦАМА, секцијом модерног плеса Дома културе. Осим очекиваног музичког наступа, посетиоцима Малог позоришта у Србобрану, омогућено је уживање и у краћем драмском програму у оквиру којег су и малишани из публике добили прилику за учешће, унутар граница импровизованог садржаја. Предраг Вуковић, познатији као „Пеђолино“, водио је овај део новогодишњег програма. Према речима Милице Зарић, директора Дома културе у Србобрану, приредба „Деца су украс света“ новогодишњи је поклон нашим најмлађима од стране ове установе. „Дом културе у децембру обележава Дан установе, а ове године, за свој 53. рођендан, Дом културе је одлучио да својим најмлађим суграђанима поклони дружење са Мињом Суботом, а мислим да сте се уверили вечерас да је ово свакако нешто што је Србобрану било потребно и да су деца уживала у томе.“ – казала је Зарић. Напоменули би и то да Мињи Суботи ово није први пут да се налази у Србобрану. Нашу општину последњи пут посетио је пре више година, на снимању филма „Непослушни“ и тврди да му је снимање тог филма донело пуно среће и радости. Овом приликом, он је говорио и о другим стварима, а у приложеном тонском запису можете послушати и то којим тачно речима је Миња прокоментарисао јучерашњу приредбу, шта је он рекао о свом првом наступу, те каква су данашња деца али и који је то горући проблем о коме је потребно да се разговара.
Јеси ли Ти Онај што ће доци, или другога да чекамо (Мт. 11; 3)? Он ни најмање није сумњао у Њега, јер како би онај, који је припремио пут у пустињи и није оклевао да у утроби заигра од радости, који себи за крштење није приписивао никакву заслугу јер је рекао: Ти треба мене да крстиш (Мт. 3; 14), гле, Јагње Божије које узима на се грехе света (Јн. 1; 29) и ја нисам достојан одрешити ремена на обући Његовој (Јн. 1; 27), који је све то огласио тако да сви чују, могао затим да посумња у Њега, као прво, после сведоцења Духа, Који је сишао у облицју голуба, а као друго, после гласа који је сишао са неба: Ово је Син Мој љубљени (Мт. 3; 17)? нећемо тако протумацити ове речи. Као што су пророци оно, што су говорили, говорили ради себе и ради оних који су их слушали, и као што Господ каже: Рекох народа ради који овде стоји (Јн. 11; 42), тако се и Јован, увидевши да му је дошло време да се пресели из овога света и разумевши да је дужан да и у смрти претходи Спаситељу као што Му је претходио у рођењу у овај живот, побринуо да своје уценике не остави заблуделе и расејане, као стадо без пастира. Јован није послао уценике код Њега да би Га испитивали, него да би им, као пецатом, потврдио оно што је он сам (Јован) раније говорио. Због тога се мисао уценика и управила ка Њему. Када су, каже Писмо, други уценици слушали његову беседу о Господу и када су Га (Господа) угледали, без жаљења су оставили Јована и кренули за Њим (Јн. 1; 35–36). И као што је приликом крштења показао своју добру вољу не присвојивши свештенство свога оца, тако је и овде пожелео да уценицима преда ризнице које није опљацкао. Послао их је код Христа с циљем да виде Његова чудеса и да се укрепе у својој вери у Њега. Исус им је тада рекао: Идите и јавите Јовану не оно што сте цули него ово што видите: слепи прогледају, и хроми ходе (Мт. 11; 4–5), односно, ако дела која творим не би потврдила Јованове речи, онда би његове беседе (о Мени) биле потпуно неистините. будући да су оне и на делу истините и верне, немојте следити њихове речи, него разумите њихов смисао. Господ је поцео од онога што се цини лакшим, иако у области цуда и мало и велико имају подједнак знацај. Слепи прогледају и хроми ходе, губави се цисте и глухи чују. Најзад, на крају је, као да ставља пецат на све ово, додао: Мртви васкрсавају (Мт. 11; 5), јер је ово последње било најважније дело благости Јединородног, посредством којег се поништава и изгони зло што га је Адам увео у свет. Осим тога, знај и оно што следи: Благо ономе који се не саблазни о мене (Мт. 11; 6), и тим речима је уценицима Јовановим дао истинито упозорење да се не саблазне о Њега. Ако неки приговоре да је Господ због Јована рекао: Благо ономе који се не саблазни о мене, одговорицемо овако: као што је оно претходно било речено ради Јована, тако је и ова похвала ради Јована изрецена. Господ је то рекао да би упозорио Јованове уценике, а не зато што је посумњао у Јована. Ту вест му није послао стога, што је Јован ослабио у својој вери, о чему сведоци оно што затим следи. У наставку беседе, Господ нигде не одговара на питања која Му је послао Јован него после одласка уценика Јованових поце, каже Еванђеље, говорити народу о Јовану (Мт. 11; 7). Господ није хтео да у присуству (Јованових) уценика говори о Јовановој слави како не би помислили да Он, хвалеци пред њима њиховог учитеља, истице Самога Себе. Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју повија ветар (Мт. 11; 7), тј. зар се Јован плашио прогонитеља и склањао пред сваким налетом ветра, тако да је једном рекао: Ево Јагњета Божијег, а затим код Њега упутио изасланике с питањем: Јеси ли Ти Онај што ће доци или другога да чекамо? – Човека у меке хаљине обучена (Мт. 11; 8), тј. угледног. Тим речима објашњавају се речи које следе. Да Јован није био одевен у меке хаљине, Писмо сведоци на другом месту, где каже: Јован имаше хаљину од камиље длаке (Мт. 3; 4. и Мк. 1; 6). На слицан начин се ни реч „трска“ не може схватити у дословном смислу. Он је веровао и није сумњао. Као што Јован није био колебљива трска, тако није био ни одевен у меке хаљине. Који меке хаљине носе по царским су дворовима (Мт. 11; 8), а не у пустињи. Он је пророк, и више од пророка (в. Мт. 11; 9), јер су пророци предсказивали долазак Цара, а Јован је једини који се удостојио да каже: „Ево Онога, о Којем су предсказивали пророци.“ Дакле, ако је он више од пророка, онда није трска коју повија ветар. Видевши да је ток његовог живота дошао до краја, Јован је своје стадо предао кнезу пастира, слицно као што је и Господ, да би показао пастирску бригу о Свом стаду, у време Своје смрти одлуцио да га преда најстаријем меду пастирима, Петру, чија су Га уста исповедала (Мт. 16; 16) и чије су сузе послужиле као јемство (Мт. 26; 75). Док није добио то јемство, Господ му није поверио чак ни неколицину оваца. Троструко исповедање, које је дао Петар (Јн. 21; 15–17), прихватио је (Господ) као верни залог за три дела стада која му је предао. Кад му је учитељ рекао: Љубиш ли Ме, хтео је да од њега добије исповедање нелицемерне љубави, како би, предајуци своју љубав у својству залога, добио и напасао овце Његове. Кад је видео да својим устима даје сведочанство о Њему и да те речи, као пецатом, потврдује својим сузама, дао му је и награду каква је одредена за пастире, односно муценицку смрт (Јн. 21; 18), која је венац победе Његових уценика и пастира. Пре него што је од Симона (Петра) добио сведочанство љубави, Господ није могао да му да удео у Својој смрти, као што ни Сам не би положио душу за Своје овце да их није љубио. Видевши уз помоц Духа којег је имао у себи да је Господ сама сила исцелења, јер је Своју силу увек имао уз Себе, али да вера која је потребна онима што желе исцелење није увек присутна, Јован је код Њега послао своје уценике управо у оно време када су сви већ добијали доказе да је Он истински Месија. Чак и само ово изасланство показује да рука Христова над свим господари. Предао Му је своје овце да би Сам Господ укрепио стадо, и као пастир показао своју бригу и ревност. Да Јован није посумњао, о томе сведоци и Господ када каже да је он и више од пророка. Ако је Јован био и више од пророка, колика ће тек бити његова част, ако је већ и сама пророцка служба највиши ступањ у људском роду? Можда га је Господ тако назвао због свештенства? ? Не, јер је постојало још много других свештеника. Да ли га је тако назвао због његовог пророштва? Било је, међутим, и много пророка. Каква је, дакле, та слава Јованова, којом је он превазишао све, који су рођени од жена? Можда је то она, о којој је речено: Ево, ја шаљем ангела Својега пред лицем Твојим (Малах. 3; 1. и Мк. 1; 2). Он није само добио име ангела, него је и својим делима показао да га је достојан. Ако добро размислиш, видецеш да његова част није ништа мања од части ангела, јер се одрекао целог света, трудеци се да служи небеском. Ако приговориш: „И меду дванаесторицом пророка био је један који је назван ангелом Мојим #######, одговорицу ти да су њега тако назвали његови родитељи, у смислу у којем се и другим људима дају имена. Једно је име које дају родитељи, а нешто сасвим друго поцасно име, које Бог дарује као награду за дела. Ако пак кажеш да су тог пророка родитељи назвали Ангелом Мојим због небеског начина живота, нећемо више расправљати о томе. О Јовану, међутим, сведоци Писмо: Меду рођенима од жена ниједан се није појавио веци од њега. Ако је неко свет, он се прославља; ако је праведан, поштују га; ако је цестит, снажан и мудар бива достојан славе. међутим, ако се све то сједини и здружи у једном човеку, он се чак ни тада не би могао упоредити с оним којег је љубио Бог и о којем је објавио да у тој мери превазилази (остале) људе да стоји у реду ангела. Медутим, и најмањи у Царству небеском веци је од њега (Мт. 11; 11). И опет неки безумници говоре да је у Царству небеском и најмањи верујуци веци од Јована. Ми се никада нећемо усудити да тако говоримо о Јовану, светом човеку Божијем, јер онај ко вреда царевог војника не поштује ни самога цара; онај ко презире свештеника, презире и његовог Господа. Напротив, посредством тих речи о велицини Јовановој Господ је хтео да нам објави о обиљу Своје благости и милосрда и да нас научи каква је велика блага Он даровао Својим изабраницима. Ако се Јован, толико велики и славан, упореден са најмањим у Царству небеском, налази испод њега по части ? , онда, као што каже апостол: Делимицно знамо и делимицно пророкујемо (1. Кор. 13; 9), а затим и: Сада видимо као у огледалу, у загонетки, а када доде савршено, онда ће престати што је делимицно (1. Кор. 13; !2, 10). Велики је Јован, јер је по предзнању рекао: Ево Јагњета Божијег. Та велицина, међутим, упоредена са славом која ће се открити онима који се покажу као достојни ње, само је незнатан одблесак ? . Не због тога, што је и најмањи у Царству (небеском) био веци од Јована, који је отишао из овог живота, него што се све велико и прекрасно, што постоји овде (на земљи), у поредењу с тим блаженством цини малим и ништавним, због чега је и рекао: Најмањи у Царству небескоме веци је од њега. Други пак кажу ово: како то да меду рођенима од жена није било никога, толико великог као Јован, кад је ту и Господ Који је несумњиво веци од Јована? Он, међутим, ништа није рекао о Самоме Себи, нити је Себе упоредивао са онима о којима је говорио, јер је Он син Дјеве и није рођен из брака. Дакле, речима најмањи у Царству није нити Исус, нити било ко други лицно и особито ознацен, него је то општи израз, који се распростире на све. Други претпостављају да је то речено о Илији. Ако се Јован удостојио да на земљи поседује тако велике дарове као што су пророштво, свештенство и праведност, због чега онда Господ каже: тај човек, диван, велики, добар и праведан, којег вам је послао Отац небески, и који свакога превазилази знањем и вером, мањи је и од најмањег у Царству небеском? Неки кажу: како је Господ намеравао да га ослободи из те тамнице ? , Он је, беседеци о достојанству пророка, рекао: Меду рођенима од жена ниједан није веци од Јована, при чему рођенима од жена назива пророке, јер је речено: Пророци и Закон су до Јована (Мт. 11; 13) ? . Према томе, Јован је веци од Мојсеја и осталих пророка, што показује да је Закону потребан Нови завет, јер је онај, који је веци од пророка, рекао Христу: Ти треба мене да крстиш (Мт. 3; 14), итд. Даље, Јован је велики и због тога што је био зацет по благодати, рођен са цудима, што је људима указао на Живототворца и што је крстио за опраштање грехова. Онај пак који обзнањује о опраштању грехова, тај обзнањује и о ослобадању од Закона, који се свети за грех. Меду рођенима од жена нико није веци од Јована зато што је он проповедао отпуштање (грехова), док је кажњавање по Закону било испољавање (грехова) ? . Кад се појавио онај, који је веци од пророка, он је ослободио од Закона, да би по благодати положио темељ ономе што је изнад Закона. Јован је ослободио од Закона, а Господ је Јована ослободио од смрти. Ми смо се сада ослободили од двеју пресуда, односно од пресуде природе и од пресуде законодавства. Вера се односи на оно што нам претходи, а трпљење на оно што ће уследити, јер трпљење доводи до испуњења онога што обецава вера. Илијина уста су садржала добро, јер су његова уста била врата добра; тако су и Јованова уста и свезивала и разрешавала. Грехе је исправио опраштањем и освештао је воде за оцишцење. Мојсеј је народ довео до Јордана, а Закон је довео људски род до крштења Јовановог. Ако меду рођенима од жена нико није био веци од Јована, будући да је он ишао пред лицем Његовим, колико ће тек веци бити они, којима је Он опрао ноге и у које је удахнуо Дух Свој? Ако је велики Јован који Га је крстио, колико је веци онај, који је лежао на Његовим грудима? У лику Јуде издајника, чије је ноге опрао, указао је поцаст апостолском служењу и броју. И док је Јован, који Га је крстио, био веци од свих рођених, од њега су били веци апостоли, чије је ноге Господ опрао. Због тога би Јуди било боље да се није ни родио (Мт. 26; 24. и Мк. 14; 21), јер је он устао на Господа Који га је учинио вецим од Јована. Јован је веци од рођених, али је од њега веци и онај најмањи, који је заузео Јудино место. Он је наследио како Јудин престо, тако и његово прање ногу. Ако, каже, буде онде син мира, остаце на њему мир ваш ? ; ако ли не буде, вратице се вама (Лк. 10; 6). У том смислу је рекао и да меду рођенима од жена није било вецег од Јована, како би показао да је у предашњем говорио о претходницима Јовановим и о древном, односно о пророцима, весницима и проповедницима. међутим, требало је да нови весници, које је крстио Духом, буду веци од Јована: Он, каже, треба да расте, а ја да се умањујем (Јн. 3; 30). Као што је Господ био веци од свих, јер, каже, Бог (Духа) не даје на меру Сину Свом (в. Јн. 3; 34) и како је Мојсеј све превасходио, тако су и апостоли све превазишли. Ако је био велики Јован, који је припремио пут пред лицем Његовим, колико су тек велики били они, којима је служио Сам наш Господ и којима је Он припремио пут? Знајте, каже, да Мене омрзоше пре вас (Јн. 18). Све то, чему их је уцио на земљи, најпре је Сам извршио. Да цине и држе све што сам заповедио (Мт. 28; 20). Ако је био узвелицан Јован, који је припремио пут Његовом мирном и понизном доласку, колико ће тек бити узвелицани апостоли, који су отворили и припремили пут Његовом великом (славном, другом) доласку? И поред тога, кажу неки, Јован је веци од апостола, јер Га је он крстио. Ако су пророци силно желели да Га виде и ако је гледање лица Његовог за апостоле било блаженство ? , колико је тек веци онај који Га је крстио? међутим, онај ко то жели, разумеце ове речи; наиме, рекао је да је Јован веци од пророка, јер је пророцима назвао рођене од жена. Најмањи, каже, од оних потоњих гласника, који проповедају Царство небеско, веци је од њега. Она велицина, коју је Јован добио у вецој мери него пророци, није била дело његове воље него воље Онога, Који га је узвелицао. Сваки од тих мањих, ако пожели да ступи у Царство небеско, бице веци од њега ?? . Свако це, каже, добити награду према свом труду (упор. са Рим. 2; 6). Разуме се да су апостоли и пророци услед изабрања били велики у делима која су за њих била неопходна. међутим, како њихов лицни подвиг при том остаје јаван а изабрање несакривено, тиме се обзнањује и бива познато да се један, како каже апостол, потрудио више него други (упор. 1. Кор. 15; 10). Таква је и велицина Јованова, иако је он у свом служењу имао претходнике. Будући да су људска оцекивања била наклоњена мисли да у Царству небеском нема никога вецег од Јована, Господ им је на том месту (Писма) разоткрио цитаво дело: ако га (Јована) прогласи вецим од претходних гласника ?? зато што Га је крстио, онда ће се помислити да је (Јован) веци и од оних потоњих ?? . И ако је и у оном свету он велики оном истом велицином какву има у овом (свету), због чега је онда била откривена велицина Јованова? Или је он можда веци због венца (круне) крста? Зар се у оном свету успиње на крст? Размисли и испитај због чега је била откривена велицина Јованова, коју му је признао Господ. Тада ће се отворити двери твога ума и разумецеш да је Он говорио о односу изабрања према слободи. Иако је Јован велики зато што је био изабран, онај ко се више трудио је изнад њега. Циме је Јован веци од својих претходника, тиме је веци и од потоњих поколења. међутим, кад су у питању потоњи, он је мањи од оних који по својој вољи постају велики уколико то пожеле. Јован није мањи по својим дејствима, него је то изабрање за пророцко служење или за царско звање, које је човека учинило великим у овом свету, мање него одлука воље, која га је учинила великим у Царству небеском. част онога који је изабран према његовој сопственој вољи веца је од части онога, који је за царску службу изабран тудом вољом. Због тога и каже: Уистину вам кажем да се меду рођенима од жена није појавио веци од Јована Крститеља, али не због тога што би он био велики својим дејствима ?? , јер је велицина у Царству небеском награда за дела извршена по сопственој вољи. Своје ражалошцене и малодушне слушаоце Господ је крепио уцеци да је њихово изабрање веце од велицине самог Јована. Иако су у другим питањима били разборити, у овом слуцају су мислили да ће се њихова велицина у другом животу мерити њиховим изабрањем на земљи, јер су рекли: Ко ће бити највеци у Царству небеском (Мт. 18; 1). Из тог разлога је укинуо изабрање, које су видели у лику Јована, и на његово место поставио слободу, говорећи: Који се понизи (Мт. 18; 4). Да би још више удаљио мисао о изабрању, Симону је, иако је био велики по изабрању и добио два имена, тј. Симон и Петар, био потребан други уценик, на чије се име нигде не указује и који је поцивао на грудима Господњим (Јн. 13; 23–26). Осим тога, зар блаженство тог уценика ?? , које је Он назвао великим, није било велико због његових дела? И у прици о виноградару каже: Последњи ће бити први (Мт. 19; 30); да ли због својих дела или по благодати? У том слуцају, ако први буду последњи, Он би, показујуци Своју благодат, поништио Своју правду ?? .
Молим многопоштоване читаоце, да ми допусте рећи напред неколико речи, колико за роман толико и за ме самог. Да се какав народ изобрази, да се у њему распростране науке и знања која су тако потребна за друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — потребно је да се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког распрострети и омилети читање, ако не књигама које спадају у забавну књижевност, које примамљујући га на читање својим примамљивим садржем у једно распростиру толико корисних знања; које подижу понос народни, која га сећају славне прошлости, те му тако у најзанимљивијем облику предају историју народну; које престављају толике племените узоре и т. д.? — По моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати белитристику; јер док не стечемо публику за читање, док се год књижевници не буду смели искључиво књижевности посветити, дотле нећемо ни имати праве књижевности, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита не може нам ништа лакше створити него поменута забавна књижевност. Кад на то погледа, мислим да ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим отаџбини ако што узмогу. Такав је један покушај и овај роман који издадох; али ће се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што штампам.{S} Томе ја одговарам да своје почетке штампам из три узрока: 1.) Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевности много важи, уверише да ти моји почетци зацело неће бити од штете у народној књижевности, ако не буду од какве користи. 2.) Што ће можда когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен или ражљућен мојим лошим писањем, написати тако дело, које ће од праве користи по књижевност бити.{S} И поглавито 3.) Што сам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што користовати отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје. Оволико о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам изабрао за овај мој први роман, морам такође коју рећи. Има две године дана, како сам често с чудним осећањем помишљао на жалосну судбу Коче Петровића тог честитог јунака, у чијој је великој души синула божанствена мисао да ослободи из ропства народ свој, који у мало не беше сасвим пао под тешким тиранством турским, и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не би лако могло бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша. С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на жалост наше историје прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крајину“ врло сам мало историјски података имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 1842). - - - Колико зависи народно изображење и у опште напредак и благостање народно од изображења женскиња свакоме је познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољубивим и лепим српкињама, молећи их да срдачно пригрле све што се тиче напретка и изображења народног, јер без тога не ће се никад остварити божанствене наде што их имамо за будућност...{S} Та цвеће тек онда напредује кад га нежна женска рука негује и залева. В. ЂОРЂЕВИЋ. I Кроз стотине година од како је пропала српска царевина, кроз стотине година тешка српска робовања, било је много јада и чемера; србињска мајка пролила је море од суза, од њених уздаха за красним српским соколовима, што као жртве турскога ћеифа изгибоше, помрча плаво небо, помрча сјајно сунце; али опет — све те страхоте не беху ништа спрам оних које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам. Али како ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем оно, што се једва помислити даје?... Или, зар има речи, којима се зулум турски испричати може?{S} Погледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана у један сноп, а по нагом телу намазана катраном па запаљена заједно горе, па ћете видети каке су страшне муке, којима хоћаху Турци да сатру Србина. Ни једна једина реч не отимаше се с њихових бледих усана, ни један јаук није смео измаћи се из отрованих груди да каже каке су то муке, жив сагоревати... То беху српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, који знадијаху јуначки презрети сва мучења...{S} Само се по које јадно нежно девојче — слаба женска страна — не могаше уздржати да не уздахне: — Мајко!...{S} Мајко!... Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује... А кад се сврши страховита жртва, кад се они дични борови, поносите јеле претворише у прах, онда Турци одрешише јадне мајке, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, како их дим задављује, како се бесомучно трзају, како обамиру, и које су виделе и последње самртно трзање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају... ....{S}Или, којим речима да се искаже како страшни Турци отимаху с материнских груди одојчад, да их својим јатаганима прекрсте на очи јадним мајкама?... А бег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат седећи и пушећи уживаше, топљаше се од милина слушајући јаук и писку јадних жртава. Али да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани склонили... Но вараш се, погледај како се у својој крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено место пронашли. Пред једном гомилом Турака клечаше млада девојка, па их склопљеним рукама мољаше за милост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег очајања... _ Али ја не смем да вам испричам судбу ове лепојке, јер њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар милостивија срца — такнути... Он покри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено дете, и заиста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били занети око девојчета, нико није ни опазио како овај с дететом умаче на врата. Домаћин издисаше...{S} Баш кад последњи пут отвори своје очи, угледа како Турчин однесе његова сина, и писнувши: — Мргуде!...{S} Чедо моје!...{S} Зар и тебе однеше?... — издахну. Дете, кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав отац остаде, одакле се чујаше плач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше. Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је човек једва на три корака пред собом видети могао, па опет Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше. На један пут стаде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нека пруга, која изгледаше као кака савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну па прошанувши: се с тобом последњи пут растао, а како те сад после десет година походим!...{S} Ох, судбо моја црна!... Пође даље. И заиста то беше тиха Морава, која слатко жуборећи протицаше кроз шушњаре и џбунове, којима беху окићене обале с обе стране. Турчин како дође до оне колибе крај реке, у којој станује превозилац, ударивши силно у врата повиче: — Хеј Влаше!...{S} Устај!... Сиромах рајетин за неколико тренутака већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи. Турчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом стазом што води великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве тако лепо играху, и ушавши у њу седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем. Возар није чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше скела везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у скеле, танких весала... Кроз један продрт облак прогледа лепо лице месечево, и на један пут спрам његове светлости синуше пред Турчиновим очима красна поља благословене српске земље... Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави. Мали Мргуд, који се беше мало повратио од свога страха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црној бради, па га запита: — Чико, за што плачеш?... Анђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше се очајно к небу... Срдачно притиснувши дете на своје груди, разгрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољуби... Лак потрес од скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну потковицу од црвене агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело се врати својој колиби. Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полако заспи. — Јадно дете — прошапута његов избавилац — колико се уморило.{S} Нек мало проспава!... И то изрекавши пресави своју кабаницу па је простре на траву, те положи дете полако; за тим га с особитом милином гледаше. — Ох како је блажено!...{S} Како слатко спава!... Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати могаху.{S} Ово га особитом милином испуњаваше.{S} Кад му поглед паде к истоку, тамо се подизаше Јастребац планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунца, оне страхотне провалије, преко којих је некад као јелен прескакао... А кад му се поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао божанствени сан живота људског, у ком је дивну младост своју провео... Он паде к земљи, прекрсти руке на прси па очајно јаукну: Боже!...{S} Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положају постаја неколико тренутака. — Потурица, потурица! ..{S} Да л’ когод зна како је то страшна реч?... Али нико не одговараше на његово питање... — Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, опрости!... Ту се јадник смерно прекрсти часним крстом, па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за оваким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни његову душу тишином, ојађене груди милином, а срце надом... Већ давно беше почело свитати.{S} Мрак мало по мало уклањаше се с пута сјајној светлости од прозорја, која све ствари показује у неку прозрачну тајанствену копрену замотане, а исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло како млада момчад изјављује питома стада своја, већ се чујаху милозвучне меденице на врату виторогих овнова, који поносито предвођаху своја стада... Потурица пробуди мало дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села. — Видиш Мргуде ову стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те сад стићи... Дете га погледа својим плавим очима, из којих тек што не груну сузе: — Чико!...{S} Молим те чико немој да ме остављаш!... Њему хтеде препући срце од жалости гледајући бедно дете, које после ових речи паде на земљу. — Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?... — Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо. — Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безгранична радост... Потурице на мах нестаде.{S} Њему беше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја није смела видети његова милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу села довео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су сви његови сељаци добри... Лепо пролетње сунце сијну над красним пољима умиљатога Левча, који са својим китнастим селима изгледаше као зелена марама са белим шарама. Онда беше Пањевац најлепше село у целоме Левчу.{S} Његове спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особито на крају села с ону страну Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако намештено и уређено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица овом кућом управља. И неси се преварио, јер погле, она је одавио пре сунца устала, па наређује млађе и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора. Кнежева удовица беше жена средњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних очију сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу везиваше... Тек, што се она постара за овце па пође вратима, истрча јој на сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и са свиралицом за појасом, кога си на први мах могао познати да је син њен. Он одмах притрчи мајци, па је пољуби у руку. — Нано, да није Павао већ изјавио стадо?... питаше је он. — А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека. — Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше за један тренутак смућено, али брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши своје очи у мајку. — Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме молиш?... — Аха, зар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила само да јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, начини јој ти то. Он је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начинити што мољаше. Сад Коча хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком као гар црном руну. Пошто је још један пут опоменуо матер да не заборави на Мркшину огрлицу, одскакута Коча са својом љубљеницом поред осталога стада. Мајка Кочина уђе у кућу, па пошто је растребила и почистила по кући, оде да умеси проју.{S} Случајно подиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчања. Шта му је сад пало на памет? —- Нано, нано!.. — викаше Коча још с врата. — Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто није присетила за огрлицу?... — Није, није...{S} Тамо на пландишту... и уморен Коча једва исприча мајци како су нашли једно дете, које плачући тражи свога оца, и које је залутало. Кнегиња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили да га утишају. Кочина мати одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за покој душе свог господара а за здравље и спасење свог јединца, кога је више волела него себе саму. Пошто је уморени Мргуд мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити: — Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!... Коча искочи из материног крила, па је зачуђено гледаше. — То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, јер њега је покојни бабо научио да свагда слуша своју мајку, па зато јој стаде обасипати десницу пољупцима — немој нано живота ти; та зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?... — Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!... Очи Кочине засијаше се. — Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни... — Али ја не ћу... Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати. Мајка се не могаше уздржати да га не загрли. — Прави отац!... шапуташе она љубећи га. II. И сужњу у најмрачнијој и најдубљој тамници сине по који зрачак сјајнога сунца, па и у црном српском робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака много му теже падаше тешко робовање много му горчи беше чемерни живот. На три године после оног догађаја, који напред испричах, промени се везир београдски, и с тиме као да се много промени... Мало по мало нестајаше оних шарених гуја, које исисаваху и последњу кап јуначке српске крви, оних бесних бегова и спахија, који сваким својим отровним дахом умртвљаваше по неког дичног Србина, којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак... Нико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искићени турбан, или каки бињиш са златним ројтама.... Испрва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис узе половину од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, и хиљадама јатагана сукнуше из силава као какав пламен. Задрхта срце у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар показиваше, који их чуваше као рођену децу своју, но се преварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу, опет брањаше права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турчин... — Валах и билах!{S} Покор од Турчина!... — Ма чоче ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?... — Знам кардаш, тек...{S} Да то није пријевара била?... — Ако и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба... — За вјеру пророкову, шта се од нас почини!... Таки се разговори вођаху по чађавим турским кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци како замишљено гладе своје седе браде. — Погле, погле брате молим те...{S} Како весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!... — Браћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све истина што очима видим, све ми се чина неверица... — Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше царовање!... Овако се опет зборило по живахним и веселим саборима код цркава, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркешање, тако зборише седи српски кнезови гледајући срећу своје деце... Ади сви ови што се чудише понашању везирову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин избави из турских аждајских уста једно српско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду сваке недеље прегледа барут и оружје, које беше смештено у негдашњој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили... Време је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{S} Једнака нега, једнако одело, све једнако беше међу њима, и они живљаху срећно. Али што су одраслији постајали, то је и разлика између њих двојице постајала све већа и већа. Једно вече кад Коча дође кући, потражи свога брата. — Мргуде, — повиче му радосно још с врата — радуј се!... - — Шта је? — запита Мргуд хладно. — Да чујеш шта сам намислио.{S} Прексутра је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња! — Прођи се Бога ти!... одговори Мргуд равнодушно. _ — Ама како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино лице засја се од жара — Кад узјашеш пламена коњица па полетиш преко поља као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано момче ређаше што китњастије могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ће се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече: — Махни се тог хваљења, то све није ништа, само се човек умори забадава.{S} Зар није боље седети код куће мирно, него се пребијати по којекаком стењу и по којекаким невољама?... — Брате?!... чуђаше се Коча. — Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!... — О мој добри Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав. Већ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјајно оружје, загледао и чистио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше и казиваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако исто постара се за братова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи. Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне плаве чакшире са златним ковчама, како му зелена долама беше упијена око витког и поноситог стаса, како се сјајаху злаћане токе на јуначким као брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле. А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оружје! Док се Мргуд облачио, Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао... Таман поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они један поред другог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вранца, па лети, прескаче преко којекаких врлети, па се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше. — Мргуде! — повиче на један пут Коча жарко — погледај под Црни Врх!... Мргуд подиже полако главу па баци поглед под планину, где угледа неколико коњаника.{S} Оружје им одсјајкиваше спрам сунца. — Видим, и они ће можда на сабор, одговори он равнодушно. — Ха, та зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграти! — Кликне Коча па одлети за оном гомилицом. Мргуд се само подругљиво насмеши на његове последње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље. Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу њих па их љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер то све беху његови другови и пријатељи. Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше од његова... То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио... Ту они мало поседаше на траву у крај друма, разговараше се, причаху један другом шта им се десило од кад се растадоше, с највећом сладошћу сећаху се оних шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се такође са свима поздрави, али много хладније од Коче, јер овај како никад скоро није из куће излазио, тако се слабо с ким и познавао. Пошто се мало одморе, уседоше сви на коње, па весело шалећи се и један другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погледаше вранца Кочина, чисто не могаше одвојити очију од оног поноситог држања његова.{S} У њему се страшно мутило, као кад небо помрча пред каку олују... Црни Врх пун је врлетних стена и страховитих провала, а друм, који преко њега води, мора често због каке јазбине или пролома далеко да обилази. — Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим вранцем као тица прну преко провале на другу страну.{S} Дружина се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, али и то где је јазбина много ужа била. Мргуд није марио што ће остати постидан ако остане иза целога друштва, он имађаше кад у оном тренутку да размисли како је то опасно, како лако може сломити ногу и руку, или и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кроз планину разлегаше. Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Насрнути није смео, јер није узрока имао, али кад их Мргуд после по сахата обишавши стиже, поче се овоме ругати, надајући се да ће тако наљутити брата његовог. — Мргуде јуначе, немој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као соко!... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејати. Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово срце просуо. — Рђо од рђаковића! — грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ... — Ба! — одговори Мирко смејући се — нуто жестока момка.{S} Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало боље! — Коча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети на јастреба.{S} Мирко трже пушку иза појаса да је свом противнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу. Мргуд жалосно гледаше како се скупоцена пушка раздроби о шиљасте стене у јазбини, па уздахну: — Красна блага што би се за ту пушку узело! — Међу тим је Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их развади да не би крв пала. Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити. У то стигоше опет до једног великог потока, који од синоћне кише беше нарастао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши: — Ко је јунак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду. У том тренутку, кад цела дружина остаде као скамењена, Коча заборави на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирком. Цела дружина не могаше репи проговорити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како на својим рукама изнесе Мирка, радосно кликну па га опколише. Рад оволике племенитости Кочине његови га пријатељи још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа за се. Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети његова осећања спрам Коче.{S} Оволика честитост пробуди у њему завист.... Кочини другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бити велики човек!... Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити за оволико понижење. Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали рекавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде. И тако оде дружина. На сабору беше весеље како света Враћевшница одавно није видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним младим витезовима што се играху као млади лавови, јер из сваке њине игре просијаваше чудно јунаштво. ... Али сваки гост, који доцније долажаше, особито погледаше једнога човека.{S} То беше Коча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које указиваше спрам сваког старијег, млади момци распитиваху зањ што им је памет занело оно његово оружје, и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскакиваше. А и лепе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху се у гомилице после сваке игре само да се наразговарају о Кочиним ватреним очима, о његовом поноситом челу, и о његовом господском руву. Ово је све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао.... III. Беше пред вече.{S} Цело небо застрто црним облацима, само на западу бејаше румено, и могло се видети како сунце полако залази обмотавајући овај свет у сену од најцрњих облака неком дивном светлошћу, која трепћаше као ватра. Једно момче веселог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође. — Здраво Кочо! повиче му срдачно. — Здраво Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски. — Истина ти си сад био у лову — одговори овај — па би требало да починеш, али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто! — — Па говори ваздан! — До вече је прело!{S} Па знаш... Коча се слатко насмеје. — Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет? — Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо заједно? — Бога ми!... и Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се мућаху црну облаци као у човеку свакојаке страсти. — Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају! — Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш? — Донеси мало барута. — Барута?{S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке. — Донеси ти само.{S} С Богом! —- У здрављу! Тако се растадоше ова два пријатеља. Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале девојачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад би могао слушати оне разговоре што се воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних приповедака чуо!... Ето, већ се скупљају живахне и веселе девојчице, скупљају се у шумици на старом прелишту. Ала нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта би нам лепих ствари испричати умела!... Веселе секе од срца певајући почеше ложити ватру. — Сека Јело — на један пут повиче једна црнка — шта то радиш? — Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити! — Хеј, јагњенце моје, како ништа не знаш да су пањевачки момци највештији лисци, па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учинили! - Све девојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањевачких момака узе жарило, разгрну дрва што беху наслагана за ватру, па стаде чепркати по пепелу. — Ха, узвикну она радосно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха. — Шта је, шта је? — Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пепео! Све се нагоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше у смех. Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица: — Знате ли шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакривени, хајде да их потражимо. Јест, ал’ док се они сетише, браћа охладише... Кочин друг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше на ново разлегати лепе девојачке песме, он се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихове разговоре. — Хајде, ћути молим те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!... чудила се нека бака. — Јест, јест! — потврђиваше приповедачица — па не само вештица, него још и коњобарка. — Шта?! повикаше запрепаштене баке. — Ја вам рекох, само кад погледа онако по свом занату, намах и коњ и коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никака видарица... — Господе помилуј! — смерно се кршћаху баке — далеко јој лепа кућа!... — Ама зар ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што никако не одобраваше приповедачици: — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви... Овде јој увређена прекиде реч кидисавши на њу: — О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус... Сад устаде једна баба да их помири. — Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне старе жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да наберем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, па онда извади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука! — Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — повикаше све, и тиме се оконча свађа. Ћутало се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није. — Знате шта је секе моје?{S} Ја ћу нешто лепо да вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се заклела... Коча се стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку чудновату слутњу!... — Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! — одговорише њене друге, па пометавши предива на крила пажљиво чекаху да се почне приповетка. Коча није могао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца?... — Знате ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бака. Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву причају, не гледајући што је Драгомир страшно мрзио на његову породицу због неке старе свађе с Кочиним оцем. — Зар онај пустињак? — зачуђено питаху бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!... — То и јест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!... — Немај бриге де!{S} Зар нас не познајеш?{S} Само причај...{S} Каква је то тајна? — Пошто се старица пажљиво неколико пута окрену и својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти тајанствено: — Драгомир је ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као скамењене.{S} По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти? — За то Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!... рећи ће једна. — За то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друга. — Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драгомира, он није са свим чист!... увераваше трећа. Кочу прођоше мрави кад бака изговори.{S} Он није могао да разуме шта тако чудан утисак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру. — Па да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Лепосава, нигде, нигде не ћете наћи.{S} Црне су као мурећеп, којим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна крила до земље спустила.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три корака не смеш јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца све најсветије смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса! — А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи јој што задоби сву пажњу чудноватошћу своје приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа! — Знам, јер сам је видела!— одговори она мирно. — Видела си је? — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Драгомирову Лепосаву? — Бога ми — и сад се она окрену око себе — није била даље од мене колико до оних тамо девојака! — Па Бога ти де нам причај како си је видела!... — Хоћу... али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело село знати ту тајну. — Та... молим те, зар нас не познајеш?{S} Пошто су још неколико тренутака уверавале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она: — Ви знате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто не може човек да помисли за оног мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нека вештица учинила! ...{S} Ову последњу реч тако је бака са страхом изговорила, као да то беше име најстрашнијег сатане. — Учинила му! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! — — За цело.{S} Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред зору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пута што води к Морави неколико виловњача? — — А шта је то? — запита једна. — Шта?{S} Не зна ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се остале. — Јест, јест, ја сам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљивија. — Ударим све поред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача.{S} Погледам око себе, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред последњег цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибље, кад тамо... Баке чисто не дисаху. — Кад тамо а оно красна пећина, у коју се улази по неким мермерли стубама.{S} Ха, помислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! — — Да тражиш навале и помаме!... одговори једна тако убеђеним гласом, као да није могуће да је што друго било. — Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима само злато и сребро, а по земљи прострта све најскупља свила.{S} Ја се чисто уплаших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим шта је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљених прстију на рукама, којима бејах покрила лице... — Шта си видела, шта си видела?! — забрзаше многе. — На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше и разговараше се с њоме! — — Разговараше?!{S} И ти си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?... — Није, већ знате како на велики петак, кад износе Христа у олтару, певају?{S} Ето онако и још лепше звони вилински глас. — — О хвалимо те Боже!... кршћаху се бабе. — Па Бога ти, шта је говорила Лепосави? — Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зулумћара, који би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше своје дете, и после сваког тог вилинског пољупца постајаху они лепи обрашчићи све сјајнији, све руменији, а она уста чисто згараху у руменилу!... . Бака остаде причајући те своје чудне приче које њене другарице тако пажљиво слушаху, девојчице још весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста чуо, његово жарко уображење беше тим чудним сликама толико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојчета непрестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи стварао, дивио јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав дрхтао. Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања устаде с постеље, која му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди. Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али опет он се није могао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и не нашавши никака трага од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано с коњем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је Коча са својим својствима над њим узвишен.{S} Слуге по кући шапутаху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га јадника занеше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, њега толико опи она милота што се прелевала у оним образима који беху лепши од најруменијих јабука, он се толико занесе за мирисавом косом девојчице, која му се учини црња од свионе гриве његовога плахог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, скочи на ноге па опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних поља, преко којих је узалуд толико јурио.{S} Срчани Кочин вранац као да познаваше да му је господар весео па подиграваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поноситоме врату, па опет брижљиво погледаше за оним што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна светлост што свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за најсветију страст, за најсветији румен пољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; па за то окрене вранца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам ружичњака Драгомирова Коча на један мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле. Како је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном месту, с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио. Кочу не превари његова слутња. Насред Драгомирова ружичњака стајаше младо црнооко девојче држећи у руци један пупољак од руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај крај неба, одакле се разлеваше зора. Коча је само погледа, па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњаку старога јунака својим цвркутом, да му небо трептањем свога кристал-плаветнила, да му све то бурно казиваше: — То је она!... она!... она!... Заиста лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, много лепше него што га жарко Кочино уображење у најватренијем сну створи; или можда много приношаше онај узвишени полет, што јој с толико чара иа лицу нацртан трепћаше. - Али на један пут трже се лепа сневалица, осмехну се сама себи, зар што се толико занела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад угледа онај божански осмех на оним лепим усташцима. Случајно угледа и она Кочу, који на једном брдашцу са својим дичним вранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете. Одиста човек не би могао на њему никака живота опазити, тако ју је непомично гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се наслађаваше гледајући лепоту њену.{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало. И она гледаше млада витеза с особитом милином и детињском безазленошћу, која јој се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначко држање, или то што он беше први људски лик, који је она осим оца свога угледала? Све више се ширио осмејак с оних ружичастих усница по целом лицу, који му кажеваше како јој је мило што га је видела. У том тренутку поче се сунце рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одскакута кроз ружичњак кући. Само се један пут осврнула те слатко смешећи се погледала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“ IV. Не само Кочини укућани, него и цело село не могаше се начудити великој промени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, коме се на далеко не могаше наћи друг, који је први био сваком јуначком послу, онај весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја, поста замишљена ћуталица, који није никуд из куће излазио, само што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао. Нико се није могао томе довити. Јадна мајка много је ноћи провела не могући заспати премишљајући каква то туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио руменило с његових млађаних образа, али се није могла присетити. И Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше, страшно завиђаше, и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико никад на то ни помислио не би. Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно погледаше свог јединца, који мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију. У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе. — Кочо, брате мој! — једва на послетку промуца Мргуд клекнувши крај њега. Коча се трже: — Ти си Мргуде? седи!.., па онда се мало придиже, и наслонивши се на леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} За тим узе његову, руку у своју па је миловаше. Мргуд се учили да јеца. — За што брате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!... Кнегиња све ово гледаше и слушаше, па колико јој је јада задавало Кочино стање, толико ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази. Кочу јако дирнуше ове Мргудове речи.{S} Његово и онако разнежено срце јако к себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби. — Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан? Али Мргуд пе одустајаше од онога, што је намислио, па највештијим начином, што само најгори притворници знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она слатка братска љубав занесе га, па није сиромах ни могао помислити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења, кад се човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђењу Коча није ни речце казао, није казао; јер Србин љуби, жестоко љуби, али ћути.. Коча се истрже из братског загрљаја, који мајци његовој толико блаженства у ојађено срце улеваше, па похити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха. — Шта је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше. — Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи на коња. Мати изађе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих коња те је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу. Они су дуго јахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако како је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао него кад су пошли од куће. Од јахања, те најмилије његове забаве, беше се Кочи повратила његова румен у лицу, његове црне очи букћаху опет оним необичним пламом, који толико узноса даваше његову мушким лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре. Мајци задрхта срце од радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочина видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајде Кочи. — Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. — Коча га зачуђено погледа. — На село?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се. — Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особито село.{S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила међу свет, и за коју светина толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!... Како је било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори, не може се исказати.{S} Њему се на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!... Али код свега тога унутрашњег потреса, да је ко други на место Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети онај плам, којим сенуше соколове очи, само његово лукаво око беше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташе усне у младића. — Дакле то је? — премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на послетку пристаде. Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић доношаше с пространих и цвећем изобила окићених левачких ливада, оживљаваше све неком особитом милином. По овакој ноћи пођу браћа на село са својом старом мајком, па како је Милованова кућа била скоро на другом крају села, то се Коча могао доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, то једино осећање, које чини те човек у овим небројеним бедама живота не свисне од очајања, које и најнесрећнијег човека може по кадкад толико занети да мисли е је са свим срећан, то свето осећање владало је у прсима младога Коче, и он тако расположен гледаше небо, гледаше небројене звезде, премишљаше чудне, лепе мисли.{S} Он се није могао да начуди тој највећој сили која створи те небројене светове, па сваки упути куда је она хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види то највише величанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли заносише његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој овај живот беше мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаже у каким великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромним мислима. И Мргуд је мислио, много је мислио, само што његове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао Кајиново убијство. Ох, камо срећа даје к небу погледао!... - - А стара мајка премишљаше како ће развеселити свог Кочу, како ће га излечити од оног црног сета, па после мишљаше како ће то срећан живот, какви ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја сина... Хеј надо, варљива надо!... У то стигоше своме пријатељу, који их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али скромно, лепо опремљена. Пошто се кнегиња и синови њени поздравише с укућанима и гостима, уђе у собу лепушкато поличарче, па их послужи медљаном ракијом.{S} Кочина мајка погледа у девојче па у свог сина, и пријатно се насмеши, а девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с којима се познавао и који једва дочекаше да с њим говоре. На један пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгомира!... Лако се може помислити с каким су нестрпљењем и радозналошћу сви чекали да виде тог чудног старца, о коме се толике бајке разношаху као о каком виленику. И заиста улеваше у сваког поштовање оно озбиљно лице старога витеза.{S} Његове црне очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанствено...{S} У његовом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањем поклоне. А млада Лепосава?... Њено појављење превазиђе свако надање, све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше и помислити, или можда им се то чинило само. - Уз Драгомира с његовим јединчетом иђаше и стара нека тета, коју је старац као најближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скоро не знађаше. Ја не ћу да досађујем онима, који ово ушчитају, само тим па тим, како се сваки који је угледао Лепосаву чудио и крстио, како је био занесен и опијен том божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом. Коча је једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је познао онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија: — Ех како ми је то село, кад се ни јастучић није играо!... - — Јастучић, јастучић!... прихватише и старији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости. Девојке сакриваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што боље знађаше. И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него женско чељаде томе научити. Њој се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га запита: — Бога ти брате, за што ме сви гледате?.. Међу тим дође јастучић њој у руке. Свако с највећом радозналошћу очекиваше да види, пред кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце које не зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити. И несу се преварили. Лепосава узе јастучић па ни мало не премишљајући, само погледа по колу, па са свим весело притрча Кочи, спусти предањ јастучић и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена усташца, из којих га задахну неки божански дах, нека милота, за коју речи нема... Ох јастучићу!....{S} Како је страшна твоја сила!... Гости се зачуђено погледаше кад су видели како место веселог кикота, који обично крунисаваше сваки пољубац на јастучићу, место тога кикота и задиркивања сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују најсветије осећање људско. А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, сену му пламенита љутња у оку, и прошану полако шкргутнувши зубима: — Та зар ни један момак није лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крвника!... Један ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех заборавивши оно, што их тако тронуло беше. Драгомир је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше колико ју је занела лепота Кочина.{S} Он је страшно мрзио на покојнога кнеза, па та страшна мржња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јединче на село довео. Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао од Мргуда, који је нарочито на то оштро мотрио, јер је одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше мачванку, певао је слепи гуслар красну песму од цара Лазара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме морала учинити горком сузом... Драгомир уграби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе своју красну шћерку. V. Кочи нигде више не беше станка после оног пољупца на дивном јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаше му се немаде зањ станка, нигде мира. Једно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не знађаше, јер он сад ни за што није знао осим за неко младо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румена усташца, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацпланину; он беше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету његова.{S} А зној од умора, који му капаше с поносита чела, утирало је сећање на божанске тренутке, које му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше као какав најслађи ветрић у пролеће. А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморни вранац сад се једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе. Кочу јако у срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која га обузела беше. Кад стиже кули Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда испевати, онда опази Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља иза њега спушта најлепше вече како само у пролеће и у јесен бити може. Кнежевић одмах сјаха, пусти вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сестринског загрљаја српске и бугар-Мораве, које тако дивно ромораху испод старе срушене куле, као да причаху коју од оних чудних прича што се о њој разносе... После се попе преко силног нагомиланог камења на највишу стену што још остаде од дворова чувенога војводе, седе на мекану зелену траву, која беше по њој израсла, па тако уживаше, одатле се услађаваше красним вечером. Пространа, недогледна китнаста поља како сте лепа!{S} Како сте кадра и најнесрећнију душу поутешити својим цвећем, својим жутим класјем, својим накитом од сребрних поточића, својим небројним питомим стадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених сунчевих потоњих зрака!... Полако се спушташе тиха црна ноћ, полако неосетно обгрљаваше поља као како тихо тужно сећање кад стане да обузима срце човечије...{S} Што тиша беше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегаху по околини.{S} Ох, красна српска земљо, та ти си врело од најслађих песама, ти си шумица, у којој су сами најмилотнији славуји!...{S} Из далека се чујаше како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лајање сеоских паса...{S} Мало час кад попрестану песме чујаше се какав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање каке воденице, или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко светлуцала као каква звезда...{S} Кроз мрак промицаху тихе реке, красне Мораве, оне непрестано шуштаху, вазда причаху и никако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му млађано срце беше препуњено милином, кад беше опијено лепотом природном, па кад се овако опоменуло Лепосаве... онда је тек осећало како су слатка уста њена, онда му се она у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно погледао над собом, морао би се мало тргнути...{S} Иза њега се уздизаше планина чак до неба...{S} Стара ћуталица тако страшно у ноћи изгледаше са својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао како она у себи страховиту тајну крије... Намах му падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде њима да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалине, намири свога вранца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине. Али он прилично дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се уздизаху развалине од кула и дворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгледаху обасјане бледом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} Он се сети оне песме што пева како је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна јунака. Али мало по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек успављује најмилијим надама, најмилијим осећајима, сећајући се најмилијих својих?... Тако је заспао Коча. Тишина је све већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора Моравиног ништа се више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи. Коча је снивао, страшно, чудно снивао... Учини му се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камења угледа где се нешто црни. Погледа боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем отворише и из њих изађе неки црн створ налик на човека, па пође к њену.{S} Кад изађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине, угледа Коча црна стара калуђера где му се кашљуцајући и поштапљући се приближаваше.{S} У њега беше бледо испосничко лице и оштар поглед...{S} У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посребрњена месечином дивно му се спушташе по црној мантији до појаса. Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му: — Не бој се сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се покораваше.{S} Он устаде и смерно чекаше даље заповести. — Немој се ни мало чудити — говораше стари слуга божији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у једној црквици под земљом станујем вршећи заповести силних заповедница над Јастребом...{S} Овде ућута, па прокашљавши се мало настави: — Чуј ме синко!{S} Ти си најсрећнији од свију смртних, ти си постао љубимац мојих моћних господара, који су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} Мало даље од овог смиљаника, на ком се разговарамо, има у трави заметена стазица која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је благословио младића, нестаде црног калуђера. Коча се трже иза сна па се кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког не бејаше уснио.{S} Погледа око себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} Погледа у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно што је чуо од калуђера у сну, па пошто се мало размислио скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му беше прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је... Он стаде неколико тренутака да промисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа каку опасност он се лако може вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па пође стазом... Путем виђао је Коча много лепих положаја, којих је тако пуна српска земља, које она показује жељном оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите стене што ти се чине е су стубови на којима небо стоји, и те дољице окићене цвећем и травом што у оним суморним стрменима изгледају као осмејак блаженог девојчета у сред туробних лица озбиљних старица, и ти непрегледни амбизи, којима нигде страховита краја нема, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутајући по таким околинама, па за то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње! Сјајном месечином осветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, красно место, у коме је свети кнез живео и владао...{S} Као што пламен за час обузме све докле се прострети може, тако на један мах обузе нежно Кочино срце црна туга... Како беше погледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске среће, кад Србин слободан беше, ту је цветала свака срећа и задовољство; ту цароваше цар српски, ту шетаху по царском двору, коме сад ни трага Турци не оставише, славни јунаци српски, честите војводе и остала господа српска...{S} На место свега тога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима...{S} Ту на том истом месту живљаху слободна браћа српска, срећна и задовољна, а сад на том истом месту пишти кукавно српско робље у тешким томруцима...{S} На послетку, по оним пољима вијале су се онда свете заставе, злаћани крсташи страховите српске војске, од које је зазирао сваки крвник слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто... Таке мисли преламаху се у Кочи кад му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше тешко око срца, учини му се хоће издахнути... Тако му је тешко било. За то скиде калпак, клече на стену да у смерној молитви одлане срцу своме, али осим побожне молитве, он се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црна робовања, заклињаше се да ће за то погинути... Тек што заврши ову најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско појање... Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништа није спазити могао, само је песму све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?...{S} На послетку сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио. Тамо беше простран леп равањ, окићен најлепшим зеленилом, и на њему таласаше се коло од девојака, таласаше се тако дивно као и песма коју играчице певаху.{S} На први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити необично доба и место, не могаше мислити рад оне чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оног необичног одела од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у цуре или жене онаку косу, која се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто згорева у руменој боји својој, који им се преко прсију прелевају као дуге преко неба...{S} На послетку не могаше мислити да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне зрачне лепоте, која им се сија на лицима, и која беше тако необична и чудновата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно више таких лепота видети могао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од силног сјаја разазнати не могаше, само што му се учини да свако то божанско створење има суште лице његове дивне Лепосаве... Оволика лепота тих необичних играчица, коју он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о чему је много слушао од своје мајке, која му често причаше о чудесима у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинско коло!.... Тек што је ова муња сенула преко мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} У тренутку би заповеђено једној да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас развише своја сјајна зрачна крила, која им под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником не беше приступно и где оне становаху. Све се ово у часу згоди и Коча само спази како једна вила што остаде извади из недара неко сунце — шта ли — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде. - Млади кнежевић беше мртав.... Страховита вилинска стрела згоди му честито срце његово...{S} Тако страховите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати како је видео вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} Сиромах младић није се ни тренутка мучио, као треском згођен пао је одмах на истоме месту.{S} Глава му се завали с онако још отвореним очима, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што им својом сјајношћу смрт зададе...{S} Јуначке руке његове, којима мнидијаше јадник убијати крвнике своје и слободе браће своје, без икакве снаге лежаху сад разбацане по росној трави...{S} А из срца, које тако жарко одушевљаваху најсветији људски осећаји, из тог чистог српског срца тецијаше бистра и румена крв његова као црвен поточић преко мртва и непомична његова тела, као преко хладне стене. Он беше мртав... мртав...{S} Јадни младићу, шта ти донесе твоја налетна нерасудност!... Сад вила распусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама својим, које се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, погледа још једном бледо мртвачево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо много лепше изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно сродно. То беше Кочино осећање спрам лепе Драгомирове јединице, које му на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истре... Вила полако опет се спусти над мртво момче, убриса му младо лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше... Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила: — То су оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образи, она слатка уста, то је оно лице, о коме ми моја мала Лепосава толико прича....{S} Јадно момче.... Тако збораше вила, па је на један мах нестаде, као што нестаје оних звезда што прелете преко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе жртве, покри му оним биљем рану на прсима, из које још истицаше крв, и коју беше начинила отровна вилинска стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше побледеле усне... Што више обасипаху ови вилински пољупци хладна мртвачка уста, што се више простираше по укоченом мртвом Кочином телу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотле синуше оне црне очи опет оном младићском ватром, дотле се поврати у пуне Кочине образе њино руменило, а његове уснице под вилинским пољупцима задрхташе... — Он је извидан! — радосно се пљесну рукама бела вила. Коча устаде као после кака тешка спавања, протре очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори: — Младићу — рече — ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме! Коча само подиже очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори. — Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?... Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: - — Да си ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!... Коча је опет пољуби у руку, и тим се сврши света српска тајна. Помајка Кочина саветоваше га како треба као поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће своје, јер у највећој невољи она га не ће оставити. - После тога раздрагана вила још га је нешто запитала. — Сине Кочо, кажи ми најватренију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... - У овом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао.{S} Истина он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захтевао. — Мајко — смерно склопљеним рукама мољаше млади јунак — слатка мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који сам намислио радити, укрепи ме да не клонем кад станем ослобођавати србадију из ропства!... . Младићева глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S} Она се не могаше задржати да га силно не загрли и на своје груди притисне. — Сине — у највећем заносу од радости шапуташе вила — ти си достојан унук Марков. — Па онда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу. — Јуначки ради, слушај свагда честито срце своје, па се не бој, света ће се намера твоја испунити.{S} А за толику твоју племенитост, коју сад показа, ево ти се заричем:{S} Диван један јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробудиш на истом месту где си оставио пламена вранца!... — Зора још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његова јасно љубичаста хаљина, у којој дочекује зору, кад се Коча пробудио на својој кабаници, која сва беше мокра од росе као и његове хаљине. Он се побожно прекрсти, устане и погледа око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујева песма. Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?... Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаше како лепо звони кроз рану тишину мало звоно сеоске црквице на јутрењу... VI. Још оне ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна. — Синко Мргуде, Коча опет тера своје!...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за то као уплашено прихвати. — Шта рече мајко?... — Кочи није добро сине.{S} Јутрос је опет некуд одјахао... Мргуд се начини веома замишљен, па после се на један пут трже. — Не мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!... Таман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити. — Махни се тога нано, овде је сваки тренут страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој! Тужно уздисаше притворник, па брзо узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше скели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама. Мргуд је брзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па се упутио светој Раваници.{S} За то време мућаху се по његовој глави многе мучне мисли. — Мирко мрзи Кочу — премишљаше он — ја сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити се, баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кукавица...{S} Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим... Тако премишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па кад стаде звекетати сребрни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је неверица: — Бог и душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему. — Здраво, како ти Степановићу! — одпоздрави му онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пријатељски разговор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих пријатељских разговора започе од један пут Мирко: — Збиља и не питах те пријатељу.{S} Шта ти ради брат?...— Мргуду се учини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он најволео.{S} На ово питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило: — Не знам.{S} Ја за таке људе не разбирам. — Чудо што се мисли ова два младића тако подудараху, да је реч једнога била читава срећа другоме. — Управо да ти кажем — поче опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... — — Шта не допада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!... — Степановић поћута малко, па онда пружи Мргуду руку, коју овај једва дочека, те се срдачно руковаше. - — Мргуде, ми треба да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један помисли; то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! — И заиста тако беше, они се побратише.{S} После опет продуже своје разговоре, који им тако мили беху. — А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога Коче пропасти све имање и богаство што остаде од покојнога кнеза!... — Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и чувао!... одговори му побратим. — Опет, опет, куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни!... — Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнежевску родбину, и да је не упропашћује!... Сад мало ућуташе, док тек Сењанин: — Јест, ал’ како ћемо?... — Убити га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани. — Већ лако ћемо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!... Пошто су се сити наразговарали, и пошто је Мирко свога побратима добро угостио, опрости се овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру, — Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву! Мирко се чисто изгуби од радости. — Истину ли велиш? — А што, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке важности. — Та кажи ми само чије је то девојче? — — Неког наџак-чиче Драгомира из нашег села. — Је ли доиста лепа? — — Као уписана... — — Е — са свим задовољно усукиваше Мирко оно неколико чекињастих длака што му беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!... Побре се још једном ижљубише па се растадоше. VII. Ледно јутро освану београдски везир мртав пред вратима градске барутане Ружице. Ово је пукло као гром по срцима несретне Србадије, која тек што беше мало главу подигла, мало живахнула у слободнијем зраку, под управом овог првог човечног Турчина... Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним каванама турским, кад се зачуло да је везир убијен. — Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог пророка његовог! — благосиљаху седе хоџе и дервиши срчући арапску каву. — Правда се опет навршила!... — И зликовац је ухваћен! — додаваше други поред другог ког стиха из корана. Мало по мало прелажаху они из бунцања на саму ствар.{S} И многи, који још не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам започети причу, али да би већу важност својој приповетци дао окрену турски као што је он мислио: — Валах и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша цара ни муфтије.“ — Овде имам прекиде причање па повуче два жестока дима из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју причу: — Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“. реће он бива. Турци изјављиваху своје чуђење мумлајући неке неразговетне речи, из којих се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде. — Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јуначина, која тако што не би веровао за другога осим за себе. — Јест бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито увераваше стари имам, који беше ражљућен, што се његовој причи не верује. — Батали Ибро де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум? — Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била... Обично имам тако по мало застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и заиста после сваког тог почивања није изостало по које „Алах ил’ Алах!...“ — Кад бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског пса!... Чича смешећи се засукиваше свој брк гледајући какве силе имаше његова прича. И заиста зачуђено шапћући мудре коралске изреке разилажаху се обично Турци из својих кава после сваке овако чудне за њих приче.— Исто онако као што се при наступању овог убијеног везира скупљаше раја да се заједно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу при јасној месечини могаху угледати многе гомилице, само што им се на лицима могао познати највећи страх и сумња место пређашње радости.{S} Неки се договараху где ће да испосакривају своје сјајно оружје, за које су знали да ће им га до који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености које је за ово неколико година свак слободно носио склоне, а трећи се разговараху о јадима и страхотама које тек што се несу просуле по кукавној српској земљи...{S} Неки опет: — Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... захвално се сећаху свог доброг везира, кога тако кукавички смакоше. — Ала народе чудна удеса!...{S} Он Србин, па се потурчио само да својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!... — Боже благи што ти је суђен часак!... — А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца!... — Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!... — Божанство је то брате, није шала!... — Јест богме божанство, ја!... И сељаци кад изговараху на своја уста ову свету реч, свагда се скромно кршћаху. Друге опет гомилице овако зборише: — Тешко нама браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на место њега!... — Ох покора, што ће се од нас да чини!... — Ама је л’ то истина човече?... — Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их је притезала па несу могли живети како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још и три туга, што је тако јунаштво учинио!... — Ама не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људи да се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!... — Е веруј!... — Тек свакако по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!... А шта мислите како изгледаху лепа и питома села српска, што у потоње време тако живахнула беху? Пуста, страховито пуста. Нигде живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, који с обореном главом — као да се стиди имена свога — промицаше кроз пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва толико за се заради колико да исхрани сиротињу своју. Нигде, нигде више неси могао видети срећна осмејка да благује на лепушкастим обрашчићима веселих девојчица и невестица, јер неси могао ни њих видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрачне кућице, у најмрачније кутове, где нигда не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу... Сакрише се да увену оне ружице на обрашчићима, да усахну они пупољци на слатким нељубљеним усташцима, да оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих громова... Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне песме из славујских девојачких уста?... Бог зна да л’ ће икад више... Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори код светих српских богомоља?... Никад више... Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руци сјајно оружје никад на његовим поноситим грудима злаћене токе?... Дај Боже, али мрко, тешко... Такав покор почини онај црн глас што као отровна олуја хукну па окужи сву красну српску земљу... Како мало живахнуше Турци, добивши опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренуће свирепог њиховог задовољства унесрећити и ојадити хиљаду људских ерца, — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол. Чисто лепше певаху хоџе са својих мунара, с већом милином долажаху правоверни на своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских османлија беху сад лепша. Хајде само да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалуци, који својим зеленим лишћем, својим зрелим китнастим плодом рекао би осмејкују се као како девојче што својим осмејцима и својим ђаволастим погледима свако срце придобити може; који ките најлепше клупе од мирисног ораховог дрвета, на којима кад правоверни узме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом маме... Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити. Око оџаклије, на којој букћаше ватра као како страсно срце, на којој се пецијаше горка кава, најмилије пиће турско, простираху се свуда у наоколо дуги прљави миндерлуци од црвене чохе, коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије пије... Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустила се од таваница, на којима се шаренише корански стихови, па до црвених турских јеменија, које су правоверни изували седајући и прекрштајући ноге, а које је чађаво циганче, каванско слушче, уређивало те стајаху око мангала у реду као војници.{S} Да си заредио па разгледао оне чудне слике што кроз маглу провириваху, као што кроз вечерњи зрак провирују питоми виногради и шумицама окићени брежуљци, да си разгледао видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш... Ту седи озбиљни Арабистанац, што је на својим камилама дотерао најмириснију бошчу за честиту господу и бегове београдске.{S} Испод његовог белог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело у непрегледним пустарама од жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или започне причати каку причу, што је синови пустиње љубе као какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слонове кости. Спрам њега нија се полако какав стари војник, кога је живот и судба далеко одвукла од његовог завичаја, па много афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу своју, што му срце тако јако притискује.{S} На његовом лицу видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, нека сиромах сања своја мила поља, своју кућу и родбину, своја бела стада... А до њега угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о неком јунаштву.{S} Поред оног зверског беснила, што се у тим зборима сија сваком Турчину на лицу, зачуђено угледаћеш на неком челу испод турбана са свим другачији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим ватреним очима са свим другачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто штрецне: — Ох то је несрећно Српче, које потурчише док још одојче беше, да после својим јунаштвом своје убија!... А овде?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадија предаде од како погибе београдски везир. Ту се беху искупили највећи обожаваоци страсних уживања, којима се они и предаваху без икаких граница.{S} Они заборављаху на коран, већ пише и пише руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз које певаше млада дајирџика у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком. Међу весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма од ћеманета, досади му се слушати једногласно дајире, пљесну рукама и викну: — Чочек-кьзлар!... И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, које се дотле у једном куту сладише димовима из наргила, изађоше на среду да играју.{S} На њима беше красно одело.{S} Црвени фесови, испод којих се распуштаху небројне витице, беху са свију страна окићени цвећем, које се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху тако згодно скројени да изгледаху као срасли с витким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, природној његовој лепоти.{S} Кроз прорезане јелеке на прсима виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се појасеви с кићанкама, који се у игрању увијаху око пуних и облих девојачких руку као припитомљене лепе змије око мермерних стубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве од најлепшег сахтијана па им се тако ноге жућаху као у соколова. На један миг Салијин почеше чочеци играти.{S} Најпре стадоше једна спрам друге па се нежно погледаху, бацаху једна другој руком пољупце, полетеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом играла, подскакивала и окретала често погледајући што знађаху боље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху се задржати, оне се жарко загрлише, њихове руке тако се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се један чочек могао око другог увити као ладолеж уз каку стабљику, па кад се тако увије на послетку поднесе своја уста под уста своје другарице с таким погледом, који јој јасно исказиваше најжарчу жељу за пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем руку свећаше...{S} Али најдивније у тој игри бејаше песма, коју чочеци кроза сву игру певаху, и која обично певаше какав тајни састанак у харемској башчи, под мирисном дгуњом ил’ неранџом, како слатко миловање, како ашиковање... Један Турчин, који вечерас нешто сувише беше натукао чалму на очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непрестано је гледао како се Салији допада ова чочечка игра, па кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, онда викну играчицама: — Ђузел Фато!{S} Девере ти окрените ону песму о красној Лепосави, што је ономадне певасте код Халкића! — И чочеци као да знађаху колико се њему та нова песма допада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту се казиваше каке су очи у Лепосаве, којима кад погледа сунце помрча, брегови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмезли-уста, којима кад прозбори чини ти се шећер сагрева и најслађи мед се прелева, и за чији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад чије дивоте стотинама младића бесомучки у пропаст скачу... Онај Турчин што захтеваше ту песму дође изван себе од усхићења. — Аферим!{S} Ја сам мислио она се лепота не може испевати, оно треба само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири златне махмудије — истина ви сте опевали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! — Колико је и бесни Мујагић био том новом песмом раздражен и опијен, опет се зачуди кад виде колико његов комшија напојнице даде па га за то запита. — Зар си је ти кардаш видео?... Турчин само подиже очи у вис па тешко хукну. — А дина ти је ли лијепа? — — Валах и билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у цијелом пророковом рају таке хурије!... Мујагић плану, па тако беше приличио наквашен загрми: — А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме харему!... То изрекав јурну па као бура излете из каване... Мало по мало разилажаху се Турци, и ко је у тај мах прошао улицом морао је чути силно клопарање халки на авлијама од харемова. Кад изађе онај Турчин, што тако издашан беше у напојницама, изађоше за њим и чочеци. — Фато! — говораше полако Турчин веома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну шаку новаца.... VIII. Кад се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда проживео, или управо просањао, нађе код куће толико промена, да се чисто скаменио. Кад је пролазио кроз питоми Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не престајаху песме и врева од радина што на све стране тумараху као у какој великој вароши, он није могао да разуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз коју тако чудно одјекује кас његова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејци, који га свагда тако слатко предусретаху?... Вртећи главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати... На срећу превари га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио. Стара мајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се по њој мућаху. — Мајко!... брате мој!... узвикну на послетку Коча пошто их је подуже гледао како седе, не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама?!... — Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадована мајка сина свог на груди као да прођоше толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијаваше материнска радост. — Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше. Коча отпоздрављаше материнску милост најжарчом синовљом захвалношћу, а притворне Мргудове пољупце најсрдачнијим и најчистијим братским милостима, па им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разуме се да им није смео причати страховите оне тајне... — Али за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати младић да смешећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива не остаде? — Не смеј се сине — тужно и с горком свечаношћу прозбори стара кнегиња — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно робовање!... Коча се трже...{S} На његовом руменом младом лицу угаси се осмејак, као што се на руменом небу угаси последњи сунчев зрак.{S} И како се навукоше облаци на његово чело не развукоше му се до саме смрти... — Шта је то?{S} Ја не знам шта то велиш... Свечано и полако исприча му мајка шта се учини од како беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, које им се у походе спремаху. — Дакле је куцнуо час! — премишљаше млади јунак у себи — помајко видећеш да ћу моју заклетву славно извршити, да те не ћу осрамотити!... Уз своју тужну приповетку мољаше мајка сина да скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са својим вранцем, јер лако може рад њега изгубити главу. Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчине заповести, постаде сад на један пут човек, који само собом господари. — Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!... Као што се читави облаци скакаваца навуку на каква плодна поља те их сва потру, тако се за тили час, како нестаде доброга везира, просуше небројна јата аждаја по српској земљи да се напију српске крви, за којом тако зажеднели беху. За час беше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло. На једном доксату сеђаху неколико Турака зборећи о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити што је толико година тлачити не смедоше.{S} Таман они смишљаху муке, којима ће искалити своја паклена срца, кад угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче. Један се Турчин трже кад га угледа. — Дина ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, које се похасило па не хаје што смо ми у село дошли!... Овај погледа на ону страну, па кад виде на Србину онако оружје, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити не могаше, трже пушку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши: — Валах влаше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех!... Али сви остали скочише: — Не аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као мачка с мишем! — Сви се смејаху, а онај што потезаше пиштољ запита: — Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?... — А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?... Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше знађаше.{S} Његове велике црне очи просипаху тако муњевите погледе на Турке, које сусреташе или поред којих пролажаше, и који мнидијаху да ће затећи само од страха полумртву рају, да они веома зазираху од његове деснице, која окићени балчак од ханџара тако жарко пригрлила беше... Смрче се.{S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једна звезда не светљаше на црном небу, све беху сакриле своја сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког тренутка навалити на јадног Србина. Тек што стиже Сали-ћаја-паша, још се разлегаше радосно урлање његова друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен... Чопор гладних вукова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаше што му је требало, а најстрашнији вук Салија уграби најлепше јагњешце, уграби Лепосаву... Спрам светлости од куће, која сва букћаше у пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Лепосавино, коју изнесе на крвавим рукама својим, и... то беше доста... А шта је радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је радио стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве од оне старе младићске снаге, о којој се читаве приче казиваху, који не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао?... Он очајно кршећи руке, и као свако слабо створење кукајући иђаше за отимачем његовог јединчета, као што овца тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало одојче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. Никад не пропада, ко се у Бога нада. И ако је Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака само не овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где сагореваше кућа, и у један исти мах његов јатаган оте не само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову... Ово Турке испуни таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељусти љубу своју са старим родитељем њеним... Младић занесен ватреношћу својом борио се необичном за човека снагом с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри својој заборављаше да се он заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила. Усред страшне борбе, у сред најљуће праске од пушака, звиждања зрна и цактања ханџара, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и на један мах нестаде у тами храброг младића што својом храброшћу задаваше муке оноликим Турцима, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише... Кад зачу сиротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрхтала је... Она је знала како се Турци свете... Али се варала! — Она не знађаше како Турци свете своје љубимце које обожавају, као што обожаваху силна везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен-Мујагића... То не знађаху рајетини, али и то научише одмах сутра дан. Намах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свима црквама и манастирима... Бесни ови насилници преко лешева од светих отаца, који чуваху најсветије српско благо, који чуваху српске цркве и задушбине, па чувајући их бише прегажени од турских коња, улетаху у свете богомоље, ханџарима грдише лица свецима, а она која не могоше дохватити решетаху зрневљем из кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпаше у зобнице свете путире... На послетку све ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-Мујагића. Беше у вече.{S} Света кандила и путири, које искупише из свију цркава и манастира, растапаху се у једном великом суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село. Јадне жртве као јагањци стајаху око ватре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, па зато доста спокојно очекиваху муке што им се спремаху. Велика беше њихова нада у Бога, па она и беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страха. Бегови и спахије сеђаху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо спремајући што курбану треба. Јадни сељаци, који на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху се зачуђено... Они не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и злато?.... На један пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас злосретне сове што се разлеже кроз нему планину... — Слушај рајо!{S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујагића у крило пророково.{S} Његово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам платимо за ту љубав! Паклени се смех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који угледаше, падоше к земљи да очајно подигну склопљене руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху... - - - - - - - Зацењујући се од смеха зверски Турци улеваху у разваљена уста својих жртава растопљене светиње... — Боже!... задрхта на многим бледим уснама очајан уздах. Али још не беше свршен страховити курбан, и ако људска памет не би могла ништа страшније помислити. Један досетљивац на један пут викну док се стари кнезови у немом болу по праху љуто ваљаху: — Турци браћо, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих светиња по црквама...{S} Проклињаће нас кад не имадне у чему учинити жртву дуванџији пророковом Иси Беганберу. — Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... — И двадесет јатагана сенуше, да у утробама злосрећних жртава, што се још мучаху, потраже свете рајине утвари... Кроз страшни смех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш ли?... — Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице... Тако бејаше Србин кад је робовао, па и још много, много црње... Јесте ли гледали кадгод страшну материнску тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби јединче, узданицу своју?... Ох, за што морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? .. После оне ноћи кад се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је стара Кочина мајка чекала свог сина, али њега не беше... Он не бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи... Дуго је јадна старица скоро целе ноћи преседела на хладном бињекташу пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је задрхтала па шанула: — Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, па ћу пробудити све, све у кући!...{S} Како ће се радовати красна моја снашица!...{S} Како ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пре да намири његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разговарати, причаће нам где је путовао, па после кад се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити слатка уста његова, али полако да се не пробуди сунце моје сјајно... Али бахат, који је тако лепе сне умео створити у души старице, коју је туга тако јако потресла била, постајаше све слабији, и јадна мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можда је био какав крвник, који је хитио да још коју мајку ојади као што је она ојађена била... И румена зорица што је некад затицала радену кнегињу у највећем послу, у највећем задовољству, затицаше је сад обливену сузама на камену, који беше хладан као што њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма убија човека него икаква болест. А опет кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела сјајно оружје и господско одело његово, како је тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нарицања: Калпак ти је прах покрио чедо моје, Бела ти је перјаница превијена Као тужна врба сине преко гроба, А јуначко оружје ти мој јуначе Поьрђало што с’ не сјаји на тебика.. Златне токе зар не жалиш токе моје! И бабову бритку сабљу сабљо моја! Сјајно лице потамне им за тобоме: Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!... Колико би пута обнезнањена од туге падала на земљу, хладна као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше тако лепо молити, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе требало — тако жарке пољупце низати на њена ледена уста која беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, подизаше се да страшније кука и нариче... Мргуду је чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толиког добра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких људи, он заборави обећање, које даде побри Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна Лепосава у његову харему.{S} Мргуд заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио... Имајући сад све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и најмањи шапат рајин, онда он постаде дост турски, а то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити оно, што ни један рајетин ни помислити није смео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикривена. Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана па и од сељана ништа опазити није могао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно, често је умео тако мајсторски уздахнути: — Кочо!... брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па често помислила. — Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — — И стари Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски пси тело поједу, која избави најдивнију ружицу, што је промучила у башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне листиће отрован ветрић, црна душа турска... Свако добро, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очију. — Где си сине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога!... А остали укућани?...{S} Шта је радила она весела момчадија, од чијих песама свагда се ораше весело село, шта они сад радише?... Све беше немо и мртво.{S} Истина сваки је свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута заплакао стари Павао што као момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог господара свог!... А Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим црномањастим витезом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што је избави, што јој сачува част?... То нико не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувала стару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више ништа... Али кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала красна шћерца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, сваки каранфио, сваки рузмарин, па сваком причаше нешто, па свакога питаше је л’ му тешко без сестринског разговора, је л’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном водицом?... Сунце се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} За што се на сваком увелом цветићу сјају толике сузе?{S} За што плаче красно цвеће?... IX. Неслога, то старо зло, које је упропашћавало и упропашћује свако добро у Србина, упропастило је још један храбри народ, који по својој племенитости и јунаштву, по својој светлој прошлости и по својим јунацима као да је рођени брат Србину. То су Арбанаси. И њихова поносита земља би погажена и потлачена, јуначки народ постаде робље као и српски па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом као и српско, а славна прошлост њихова живљаше још жицама од шаркије као српска у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живљаше јунак над јунацима Кастриотић Ђуро... Притиснуто јаче, све на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, којим су мислили са свим искоренити тај јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле среће и славе, својих јуначких владара, пред којим дрхташе Стамбол... И ако су угнетачи слободе најљућим мукама мучили и убијали старе певце што својим песмама тако чудну ватру потпаљиваху у срцима њихова робља, опет њихова рука не престаде на тамбури извијати те чудне гласе. Има у Арбанаској село једно, којему се име после на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{S} То се село зове Крџа. — Његове растркане куће беху ограђене на једној стени, испод које беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, само ни један Турчин није могао за њу дознати. То је био храм, у ком оживљаваху погажени и ропством срамоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне каква снажна десница, у којој ће синути застава од слободе; у ком се млади цветићи крепљаху росом, божанственом песмом.{S} У том храму не могоше их наћи Турци, не могоше им отети небеско уживање, које осећаху срца њихова слушајући дела свога Кастриотића... Баш вечерас беше такав састанак. Док Турци мишљаху да су угасили и најмању искрицу, из које би могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњена омладина из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из светих уста певача како се ваља борити за слободу... Смерно слушаху млади Арбанаси како красно певаше старац, који тако дивно изгледаше обасјан бледом светлошћу од месеца, која је кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим срцима кипљаше крв... На послетку један крупан младић што стајаше до певача букну од осећања, па муњевитим погледом погледа браћу своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и страховитим гласом прекиде певача: — Доста старче!{S} Што је требало испевао си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би осветио срамоту што је нанеше арбанаскоме роду.{S} Јунаци! — повика за тим окренувши се друштву своме — хоћемо ли још трпети љуте ове прекоре старога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? — — Живео Фејзија, живела слобода! — жарко кликнуше небројени гласи, и многа срца бурно закуцаше на срцу младога Фејзије заклињући му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова. — Живела слобода! — отпоздрави младић занесен — и сутрашња зора треба да нас затече заједно под оружјем. И пошто се опет заверише растали су се завереници да се спреме. Кад је Фејзија дошао пред своју кућу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише сребрне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног агу на место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полускамењене укућане склонио и сакрио, поче свитати и за тили часак беше на окупу храбра чета. — Браћо — проговори Фејзија својој дружини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!... И младић одлети на помамноме турском хату, а храбра дружина за њим. То беху прве крџалије, први борци за слободу, који се тако називаху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, којег дела толико задаше страха Турцима да га одмах прозваше: Кара-Фејзија... Страховита борба поче се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомилама придружаваху Фејзијиној чети што се бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с њима.{S} Село по село, касаба за касабом падаше у његову власт, и те непрестане победе толико занеше младића, срећа му се толико љупко осмевала да мнидијаше е нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, или стигне турски јатаган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност његове победе...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они су се страшно борили као зверје око свога плена, па и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка за Турчина. Јер, страшна је сила у оружја, које се за слободу подигне! Безобзирце су побегле кукавице што их промаши арбанаска десница, и не зауставише се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек дахнуше душом, и једва опоравивши се од страха причаху шта се учини од Османлија.{S} Седи тумачи корана брижно зањихаше својим мудрим главама, кад су чули шта се од њихова стада почини, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!... Само се бесни везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем питати што починише толике грдне зулуме!... Они се непрестано само смејаху хитрим гласоношама, што су им јављали црне гласе како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филибе... Један дан на један пут опазише са страхом стражари од Филиба да силна коњица као облак лети право граду. Сад се тек трже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико је погрешио што онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која је у највећој раскалашности трајала дане своје по механама; скупљаше је да се одупре непријатељу, који се већ толико приближио беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје где наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије... Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, којим сазиваше војску, као да је могао надвикати ону страховиту писку, измешану с вревом коју рађаше забуна грађана... Један по један скупљају се војници што растурени пијанчише, али јадно и уплашено... Везир је по аршин од земље одскакао. Та ето, већ се разговетно могу распознати дуге крџалинке што као сребрна шума кроз облак сјају...{S} Већ се познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде златом искићени копорани у хајдука... А војска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у коју се филипски везир толико уздаше, где је?... Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, што лете као пламен који поља запали... Заповедник од Филибета кад то виде, погледа још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место кака оружја, којим би се избавио срамоте, трже му десница извезени јаглук, поји мирисаше као недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице па нички паде на земљу чекајући да звизне киша од крџалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њихови... Али, шта је то?...{S} За што се заустави помамна хајдучка чета тако напречац, као да их кака незнана сила све окамени?... Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спустише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи: — Јунаци моји, радујте се.{S} Пророк нас није заборавио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велику реку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће пексијани и препливати!{S} За то треба да се користимо помоћу најсилнијег дива на свету, силнога Дели-Алије.— Ове речи учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети... Месечина беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном положају још већу чудноватост и тајанство. Како блештаху црвени арбанаски шатори што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити завивши своје широке црвене кабанице око састављених крџалинака, спрам светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!... На сред стана бејаше највећа ватра, око које су се искупили најпоглавитији четници.{S} Међу њима је и млади бимбаша, који замишљено седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући поглед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као кипови с окренутим лицем Филибету, у коме ништа опазити не могаху код све пажње своје... — Војводо, што си тако невесео? — запита Фејзију друг један што до њега сеђаше. — Мој Шахине брижан сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — одговори озбиљно младић. — Кака ће бити?{S} Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!... прекореваше један. — Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша... — Па шта је с нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде зауставио да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуришати! ... — На град, —- удараше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; која ће јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога!...{S} Овде мало поћута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си старче, јеси ли жив? — питаше војвода старога тамбураша, кад га доведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одморио?{S} Опрости чико, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!... — Ја уморан?{S} Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то само од јахања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како сам међу вама! — — Живео Мустају, ти си честит човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. — Све ућута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, запева гласом, који беше лепши и звучнији од сваког младићског гласа, који звоњаше као чисто сребро: „Што си брижна лепа Зулмо, красна сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у плавом небу, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила миле нане своје што погибе у љутоме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од заклетве, да није сестрински понос притегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи неговала бона браца свога, носила му понуде свакоје... Ох, сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку своју, којој толике песме одоше за подушје, ти неси као млађа сестра твоја, као црноока Хајка...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, како Хајка опрема брата свог, погле како му са слатким смешењем доноси бритку сабљу и остало јуначко оружје, па после сваког дара како га слатко љуби, како га милује сестринска рука по јуначкој бради, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем... А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна ћери јуначкога колена... Већ је извела млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом белом ручицом милује бесна хата што пред њом као јагњешце стајаше, што чисто знађаше да осети драготу од тог миловања, расправља му ибришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на толиком миловању, да ће јој што боље могне чувати срце њено... А сад, ето већ се чује како слази млади витез низ танахну кулу, ето како по мермеру тандара окована сабља његова. — С Богом сејо, с Богом румена зоро моја! — опрашташе се млади Хуршид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљајући га: — У добри час пошао на крвника узданице моја!...{S} Срећно се борио с душманима красне наше постојбине, а још срећније се вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљаваше; срећно се вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца!... — С Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо. Али Зулма није чула братско опраштање, она је само страшно кукала, она је у својим рукама грчевито стегла свилене ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути. Младићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. — Али та туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На послетку ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете... Хуршид се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“ Певач застаде малко да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљиво девојче што се извија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су само једну песмицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од пролећне руже... „Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе његове сеје зборећи тихо о брату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развесели сеју своју, прича јој како је уснила слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше главом не верујући, па јој прича своје црне слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних поља један гроб окићен зеленом травом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршида... - — Како те варају твоје црне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у брацина ђогина?...{S} И она пружа своју белу руку на шуму пред дворима. Зулма жалосно подиже главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шимшировим...{S} На њему нема поноситог јунака, он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место храброг јахача лепрша се у зраку у крви умрљани комад од доламе његове златом извезене...{S} Пламени коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је живинчету жао што нема никога да му освети мила господара?... Кад га је угледала лепа Зулма само писну, па онда као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунака?... Неколико тренутака непомично је гледала како коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онда тужно склопи беле руке своје. — Ох ђогине, зар се тако врати?... — А паметно живинче пискаше неке неразборите гласе, којима исказиваше како му је тешко, па онда бесно скакаше, пропињаше се на стражње ноге а предњима изубијаше своје тело као да се наказати хтело што је преживело добра господара свога. Али челична Арбанаскиња није кукала за братом својим, јер он не издахну на постељи већ на мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало осветити. За то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, који је брже од муње однесе на крваво разбојиште... Зулма није видела кад одјезди сестра њена, она је кукала... Она је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и кукања Зулмина јасније чути могла, кад је месечина најсјајнија била, отворали црни гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, па још је трпљаше.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, тако је кукала и нарицала Зулма... На послетку додија Богу, па једио јутро кад Зулма заценивши се од плача непомично лежаше на плочи брата свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претвори је у кукавицу...{S} И од онда она непрестано кука, непрестано прориче несрећу и јад где се год појави. Тако је наказио сам Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе за слободу и за свету отаџбину... А дична Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом пољу.{S} Страшан покор почини лепа Хајкина ручица, јер колико вешто витлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима живот одузела.{S} Победише Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, божанствена победитељка паде поред брата свога, пошто га је осветила дивно... Њихова света тела претворише се на мах у извор од здравља...{S} Хиљадама хиљада невољника што том водом повратише себи живот, благосиљају њихова имена.{S} Мала арбанаска деца међу свечевим именима спомињу и свету браћу, јер су она у млеку материњском посисала благослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за слободу... Тако је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за највећу светињу човечанску, за слободу... Узалуд падате тако многе сиње кукавице на извор од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“ Песма старога Мустаја распали и овако буктећа срца арбанаских јунака још жешће, као што ветар распали сухо сено. С тешком их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце осим храбрости китила и племенита великодушност.{S} Он се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахина свог. — Заповедниче филипски — говораше поносита арбанаска поглавица везиру — поздравље ти од честитога војводе Фејзије да му предаш кључеве од краснога Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, које је подигнуто за слободу!... Везир га с презирањем слушаше. — Кажи ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад предавати царских градова!... — Шахин уздрхта од љутине: — Не називај лоповима најсветије борце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш — страшно ћеш платити за своју тврдоглавост!... — Али везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак. Затресе се црна земља од страшне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаше, и од које се намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне... С бедема филибетских осу се страшна ватра на коњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже. Жестока борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни потурчењаци, храбри синови јуначке српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе. На послетку паде гвоздена капија под силним ударцима крџалинским и кличући улетеше ови орлови у град. Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се осветити... Ни једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Турци. И док се после тога разиђоше Крџалије по богатим турским харемима, које бегови рајином сузом тако обилно окитише златом и сребром, да међу назли-кадуницама бирају себи красне ђувендије, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га. — Хрсузе један, сад ћеш примити плату што се толика крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве падоше! .. — Тебе ја и тражим пустахијо — загрми везир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, тако писну нежни женски глас: — Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се десница вође крџалинског, немаде снаге да спусти оштру ђорду... Фејзија се окрену и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа била толико је лепшом чињаше онај страх, она расплетена коса, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. - Да није ни речице проговорила, млад јунак би јој испунио молбу, коју је свак могао најлакше прочитати у оним нежно склопљеним рукама, у оним лепим очима, а камо ли кад прозборише она мала уста. — Тако ти најмилијег што на свету имаш јуначе, немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, која те жељно чека, тако ти јуначког поноса, немој ме остављати саморану, немој ме градити робињом!{S} Ох мене кукавице! ... — — Не плачи лепа девојко, живота ми нико ти ништа на жао учинити не сме — прозбори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ... X. У срцу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави к отаџбини, осим жеље за борбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање... Сурови његови војници веома се зачудише кад су видели како он постаде на један мах веома милостив, како радо опрашташе... И много још којешта измени се у Фејзији од како познаде везирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију Перизиних... А опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао понос његов. Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир. — Шта мислиш ти са мном охоли харамбашо? — питаше он говором, који ни најмање не пристајаше робу, зар знајући каком силом њиме влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?... — Не говори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што најпоштенији човек мислити може, — говораше кротко крџалија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... — Турчин истрже руку своју: — То никад не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда што питаш шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном харамији!... Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако само устегну срце, па рече хладно: — Везиру, ти си слободан, чини што хоћеш!... Перизин се отац трже.{S} Он се није надао том одговору, али брзо рече: — Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра правога јунаштва.{S} Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! — Везир оде нагло; а Фејзија постаја неколико тренутака не знајући ни сам шта ће да мисли. — Та шта ме је задржало — забруја на један пут шчепавши се за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог ниткова... оца Перизина — прошапута за тим, и руке му клонуше низ тело — никад, никад!... Мало доцније прође поред везирова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у свему свету једино силније од њега, коме се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљајући како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега робињица из везирова харема. Младић се трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавши хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цветића што беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, па прошаптавши: — Лепи јуначе, ово ти је послала моја госпођа, дивна Периза! — побеже. Фејзија похита двору своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгледати добивено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице у мирисавом лишћу јасминову... — Дакле се не варам — шапуташе младић, јер је разумевао тај појетички разговор, којим и цвеће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмина, што је иза харема!... Фејзија једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као што никад није, чешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лукава змија, која се неопазно увуче да поквари туђу срећу, тако се у мислима младога крџалије нађе једна, која се злобно смејала њиховој срећи, коју себи створише од тога састанка. — Будало — говораше она младићу — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, с румених Перизиних уста, јер ће те они отровати.{S} Чувај се тих занесених загрљаја да те не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамотио и коме си везирство преотео... — Али Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких славуја што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чистоте, у целом лику толико добра срца и простодушности, да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила. Тек што момче дође до малих сакривених врата од харемске башче, роди се месец пун и румен као кака небеска јабука, и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војске. И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се могао уздржати да не застане неколико тренутака како би се нагледао оне чудне лепоте, којом сијну цела околина, цела варош, што се успављиваше у мирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - превијају злаћани зраци месечеви, тако је то лепо било! — Кад је спустио руку на кваку, чисто се оледи; у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како ни пред једном битком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу... Дуго је ишао уским стазама кроз силне леје од најлепшег цвећа, али нигде, нигде није могао да угледа најлепшег цвета што га његов поглед тако жељно тражаше...{S} По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина. .— Ох како ми гори глава!... уздахну тихо, па измучен од силне жудње спусти се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале! Час мнидијаше да се харемско слушче с њим смејати хтело па му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али опет није могао веровати да је робињица тако смела. И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не разумеде шта казиваху оне јасне боје... — Хеј лудаче! — насмеја се горко на послетку сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неког из пустих дворова! — Поћутавши мало страсно прошапута: — Дивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме први пут обасјала зраком правога живота...{S} Још једном само да видим оно место, где си ти становала!... И после тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака живота опазити није могло.{S} Ни једна свећица није светлуцала кроз каку решетку на прозору, ни какав шушањ не прекидаше страшну тишину... Скочивши врло лако преко шанца, који беше између харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде се пењати уз мермерне стубе. Баш стаде ногом на највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкање меких папучица. Врата се отворише и лепа везирова шћерца, плавоока Периза стајаше пред њим. — Ти ме чекаш јуначе?{S} Хвала ти! — говораше она слатко и смешећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета што му се сад много лепше учини, не знађаше ни речце да проговори. — Опрости силни главару арбанаски — започе цура поруменевши, зар што јој се учини зазорно да у ово необично доба збори насамо с младићем, који јој ни по чему род није — опрости што те у твојим пословима узнемирих зовнувши те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта жестоко срце што при овим речима угледа у красним девојачким очима сузе...{S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам тебе оно мајушно зрнце праха, па за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као што би требало!... Овде ућута Периза, али се јасно видело да није све исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра свежу љубичицу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше: — Немој ћутати најлепша девојко, не склапај својих лепих уста, најдивнији пупољче од руже, красни цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казала већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! — Периза као да не разумеле ове речи, настави полако: — Пре него што одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, морадох ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца молити милостивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог срца твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јуначе!... — Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зграбивши беле ручице кадуничине, гледао ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка у очи, па онда промуца: — Та искажи, искажи све јагњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно једно другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне та најсветија реч, коју наша срца тако силним куцањем изговарају. — Периза поцрвеневши у лицу као небо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрвљену љубичицу, а страсни младић обави своје јуначке руке око њеног витког танког стаса, па је тако жарко притисну на груди, па је тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста што тако умиљато зборити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у том страховитом пламену.{S} Ти пољупци беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју младога Крџалије, коме ово беху најсретнији тренутци у животу...... Па колико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзијино злато повраћаше себи.{S} Оно миловање, они пољупци, у којима се чисто не знађаху усне да раставе, тако се једне у друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што причам оно што се испричати не да? Лепа Периза прва се трже. — Доста...{S} Ох... доста небо моје!... отимаше се она из наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?... Младић још не знађаше да проговори.{S} Он још говораше пољупцима, од којих се у залуд отимала лепа везирова шћерца. — Још... још... само један загрљај сунашце моје!... промуца на послетку и он кад му се хурија истрже из руку. — Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?... Овим речима он се није умео противити.{S} Чудном снагом заповедаше над њим слаба девојка. — Добро ја те морам слушати.{S} Али време је кратко.{S} Спреми се, ја те морам отети у оца твога... Девојче га погледа, које страшније прође кроз његово срце него да је пројурило сто пушчаних зрна. — Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца свога!... Она дрхташе као прут, али и кроз плач проговораше: — Не ћу!...{S} Не могу!... — Онда си ме варала девојко, твоји су пољупци отров били, којим си ми само живот отровала, твоји страсни загрљаји беху притворни само...{S} Ох мене несрећника... И он паде на земљу, па хладећи врело чело своје на хладном шљунку, којим беше посута стазица, јецаше као мало дете... Лепа Периза склопи очајно своје беле руке, па погледа у небо, које се блисташе окићено небројним звездама.{S} Растрзаху је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима Фејзијиним...{S} Љубљаше од срца млада јунака, али љубљаше и оца свога...{S} На послетку клече поред драгог па га умиљато мољаше: — Фејзијо, поносе мој, ако ћеш ми икад какву молбу испунити, послушај ми ову.{S} Устани па ме послушај!... Он устаде. — Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца оставити преко његове воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{S} Ове последње речи тако је љупко изговорити знала, да је младић и у несрећи ипак среће осетио. — Хоћу дивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, па за то чуј најсветију заклетву моју:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, како усрећим народ свој!... Затрепташе небројне звезде на плавоме небу као да хтедоше казати како и оне чуше страховиту заклетву. — Ох како си добар! стисну му срдачно руку лепа кадуница — твога срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења.. А сад?... Ко ће да искаже како страшно цепаху два срца, што се тако истино љубљаху, ове жалосне речи од растанка. — С Богом небо моје!...— — Са срећом рају мој!... XI. Да је београдски везир имао толико очију колико на небу звезда има, опет не би могао угледати како се из Немачке у Србију превезе један човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве. Кад је путник стао на српску земљу, хтеде се заплакати од милине... А и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући својој, свакога, кога на путу сретнеш, за своју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, каке божанствене наде облећу, ако те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода и пријатеља чека још како лепо девојче румених обрашчића, а чистог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним погледом, једним лаким притиском руке, једном само речцом награди све муке што си их препатио на тешкоме путу!... Таким мислима бејаше обузет путник, кога споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњастоме Крагујевцу. Али како чудно бејаше одевен тај путник!...{S} На њему нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезеним џемаданом, већ некако одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наређане једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S} Испод џемадана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво... Али ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; он је непрестано ходао замотан у неку црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао није као што се путује, него из Београда преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на Крагујевац!...{S} Еле кад једну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде кметовој кући; спава сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необични гост покварио сан, сваки се с највећом радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако страшне... Његове су се заповести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само неколико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљиво улажаху унутра, па скинувши с поштовањем поцепане и прљаве весове своје, радознало гледаху необичнога госта... Пошто се сви искупе, на његову заповест затворе се сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на његовим прсима засја се неколико звездица и крстова, који још веће поштовање улеваху у сељане, који се и онако беху забленули у странца због његове чудне и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмање ситнице знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао. Можеш мислити колико занесе простосрдачне сељане овај чудни путник кад им поче говорити о ономе што као причешће снажи поносите груди у Србина, што најснажније подиже душу, кад им поче говорити о слободи!...{S} Е нема, него плану све као прах пушчани, сваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако силна реч беше у тога човека. — За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш избавиоче, спасење наше! — букћаху раздрагани сељаци, закљињући се па тиме потврђујући оно што говораху. Па после сваке заклетве овај чудни човек, који се сваком Србину за час тако умилити знађаше, љубљаше се са свима, па опростивши се одлажаше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала света српска реч, да ће хиљадама српских десница вршити његове заповести како зажели. Његова се нада испунила.{S} Његово племенито срце са својим најчистијим осећајима свуда нађе одзива, и са сваким кораком осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, у најсрећнијим тренутцима свога живота... Он пође даље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из далека изгледа као суштни лав, који се спрема да на крвника скочи, и испод које има раскршће, за којим је путник тако жарко жудео. Он се испе на стену па с милином, коју човек исказати не уме, са безмерном слашћу и нешто мало тужних опомена, погледа пред собом.{S} Месечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше. Он је мало стајао, мало уживао, па онда скоро срећан сиђе низа стену, па погледавши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, красноме Пањевцу... Како се изменило красно село!{S} Свуда, куда год погледиш, видећеш саму сиротињу и невољу, свуда саму пустош!...{S} Оне беле кућице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад поред њих прођеш својим цвећем на прозорима и својим становницима, који весело тумараху по њима, сад чисто самим оним чађавим лицем причају ти небројене јаде претрпљене, причају ти неисказана безакоња турска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Незнани путник прође кроз село, и много је пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао коју тужну развалину, где је пре срећа цветала, како страшно лежи обасјана месечином, или кад би угледао како се црни неко гариште, по коме се сад место људи утркују слепи мишеви. Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу није, да се одупре насилним Турцима, или да се ханџари турски несу ломили о другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна непознатоме силније крв у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље. Огрнувши се још боље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прстима пође преко простране авлије, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с надигнутим ушима скочи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча... Али како јасна месечина беше пала управо на лице чуднога младића, то се само од једног његовог погледа смири раздражено псето, па пузећи умиљаваше му се, и радосно цичећи махаше репом.{S} Незнани јунак помилова га руком, па онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици поред коњушнице светлуцаше жижак.{S} Он пође управо тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки са седом на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није могло видети: за то необични овај гост спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на прозор...{S} Кад му младић сагледа лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше. — Добар вечер чича Павле! Сиромах Павао задрхта, па крстећи се узмицаше пред странцем, кад угледа како одело на њему сијну пошто скиде кабаницу, и он престрашено шапуташе: — Помози ми света Богородице да се спасем од нечастивога!... Младић се насмеја: — Шта је теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше незнани јунак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па чак на други крај собе побеже хучући: — Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мене свети Никола шта ли ти ја кукавац сагреших!.. — Странац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се: — Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само што сам друго одело на се вргао!...— Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе: — Бог ти добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... — Странац га гледаше зачуђено: — Човече, зар озбиље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?... — Старац скочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта: — Тај глас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!... — Павле!.., зар си тако лако заборавио онога, с којим си некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу... који..— — Ох!{S} Доста... доста... — једва муцаше сиромах чича — познадох те!...{S} Боже!...{S} Оволика радост из убаха!...{S} Слатко чедо моје!... — И он не знађаше шта ће од радости.{S} Погледао је у небо...{S} Није могао више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, савијаше руке на прси, на послетку рашири их, и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори: — Добри мој господару!{S} Опет доживех радост којој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!... Нико тако силно осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S} Како је страшно то срце кад га потера несрећа, кад навале нањ рана иза ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније осећа у толико се то осећање лакше истре, у толико јаче време њим господари... Колико је тужила јадна Кочина мајка за својим јединцем, колико је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у тим тренутцима, после мало по мало губила се сила очајања и сама. Истина пролажаху дани, пролажаху месеци, пролажаше црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила побожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мора... Мало по мало повраћало се у Кочиној кући све на стари ред, само што му му је подушје било слатко сећање, тиха туга место првашњег очајног беснила... Смркло се.{S} После вечере скупили су се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочина мајка у црноме руху.{S} Лице јој је нагрђено многим борама, горким траговима што их оставише небројени потоци суза...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначке Српкиње, лако си познати могао како је нацртана силна туга, црне бриге. Њој уз колено седи младица једна, па преде...{S} На први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава... Али како се и она променила!... То није више росни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистана ружа, којој је побледело румено лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица... То није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу, с оним умиљатим црним очима, лепим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа као љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре, оних погледа што могоше ранити као зрно из пушке, али која је поред свега тога јоште лепа, среће ми, јоште врло лепа... На спрам лепе преље, тужне Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беше тако гадно постало, лакомост његова за благом беше му тако силно исказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе клетве невиних жртава, које прождре насиље турско по његовом наговору, учинише те му се срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као што рекох на спрам Лепосаве бројећи новце неке, над којима чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрзак беше... Тако седећи разговараху се полако њих троје осим Мргуда, јер он толико беше занесен својим намерама, толико мишљаше како ће боље обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју издају учинити, којом ће заслужити доста новаца, да није имао кад слушати што они говоре. У сред њихова разговора отворише се врата собња, и стари Павао уђе...{S} У његовим очима сијаше се нека необична радост, коју он никако не могаше да сакрије како је хтео. — Које добро Павле? — запита домаћица зачуђено. — Све је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — одговори стари слуга па седе на поњаву, која беше по поду прострта. Лепосава погледа у помајку, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То добри Павао никад није чинио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу. А Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка у таким стварима.{S} Она је свагда и просјака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово доста се чудно чини, особито кад се помисли какав је он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше, и које је сад заменио најцрним угурсузлуцима, заостала још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју... Еле они, пошто уђе Павао, наставише свој разговор.{S} Зборише о многим стварима, а особито о великим насиљима турским, о јадима српским...{S} Али стари Павао свагда тако обрташе разговор, да се морало о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с горким уздахом помињаше свога покојнога Кочу, жалосно нијајући се, онда говораше он. — Немој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га покојним звати!... Мајка се горко насмеши, и Лепосава од срца уздахну па подиже своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегиња опет нешто рече покојни Кочо, Павао ђипи са земље па љутито викну: — Али не зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... па онда опет седе. — Али — не могаше се уздржати да не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?... Павао са свим мирно одговори: — Јер ми се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају настави: — немојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се јави светац па ми рече:{S} Сине, немој тако много плакати за милим својим господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нестаде оца Николе, и ја се пробудим - Лепосава паде на колена, па склопивши руке шапуташе жарко неку молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецајући говораше: — Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!... — Нити ћу и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим што избави част јединчету моме, души мојој! — додаде стари Драгомир. — Никад — прошапута сирота девојка, али више ништа није смела изустити. Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим милога брата свога!... — Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улети млад један јунак у необичном оделу. Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} Истина негдшње ватрено момче беше се претворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном пожару сенуше као спасење.{S} Познаде га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости својој... Павао није постигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак толико потресао, да мајка читав сахат није се с места маћи могла нити једне речце проговорити од велике радости, а Лепосава сакриваше лице у крило старе кнегиње немајући снаге да погледа драго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако дуго путовао, мајка ти од жалости умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, добро моје како сам те жељно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!— Пошто се Кочина родбина од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше: „Ви се сећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће праске и цактања сетих се шта обећах некоме, и тргох се... „Не питајте ме шта сам и коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{S} Спасај се! — После тих мисли полетех кроз редове збуњених Турака.{S} Они ме тражаху чудећи се куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми дадоше новаца и одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војску, јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса цар немачки новим даровима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом својим у царски двор.“ Све љубопитно слушаше Кочину причу, па кад он доприча довде како пође пред цара, чисто не дисаху. „Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по којој сам корачао, па на све стране неке справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и запита ме како ми је име, из кога сам села, и много друго којешта, али је тако смешно српски говорио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било. „Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питати како живи народ по српским крајинама, ја му испричам што сам боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чине од злосретне раје. — А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног зулума? — — Ох господару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог срећу да доживим!... Цар се насмеја, па ме потапше по раменима, и рече ми: — Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и неке заповести, које несу за казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох све добро!...“ Кад Коча заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава гледаше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоца... Како је жестоко Кочино срце куцало, како му се у прсима беше разбуктао притуљени пламен што га запалише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше радити требало. А Мргуд?...{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдском везиру... XII. Освануо је последњи Марат 1788, тај знаменити дан, кад је први пут после Косова синуо Србину зрачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху, кад је, велим, млади пањевачки кнежевић казао јадном робљу, да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет може задобити... Као муњом у један мах потресено трже се силно робље из мртвила, које га поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена реч: слобода... Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи! Она беше кадра за неколико тренутака као ватром збрисати ону кукавичку страшивост, и на место ње у свачије груди улити страховиту силу. Затутњи земља, проломи се плави зрак, као да неко силном руком смрви васељену.{S} Тако је страшно било у оном тренутку кад кликну српски народ први пут после пропасти Косовске, кад кликну свете речи: „Слобода, или — смрт!“ Брзо се засја прадедовско оружје, што тако дуго сакривено од турских очију рђаше под земљом. Ал’ најдивније беше видети капетана Кочу, који на свом вранцу као какав сури орао прелеташе све српске крајине, обилажаше све силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде. А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина узданица своја.{S} Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим заповестима кретаху се помамне мете као какви страшни облаци што на небу од један пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљавину: „Слобода, или — смрт!“ Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове што по паланкама и селима расејани сисаху крвцу јадноме народу, и једва нешто утече у проклета гнезда, у црне градове своје. Над бурним Дунавом и смерном Савом, разлеваше се хоџина песма од јације, а на највишем београдском бедему на шамском сиџадету сеђаше везир, жубрећи своје нарђиле, и замишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десет корака стоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би по његовом страшном лицу познао гадна насилника, познао би љуту зверку, која се само људском крвцом храни... Слуге забринуто махаше главом и тихо шаптаху међу собом, погађајући за што им је господар тако брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му је некакав ферман стигао, приступи везиру један Јањичар: — Славо султанова, поносе Пророков! — клањаше се војник пред везиром. — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! — — Који је то роб што се усудио... загрми срдито везир. — Најхуђи од свију твојих робова, прах с јеменија твојих! — одговори онај што га пријавише, који завијен у неку кабаницу стајаше иза јањичара. Оволика смелост још већма ражљути везира, па само оштро погледа на јадника, и онда се окрену гомилици својих слугу те им намигну. У тај мах спала би са рамена глава рајетину што се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну: — Ох, а зар си ти досте; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? — Рајетин приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S} Кад изађе из присенка, а слуге пашине тек се стадоше згледати.{S} Њихово око не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} Али они не знађаху да је то Мргуд, не знађаху којим је заслугама задобио толику пошту да га везир седа себи уз колено. Крваве очи у везира засијаше се неком необичном ватром кад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удворица никад к њему не долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце. — Како је момче?— пљескаше Мргуда по рамену радосни вук — шта ради раја по нахијама?{S} Је ли кога засврбљела шија? — па се онда стаде од срца смејати. Мргуд му се поклони до земље па онда одговори: — Честита десницо падишина, све је добро по нахијама.{S} Мирна и послушна је раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промена учинити... — Не разумијем те шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта је? — Не смем ти на овом месту говорити сербез, честити везиру, јер то није шала — одговори плашива удворица погледајући на слуге и јањичаре, који могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што имам! — Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети од куда толика страшивост и плашња, а не могући замислити шта је то тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окићене одаје. — Сад говори само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што их на бедему рече! — Издајица као да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану му: — Онај хрсуз, који смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако својски тражили, па најпосле мислили да је погинуо, тај пексијан... — Оживјео! — грмну страшно везир па скочи са шилтета. — И дошао кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турска удворица. Везир се усплахири: — Мргуде... то је зло... побуниће ми рају...{S} Зубато је то пашче...{S} Испуниће ми се нахије хајдука... то је зло Мргуде... — Можда ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље... Везир га погледа разрогаченим очима. — Зар још нешто има? — — Видећеш.{S} За ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашније — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!... Свака Мргудова реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда. У исти мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од умора.{S} Особито се ово по говору познати могло, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори. — Аман!...{S} Помагај!...{S} Честити пашо! — Везир му притрча: — Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? — — Муселим ме оправио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин бјеше! — Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их. — Да то нијесу Кочини хајдуци? — запита за тим брзо. — Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! — Сад приђе везиру Мргуд, који с највећим страхом слушаше татаринове речи.{S} У њему пакао узаврео беше. — Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! — Па се онда окрену везиру. — Честити пашо — рече — и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! — Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различитих страна српских, и сваки од њих донесе црне гласове о победама Коче и његових хајдука. Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само што по који пут прогунђа: — У том је влашету сам шејтан! — Он није ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер сваки час могу каури прећи Саву па отети најлепши алем из падишиног турбана. Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирским достојанством већ чисто молећи га: — Пријатељу, ти си један кадар избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити. — Заповедај само, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! — — Теби је Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер он на тебе ни у сну не сумња.{S} Уби хрзуса, честита ћу те учинити! — Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом сврши злочинство. — Не... могу... господару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја иструне у Небојши! — Беше пред вече.{S} Коча једва уграбивши неколико тренутака од својих големих послова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено неким чудним осећањем, које се исказати не може а које каткад може да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, не може издржати већ клону к земљи. Коча јој приђе, пошто остадоше на само, узе јој руке у своје, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако је света, тако узвишено лепа била у оној смерноћи својој. — Јеси л’ ми здрава сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не погледаш у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, колико стрела беше за нежно срце Лепосавино у овим Кочиним речима! Она још већма порумене и једва имаде толико силе да промуца: — Браца!... — и у тој једној речи беше исказано толико оног слатког љубавног прекора, да би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... — И сакри своје лепо лице у његовим злаћаним токама на прсима. Кочи беше као да је на небу. — А за што, поносе мој? — питаше је он расправљајући јој небројене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... — Лепосава подиже своје сјајне очи нањ, и он угледа како су пуне суза. — Кажи ми — настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем тебе лепа селе моја!... — Још није он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем јецању. У оном тренутку заборави млади јунак на све муке и невоље што их беше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави своје руке око њена стаса, па јој обасу чиста уста најсветијим пољупцима.{S} Како много исказује то немо знамење, тај лаки притисак, колико ли онај занос, или оно бурно дрхтање груди!... Пошто се мало сабраше, поче Коча казивати своме злату колико је срећан што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јој казивати колико се он ње сећао у далекој туђини, причаше јој колико се пута слатко успављивао сећањем на добро срце и на лепу душу њену. Лепосава се слатко насмеја. — Бога та Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! — — Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много више може научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кратки живот?... Коча ућута; нестаде му даха у прсима.{S} Овај одговор решавао је срећу или несрећу његовог целог осталог живота.{S} Али га срце није преварило. Дична Српкиња на ове његове речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах промени!{S} Место оне љупкости што јој се мало час лепршала на руменим уснама и место оне нежности што је грађаше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну така пламена срдња, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао. — Ја ћу ти само онда љуба бити кад Србадију ослободиш. — У овом тренутку изгледаше као нека света прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- — И њена мека бела рука грчевито стегну своју песницу као да је у њој љути јатаган. Коча хтеде издахнути од среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љубљаше... У тај мах зачуше се кораци, и мало за тим полети Коча брату своме у наручје. — Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест година како се несмо видели! — па онда га опет грљаше. — Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!... На ово се Мргуд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му грунути сузе на очи. — Знам Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!... — Шта је, шта то има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза нестрпљиво Коча. — Ништа, један глас...{S} Ех чудна чуда!,..{S} Сто јањичара!... — подсмешљиво настави ухода везирова употребљавајући сву вештину свога заната.{S} И доиста усплахири се сиромах младић. — Ама шта је ако Бога знаш? — И Мргуд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којима из планине излеће те узнемирује Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. - Коча одмах ђипи. — То треба одмах уклонити — рече он опремајући се — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Турци саставе с војском, онда сам прошао!... Укућани младога капетана препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама са заповешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и задовољио. — А шта је то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује сјајно оружје. — У највећу славу — говораше као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! — — Немој брате молим те.{S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми смо истина растурили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани нашу стару мајку?{S} Зар да је погазе бесни Турци?... Мргуд се бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку промуца: — Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар... — Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда свога! — Сад га стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетку једва се приволи да остане. Сад се Коча опрости са свима, поседе виловита вранца свога па одлети са својих неколико момака пут Мораве. Док стара мајка гледаше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомирова шћерца устегнувши слабачко срце женско шапуташе тихо молитве за срећу свога вереника, Мргуд стајаше на страни, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакленим смехом на уснама: - — Похитај, похитај мало сури орле, дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!... Потоњи сунчани зраци блистаху се по врховима Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше, као што одсјајкује оружје Кочиних чета што се 31.{S} Марта 1788 искупише код чардака Карауле. Не беше у тим четама много људи, ал’ беше доста јунака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине лавова, с којима би слободно на хиљаде јуришио.{S} У свачијем срцу пламћаху речи:{S} Лепше је јуначки у слободи умрети но у робовању живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода. — Капетане — говораше нека јуначина оштра погледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих витезова — за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!... Коча се насмеја. — Богме рођаче, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је сила у Турака. — А колика је капетане? — запита на један пут више гласова. — Нема их више од стотине!.,. — Аох тужан! — уздахну она јуначина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм. Али Коча није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одморио, одмах опет поседе вранца, па собом разгледа сву околину; брзо намести страже, уреди све што је требало, па онда се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљиваше срца, која и онако беху у пламену. На један пут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше лепо и тихо, никака облачка неси опазити могао. — Дакле то на земљи негде грми! — помисли он прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња. Капетан брзо скочи: — Бог и душа хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао...{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... па онда одмах похита те сазва све своје људе, да им каже како се приближује непријатељ. На свачијем лицу засја се нека бесна радост. — Али је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој орловски поглед у лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагодини; ми ћемо их после свакако разбити!... Срчани борци за слободу увређени овим речима стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше: — Нека су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! — — Па ми кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! — — Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!... Још кад угледаше јунаци како им вођа обасипаше срећом ове речи, кад видеше како захвално диже очи своје к небу, захваљујући му за толику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широка моравска поља: — У бој капетане, у бој узданицо наша! — Младоме вођу заигра срце од радости кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један страшно црн облак, који све већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатагана или са сребрног такума на пушкама. — Брже, у заседу јунаци!... И у тренутку као неком враџбином изврши се његова заповест.{S} По пољу за час беху погашене многе ватре, око којих је мало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући заповести. — Кад чујете моју пушку, онда удрите из пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} Издавши још неке заповести, изабра и вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чујаше осим топота турских коња, и звецкања сребрног такума на њима, које се све јасније чујаше. Како беше срцу Кочину кад се Турци толико приближише да их је наспрам јасне месечине разговетно могао видети!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак спушта непрегледна множина добро опремљене коњице.{S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола и боса, и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабама. Тек што се толико приближише да се могаху разговетно чути песме њине, цакну ороз на капетановој брешци, и у тај мах цакнуше још четири стотине. — Слобода! — јекну из Кочине пушке, пошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћи. Ја мој Боже страхоте што настаде!{S} Стоји цика коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци рањеника, који од првих пушака падоше те их уплашени коњи газише и разносише по крвавом разбојишту са звеком љута оружја, које тако чудно одсјајкиваше спрам месеца!...{S} Док поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута из пушака, па с јатаганима јурнуше у средину ордије, раздвојише је као муњом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Турцима од овог силног ненадног ударца!{S} Један другог не познајући сами су се секли и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће праскале пушке, и најстрашније се кршили јатагани.{S} Пред њим бежаху Турци безобзирце, јер у њега беше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине својих момака разбио војску везирову...{S} Све је он то у тренутку прегледао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. - Пре него што је зора засвитила, умукну грмљава од пушака што но се часком утиша па онда опет забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све... Пре него што је зарудело небо на истоку од страшне хиљаде најљућега коњаника и две стотине најбољега пешца из везирове војске, једва их је толико утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотине рајетина. А кад се сунце родило, креташе се од чардака карауле једна чета јунака, креташе се у највеселијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променила храбра чета!{S} Ту све само злато и кадива, све помамни хати и сексане; на свачијим прсима сјају злаћане токе, а за свиленим појасима блистају се неком четири а неком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везирова џебана, и остало благо што беху Турци понели у Јагодину. XIII. После оног растанка с Перизом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече своје послове занемари.{S} Војска му се поквари и разузда, па заборавивши за какав се свети посао скупила одаде се раскалашном и распусном животу, а остави своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска десница разби и растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах нападати на више села и варошица, које без икаке велике муке отимаху од пијаних и распуштених стража Фејзијиних. Страх овлада целим народом да опет не настане црно робовање, само Фејзија ништа не знађаше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се није могао растати од места у ком је први пут осетио божанствену милину што је кажу миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у којој је свака травчица њему тако мила била, у којој му је сваки цветак, сваки шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу.. Он је само седео жубрећи своје нарђиле и сањајући оне чудне фантастичне сне што их тако милују сви источњаци, не знајући да му се народ опет у турске ланце окива... Покадкад би побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије дохвати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толико занесен и опијен беше. Једно јутро нагло уђе у Фејзијину собу један крџалија.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит. Пошто је подуже стајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, приђе му па рече: — Господару, опрости што те узнемирих, невоља ме гони!... Фејзија диже полако главу, погледа га па онда тихо рече показујући му руком сиџаде до себе: — Витез Шахин свагда ми је добро дошао. Које добро? — — Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. — Фејзија ћутећи махаше главом. — За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако кратко време? — — Ти све знаш! — беше тих одговор. — Знам — повика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. Она учини те моја отаџбина изгуби узданицу своју, изгуби све што је имала. — Шахине — кораше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!... — Та нека је лепша од најдивније хурије, нека је сјајнија од сунца, нека је умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена начини од највећег јунака најхуђу кукавицу. Крџалија гледаше неколико тренутака укочено свога друга. — Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш. — Па кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толико памет занела, што је не узе, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? — — Није она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одговори Фејзија. — Дакле ти си роб слабе жене? шкргутну зубима срчани Крџалија немогући да разуме ту страшну промену, која се учини од његова господара. Фејзија се само лако осмехну. — Не знаш шта може учинити срце човечије!... — Имаш право — загрме на то Шахин, кад сам могао веровати твојој заклетви што нам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!...{S} И јуначка глава притиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с презрењем гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом најхуђа слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву погазио! — И пође к вратима. Али сад на један пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заустави: — Шахине, поносе мој!{S} Хоћеш ли, можеш ли ми опростити?... Шахин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунацима. — Шта велиш?... муцаше он не знајући шта ће од забуне да говори. — Погрешио сам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. — Шахин рашири руке, па дршћућа пође к њему: — Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило душманима нашим...{S} Ох!... Фејзија не рече ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом загрљају очистио од кукавичког дремежа и мртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја: — Заборавићу је, тако ми Бога! — Али као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месечине, сети се оног љубљења и заклињања, па још једном прошапће: заборавити... Шахин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и додаде: — Заборавићу је бар док не свршим свети посао свој!... Као што је сунашце сто пута лепше и сјајније после плахе кише, тако и Фејзија сину кад на ново скочи на помамна хата свога па полете са својим одабраним витезовима- Као громом згођени пренуше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија... За неколико дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћара. — У непрестаним бојевима и пословима мало по мало заборављаше млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од тихе жудње? Али и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато своје. Пошто је све уредио и поправио што беше својом кривицом учинио, онда Фејзија намисли да крунише своје дело, да заузме Једрене... Његова војска, која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом крвничком крвцом. - Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S} Али није требало никаког спремања, јер они су свагда спремни били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана. На послетку ударише свирке и бубњеви, крену се храбра арбанаска војска као јато соколова што полети за сурим орлом. Фејзија се нигде није одмарао у таким приликама.{S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама поноситог Једренета. Кака осећања не обузеше срце младом јунаку кад с једног брежуљка први пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зора обмотава свет, угледа велику лепу варош како се полако буди. —- Она беше опасана јаким зидовима, који из далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке на силним мунарама изгледаху као разасуто драго камење.{S} Па како величанствено изгледаху оне куле, на којима су се лепршале заставе! Гледајући тако Фејзија како је лепо Једрене, на један пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико тренутака лепршаће се на поноситим оним кулама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се толико копечиш, ова ће ти рука побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш како је тешко робовање!... - Ово беху таке лепе мисли, њихова сјајност толико занесе сујетног јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга, да није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши. Нема на далеко храбрости, којом Арбанаси јуришише на Једрене; ал’ их посада храбро одбијаше.{S} Па још кад стадоше рикати страшна топовска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши. Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна. Фејзија беше одбијен... А шта је радила лепа Периза после оног растанка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу тугу? Она је са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике рођаке и пријатељице, толика весеља и теферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} Пред оцем морала се претварати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко било том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало хладније размислила да ће је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила оног тренутка кад јој је онако племенито поклонио живот оца њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би јој се опет лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио, као што какав очајник снажно дрма тамничне прозоре жудећи за само једним дахом у дивној слободи... Тако је проводила дане лепа ћерка филипског везира. Иа један пут допадоше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије, страшне крџалије, пред којима је Кара-Фејзија, хите к Једренету.{S} На мах се преокрену све по вароши, на све стране врева и звека оружја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по својим малим коњима па подигли читав облак од праха, онда настаде мртва тишина.{S} Све што могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли. И Периза је у свом серају пала на колена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејзија... Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са златом својим? Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамоћени отац... А кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лубарде, кад се стаде разлегати узвикивање обојих бораца, помешано са јауком и писком рањеника, онда се лепа Периза не могаше уздржати, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али она није знала да је отац утростручио стражу око двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска рука, и она се морала вратити у двор... Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се она страшна журба, и само се чуо топот од много коња, који све слабији постајаше док се на послетку са свим изгуби. Периза сеђаше у својој соби непомично.{S} Па како бејаше покрила лице рукама, није их хтела однимити, јер није смела.{S} Она дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је од сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу, које и онако сувише измучено беше. На један пут трже је из тог необичног стања страшна дова — нема сумње, Мусломани победише... Али отац?...{S} Фејзија?... — Ћери! — повика јој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у наручје: — Ох...{S} Бабо!...{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше. — Ти дршћеш злато моје?{S} А за што?... Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у плач... — Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкастом лицу њезину. Она се тим охрабри, па пригрливши га нежно муцаше: — Опрости бабо...{S} Али... ох...{S} Је ли Фејзија погинуо?... Везир се трже. — Још га није заборавила!... прогунђа у себи, па онда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! - Перизи спаде са срца тежак камен. Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везирова: — Камо срећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио... Пролажаху данци и седмице, али од Фејзије никака гласа. Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву што је даде пред светим сведоцима, пред небројним сјајним звездама?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља притегла па јој се не јавља?{S} Можда је болан? Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се преварила. Она имађаше младу робињу, коју је волела као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А Надина је љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није кајала што је одала тајну своју ропкињи, јер ово верно и доиста ропски и душом и телом одано створење труђаше се да је разговори и развесели. И доиста изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи нешто тако лепо казати, да се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде... Ноћ бејаше одавно настала.{S} У целом Једренету погашене свеће, само несу у соби везирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по својој соби хода.{S} Као да некога чека: јер погле како нестрпљиво извирује, како застајкује, како слуша...{S} На један мах подиже се тешки застор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђе брзо. И ако се Периза, као што се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трже се неколико корака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу младога јунака, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком се драго камење прелеваше. Пошто га се тако нагледала, осмехну се слатко, па онда притрчавши му загрли га жарко. — Сестро! — говораше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! — — Само брже на посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета. — Је л’ ти коњ опремљен? — — Све је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! — — Хајде у ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледати, чему ли ћеш се пре дивити! Периза изабра један џевердан — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се Надина са свим опреми, онда се окрену својој госпођи: — Перизо!...{S} С Богом!... и рашири руке. — Не Надино, ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију, на којој Надину чекаше опремљен коњиц.{S} С плавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од дана. Сад се опет загрлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, па онда се раставише. — Надино, слатка сејо, немој заборавити да је мој живот у твојим рукама!... — Ох — заплака се девојка — а чим сам те јадница увредила те ми то помињеш?... — Ти много више чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опрости што ти поменух... — С Богом!... Још један загрљај, још један пољубац, па се растадоше верне друге. Надина одлети на одморном коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби. XIV. Настаде озбиља крајина по свој српској земљи.{S} Свак се остави свога посла, а припаса светло оружје и похита у Кочине чете, које постадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо... На скоро се очистише од турака сва села и паланке.{S} Однекле их истера Коча силом, а однекле сами побегоше у градове запаливши своје куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, смедеревском, шабачком и сокоском.{S} Али им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По путовима намешћаше таке страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим главарима да се у његову кућу искупе да већају. На мах се искупише јуначки синови. Кочо их седа око себе по јунаштву.{S} Уз колено посади Радича Петровића, а до њега Јована Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, и његова побра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку славну битку одржао, сваки је најмање двадесет крвничких глава одсекао... Пошто се Кочо са свима здравио, и мало продиванише како славни беху потоњи бојеви, започе им казивати: — Браћо и кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу светога посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи са својом силном војском а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке стерали у градове, али градова отети не можемо, јер џебане што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати градова! — — Тако је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити на градове. — За то сам вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! — — Као што рече Кочо! — повикаше многи. — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! — — А шта ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути. — На једну руку тако је — одговори Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како би нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Турчину него Хришћанину.{S} Кад ме туђин тлачи није ми толико тешко као кад ме мучи свој... Главари ником поникоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар онако премишља као што сумња Радич; али скочи Коча: — Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута! — — Хоћеш, кад он по вилајету разаспе једно шесдесет хиљада војника! — насмехну се Петровић. — Онда... онда ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одважно Коча. - — Сви јуначки да изгинемо! — присташе громко сви. Тек они у речи беху, а врата се отворише. — Гле Влајка!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, па му приђе те се пољуби с њим. — Боље нашао господару! — па се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше скупивши се око њега: — Здраво и мирно браћо! — — Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Влајко? — — А да шта је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко угледавши е је Влајку привезана рука — ти си допао рана? — Сви се зачуђено згледаху, а он погледа на руку па се само насмеши. — Ништа — вели, окрзну ме једна Туркешања, ма часнога ми крста добро им платих. — Шта Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча. — Те још из каког боја... поносно одговори рањеник, погледајући их са смешењем. — Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? — — Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде нигде стао несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!... — А што сте се укочили децо? — караше Коча слуге — што не служите?... Пошто се рањеник мало поткрепи, стаде причати: — Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје с којима сам опколио Смедерево да се не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју срећу натушти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, па исунем јатаган те удри.{S} Колико смо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага ни гласа; а делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави!... — Ништа то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво што њоме почини! — — Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила! — Пошто су још мало диванили о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљати ћесару. Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах улети момче у собу: — Господару, дођоше неки гости! — — А одакле су? — — Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! — Сви похите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Није могао да верује својим очима.{S} Али један између гостију, на коме беше најсјајније одело рашири руке па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од радости. — Добро ми дошао господине џенерале! — промуца на послетку Кочо. — Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога поглавицу српског с особитом милином: — Како си страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место њега очински загрлим и да ти донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет загрли. — Ја још ништа учинио несам господине џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! — И Кочо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђаху полако за њима здравећи се са сјајном пратњом џенераловом. Кад уђоше у кућу, џенерал запита Кочу: — А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? — — Јесте господине, она се и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја милост — па онда дозва једног момка, који стајаше код врата: — трчи момче Драгомировој кући, те ми зови мајку! — Кочин гост кад зачу име Драгомирово замисли се: — Драгомир...{S} Чекај молим те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тасту...{S} Ха?... Коча поцрвени као ружа. — Добро, добро, — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда поћутавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову ови јунаци? — — Ово су господине џенерале они витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде казивати редом, ређајући свачија јунаштва. — А ово је браћо — окрену се својима — џенерал Стеван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — Михаљевић стисну сваком срдачно руку, па им рече: — Ни вас не ће мимоићи царска милост! — па онда им каза по имену своје пратиоце.{S} То беху све млади сатници и капетани из Михаљевићевог фрајкора.{S} Кочо се са сваким пољуби и пријатељски упита. — Гле још једног делије!... рече Стеван кад угледа Мргуда, који као неки крадљивац страшиво уђе унутра. — То је мој брат — прихвати Кочо. — Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам заборавио.{S} Јест ја, то је Мргуд.{S} Здраво пријатељу! — И Михаљевић га загрли срдачно. У Мргуду помрче свест...{S} Он није могао да разуме толику славу и сјајност...{S} Па онда та превелика љубав Кочина, за коју му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле притрча својој вештини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу. У то дође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се са свима најљубазније здрављаше и питаше.{S} Али мати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом навали око тога посла, оставивши Кочу и Мргуда да са старцем разговарају госте. — — Кад би после вечере, и Михаљевић отпусти своје пратиоце, и Коча своје главаре да спавају, па кад тако остадоше сами, започеше зборити о намерама царским и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати могли. — Ја сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! — — Чуј ме сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна наша војска с поглавитим војводама и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Митровским, Милорадовићем, с џенералом од топова Ровруом, и с још многим војводама и џенералима! — — Али што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — питаше зачуђено Коча. — Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свега под оружјем војске? — — Девет хиљада господине џенерале! — — Охо — насмеши се Михаљевић — то је богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!... Још исте ноћи оправи Кочо гласнике свима главарима, који држаху на окупу војску и који не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп. Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силна војска. Још у зору 18.{S} Априла, опазише Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па их прође нека језа.{S} Заповедник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице под Кленак сиђоше небројене лађе, и како за тили час у два маха пребацише на српску страну две грдне војске. Кад изађоше бегови и ефендије са дивана, угледаше по шабачком пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једно подграђе које најслабије беше, па се онда утврдише и почеше брзо опкопавати. — Цео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна војска, стиже љута српска војска коју предвођаше Коча. Радосно узвикивање аустријске војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла српска војска, и он брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе. Како се Михаљевић с Кочом појавио на вратима царева шатора, цар устаде са столице и похита им на сусрет. — Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар више чешки но српски, стискујући му пријатељски руку — како ти је храбра војска?{S} Је ли уморена? — Није царе господине! — збораше српски јунак смерно поклонивши се — она је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!... Војводе и официри, који се у тај мах код цара десише с особитом милином гледаху младог вођа српског како слободно говори, како ли се с царем понаша.{S} Особито га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију од њега.{S} Толико им се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше она красна српска долама и остало кићено рухо и оружје које се све прелеваше у злату и сребру. Цар се насмеши на Кочин одговор. — То ћемо дакле сутра моћи јуришити иа Шабац?... запита за тим. — Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! — Јосип га потапша по рамену па му онда исприча како је намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговараше, отпусти га да се одмори. Коча прегледа још једном своје чете, издаде неке заповести, па онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући својој, о милој вереници својој... Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се спремати.{S} И на један пут загрмеше топови на Шабац, и то и са српске и с Немачке стране.{S} Са српске стране управљаше топовима славни топџија Ровруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледајући што око њега падају топџије, јер и Турци просипаху на све стране страшну ватру како из пушака тако и из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом. На тај знак јекнуше трубе из свију чета, те огласише јуриш. Џенерао Михаљевић започе јуриш са својим фрајкором.{S} Он се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Турака толико распалити оно њихово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор стаде уступати. У резерви је стајао кнез Поњатовски са својим одељењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и тако Поњатовског на један пут опколи повелика турска чета, и храбри јунак обрван од силних рана паде с коња. Кад Коча то угледа, навуче му се крв на очи, па заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши: — Јуриш браћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њим. Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на место као муња, растера Турке око њега, пошто сам обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испрекиданим гласом питаше: — Ох... брате Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?... Све је добро кнеже! — говораше Коча усплахирено на све стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа капетана Соколовића, који са својим варадинским стрелцима у највећем трку хићаше у помоћ. — Соколовићу! — викаше Коно машући му руком — Соколовићу брате — рече за тим кад се овај опазивши знак приближио — овде лежи кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!... Ово изговоривши ободе вранца и одлете својима, и док Соколовићеви војници на укрштеним пушкама изнеше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год угледали кићену перјаницу која се лепршала на Кочином калпаку. Соколовић пошто је спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напред бесно секући и газећи Турке који побегоше те се затворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митровског, који се десног крила приближаваше, па му повика: — Шта је то војводо?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу.! — — Не ћемо јуначе!{S} Мене је одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! — — Добро — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! — И на његов знак све чете грмнуше страшно: напред!{S} Те тако се жестоки бој продужи на ново још живље. У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко брањаху. Целу ноћ не престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи: — Јунаци, хоћемо ли да срамно одступимо од овог града?... — Јуриш! — беше му громки одговор. И Србадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушке и топови, а на бедемима се појави бела застава која се три пута поклони. Турци моле за милост. Кочи сијну лице од радости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коча у град три своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га сином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво, које заједно са својим четама показа, поче уговарати с посланицима.{S} Али у тај мах стиже један перјаник цару и јави како је поноситога Мемед-агу Јањића увредило што му у замену за његове бегове послаше три проста војника. Цар се насмеја па му посла грофове Естерхазију и Бродановића са Соколовићем, а наставе разговор с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послетку под четворицом заставника девет стотина Турака. Пошто они сви прођоше испред цара, онда почеше излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Соколовићу који мало по даље стајаше: — Капетану, гледај да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! — Кад је у Пањевац стигао глас какву је славу задобио Коча отевши Шабац, цело се село орило од песама, као што су се орила сва кићена поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке. . — Шта је теби чедо моје? — питаше га мајка, милујући га по успламтелом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?... — Све је мени мајко тако мило као што само братинском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути мајко!-— Мајка брже скува неке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити да је свак морао помислити да је болан. — Не могу дуже сносити! — повика Мргуд на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо! И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу испод Раванице, јер само ту беше свагда лека његовој главобољи. Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части. — Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шапца?... Мирко обори главу па прошану: — Чуо сам. — Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо... — Не можемо — прихвати Мргудов побро — јер је тај клетник тако понамештао страже, да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе! И сад ућуташе обојица за неколико тренутака. — Е па кад је тако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока погледајући свога побра — онда да се манемо освете?... Мирко скочи као бесан: — Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада не могу заборавити срамоту што ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова се песница грчевито стезаше. Мргуд га жарко загрли: — Ох побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу заборавити, никада брате не могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,. — Али шта ћемо сад да радимо? — Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици у земљи ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо... Мирко се замисли. — Али како? — запита на то брзо. — Ја знам како.{S} Ономадне је у мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо! — А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зубима ћу му гркљан ишчупати!... XV. Док је Коча онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих шајака па нападаху на силне раденике, који од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска. Коча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, нити мисле нападати, онда се опет распали његово старо беснило, онда опет чешће куцаше руком по окићеном балчаку димишћије своје шкргућући зубима и претећи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше клонула кад је видела како је са свију страна опкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити. Али то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску своју на зимништа, на и Кочо распусти своју војску заповедивши јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико својих главара и с једном четом оде кући својој у Пањевац да проведе зиму. И у Арбанаској настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама што их тако лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборавио оно што је мислио да никад заборавити не ће моћи, заборавио је своју Перизу... Док се то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, постаде султановом милошћу серашћер; али татарин, који му донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и књигу од султана, која нешто чудно кажеваше; јер Перизин отац сву драгу зиму проведе журно купећи силну војску, и толико се око тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим нежним малим ручицама запитала ода шта је тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не одговараше. За то време провођаше се Коча код своје куће са својом родбином и пријатељима готово срећно; та само му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много више среће, много више божанственог уживања има у оном немом гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у оном немом лаганом притиску руке... Једино што је чемерило живот младоме народном вођу, беше властољубље, које показиваху ћесарове војводе па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји. Једно јутро та брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори. — Шта је то слатки брате? — питаше љубазно и притварајући се издајник — што ти се чело тако страшно натуштило?{S} Тебе нека брига мори?... - Погодио си Мргуде...{S} Ја хоћу да свиснем... одговори Коча испрекиданим речима и замишљено гледећи преда се. — А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разгалити! — Коча ћуташе подуже као да није чуо братове речи, па на један пут диже главу: — Пошљи брате гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо. Паклени осмех пређе Мргуду преко лица, па прозборивши неколико речи, сиђе брзо на двор те заповеди неколицини момака да поседну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, па за тим пође у одају своју, брзо написа неколико речи те запечативши зовну једнога момка. — Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући писмо. — Господару?... питаше зачуђено момак гледећи Мргуда разрогаченим очима. — Узјаши најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пришану једно име, па онда погледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! — Сиромах момак не могаше ни помислити шта у писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако учинити како му заповеди Мргуд, и за неколико тренутака он оседла најбржег и најодморнијег коњица, те одлете преко равнога Левча. Можда нико никад није у таком нестрпљењу чекао да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од сваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би застао и замислио се: — Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје клопке!... — Тако мрмљаше у себи Мргуд нестрпљиво шећући се, и чувајући се оштрог погледа материног, јер она би на мах опазила да у њему нешто има. Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те седе иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он још поиздалека два коњаника, која у најбржем трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати: — Али овај момак може ме издати...{S} Особито кад види како ја непознатога кришом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њему лека!... . У то стигоше коњаници, од којих један беше доиста онај момак, који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војске, али се беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле. После првих поздрава, Мргуд се окрену момку: — Ти сад одмах окрени назад па похитај у Сењ и Мирку Степановом, ти та познајеш?... — Познајем, господару! — Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем. Слуга је навикао вршити заповести господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди истим путем којим је и дошао. Непознати који сјахавши с коња мало на страни стајаше, зачуђено погледа Мргуда кад му коња момак одведе. — Немојте се чудити господине! — прихвати Мргуд који је разумео тај поглед: — Вашег коња не сме нико овде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! — Непознати пође за Мргудом вртећи по мало главом.{S} После неколико тренутака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила... —- Имате поздрав — рећи ће непознати пошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше заузимање за царске послове толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска милост! — Мргуду се засијаше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет био радостан.{S} Све му се намере извршиваху што само бити може. — Али верујте, — настави непознати — ја се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српских чета борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио... — Доиста... — грискаше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ је кукавица!...{S} Но манимо се така разговора.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад сте срећом још ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали!... Сутра дан настаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S} Пре него што се смркло сви главари и четници Кочини које је позвао скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога. — Радичу брате! — поче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ћесара и његову јадну војску!... — И заниха тужно главом. — Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад у туђина.{S} Тешка и прескупа је туђинска помоћ!... Кад Мргуд виде о чему се поведе разговор, закуца му живље срце, а очи му се нехотице отеше на врата од једног ормана који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим уснама. — То је истина брате, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом задобисмо, наместили своју војску, своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног ропства падне у друго!... — И ми сви тако велимо! повикаше четовође и кнезови. — Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — и срчани јунак шкргутну зубима. — Немој тако јуначе! — прихвати Радич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах излетети из свог проклетог гнезда па нас сатрти, те после тешко остављеној сиротињи!... — Богме тако је! — потврди неколицина. — Е па шта ћемо да радимо? - запита кнез Миленковић. — Ево како ја мислим — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што имамо с ћесаром.{S} Захвалићемо му на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!... — А часнога ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научити памети — настави старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа! - Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши. Онако исто пажљиво као што је Мргуд увео непознатога и наместио тако згодно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није. — Ето господине — шапташе Мргуд — ето видели сте шта зборе и мисле српски главари, па сад кажите честитоме маршалу да је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... Непознати стајаше неколико тренутака непомично, и гледећи преда се у земљу. — Још не могу да се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови мисле и смерају, то показује да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова кукавица што издаје рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист!{S} - За тим настави јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред честитам милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! — Мргуд раставши се с непознатим подуже стајаше на истом месту, па онда с пакленом радошћу на лицу окрену се кући својој па грмну: — Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти! Тек што сијну пролеће, тек што зеленило покри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све стране кретати и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкарања и омање задевице показиваху да још траје крајина... Џенерао Михаљевић пређе са својим фрајкорима (драговољцима) преко Колубаре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно његово одељење морало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по мало стане се приближавати Београду. У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грувао из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајке, које су непрестано крстариле по Дунаву и Сави, много јада задавале, рушећи батерије и палећи варош из својих топова и кумбара. У том спремању прође цело лето, и тек у у почетку Септембра 1789 пређе маршао Лаудон са својим кором и са 28 хиљада пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску страну, Турци умукоше.{S} Ни једне пушке нису избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару разређивати, кад се са Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад се разасу бело чадорје по пространом пољу, онда излети из Београда неколико стотина коњаника, али их ћесаревци смејући се отераше натраг.{S} Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјајиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочини соколови, који певајући силажаху у дољу, па онда и они пободоше своје заставе те се настанише до ћесарске војске.{S} Коза са својим четовођама оде Лаудону, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шатора, Лаудон просу своју срџбу, коју је пред Кочом тешком муком крио, пред својим официрима. — То је дакле та кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; —Господине мајору, постарајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица у животу.{S} Особито Кочу морате смакнути прва! — Господине маршале, — говораше мајор коме дадоше таку заповест — ја ћу извршити заповест, али помислите какво ћете зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како се поступило с његовим вођем... Лаудон га погледа страшно. — Опростите г. маршале — настави мајор разумевши шта је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћи утврдити своју владу над овим племенити народом, ако се с њиме тако поступати почне, јер после бунама и... — Маршал му прекиде говор, и хладно заповедајући рече: — Господине мајоре, опомињем вас на послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! - Мајор поздрави свога старешину по војничком начину па онда одступи неколико корака.{S} У тај мах уђе под шатор џенерао Колоредо: — Аха! господине грофе! — отпоздрављаше Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви идете из главнога стана? — — Управо од његова величанства! — — Ко је одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? — — Џенерао Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! — — Да збиља, кад поменусте артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! — _ — Он је умрьо г. маршале! — Лаудону не дође изненада овај глас, али жалосно климну главом па проговоривши: — Штета, то је био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађутанат. — Господине маршале!{S} Преко Дунава код Панчева прешао је џенерао Клерфај са својом војском, и скоро ће стићи! — — То је врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јевђекијевом до Дунава! — Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Колореду. — Шта има ново у свету? — — Нема Бог зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! — — Ни словца!{S} Какве су то Крџалије? — — То су побуњени Арбанаси, који су под предводништвом некога Кара-Фејзије истерали све Турке готово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици са свим сатрти! — — Да, да — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што је наименован за новог серашћера у Србији. — Али чујете! — присети се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати у помоћ! — —- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— Лаудон премишљаше нешто. — Тако је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио да убије Кочу: — Господине, немојте испуњавати заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном официру — јавите џенералима да их чекам! — Сутра дан после овог разговора — то бејаше 15.{S} Септембар 1789 — започе Лаудон своје нападање на Београд, и то страшном ватром из топова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топова грмљаху на један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша жестоко брањаше.{S} И његови топови правише покор.{S} Од грмљаве топова и праске пушака орило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха. На шест сахата од Београда на четири стране чула се страшна борба. Лаудон је за време целог пуцања прелетао на све стране, свуда је наређивао и нове заповести издавао.{S} Двадесет хиљада радника који су копали опкопе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад излети једна јака чета Турака из Софије џамије, те удари иа раднике, али Коча са својим четама долети као муња, сатера Турке опет у варош, а радници наставише свој посао; топови већ никако ни престајали несу. 30.{S} Септембра Лаудон још не беше ништа задобио од толиког силног пуцања, зато сазва своје џенерале да се посаветују шта да раде, и после дугог већања намислише да покушају јуришем, и сад Лаудон стаде разређивати и заповедати како да се јуриша. Најпре одреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца одреди све драговољачке чете и осам батаљона пешака, дакле свега петнаест хиљада, а онда раздели целу јуришну војску на четири колоне. — Господине пуковниче — говораше маршао једном пуковнику по имену Аржантону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! Сад знате моје заповести.{S} У седам сахата у јутру треба да се почне јуриш! — Официри одоше, а Лаудон пошто разасла још неколико ађутаната са разним заповестима, посла по Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху се страшни црни димови као кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје планове. Међу тим стиже Кома, који нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао. — Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види. Лаудон се трже. — Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде... Коча га зачуђено гледаше. — Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе! — Шта то рече војводо? — питаше Кочо не могући да растумачи ту загонетку. — Претрпи се пријатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, поред свију стража што су на све стране разасуте.{S} Почекај, још није све.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ово изговори, упре добро свој поглед у главара српског да види шта ће чинити. — Јест рђаво честити војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!.. — Ох јуначе, ти ми у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту где је пропала српска царевина ти треба да је славно подигнеш!... — Ова мисао толико занесе младога српског вођа, да је мало и заборавно ћесарове намере, а што није заборавно то је помишљао да треба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина српска, Косово... које је речи Лаудон тако лукаво знао изговорити, то му је страшно заносило душу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде ка својима.{S} Каза им заповест, и стадоше се опремати што су брже могли. — Кочо брате! — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!... — Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?... — Богме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! — Рана зора угледала је Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале. — Тек што је свануло, и уговорени се знак дао, јекнуше опет топови са свију страна, и јуришне колоне силно ударише на Београд.{S} Три сахата трајала је страшна борба, од ћесарске војске погибе четири стотине војника са 17 официра, али задобише најпре српску варош па онда и савску, и задобише поред многих застава и једанајест топова...{S} Али се са натуштеног неба проли тако страшна киша, да није никако било могуће продужити борбу, него се тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем из топова и кумбарама.{S} Сад се тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се много страшније но икад. У сред најжешће ватре дотрчи Лаудону један ађутанат. — Шта је? — — Странци и неколико српских породица које живе у Београду моле да се могу иселити! — — Будале — говораше маршао срдито — сад су се тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! — Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну: — Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! — Посланик оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше заглављени.{S} У то стиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ханџару. — Кад је судбина наредила да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. — тако говораше посланик, па онда исказа како ће се предати, и Лаудон све прими, само једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин. У граду беше 5000 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и деце. Лаудон одмах стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду нашао 395 топова, 50 убојних шајки, 576.000 ока пушчана праха, 100.000 ока олова, многу храну, различито оружје, и друге ратне потребе. Док се још веселила царска војска у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Михаљевиће, и заповеди му да са својом војском иде Крушевцу. — Шта треба да извршим тамо г. маршале?... питаше џенерал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Турчина нема. — Као што вам је познато — разјашњаваше Лаудон — Коча је оправљен на Косово против Абди-паше, који са свим друге намере има а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите повратак Кочин и његових чета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Богом! — После ових речи остави Лаудон Михаљевића, који није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушати. XIV. Коча се само неколико тренутака забавио код своје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својој милој породици, само је пољубио руку матери и старом Драгомиру. Он то никад није чинио; никад пред полазак у бој није се опраштао с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу своме. Па и мајка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша. — Сине, ох.. речи је издадоше, једва је могла да изусти: срећан ти пут!... — За што плачеш слатка мајко? — питаше зачуђено Коча. — Ништа, ништа сине — а у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме уморити!.. Стари Драгомир га благосиљаше од свег срца: — Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам престарио сине мој, моји су часи избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти моја...{S} Лепосава!... сиромах старац није могао даље. Ове речи јако потресоше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!... Ох, како су страшни ти умиљати погледи, што су тако пуни жудње и бола!... — Лепосаво!... — Верениче! .. Остало је надокнадио притисак руку, а још већма погледи....{S} Јадан младић није знао да има погледа који могу уморити!... Док се све ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским задовољством гледаше шта се ради.{S} Смешење му се непрестано лепршало око усана, а у себи је гунђао. — Праштајте се, љубите се, то вам је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени од плача. — С Богом Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се саже још једном Мргуду те му каза: — Брате, пази мајку, пази љубу моју!... — ободе коња, откаса, али опет није се могао уздржати да се још једном не окрене кући својој.{S} Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне очајно пружене руке материне, да се није могао разабрати док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики. Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину Јастребац, из ненада га такну у срце једна успомена...{S} Кад пређоше преко Мораве, савлада га осећање, па пустивши дизгине своме вранцу покри лице рукама па се занесе, чисто се опи успоменама које му изађоше пред очи... Сети се оних дивних часова кад је први пут угледао Лепосаву, онако нежну, божанствено лепу...{S} Пред душу му изађоше они тренутци у којима хтеде да му препукне млађано срце од бурних осећања, од силног жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу прелетао преко непрегледних поља, како се пењао по стрменим стенама тражећи оно што се може наћи само у тихом загрљају и у жарком пољупцу...{S} Пред очи му изађе она света, тајанствена ноћ, коју проведе у Јастрепцу, и он задрхта, кад се опомену оних чуда која је те ноћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинско коло, вила осветница...{S} Ох, па она милостива вила видарица што га избави од очевидне смрти па она света заклетва коју јој зададе...{S} Ту му успламти жарка крв, па џарнувши коња пролети поред Крушевца као облак... Његове храбре чете као да не беху људи тако их не могаше да умори никаква невоља никакав бој, а још маље непрекидно путовање.{S} Кад угледаше како им је господар чио и весео, кликћући ишли су за њим. Далеко путоваше.{S} Пређоше многе стазе и богазе, прејездише преко многих планина и поља и на послетку стигоше пред — Косово. Као да је нека мађионичка сила умешана била, тако при првом погледу на кобно поље заустави се цела војска... И Коча стаде.{S} Чудни осећаји просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље пространо, недогледно као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине година, у језеру од српске и турске крви потонула је царевина српска, изгубило се име српско... Млади вођ сјаха с коња, па погледа редом своје храбре војнике.{S} На свачијем лицу беше нацртан свети бол, свето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика: — Браћо, клекните са мном, и скините фесове да пољубимо ову земљу, ово је света земља!{S} На њој је проливена најчистија крв српска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово изговори, младић клону на земљу, плаховито је љубљаше, па онда наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се. Сва га је војска послушала, сви падоше земљи и страшна звека од оружја помеша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико занело да се није могао маћи с места док му не приђе Радим. — Кочо брате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?... Коча се трже. — Ох Радичу, опрости... — Ја те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено. — Дошли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанствено. — И тако ми хришћанске вере на овом истом месту, где је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој души Милошевој да смо достојни потомци његови!... Војска је чула ове ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па одушевљено одговори: — Сви господару, сви ћемо да изгинемо за слободу! — Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разлегао тресак од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срце. — Нека се разапну шатори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер може непријатељ на један пут искрснути. Радич се поклони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад створи неки особити живот, пун чудне лепоте.{S} Један упртио шатор из кола па трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побија коље; други опет наслагао читава кола дрва па легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући чисте оружје од прашине; али највећа је гунгула, смех, и жагор око коморџијских кола, где четници деле својим људима казане и храну што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Поред оних силних досетака, песама и шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде пуста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде управо онамо где је најстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и само једну тугу однесеш на онај свет што се неси доста насекао крвничких глава!... Коча је с особитом милином гледао неколико тренутака своју војску, па онда играјући се с ханџаром одвоји се од ње те оде шетати се по пространој пољани уживајући красно вече...{S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива лепоту тихог летњег вечера, то све нове и нове сладости и милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није никад лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном руменилу на небу, несу никад тако лепи били...{S} Па како се чудно прелеваху потоци сунчаних зрака у непрегледном зеленилу од Косовске траве, као у тихом огледалу зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла... Он помишљаше како је страшан посао започео, он слаби човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике је победе одржао; из већег дела красне своје отаџбине истиснуо је крвопије српске, и још мало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна.{S} Још мало па ће извршити страшну заклетву коју зададе браћи својој, па онда — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом, са својом мајком и братом и осталом родбином. — Ох — бурно се надимаху Кочине груди од тих мисли — како ће срећна са мном заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети народ мој служећи свету своју летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити по красној српској земљи!... Али из овог слатког уживања, које младоме вођу прибави тај лепи сан са својим сјајним сликама, пробуди Кочу једна црна мисао, која се као гуја увуче у срећно срце његово. — А ћесар?{S} А његове намере? — И овде му клону јуначка глава на прси. — Ох клета себичности! — уздахну горко младић: — та зар нигде на свету нема срца које теби тамјан не пали, које је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се царевина на далеко распростире, није задовољан са толиком госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твоје робље!... Па поћутавши мало, додаде мирно: — Јунак не треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо! После ових речи врати се Коча војсци својој, којој се песме из далека чути могаху, па пошто повечера и проразговори се са својим четницима, леже да мало отпочине: Док је свануло, Коча је давно био обишао своје страже па пошавши опет у стан зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова, која се приближује.{S} Он одмах дозва Радича и остале кнезове. — Да л’ ви што чујете браћо? — питаше их. — Богме господару — рече кнез Новаковић — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само може бити. — А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше —- де оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо према тулби Муратовој, оданде ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави! Заповест се намах изврши.{S} И док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а коморџије почеше спремати своје казане и торбе, Коча нестрпљиво ходаше премишљајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати света слобода. За то Коча узјаха свога вранца те прође кроз све редове својих чета, храбрећи их, и помињући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити. Међу тим Коча је нестрпљиво сваки час погледао онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето посланика који једва дише од умора. Сви кнезови и главари љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће гласник казати. — А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад овај пред њим коња заустави. — Несам... могао... пре господару!... муцаше уморени коњаник, па пошто се неколико тренутака одмарао, стаде причати: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад знате, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно комешају и кроз које светлуцају муње! Коча погледаше у своје четнике, а војник настави: - — За то сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! — Још веће чудо обузе слушаче. — А каке су војске? — питаше Коча нестрпљиво. Једна је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!... Гласник ућута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло окрене својима: — Браћо, Турци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мном!— И после ових речи одлети на своме ватреном коњицу, али његова војска није никад иза њега изостајала, и она с њим напоредо прелеташе преко равнога Косова. На послетку толико се приближе војскама што се борише и које завијене у облаке од праха са севањем и праском небројних пушака изгледаху страшно, да су могли распознати људе.{S} Кочи заигра срце од радости кад угледа како се они јунаци што тако притешњени од Турака беху јуначки боре. — Ох, то су вредна браћа српска! — мишљаше он похитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! — Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и онако од силних губитака малаксале чете својих противника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну. Бо Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине чете, па од чуда скаменише се, а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу могли, на ново оживеше па с новом снагом нападоше на Турке, које вешти Кочини четници у тренутку тако опколили беху, да несу маћи могли. Сад се просу страшна ватра из српских пушака, па још једна, а онда севнуше јатагани... Коча, који је управљао средином своје војске, само продираше напред, и после једног сахата распршташе се Турци куд који.{S} Тек си могао видети како неколико Срба гоне по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше, а после још једног сахата на Косову неси могао спазити Турчина, осим нешто робља, и мртвих лешева, који као брежуљци по пољу разбацани стајаху. Млади вођ српски разгонећи с крвавим јатаганом нешто заосталих Турака, а у лицу сав испрскан од турске крви, на један пут сусрете се с једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па стадоше на сред разбојишта, јер им се погледи чудно сусретоше. Диван то беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби припомогоше да надбију Турке, само што јелеци и чепкени са доколеницама од црвене чохе беху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше још врела турска крв... Оба јунака ћутећи гледаху се, оба намах познадоше да су обојица вођи. — Јуначе! — прозбори на послетку непознати Кочи свечаним гласом — кроз те твоје ватрене црне очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тражио, јер ко нема побратима тога и Бог заборавља!{S} Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш да ми будеш побратим? — — Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем у рукама загрлимо! — И они се жарко загрлише и пољубише, а обе војске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно кликнуше, па се и војници с обе стране стадоше братски грлити и љубити, као да су стари познаници, који се само одавно видели несу. — А сад побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле си? — питаше Кочу побратим. — Ја сам брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! — — Ох ти ли си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не познајући те но само слушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! — И побратими се још једном загрлише. — А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и подигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! — — Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну обрадован Коча што је таког побратима стекао, и трећи пољубац увенча свету свезу, која за навек свеза ова два ваљана млада срца. Пошто су се побратими подуже разговарали и изближе упознали, пође Коча растајати се од свога Фејзије. — С Богом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. - — Шта ти велиш? — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио да ти не ће умети никад довољно захвалити?{S} Ох брате... и младићу се веома ражали. — Опрости побро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, продреће... — Непријатељ?{S} Ти још имаш непријатеља?{S} Добро, хајдемо, заједно ћемо их сатрти! -— Па онда окренувши се својима викну: — Шахине, нека је спремна војева! — Коча га зачуђен гледаше. — Шта ти то чиниш Фејзијо? — питаше га. — Ништа; само те молим кажи ми коме се крвнику надаш и с које стране? — — Ја сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — одговори Коча. Кара-Фејзији сијну веља радост на лицу. — Ох јуначе — повика на то - ти сатиреш и упропашћујеш своје непријатеље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју отаџбину! — Коча није смео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер није могао одбити прву молбу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. — XVIII. Цела Арбанаска није запамтила тога весеља како наста у стану Фејзијином кад му у походе дође побратим Коча.{S} Нека чудна неразумљива сила у тренутку свеза ова два млада јунака, у оном свечаном тренутку кад се на крвавом разбојишту сусретоше; њине узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за другог жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа рођена, и више но што се помислити може, тако их свеза једна мисао, једна жеља, и једнаке године...{S} Да је како могло бити никада се растајали не би, толико омиле један другом; али Коча није могао много изостати.{S} Њега мораше нестрпљење и радозналост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним частима и весељима тако забави, да није ни осетио како прође читав месец дана од како је у Фејзијином стану...{S} Толико заволе свога Фејзију, е је његова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци које гледајући лепо коло арбанаско, које играјући сваке јуначке игре, а које опет ловећи зверад по гори са својим побром... А по кад кад би слушали какву стару јуначку песму што их седи Мустај онако дивно изводити знађаше, па онда губећи се у густим облацима од нарђилета причаху један другом шта су преживели, причаху љуте бојеве што их бише с крвником слободе своје... Али што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна крџалинска чета, која чудно, врло чудно изгледаше...{S} То беху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса као јела, само што за пасом не имађаху оружја. — Ма каки су ти ово војници побро? питаше једном Коча не могући се чуду начудити. — То су ђувендије! одговори Фејзија смешећи се. — Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то! — То су све цуре, - све нежна одојчад богатих турских харема, што нам после разних бојева падоше шака! —причао је млади Арбанасин. Побратим га зачуђено гледаше — Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? - — Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па зар ти то неси пре знао?{S} Зар неси још чуо њихове песме? — па онда Фејзија дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што никад чуо неси!... Међу тим онај крџалија, коме Фејсија заповеди да Надину зовне, пође брзим корацима на ону страну стана, који се разастрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где становаху красне ђувендије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица, која ноћу пође из Једренета у мушким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне жице на својој тамбурици, па похита да испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишљала, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарала оно што мисли. — Да ли да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика!... Тако разговарајући са собом стиже она у чадор младог арбанаског поглавице где бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху. И доиста несу је заман толико хвалили.{S} Кад Надина поче певати, Коча се чисто занесе од милине.{S} Па с каким осећањем певаше, како се чисто губљаше у оној фантастичној источњачкој појезији, како из срца певаше то жестоко прижељкивање младе булице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбурица откотрља јој се с крила по меканом сиџадету...{S} Немаде сиротица снаге да све отпева!... Коча не знађаше каквим речима да захвали певачици на дивној песми, која му толиком милином обасу срце што тако силно осећаше, а побру своме, који га као с неком победом гледаше, стиште срдачно руку, па му рече: — Право си рекао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... — Тако је живео Коча код свога Фејзије, који му је сваки дан нове радости и забаве прибављао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики га послови код куће чекају. Једно подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор један његов четник, па му јави да је стигао посланик из Србије. Коза скочи.{S} На мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај посланик није нико други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог старца. — О, мили мој Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше?... Али Павао не одговори ни на једно питање свога младог господара.{S} Он га само гледаше чудним погледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху. — Та седи, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш — седаше Коча свог старог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и мирно? — Али стари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па му говораше: — Господару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми — — Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет настао страшни зулум?... питаше нестрпљиво вођ. — Ох камо срећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахну старац горко. — Дакле се нешто још страшније догодило? — викне младић престрављен: — та говори живота ти! — — Слушај! — рече стари слуга тихо прикупивши све силе своје: — Немци те прогласише за издајника, и свргли су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад заједно спремате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком промакао кроз ону небројену војску и кроз њихове силне шпијуне! Коча се само насмеши. — Ти се смешиш? — питаше Павао зачуђено: — То ти је мало страхоте? — Смејем се мој Павле, смејем се лудости немачкој.{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па после ових речи сетивши се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку страшну причу!... - Од које ћеш за цело задрхтати! — прихвати прихвати старац — на коју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно псето — моју добру кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела твоја Лепосава господару, узела је у кућу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци сагореше...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од маленог детешцета одхранила до човека, кога је као своје очи, као тебе пазила.{S} Ох за што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави!... Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда он склопи очајно руке па погледа к небу: — Ох Боже!...{S} То мој Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе он кршећи руке и зверајући на све стране као да је полудео. — Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац жалостиво тресући својом седом главом. — Боже силни Боже! —јаукну сиромах младић па клону на међедину што по земљи прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајања. — Није сад време за кукање! — Па онда брзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости. — Шта ти то говориш брате? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!... Али кад му Коча исприча колика му је невоља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин тужно уздахну, па га више није задржавао. Не иштите да вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се толико заволели беху, што је један осећао тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде једна душа у два тела. Они се дуго братски грлише и љубише, на послетку и по трећи пут расташе се; али Фејзија опет заустави својега побра. — Ти не ћеш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти морам помоћи у овој невољи! — Коча га дуго с особитим осећањем гледаше. - Кажи ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза срца наша? — па после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помоћ!{S} Онда ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! — — С Богом побро, срећа те пратила.{S} Па немој заборавити свога Фејзију!... Сад ударише јасне свирке и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде. XIX. Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, нигде неси више могао угледати ни једног вука који сисаху српску крвцу.{S} На послетку народ се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задовољан миром, који настаде у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани. Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који прострели свако српско срце као громом. — Коча збачен!...{S} Њега прогласише за издајицу, а Мргуда наместише Немци на место њега!... Те се речи проношаху по народу који их с највећим страхом изговараше; на скоро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче скупљати и договарати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с душманином, не пропусти да се кућама врате, онда му препуче јуначко срце...{S} И сад тек осетише како је тешко своме без својега!... Али никојем срцу у целој српској земљи не беше тако тешко као ојађеном срцу Кочине остареле мајке, које тако безбожно смрви рука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешком муком однијала и одхранила, тако врати милост њену, кад је дотера до просјачког штапа поред таке куће и толиког добра њезиног. Истина, и да није старица имала своју Лепосаву, опет она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, кога је она тако љубила, то ју је страшно болело... Па још кад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се као слаби конци под ударима оштрог јатагана... Тешка је болест обрва, она паде у постељу, испред које се Лепосава никад не помицаше.{S} Сирота девојка није се ни сећала себе и свога здравља, само да угоди боној мајци свога заручника, само да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потресла, да јој је живот поткопала. Лепосава дршћући опажаше како јој свекрва све већма слаби, како се све већма губи. — Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по ноћи поред постеље болничке, и склапајући очајно своје лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема... Мргуд је славио своју победу.{S} Он беше опијен радошћу и срећом што је постигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с достојанства онога, кога је мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочинству.{S} И он постиже своју освету; сад се он подигао над оним, који га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплетака и невере. Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи. На један пут се прену, па стаде.{S} Уза стубе се чуо нагао ход.{S} Он радознало похита на ону страну, и на првој стуби сусрете се са својим побром. — Шта је то Мирко? питаше га зачуђено кад угледа како се овај разбарушио, како је побледео, како плашљиво на све стране звера.{S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? — — Зло!...{S} Зло је Мргуде!... мучаше се Мирко да прозбори. - Та какво зло?{S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло бити? — — Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. - — Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охоло. А Мирко му шане: — Коча се враћа!... Зликовац задрхта и пребледе: — Коча?...{S} Ти си луд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онолика силна немачка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, стегнувши песницу. — Али... тешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!... Ове речи чудном силом грађаху утиске на црну душу Мргудову.{S} За неки тренутак остаде на месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурну у своје одаје, покупи све што најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити сваку мисао Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим. И доиста није Мирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онда му јуначко срце закуца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима: — Браћо, у коме куца још српско срце, који не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! — Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сретање народ, који их са топлим загрљајем дочекиваше, и који их чекаше као озебао сунце. - — Шта је ово Павле? — запита на послетку Коча: — ја нигде не видим ни једног ћесаровог војника! — Старац слеже раменима: — И ја се не умем томе чуду начудити, ово није чист посао! — — Ја бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича с његовим четама посла напред, једне посла лево, друге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на равни и кићени Левач, који је раван као каква башта.{S} Коча се чисто прену кад угледа своју домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, како се прелевају у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожног брата, задрхта кад помисли шта му ради јадна стара мајка; чисто му хтеде препући срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздражена коњица.{S} И ако је онако занет био тугом, опет је угледао да се од Радичевих чета, што подалеко измакле беху, подиже прамен магле, а из магле на скоро распозна његово оштро око да му то у трку хити сам Радич. Коча у први мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нестајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори. Али и беху чудне Радичеве речи. — Зло је господару.{S} Мал’ ти се несмо задоцнили! — говораше он муцајући: — Учинило се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с Турцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! — — Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? —- запита господар нагло. — Још несу, али су се са страшном силом упутили, и треба брже у Крајину! — — Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети или ћемо опасати пречаге, па нека нам пљују на образ.{S} С Немцима ћемо се рачунати само да овај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам матери руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те још ноћас стићи, јер сад нема оклевања! — Коча оде к Пањевцу, а Радич прибра растурене чете, провећа мало е главарима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину. Ноћ је мрачна, бурна...{S} После жеге, која је неколико дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна киша из натуштенога неба, које чисто побеснело беше, чисто јуришаше са својим најстрашнијим муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._ Приближује се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на крај села кроз прозор једне мале куће просјајкује нешто, час засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се раставља са светом...{S} А кад сијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици види... На постељи лежи постара жена, с рукама смерно прекрштеним на измучене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге испрекрштане боре причају неку страшну тужну причу, али на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с погледом који је упрт у ниски таман таван од собе; а поред постеље погле шта ти светла муња још показује...{S} Поред боне старице стоји млада девојка, танког узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу... Небо оставља другим временима да се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Страховита грмљава све тиша постајаше, на послетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути. — Мајко, слатка мајко!... јецаше тихо лепо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљу овога часа: — ох... та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још већма јецати. Бона старица спусти полако своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гледала могао си опазити неколико сјајних суза где се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње сузе што заосташе јадној старици...{S} Ох она је много, много плакала. За тим се болница силно трже, па окрену малаксалу главу на другу страну.{S} Није могла од туге да је гледа. — Ох зар опет окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила мајко?... па сад свладано тугом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони на узглавље. Старица се не могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће: — Лепосаво моја, ходи да те мајка последњи пут пољуби,. Девојче жељно паде на побледела уста своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је глас већ издаде, у прсима јој се зачу ропац.{S} Сирота Лепосава само је чула: — Не... заборави...{S} Кочу... У тај мах прсну жижак што тињаше у кандилу, прсну силио па се — угаси... Лепосава задрхта па цикну: — Мајко... ох... слатка мајко...{S} Зар већ одлазиш?...{S} Та поведи и мене...{S} Јаох!...{S} Што ћу ја саморана сама?...{S} Коме ме остављаш мајко?... потоње ове речи с таким је очајањем изговорила, да ништа чула није, па тако и не опази како се врата полако отворише, и како неко уђе. Међу тим кроз поцепане облаке сијну сјајан месец. Болница на један пут мало задрхта, па подиже очи к небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути морала- На прагу стајаше млад висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја искварила и пореметила.{S} Руке су му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако му је глава на прси пала, само што кроз праменове његове црне косе просијавају његове укочене очи, као у какој тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица. Лепосава је неколико тренутака гледала не помоћно незнатог витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој издисаше јадна кнегиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете. Они клекоше поред постеље, па ћутећи љубљаху руке што су их негда тако дивно миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико ни речце проговорити не могаше... Мајка их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако слатко и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће па заспи... - Зар већ оде мајко?... писну Лепосава па паде на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања, онда се наже на постељу па тужно тресући главом још тужније нарицаше: Ох та за што не гледате очи моје? Коча нам је с пута дош’о мајко слатка, Што се срдиш, што не љубиш чедо своје, Не питаш га ни за здравље, здравље моје! Али Коча од свега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он само целива мајку своју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, те нагло поче ходити по соби.{S} Чело му се страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше руке... Он је премишљао своју тужну судбу, у њему се кидаше живо срце у недрима кад помишљаше шта му је починио онај, кога је с улице у своју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата... — Али наћи ћу ја њега, часнога ии крста! Страшно ће ми платити!{S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!... Па онда приђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећила. За тим клече поред мртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина навалила на срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако не мичући се постојао, наже се те пољуби неколико пута оне хладне као смиљ жуте образе, ону суху руку која некада тако добра, тако милостива беше, па онда нагло устаде. — Прости мајко, што Коча несме ни толико да ти захвали на твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!... За тим силно загрли своју вереницу, преклињаше је да још не очајава што он одлазити мора. — Сахрани лепо мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или --- - До неколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива нема...{S} Кочо, и ти ме остављаш као што ме оставише и отац и мајка, као што ме оставише сви, сви.... Кочи се тако напрегнуте прса, да је помислио хоће прснути.{S} Тако се препунише тугом. — Ох Лепосаво — промуца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклетву, којом се једно другом заверисмо!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека.... — Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, свето осећање: — Иди, само да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет клонувши слаба женска страна, паде поред постеље мртвачке. Вођ још једном целива своју мајку, још једном пригрли своју Лепосаву, па се силно одвоји и оде... Све се утиша... Лепосава је чула како јој вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе.... И сад је Лепосава опет сама била, али много страшније но икад... . Једном је руком држала танку воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслонила је на ледене груди мајке своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некада... Ништа се не чујаше...{S} Све поштоваше мртваца, нити је икакав глас узнемирио његову тишину, осим сове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући укочено својим грдним очима лепу очајницу, како је на мртво тело пала... XX. Већ је захладило, она жестока жега од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном снагом крепи људске груди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило његово... И по крџалијнском стану оживе момчадија што је ваздан лешкарија под чадорјем чистећи рухо и оружје, па отпоче играти своје јуначке игре које су тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили се пусти на својим алама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само чекају старешину да их пусти да полете...{S} Напослетку јавља се главар на искићеноме хату, а поред њега његови перјаници са голим сабљама у рукама.{S} На један миг старешине полете халкари да у најбешњем трку гађају гвоздену халку што је на нишану обешена... Док се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се страни стана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тица помешан са најслађим извијањем, најтужнијим прижељкивањем, погдекојег славуја...{S} Ту можеш чути оне занесене источне песме што су кадре опити човека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско чедо, како је сетно село пред свој чадор па са сузним очима гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепшим чадором никог нема.{S} Зар Надина не љуби лепо вече? Али њој канда није стало до красног заласка сунчанога, она се је затворила у свој чадор, легла на меко сиџаде, па пустивши шаркију у крило загледала се за густим димовима што се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто једва дисати даје...{S} Она се сетила своје Перизе своје миле госпође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се она није затезала доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толико времена, а она ништа није учинила што је обећала. На један мах скочи са сиџадета плахо, мишљаше мало, па онда одважно рече „Још вечерас морам покушати!...“ Тек што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отворише се полако, и један крџалија промоли своју црну главу унутра. — Надино, зове те господар.{S} Понеси шаркију! — На мах! одговори ђувендија па пошто војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у своје џубе, па изишавши из чадора упути се кроз стан хитно ка господаревом чадору.{S} Већ бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чистом плавом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање господаревих пријатеља што се обично увече скупљаху код Фејзије да чују Надинине песме. — Зар је Фејзија вечерас сам? — питаше се девојка полако; па онда одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерила, уђе у чадор. Код Фејзије беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поникнули, па сваки ћутећи жубраше, по кад кад погледајући свога вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла... Кад се отворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуше местве Надинине, подиже Фејзија очи, па јој заповеди тихим, загушеним гласом: - Певај Надино што најбоље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна осећања притискоше груди вечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила. Надина ладе пред господарем на колена, дотаче ћилим челом својим, па пошто се и осталим главарима поклонила клекну на једно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора. Она отпоче песму... Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испевати као што ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осећањем, с онаком ватром отпевала. Она певаше о невери...{S} Певаше о неком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} Једном паде млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра памет његова, којом се свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавила...{S} Млађани јунак кад опет угледа својим очима бела света, кад се опет дочепа свог помамна коњица и свога сјајног оружја, чисто се опи од радости... — Чим хоћеш да ти захвалим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! ... — Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на груди, па му узбуђено рече; — Узми ме, за љубу!... — Јунак се тргне.{S} Али на мах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено кунијаше, да ће намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на који пошао беше... Вила поверова младоме витезу, и он одлете на своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше простом сељанком па силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нема... нема...{S} Чекајући тако драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни извор крај кога је седела... Једно јутро, док још сунце кроз гране просијаваше, седела је вила крај извора горко плачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сватовских песама... Она се диже од извора, па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови који вођаху лепу невестицу. То су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицом жени... Вила задрхта... Кад сватови до извора дојездише, зауставише се да се мало прихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика кум. — Децо, мени су моји стари причали, да је овај извор чудотворан...{S} Ко с њега само једном пије тај се нигда разболети неће...{S} Зато нек се сваки напије!...— И он се први саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па за њима сви свати... Али шта то би на један пут?... Не прође неколико тренутака од како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи... Сви... сви... беху мртви... Отроваше их горке вилинске сузе што у извору беху... Хеј неверо!... --- И сад Надина стаде с бурним осећањем клети неверу, рад које толике праве душе изгибоше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он је испрва мирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању, он се опи занесе се, па чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче крхати руке, груди му се силно напрезаху, поче гризти уснице тако јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поче клети неверу, није се могао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмнувши страшним гласом. — Жено, је л’ те пакао тој песми научио? Главари скочише, па се почеше згледати... — Оставите ме браћо!... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио. Надина се не уплаши од његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на своме месту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не би пожалила, само кад је достигла што је желела... Надинина песма, коју је она гласом што често звоњаше као прекор отпевала, учини читава чудо у души Фејзијиној...{S} Он се живо опомену своје Перизе, оног лепог умиљатог анђеока, коме је он живот очемерио...{S} Срце се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети оног љубљења, оне страшне заклетве којом јој веру зададе...{S} Па коју је он срамно погазио...{S} Чисто стаде човек луд...{S} Сад се опет подиже, скиде са синџира велико кандило које на сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта он чини... — Ох ти си... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на састанак звала... — — Јест, ја сам --проговори ђувендија достојанствено, уставши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио најлепшег анђеока на свету, неверо!.. — — Шта рече?! — трже се крџалија — умрла...{S} Зар је умрла моја Периза?... — па очајно преврну очима. — Још није умрла, али муке што јој задаје твоје неверство, страшније су од смрти... — — Не, не даље... — мољаше господар робињу — ја ћу све поправити!... — Крџалија, што је те ноћи стражарио пред господаревим чадором причаше сутра дан својим друговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло одјахао... XXI. Кад се Абди-паша, несуђени серашћер од Србије, са жалосним растрканим остатцима своје грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свиснути од једа и срама...{S} Сад му пропадоше све наде...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, страшније муке поднео, само да се не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе. И тако се чувао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито се претварао пред својом Перизом, смејао се, причао јој је какве занимљиве приче, али је жестоко женско око опазило нешто, од чега девојчету нека страшна хладноћа кроз срце пролажаше.{S} Она је видела како јој отац у сред какве шале, у којој му се лице весело смешило, страшно брзо чупа самур којим му је џубе постављено, или какву драгоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова јединица, да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је стрепила за његово здравље...{S} И доиста није се узалуд бојала. Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва... Лепа везирова јединица остаде сама, без игде икога свога...{S} У целом великом сарају покојног везира становаше сад лепа Периза сама са својом старом дадиљом и неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше... — Издајниче! — јецала је она често лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти погазио свету заклетву, којом се једно другом заклесмо кад... — и сад се сиротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!... Међутим млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити својега прошења, а кад Периза и опет свагда одбијаше, онда стаде па промишљаше. — Валах и билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела самовати, но благовати по моме харему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу ја све трагове!... Па онда зовну у свој конак једног Перизина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажареним очима... У Перизину сарају беше ко к другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као стена, и непомично гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше разастрт по поду.{S} С њоме се опет играју страховите мисли које је час убијаху, кидајући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкиваху најлепшим сликама... — Не, није могуће да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у којима је сама чиста истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно ведро јуначко чело...{S} Па она...{S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, устајаше весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме живовати....{S} Сиротица она је само у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као зрака сунчана што разбије и разагна маглу.. По каква страшна мисао штрецнула би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала. — Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџбина слободна?{S} Да није погинуо?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборавила коју је миловала као своју сестру, којој је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} Сви!... сви!... сви!... — И више се не могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук. У тај мах подиже се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, која кад угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бога, па онда јој приђе полако. — Чедо моје! — прозбори јој тихо, пољубивши је у чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — слатка моја Перизо, ох, немој тако јако тужити!...— Девојче подиже тешко своје мутне исплакане очи. — Фате — питаше је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава опет клону... Старици грунуше сузе као киша. — Опрости, опрости ми што те узнемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... — —- Ханума? — питаше зачуђено Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши мало. — Неће да се каже по имену!... — Периза ћуташе мало, па онда рече: — Ако је опет каква проводаџијка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!... Дадиља оде, али док је Периза замишљено неколико пута преко собе прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде. — Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити морала? — Непозната се до земље поклони, па проговори промуклим гласом. — Опрости честита шћери везирска, што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казати!... — Периза задрхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све забунила.{S} Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком казала својој госпођи да пази на се. Још није она ни низа стубе сишла, а незнана ханума журно скине са себе јашмак, па паде на колена пред Перизом, молећи је кроз плач: — Ох, слатка, мила моја ханумо, можеш ли ми опростити!... — — Надина! — писну Периза па се трже неколико корака од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога знаш, ја мнидијах већ да си ме заборавила!... — — Ја да заборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам могла прије ријеч одржати! — куњаше се Надина не могући се нагледати своје другарице и госпође... — Ох моја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборавила — грљаше је Периза па онда плачући настави — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио!... — Надина устаде зачуђено. — Шта то велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љуби, што је оставио сву своју војску па похитао теби?... — — Како?!... — муцаше девојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!... — Самном заједно! — одговори Надина достојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? — Сад се лепа Периза узвера, очи јој се засветлише, хотела би да проговори али не могаше, само једва изусти. — Надино... то је... зло... — Ђувендија се трже па је мераше зачуђено. — Зло што је Фејзија у Једрене дошао? — — Јест... ох... опазиће... ухватиће га!... — Надина се насмеја. — Небој се сунце моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није могла! — па после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тренутака - - дивна Периза паде у наручје свога Фејзије... Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни речце несу проговорили, а и није било нужно, њихови су погледи млого више исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Периза своје очајање, своју тугу која јој тако јако срце притисла била да је издахнути хтела; међу пољупцима своје драге заборави Фејзија грижу савести која му је целим путем као орловским канџама срце раздирала, он сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се растао са својом Перизом. — Па и Надина тако је била опојена срећом коју је она израдила, да је и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма извезена златом а окићена драгим камењем, испод које се кезило гадно неко лице обрасло у густу црну браду... XXII. И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно пута у чело пољубио, што га је на време донео... . Сад вођ пролеташе кроз све чете, свуда храбраше све већма распаљујући пламен који и онако страховито букћаше у прсима његових јунака; те тако стигоше пред Пореч. Ту стиже ухода, коју је Радич напред послао био да распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико корака пред српском војском.{S} Али ухода хитро као јелен одскочи од њега па притрча вођу. — Господару, непријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није нигда видела српска земља!... — Та да се свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, опет неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — па опет ободе вранца, а његова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опет. Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац више Пореча...{S} Уздигла се отсечена стена, уздигла се пуста, да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране поред целог пута пукао је страшан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа... Ту је зауставио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријатеља. Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза стене беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан његов... Све се то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека има. Сад Коча сјаха свога вранца, па приђе крају стене, те прилегнувши земљи слушаше пажљиво, разбирајући сваки шушањ.{S} Он држаше преко крила свој џевердан, а палац му на орозу беше... Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса неке чудне, не разборите гласове, из којих Коча наскоро распозна вриску коња, подвикивање турско, и цактање оружја које из далека шушташе као шума у гори... — Пст! — викну мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, скочи као лав с места, па ужди џевердан... Јекну пусти преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прихватише прве чете сложно из пушака, па осим страшног одјека из провале, одјекну им још страшније стропоштавање турских чета, што се у пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране тек малена чета коју ће за час растерати, па стаде сипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Турци гомилама падаху у провалу...{S} Не прође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху немајући времена ни опалити из пушака. На послетку увидеше Турци да је узаман тај силни јуриш па престадоше.{S} Коча понамешта страже на ушће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране стене не могаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турчин појавио није... - Све што чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати помешано са каквим уздахом који се једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кроз провалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење... Пошто се Коча уверио да Турци ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S} Њихову смрт платише стотине Турака...{S} Ох, та он само још то жели да тако погине!... Он ћутећи клече поред својих мртвих другова, па пошто их је подуже гледао уживајући силно у оном срећном смешењу што се и у мртвим њиховим лицима јасно чатити могло, целива свакога у место свију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше: — Бог да вам душу прости! — Кад и то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе страже: па обишавши још једном оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју кабаницу, те леже поред свога коњица да отпочине, јер га већ издаде изломљено тело од силних напрезања, и од силних чуда што га снађоше за ово неколико последњих дана... - - - Сутрадан била је Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељаци из целе околине на мах са свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина погледати, како се од песама ори цео предео, како се забелише силни чадори као да снег паде, како ли се разгрокташе небројене ватре поред којих се окретаху масне печенице. Коча је стајао пред својим чадором, па скрстивши руке па прси, радосно се смешио видећи како му се по целом стану ори песма, како му је сваки војник весео, па како се био загледао и не опази да му приђе један човек замотан у струку, а с обореном главом. — Господару. — прозбори незнани јунак, панувши на колена пред Кочом. — Мирко! — зачуђено проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што клечиш предамном?{S} Устани брате! — па га братски загрли и подиже. — Ох, што ме не пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да погледам у твоје свето лице!... — Коча га зачуђено мераше. — Ја не разумем што велиш! — — Саслушај ме господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти си може бити и заборавио кад се оно једном пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... — Коча га замисли, па онда рече. — Јест, сећам се...{S} Али што подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирили! — Мирко се удари стиснутим песницама у чело, па хукну. — Ох велика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано подсећао на онај злосретни час, непрестано ме је на те распаљивао, и — па сад стискујући рукама срце једва изговараше — пола од несреће што ти Мргуд нанесе, ја сам учинио... — Коча се закамени.{S} Кад зачу Мргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубима шкргутну. — Несрећниче!... — — Убиј ме господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игде иког од својих у животу...{S} Мени је у срцу горело страшно, страшно, и само ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — па после ових речи паде Мирко опет земљи. Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна осећања...{S} На послетку победи племенито срце његово, и он на ново подиже Мирка, пољуби се с њиме па му рече: — Погрешио си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја праштам! — Па га онда одведе у свој чадор да се одмори. — А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора. — Не знам господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... — На ове речи Коча само хукну, па полако рече. — Наћи ћу га ја! — Међутим се Турци ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше му војници умирати и без боја и без ичега. Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стотина... Коча је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Турске излажаше непрестано смрдљив ветар који као отровом дављаше јунаке... Вођ није знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па онда пропаде сва српска земља. - Боже, што ћу?! — очајно ходајући говораше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... па онда очајно паде на земљу да на хладној, земљи разхлади чело, које се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме? — — Зар си тако брзо заборавио да имаш побратима? — зачу Коча некакав чудан глас у души. — Ха! — скочи са земље па узверало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи можеш!... - - Још исте ноћи отпутовао је војвода Радич у најбржем трку пут Арбанаске.... XXIII. Коча је несрпљиво чекао свога побра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону... У срцу вођа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непрестано шетао по стану замећући разговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље... А војска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их куга као слабе жене поморити, а неће погинути као што јунак гине, па зато су често наваљивали на Кочу. — Шта чекаш господару?{S} Изведи нас из овог кланца, води нас у поље пред Турке да се јуначки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! — А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска није више ништа захтевала... Једно вече посла Коча једног момка да зовне Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка. Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко необично осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био толико занет својим бригама па ништа опазио није. — Ти си ме звао господару? — проговори Сењанин тихо. — Јесам Мирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? — — Педесет! — одговори овај радознало гледајући у вођа. — Ох — уздахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих соколова остало само педест!... — па обори главу, но после два три тренутка, подиже се нагло па заповедаше.{S} Још ноћас ћеш сјединити са својом четом око двадесет и некол’ко војника што претекоше од чете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —- Паклено смешење показа се око уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа опазио. Мирко се дубоко поклони па оде. Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадору, застајкивао, премишљао наједан пут проговори одважно: — Још имам три стотине ватрених бораца, још је снага у овој руци — па грчевито стискиваше песницу.{S} Тако ми спасења, док имам само једног војника, неће Турци продрети кроз кланац!... Сутра дан огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке који јекну у српском стану као гром. То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Турци, и сва српска војска радосно јој одговори још радоснијим кликом.{S} За тили часак беху све чете на својим местима, а Коча пред свима на своме вранцу. Пошто је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше... — Кнеже Јоване Миленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... — Али од пушака што сад на један мах силно загрокташе, не чуше му се потоње речи. И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и понор и небо и земљу, и Србе и Турке...{S} Само си тек видети могао како се кроз облак сустижу небројени страшни громови... Кад би у највећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну: — Браћо, опколише нам господара, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојаху. Кад тако Мирко заплете и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како изађе из боја... Ватра не престајаше, а крв на све стране по разбојништу оцрвени меку траву... На један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула. — Ох... издајо!... — хукну, и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен сам!... — И доиста као неким чудом око целе српске војске изникоше густи редови Турака, који одмах почеше сипати ватру, да се земља тресла... Али Срби не занемеше од чуда.{S} У тренутку су разумели да је то издаја провела Турке кроз лагум у стени за који Турци никако другче не могоше сазнати. — Аох Мирко, Бог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете што је могао у сред најжешће гомиле турске... Али већ малаксаше бој... Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо. - Боже, праштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно издахну јер му је мила господарова рука смрт задала!... — Збогом вранче, због’ добро моје. — Шапуташе јадна жртва страшне људске злобе, тражећи по вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, погледа око себе хитро, ал у таласању турских ћулава и каука, само се по који румен вес, само по која бела перјаница видела... — Дакле сви падоше?...{S} Јуначки су пали, нека!... — па потеже сабљу у срце. — Праштај роде! — — Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... Крвнички ханџар одсече му руку, не даде му да се убије. Коча се само заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта око њега бива.... — На оружје браћо, Фејзија је заробљен!... — — Господар у тамници Једренетској, ха, на оружје!... — — Брже, брже на коње!.. — Таки се узвици подигоше једно јутро у Крџалијнском стану као олуја...{S} Ту се скидају чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту се на врат на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује... И у том тренутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једрене, наједанпут угледаше у својој средини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео. А кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу. — Та је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати није смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду ударати на Једрене па намисле само ударити на кулу у којој је Фејзија, и коју им уходе потанко описаше, па за то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да не може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помамне Крџалије да избаве свога Вођа. У најзгодније доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџалије под Једрене.{S} Лако нађоше кулу коју су тражили, па пошто тако рећи, једним ударцем помлатише страже, силно развале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше везирску војску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџалија, као да их никад Једренетске стене не видеше... — Везир је од љутине чупао своју сребрнкасту браду што му умаче пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} Одмах разасла на све стране силне и многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама... Међутим је Фејзија радосно грлио свога Шахина. — Пријатељу, ти си јунак над јунацима.{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разваљивати моју тамницу, и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђено трже —- здраво Радичу, добро дошао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? — — Здрав је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори Кочин посланик тужно. — Шта рече?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?... И сад му Радич исприча све јаде у којима је оставио своју отаџбину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи. — Шахине, одмах да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак над јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!— — Но тек што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео јадима свога побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, па познавши ђувендију чисто викну - — Надина!...{S} Одкуда ти ту? — И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, да је једва говорила. — А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Крџалија жарко сетивши се своје љубе. — Кад нас раставише, тебе одведоше у тамницу, а Перизу одведе проклети Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити што хоће!... — Фејзија сав успламти на ове речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, спустивши десницу на ханџар. — Идем опет у Једрене, ма никад не изнео главе... — У том тренутку заборави јадник у каквој је неволи његов побратим. . — Али залуду — прихвати Надина — јер се лукава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног крџалије на свету.{S} С тога је намах сутра дан побегао из Једренета са Перизом, нит ко зна куда, ни како... — — Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - - па пошто је мало поћутао, рече: Хајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима. — Твоје су заповести извршене Господару.{S} Војска је спремна да полази! — — Ха! — уступи Фејзија неколико корака, сетивши се у какој му је неволи побро, па онда укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напослетку прегне да на обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје горке уздахе... Нећу да причам како је Фејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и оно учинити, што се једва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнским, а Фејзија је опет жарко пригрлио своје мило злато... Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина... Сад вођ крџалијнски није заборављао своје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича. — Хајде брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим свога побра! — И Крџалије се опет кренуше.{S} Они прелетаху преко поља и равница, као како чудна прилика што се преко неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним коњицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливена!... Као муња су прелетели од Крушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше?...{S} Шта их је то тако силно зауставило?{S} Да није кака ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у путу тако смрвили неколико чета да им ни гласник не претече, згазили су их као што човек црва згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне летње месечине бели?... - Не, друго их је нешто зауставило...{S} Пролазећи друмом поред Текије, на један пут зачуше... тешке уздахе помешане са вриском к запевањем женским...{S} Полако, и стравично осврћући се на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођени, тргоше дизгине па се чисто скаменише... Радич што је пред свом војском калаузио, јаокну као да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну нешто хладно у срце, па притера коњица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе као месец, што се тужно осмехиваше гледајући како падају слаба људска срца... Поред друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шесет српских јунака, потоњи што заосташе од храбре Кочине војске...{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу господара српског...{S} У Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати по исакаћеном телу, на коме беху небројене ране, и које се страховито грчило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, узвишено...{S} Очи, оне велике сјајне црне очи што таку силну сладост улеваху у млађано срце Лепосави, а што једним погледом могаху убити непријатеља, сад укочено гледаху сјајне звезде, што дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело му беше мирно као мирно море...{S} А око побледелих усана трептио је блажен осмејак, као какав мирисав ружичаст венац од најлепшег пролетњег цвећа... А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше час побра свога, час милог Радича, који чисто изван себе од очајања падоше пред њега на колена...{S} Нико не знађаше да проговори.{S} Страшна је то тишина била, коју прекидаше само јецање и по који јуначки горак уздах. Фејзија наизменце с Радиче плахо љубљаху уста Кочина и они осећаху да та слатка, племенита уста враћају те пољупце, само што то повраћање све слабије и слабије постајаше, док се сасвим не изгуби... Јунак над јунацима, Коча Петровић, тај велики вођ, који први после стотина година од страховите косовске пропасти — каза Србији, да још слободна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зулума, без кога би Србина сасвим нестало; тај велики јунак издахну... Кад Фејзија осети и последни хладни пољубац он се згрози па онда шапуташе љубећи мртво тело свога милог побра. — Причекај, ох та само још мало причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема више... — И Крџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше срце као кака грабливица својим страшним канџама... — Јест — пишташе он — ја сам те убио, ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени би милија жена од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јуначе, праштај... — Код ових речи кидаше се живот у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео...{S} Фејзијо!...{S} Проклети, Фејзијо!... ха!... — и димишћија као муња сијну, па му пролети кроза срце... Док се Радич од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} Последњу снагу скупивши придиже се са земље, загрли свога побра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог рамена Ко-чина, прошапута полако: — Коча, праштај брате, ја сам себи платих! — Па и он издахну... Настаде по поћи... Поносити синови арбанаски, страховите крџалије, падоше на кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретног господара и његова верна побратима... У сред таког чудног часа који много страшније изгледаше умотан у танку бледу месечину појави се на кобном месту и једна млада лепа девојка...{S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно изгледаше поноћна прилика!...{S} Испод распуштене и до појаса дуге замршене косе просјајиваше бело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица што се на путника чисто смеши...{S} А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опанци на малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножица румена крв... То беше млада Лепосава, дивна, несуђена љуба Кочина... Она брзо пролажаше путем не осврћући никуда лепе главе, и не гледајући војску крџалијнску што зачуђено гледаше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде... Српкиња није плакала, није запевала...{S} И ако ју је слабо женско срце нагонило, опет се она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава кука што је он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само целива неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше... XXIV. Прође година дана како се свршила злосрећна Кочина крајина, и сад опет цела Србија беше турско робље; али султан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутака дивне слободе, задавати страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Султан најстрашније запрети свима беговима и спахијама кад се у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине. И доиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет јунака који му претекоше од војске пред којом је дрхтала турска сила, пошто мутни облаци покрише небо српско, тек што зора на њему зарудела беше; — српски народ беше прилично срећан...{S} Никакво насиље не могаше се чути ни на којој страни српске земље.{S} Сељак рађаше родну земљу српску мирно и спокојно, а и трговчићи по паланкама рађаху слободно свој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике испод Текије, могли би рећи да су слободни, срећни... А где су Крџалије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар они не хтедоше да освете господара свога, већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли заклати једним јатаганом све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та страховита смрт тако их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи растадоше. Ту се растаде брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао од детинства, и с којим је толико пута смрти на сусрет трчао, растаде се без једнога погледа, или без речи без братског пољупца... Крџалије се разасуше по широком свету на све стране. Неки од тих јунака, што се вером „слобода“ скупише под заставе храброга Кара-Фејзије, сад од туге и очајања толико занесени беху, да су стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против слободе... Други се вратише својим кућама, па рађаху своју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу... Тако пропаде мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и распршта се племенита и храбра војска њихова. А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп Турака...{S} У оним великим кућама које начинише Ћесареве војводе, становаху сад богати харемови силних бегова и спахија.{S} Сад се опет разлеже мујезиново урлекање по красној српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш чађаве камиларе од арабије што су на својим камилама донели праву башчу за синове царске; и опет чути можеш красна извијања источна уз шаркију... Али махни све то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш прескочити зид који је око куће јер ћемо узалуд куцати халком на велику капију; господар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, чувајући се да не шушнемо, проћи испод асмалука, који су као свод над путањом начињени, и који су препуњени мирисавом тамњанаком или крупним смедеревцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли бршљаном и витим ладолежем, па одатле можемо кроз решетку једног прозора на страни видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио... Губећи се у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким својим ханумама, које су лепе... као што су само шћери ђурђијанске земље, које су умиљате као славуј што их је од детињства успављивао и будио својом песмом од жарког прижељкивања, које су нежне, као она нежна румен што се разлије на плавом небу, пре него што сушце сијне... Једна од њих, са златали косом а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху саме од своје светлости, а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким недрима, као црна ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му занесена од осећања пала својом лепом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше као мртва, и само се по оном бурном надимању груди могло познати да још живи... Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто по који пут погледаше и у коло које се пред њим непрестано таласало уза свирање и севдалијско певање других була што с друге стране собе сеђаху... У колу играше седам ханумица, које чисто надсјајиваху једна другу лепотом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног страховито гадног беговог лица са оним упалим закрвављеним очима... Ја како играху харамске робињице јад их задесио!...{S} Ја како им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене кошуље од танког бурунџука са широким рукавима, и оне црвене шарваре од свиле!... Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео... Јер погле...{S} Не скупљаху се залуду све више и више црни облаци на његовом челу...{S} Он на један пут силно скочи за свионог шиљтета, размахну око себе рукама као да се од неког брани, корачи напред два три корака па кад стаде узверено своје буле гледати, које закамењене од чуда беху, поче их загушеним гласом терати од себе. — Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа учинио...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда паде. Буле се још један пут погледаше, па онда прснуше у смех. — Полудео је! Отрчаше из одаје... Мргуд је чуо како се њихов кикот разлеже по његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући: — Не, не казујте, ако Бога знате! - — Али тек што он пође у ходник јаукну па побеже опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких српчића натакнуте на кочеве где се у најжешћим мукама растављају с душом. Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу пространу собу осветљаваше, јер је он мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльиво скочи са постеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те леже... На један пут неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчавати јелеке на прсима, и он осети да му некаква као мермер хладна мртвачка рука срце тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвачке руке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања не могаше ни речи да проговори, онда на један пут нестаде мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјеткији отров свој... И он осећаше разговетно како се живот у њему кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како земља пада на његов сандук, како га све више притискује...{S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црва и других гадова почињу разносити његово тело... - По две педи одскакаше грешник са постеље, тако је страшно дрхтао, таке га паклене муке стигоше рад његова црна дела... Бадава — више не беше ни једног циглог тренутка мирнога, за гадну душу Мргудову... Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспавати може, али све заман... Већ не беше помоћи...{S} Како престајаше једна мука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше нова нека слика, која му непрестано пред душом трепћаше... Он гледа како због њега од глади умире она старица која га је од маленог детинства примила у своје наручје, која га је из својих уста хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако захвалио.... — Ох проклета злобо, шта почини! — ломљаше Мргуд зубе шкргућући у очајању, али све беше узалуд... — — Кад је сутрадан ушао један роб у собу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на сред пода са извраћеним и као песница надувеним очима, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи никакав лекар.. Он се поред све његове бриге опет онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан муке страшније постајаху. Тако прође година дана...{S} Година полаганог сисања чемера, година прође и он још не беше добио сву награду своју. Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше... Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, пропаде му цело благо које рад лечења а највише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и плашивији од детета. Што више нестајаше блага то га хануме једна по једна остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои га послуживаху; али његова награда још не бејаше потпуна: требало је да се крунише... Страшна је то круна била!.... Она жишка што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред свега тога обузе га и гризлица.... Да л’ знате ту бољку, која човеку полако скида тело, чупајући парче по парче меса с њега, која га расточи?... Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њих... На послетку га оставише и најверније слуге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше. И сад Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак паклену ватру у прсима и сад к оним небројеним мукама и боловима које му беху награда за његово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... Али опет за то, нечувени грешник који је помајку своју убио, који је брата свога, што га љубљаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд који је рад злобе продао Турцима целу отаџбину своју, тај злочинац поред свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео. И тек пошто је гризлица и посљедњи Комадић Мргудовог срца изгризла, онда се тек у њему угасила она страшна жишка.... XXV. У питомом Пањевцу, у китњастом уресу равнога Темнића, у домовини злосрећног вођа српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје само што се по који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне... А чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{S} Ко се то жени, па још у кући покојнога Коче?{S} Та он немађаше никаквог рођака... То се женио Мирко Степанов из Сења, јер њему Турци поклонише Кочине дворе; али несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, несуђеном Кочином вереницом.{S} А сваки се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни један човек није без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосава... Не чудите се, такво је срце човечије, само почујте да вам причам. Кад се Мирко растао са својим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога који паде као жртва његове освете, и грамзења за благом... Истина, он је стрепио од свакога Србина а особито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху... Али и ако је све преварити знао опет није могао да завара црну савест своју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући се по праху, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Лепосаву, па како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S} У њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети. И он је тако лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосава напослетку нешто сажаљења спрам црног грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла. Кад је Мирко опазио да његово лукавство изазва сажаљење на оном божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали са својим жарким молбама и преклињањем. Лепосава се страшно противила, није допустила ни да помене женидбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од своје молбе, онда помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба... Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темнићу и по потоцима што се у њему играју, и по далеким планинама око њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој можеш видети какав чунић како се полако лелуја промичући испод џбунова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... Већ и ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташе се небројене радознале очи малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?... Тек после по ноћи почеше се разилазити весели свати из Миркове куће, а кум сведе младенце... У вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудну, страшну светлост... Мирко који беше опијен срећом, који згореваше у њеном загрљају, поме са себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице. Што ли се тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила како је згрешила? Мирку обузе срце неки чудан страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устаде са свога места, гледаше у Мирка неколико тренутака страшним погледом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге. — Издајице! - - Чуј ме! — проговори на послетку одважним гласом, а Мирко пребледе... — Ти си кукавице, рад освете своје на Кочу, продао цео народ свој у робство... — настави српкиња страшно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освете било!... — Мирко дрхташе као кад убицу пред суд изведу... — Ти си, убицо, издао и убио јунака, каког неће више свет видети, одузео си му живот да не могне ослободити јадно робље које га као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издајничке крви отрујем отровом којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, и у том положају учини се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колена, и промуца једва дишући. — Опрости!... — — Али што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити вереника свога, што си мислио да ћеш ме преварити оним лукавим твојим кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити... — Мирко дрхташе као прут, плакаше као и свака кукавица, приклињаше, али га дивна осветница није чула, већ настави занесено: — Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрлити!... — Па му саби нож до дна издајничког срца његовог... Тако се осветила српкиња... Прошло је много од тога доба.{S} Над српском је земљом слобода раширила своја златна крила, а они страшни бурни дани живе још у причи. Колко се пута дивно зимско село зачини каквом причом из тих дана!{S} Како се свако пажљиво примакне каквом седом старцу који прича љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите какав плам обузме лице слабога старца кад се сети оних тренутака, каком ли му ватром сену очи!... Ту скоро био сам код једног мог пријатеља на селу. Беше ту сваке игре и забаве, разне свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дружине на гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине. То и мене заустави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче с ватреним граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу: — А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? — — Моје дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је страшна приповест.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — — Па де причај тето! — навалише с молбама од свију страна. Старица отпоче причати: — Не прође много како се сврши крајина, а Кочине заручнице па један мах нестаде из Пањевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше им певати, стадоше их љубити, па их онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим другчије.{S} На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила. Девојке клекоше поред свете ватре што онако чудно обасјаваше целу шуму, па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила прозбори, раширивши руке: — Ходите кћери моје!{S} Не тужите за својим отаџбинама...{S} Оне ће онда слободне бити кад њихови синови забаце злобу и неслогу!... — - И сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —
Предлог буџета је у основи детаљан и истраживањем подржан корак продаје за оперативни период пројекта или одељења. Предлози за буџет се користе у корпоративним, академским и непрофитним предузећима и један су од кључних делова предлога за грант. Они су такође добри алати који ће вам помоћи да разумете прави опсег вашег пројекта пре него што га представите. Створите најтачнији приказ трошкова, али напишите свој предлог са пажњом да звучи разумно по обиму и вредан по исходу. Сврха или циљ Јасно наведите своју мисију у првом одељку предлога буџета. Ваша мисија је опис у једној или двије реченице шта, када, гдје, зашто и како има сврху или циљ вашег буџета. На пример: „Овај пројекат успоставља, у року од шест месеци, игралиште у центру града како би одраслима са прекомерном телесном тежином омогућило да вежбају ради побољшања здравља током радног времена за ручак. Спонзорства за овај пројекат долазиће у облику грантова од корпоративних здравствених осигуравача. " Образложите које ће користи имати пројекат који предлог представља или оперативни наставак вашег одељења. Објасните како користи премашују трошкове. Директни трошкови Други одељак се бави трошковима производње производа, услуге, маркетингом и дистрибуцијом. Они се називају директним трошковима, јер се директно односе на корист која се ствара. У корпоративном буџету за производњу производа, они спадају у производне трошкове и трошкове продате робе. Истраживање које води ка стварању погодности такође је директан трошак, као и зараде људи који су укључени у планирање, производњу, маркетинг и дистрибуцију - или покретање, ако је ваш предлог буџета за неки догађај. Материјали, опрема, путовања, комуникације, истраживања и било шта друго што обично не би било присутно да пројекат није на месту сматра се директним трошком. Објекти и административни трошкови Већина спонзорстава и грантова не плаћају трошкове објеката и администрације, па их наведите одвојено у предлогу буџета ако га користите за тражење грантова или спонзорстава за пројекат. То су трошкови који нису директно идентификовани са користима од пројекта, укључујући употребу објеката, комуналне услуге, помоћно особље, осигурање и правне и рачуноводствене трошкове. Корпоративне сврхе такође административне трошкове сматрају одвојеним од рада одељења који доноси приход. Иначе би административни трошкови иначе били тамо. Ако предлажете буџет с корисним циљем, држите трошкове стварања накнаде одвојено од свакодневних трошкова. Очекивани приход или корист Завршите свој предлог буџета одељком који описује очекиване користи, као што су приход од продаје или донација, стварање имовине као што је игралиште или завршетак истраживања која обећавају да ће обезбедити будућу имовину или приход. Процените доларску вредност бенефиције. Имајте на уму да се корист мора чинити већом од цене, зато немојте изненада постати конзервативни или скромни у описивању користи или можда нећете добити одобрење за буџет.
Кошаркашица Партизана Јелена Вучетић била је најбољи стрелац, али и најкориснија играчица финалне утакмице Купа Милана Циге Васојевића. Она је постигла 22 поена, имала пет скокова, три асистенције и две освојене лопте, док је над њом направљено девет фаулова, што је валоризовано са 24 индексна поена. Кошаркашице Радивоја Кораћа освојиле су Куп Милана Циге Васојевића. Изабранице тренера Милоша Павловића савладале су у финалном мечу у Лазаревцу екипу Партизана и на тај начин им се реванширале за пораз у прошлогодишњем двобоју за победнички пехар. Црно-беле су почеле одлучније, имале предност до половине другог периода, а онда су Жућкове наследнице преузеле апсолутну контролу свих дешавања на терену и заслужено стигле до убедљивог триумфа: Партизан – Радивој Кораћ 64:90 (23:17, 11:28, 15:23, 15:22). Сребрне медаље играчицама Партизана уручили су Драган Алимпијевић, председник општине Лазаревац и Борис Васојевић, син легендарног Милана Циге Васојевића. Победнички пехар капитену Снежани Чолић и златне медаље кошкаркашицама Радивоја Кораћа предали су Драган Ђилас, председник Кошаркашког савеза Србије и бивша млада репрезентативка Наташа Ковачевић. Црно-беле су боље почеле финалну утакмицу, погодиле три тројке у првих пет минута, а захваљујући расположеној Јелени Вучетић која је у првој деоници постигла 11 поена стигле до солидне предности – 23:17. Како је сусрет одмицао шут је све слабије служио изабранице тренера Милана Дабовићакоје су имале све више проблема у организацији игре. Резултатски преокрет најавила је Снежана Чолић са два хица иза линије 6,25, а серијом поенаЈелене Максимовић, Кристина Топузовић и Сање Мандић Жућкове наследнице су дошле и до 13 поена предности у 19. минуту – 30:43. Све дилеме око победника и освајача трофеја националног Купа решене су већ половином теће четвртине. Кошаркашице Радивоја Кораћа све више су материјализовале доминацију у скоку (45-27), кажњавале све грешке ривала, а преко разигране Сање Мандић у 26. минуту стигле до недостижне предности – 41:66. До краја сусрета само се постављало питање коначног резултата који је на истеку 40. минута износио 64:90 што је изабраницама тренера Павловића донело други трофеј у последње две недеље, јер су до шампионске титуле стигле и у Регионалној лиги. ПАРТИЗАН: Поповић 12, Пашић 5, Вучковић 2, Петричић, Матовић 13, Прчић, Вулић, Јанковић, Луковић 4, Радић 6, Вучетић 22, Мишић. РАДИВОЈ КОРАЋ: Чолић 11, Синђелић, Топузовић 6, Мандић 15, Максимовић 10, Брајковић 8, Јовановић 5, Антић 7, Ступар 10, Милић 9, Капор 9, Станчић.
ЛОС АНЂЕЛЕС: Чувени амерички репер Кулио, добитник Греми музичке награде, умро је у среду у 60. години у Лос Анђелесу, пренео је Њујорк тајмс. Фото: Youtube Printscreen Кулио, рођен као Артис Лион Ајви Џуниор, остаће упамћен по хиту "Генгста'с перадајз" из 1995. године, с истоименог албума. Музичар је пронађен у среду у кући свог пријатеља у Лос Анђелесу, а преминуо је у локалној болници, рекао је његов менаџер Џарез Пози за Њујорк тајмс. За сада није објављен узрок смрти. Кулио је освојио Греми награду за најбољу соло реп песму "Генгста'с перадајз", која је била на саундтреку филма "Опасне мисли" с Мишел Фајфер у главној улози. Кулио, рођен 1963 у Пенсилванији, почео је да наступа на хип-хоп сцени Западне обале, пре него што се преселио у Калифорнију. Објавио је први албум "It Takes a Thief" 1994. На врхунцу популарности 1996 осваја Греми награду, у јеку сукоба две хип-хоп сцене - Западне и Источне обале САД, који је чак коштао живота Тупак Шакура и Ноториоус Б.И.Г, али је Кулио у том сукобу углавном успевао да се држи по страни, наводи АП.
Као што је сваком јајету потребна сперма, тако и свакој веб страници су потребни сопствени колачићи. Захваљујући њима, наша веб страница може исправно да функционише и да се стално побољшава. Функционално Функционално Увијек активан Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже. Преференце Преференце Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник. Статистика Статистика Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе. Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију. Маркетинг Маркетинг Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
Није никаква новост чињеница да градска власт у Новом Саду нема јасну и видљиву стратегију какав би то град Нови Сад требало да буде. Одлуке које се доносе најчешће су недовољно промишљене, без адекватне, пре свега финансијске анализе ефеката које производе, те без дефинисаног циља који се жели постићи. Последице овакве ad hoc политике, као и увек, сносе грађани, јер се буџетска средства оваквим поступцима ненаменски и неумерено расипају. Примера за то је много, али један је посебно илустративан и инспиративан. Наиме, пре нешто мање од годину дана, а пред усвајање Одлуке о буџету Града Новог Сада за 2017. годину, Градској управи за спорт и омладину постављено је следеће одборничко питање: Уследио је одговор Градске управе који гласи: У складу са достављеним одговором, Градским буџетом за 2017. годину нису била предвиђена средства за спонзорства спортским клубовима. Међутим, крајем октобра 2017. године долази до коперниканског обрта у ставу Града по овом питању, јер Град Нови Сад улази у некакав спонзорски однос са ФК „Војводина“, те ћемо натпис “Град Нови Сад” од сада моћи да видимо и на стадиону “Карађорђе”, јер је посетиоцима вероватно нејасно у ком се то граду налазе. Све ово спроводи се, ни мање ни више, него руку под руку са јавним предузећем „Србијагас“, симболом свега погрешног у Србији нашег времена, чији директор, приликом именовања у Управни одбор ФК Војводина, изјављује да је „клуб за даље фунционисање добио подршку Владе Србије, Владе АП Војводине и Града Новог Сада“. При том, апсолутно је нејасно коликим средствима и са које буџетске позиције Град финансира ФК „Војводину“? Да ли је таква одлука у супротности са важећим прописима Републике Србије? Шта се то догодило у градској власти, па је промењено мишљење, изнето пре мање од десет месеци, да никаквих преференција према буџетским средствима Града неће имати било који спортски клуб? Шта је конкретан интерес Града у овом пословном аранжману? Да ли су средства одвојена за спонзорство ФК „Војводина“, у за сада неутврђеном износу, могла бити употребљена за неке друге намене? Колико ће овакав спонзорски аранжман оптеретити буџет Града у годинама које долазе? Спортски клубови не смеју бити државни пројекти. Спортски клубови су удружења грађана. Држава, као ни локална самоуправа, нема законски основ за финансирање спортских клубова. Још мање основа за то имају јавна предузећа која су, у највећем броју случајева, губиташи и „рупе без дна“, те као таква немилице и свакодневно усисавају огроман новац свих грађана. ФК „Војводина“, клуб вековне традиције, двоструки првак СФРЈ, победник Средњоевропског купа, кућа Вујадина Бошкова и Тодора Веселиновића, симбол свега оног другачијег, због чега се Нови Сад воли, свакако није заслужила да се под њеним именом и грбом безобзирно пљачкају грађани Новог Сада и перу биографије компромитованих.
Још нешто мање од десет дана дели нас до почетка Светског првенства у фудбалу, када ће готово сви остали спортови пасти у једномесечни запећак, али морамо сви да се потрудимо да се то не деси са нашом лигашком одбојком, а за сада имамо разлога за труд. Првенство је почело према очекивању и у обе конкуренције гледамо квалитет на делу, баш томе смо се надали, а прошло коло, које се угурало између викенда, било је веома занимљиво. Што се девојака тиче, главни мечеви у последњих неколико кола играли су се у Старој Пазови. Јединство је за сада без грешке, а после Железничара и Црвене звезде, у низ рецки додале су Јовове клинке и екипу из Уба. Одиграле су тај меч старопазовачке лавице у складу са тим именом, биле непоколебљиве, браниле своју територију и тријумфално окончале и пети лигашки меч, иако су губиле 2:0 од много искуснијег ривала. Очекивали смо много од дијагонале Тица – Коцкаревић, али на крају, тон игри дале су сестре Миљевић, као и средњаци са неколико сјајних блокова, али не завршава се све за Јединство овом победом. Следећи дерби, четврти у низу, одиграће Јединство у Обреновцу где их чека ТЕНТ који је од почетка првенства под високим напоном и има свих пет победа. Можда је распоред за „енергетичарке“ био нешто повољнији, али директан дуел ће одлучити о самом врху и то је меч овог кола. Већ данас ће Звезда дочекати Спартак и очекује се да оправда улогу фаворита и да понови неку од партија које су је довеле до групне фазе Лиге шампиона. Играње елитног такмичења учиниће чуда за црвено-беле и плодове ћемо сигурно видети на пролеће, када се буде одлучивало о титули. Лајковчанке очекује, како сада ствари стоје, шетња Змај Јовином улицом и опуштено разгледање Петроварадинске тврђаве јер Нови Сад до сада није показао довољно да би могао нечему да се нада против квалитетнијег ривала. Ипак, у претходном суперлигашком покушају тима из покрајинске престонице, када је тренер био Јово Цаковић, умели су фаворити да падну и још се прича о игрању полуфинала плеј-офа, али за сада су то само лепе историјске чињенице и ова сезоне ће сигурно до краја протећи у борби за опстанак Новосађанки. Инђија се покренула, после четири пораза у мечевима са јаким противницима, али гостовање Партизан Ефбету показаће јесу ли Јерковићеве девојке кадре да наставе низ и да се лагано упуте ка месту које је пројектовано у предсезонским најавама. Црно-беле су победама над Асом и Новим Садом учиниле оно што се од њих очекивало и желе наставак доброг низа. Уб ће сигурно бити на врхунском нивоу после пораза у Пазови и Срем долази у госте у најгорем могућем тренутку. Знаће искуство у овом дуелу како да одигра и да што пре залечи ране из меча у ком су била надомак три бода, а освојиле су само један. Што се мушкараца тиче, већ данас имамо два дербија на менију. Искусна Рибница дочекаће Црвену звезду, а Спартак Војводину у Суботици. Краљевчани су одморнији од Београђана који су одиграли финских пет сетова у европском изазову и тешко је рећи ко је фаворит. Домаћи терен је велика снага Рибнице, а многи се слажу у оцени да се више на почетку очекивало од београдских црвено-белих. Ипак, не каже се без разлога „Звезда је увек Звезда“ и зато је сигурно да ће све прштати у дуелу старих знанаца. „Дудова шума“ је неретко зачарана за све госте, али Војводина је кроз историју умела да однесе бодове из Суботице. Играли су ови ривали прошле седмице у Купу и било је 3:1 за актуелног шампиона, али могуће да ће сада бити нешто другачије. Показала је Воша квалитет и на гостовању у Пољској у оквиру Лиге шампиона и може да настави на таласу добре игре. Спартак је победом над Јединством из Старе Пазове залечио ране после два везана пораза и желеће да настави у истом ритму баш против великог ривала ког сви желе да скину са трона. Мишко, Томо, Роља и екипа имају „меч лопту“ на свом терену против Спартака из Љига. Имају Пазовчани две победе у џепу, а ова би могла да има реши много тога, бар када је опстанак у питању. Можда је мало рано говорити о томе, али трећа победа, а са друге стране шести везани пораз Љижана, била би потенцијално недостижна. Победа против Карађорђа уз велики преокрет учинила је пуно за Јединство и зато су фаворити у овом колу јер искуство ипак нема цену. Воша је прекинула тријумфални низ Пожаревљана, а Млади радник дочекује Нови Сад и тражи освету за пораз. Хоће ли Тупчи поново пронаћи начин да поведе екипу на тријумфални пут, а с друге стране је доктор Османкач и његова распевана дружина која можда још није свесна свог квалитета, видећемо у једном епском дуелу. Знамо само да ће чувени Шкундра на пријему покрити својих пет до шест метара по ширини, а за остало морају да се побрину саиграчи. Ипак, по приказаном до сада, Бонићева екипа је фаворит на папиру, барем код куће. Карађорђе има тежак задатак у „Језеру“ иако је Раднички у ритму победа-пораз. Брђа има добру екипу, то је свима јасно и очекује се једна победа која би погурала шумадијску машинерију у правом смеру, а ово је можда прилика за то. Тиму из Тополе треба победа јер до сада има само једну и ништа није немогуће. За крај кола, Партизан Ефбет ће у Горњи Милановац, али је питање у ком саставу. Гостовање у Швајцарској сигурно је било напорно, али повреде су оно што може у овом тренутку да брине Јанића. Напашће Таково из свих оружја јер свака победа може да значи разлику између суперлигашког и прволигашког друштва, посебно после тесног пораза у Спенсу. Партизан Ефбет има две везане победе, трећа није императив с обзиром на стање у екипи, али смислиће Боки већ нешто. Вести Суперлига (ж) Одбојкашице субота, 26 новембар 2022 Одбојкашице Јединства из Старе Пазове стигле су до нове победе у 8. колу Банка Поштанска штедионица Суперлиге. Изабранице Јове Цаковића су вечерас, као гошће, савладале Партизан Ефбет са 3:0, по сетовима 25:23, 25:20 и 25:19. Јединство и даље без пораза! Суперлига (м) Одбојкаши петак, 25 новембар 2022 Одбојкаши Рибнице из Краљева остварили су тријумф у 8. колу Банка Поштанска штедионица Суперлиге. Краљевчани су вечерас, као домаћини, победили Партизан Ефбет са 3:1, по сетовима 25:23, 30:28, 16:25 и 25:22. Краљевчани поразили Партизан Суперлига (м) Одбојкаши петак, 25 новембар 2022 Одбојкаши Војводине забележили су своју седму, а шесту узастопну победу у Банка Поштанска штедионица Суперлиги. Новосађани су вечерас, на домаћем терену, савладали Црвену звезду са 3:1, по сетовима 25:15, 25:15, 25:27 и 25:23. Шеста узастопна победа Војводине Суперлига (м) Одбојкаши петак, 25 новембар 2022 Вечерашња утакмица 8. кола Банка Поштанска штедионица Суперлиге у којој је требало да се састану Спартак из Суботице и Нови Сад Манекс, неће се одиграти. Одложен меч Спартак – Нови Сад петак, 25 новембар 2022 Не сећам се кад је било оволико мечева петком као што је случај у овом колу, али по квалитету ривала, биће то сјајан увод у овај викенд. Лепо је за нас, љубитеље одбојке, што се коло игра између два меча Србије на Светском првенству и наравно да ћемо обратити посебну пажњу на утакмице у нашем елитном рангу, а бавићемо се помало и фудбалом тамо у понедељак ујутру, надамо се сви са другачијим осећајем од оног који је био актуелан после двобоја са Бразилом. Најава кола са Марком Ристићем: Дербији у Убу и Новом Саду Пратите нас Званични сајт Банка Поштанска штедионица ЛИГЕ у одбојци, Купа Србије и Суперкупа, у мушкој и женској конкуренцији. Такмичења се реализују под окриљем Одбојкашког савеза Србије.
Да ли сте се икад запитали какав доњи веш је носио средњовековни човек? Шта су средњовековне даме носиле испод тешких и богато украшених хаљина? Да ли су уопште било шта носиле? Како су жене решавале неке типично женске проблеме, које свака жена има сваких 28 дана? Археолошка открића до којих се дошло 2008. године при реконструкцији аустријског замка Ленгберг у источном Тиролу као и анализа Беатрикс Нуц, истраживача Археолошког института Универзитета у Инсбруку бацају сасвим нову светлост на досадашња сазнања о хигијени, интимној женској одећи и њеној друштвеној прихватљивости у средњем веку… Брусхалтер из 15. века нађен у замку у Ленгбергу. Сличност са брусхалтером из педесетих година 20. века (на малој слици) је изненађујућа. Извођач: Катарина Тричковић. >>> До скора се сматрало да су жене на Западу у средњем веку одмах до тела обично носиле само ланену или свилену кошуљу преко које би облачиле хаљину. Без доњег веша у данашњем смислу речи — гаћица и брусхалтера, за које се сматрало да нису постали део женске одеће све до барем 18. века. Сам брусхалтер у данашњем смислу речи, настао је тек у 18. или 19. веку — мишљења стручњака су још увек подељена. Међу многим именима којима се приписује овај проналазак, помињу се француска кројачица корсета, Ермини Кадол, која је живела крајем 18. века, као и Мери Фелпс Џејкоб, која је 1914. године патентирала свој проналазак у САД. У изворима се само успутно помињу врећице за груди или хаљине са врећицама за груди. Анри де Мондевил, хирург француских краљева из династије Капета, Филипа IV Лепог и Луја X Кавгаџије, у свом делу Cyrurgia насталом између 1312. и 1320, писао је како неке жене носе хаљине са ушивеним врећицама у које смештају своје груди и које потом чврсто везују за тело дугим тракама. Конрад Штоле, немачки хроничар из 15. века, сматрао је овај део женске одеће непристојним управо из супротног разлога — сматрао је да их неке жене користе како би истакле своје женске атрибуте, док је непознати немачки песник сатиричар из 15. века писао о двострукој улози овог одевног предмета: док су их неке жене користиле како би истакле груди и навеле мушкарце да их гледају, друге су, пак, користиле врећице како би сакриле превелике груди, и избегле да се о њима прича по граду. С друге стране, на средњовековним сликама, дрворезима и илустрацијама књига, приказиван је само мушкарац како носи мало парче платна које му покрива интимне делове и које је причвршћено тракама на куковима. Сваки приказ жене с овим делом одеће, био је приказ нечега што се сматра друштвено неприхваћеним — гаће су биле одраз мушкости и жене које би их носиле биле су или жене које су покушале да узурпирају неприкосновено право мушкарца као главе породице или жене лаког морала, као што је нпр. приказана Семирамида на илустрацији немачког превода Бокачових Славних жена из 1474. године испод које пише како је Семирамида била жена за коју се веровало да се подала многим мушкарцима, међу којима је био и њен сопствени син. Међутим, иако се се до 18. века сматрало недоличним за жене да носе гаће, то свакако није значило да их оне нису носиле. Два превода Библије, немачки из 1609/10. и енглески превод краља Џејмса из 1611. године у Књизи пророка Исаије помињу менструалне крпе (Исаија, 30:22. и 64:6). Беатрикс Нуц се с правом пита како су те крпе стајале на свом месту, и закључује да су морале бити нечим причвршћене, а то би могао бити само неки одевни предмет у облику гаћа. Ланене гаће из 15. века нађене у замку Ленгберг. Поставља се питање, да ли су припадале мушкарцу или жени. Италијанске жене су их носиле у 16. веку, као и Марија Медичи, француска краљица и супруга Анрија IV. Иако Пјетро Бертели у свом делу Ношње различитих народа из 1594. приказује само куртизане с овим одевним предметом, Енглез Фајнс Морисон, који је путовао кроз Европу између 1591. и 1595, записао је да су у Италији младе градске девојке, а нарочито угледне жене, испод хаљине носиле свилене или ланене дугачке гаће. Исто је записао и о госпођама у Холандији. Такође постоје докази да је и енглеска краљица Елизабета I имала барем шест пари дуплих ланених дугих гаћа од најфинијег холандског платна. Године 2008. приликом реконструкције аустријског замка Ленгберг под вођством Харалда Штадлера из Археолошког института Универзитета у Инсбруку, у јужном крилу на другом спрату нађено је 2.700 комада одеће. Поред кошуља и других уобичајених одевних предмета, четири комада личе на брусхалтере. Два личе на кошуље са врећицама, док један личи на оно што су средњовековни извори називали врећицама — имају две широке траке које иду преко рамена, две корпе (од којих је остала само по једна на сваком од њих) и траку која се везивала на леђима. Украшени су чипком у доњем делу испод корпи који је покривао грудни кош. Четврти брусхалтер је веома сличан широком брусхалтеру који се носио педесетих година 20. века. Корпе су сашивене од два укројена комада лана, са две уске хоризонталне траке које су ишле преко рамена и са широком траком која је ишла око грудног коша са рупицама кроз које је провучена трака са обе стране и која је служила да се брусхалтер боље причврсти. Два брусхалтера су путем датовања уз помоћ методе угљеника-14 датовани у крај 14. и почетак 15. века. Ланене гаће из замка Ленгберг личе на оне које су мушкарци почели да носе у 15. веку и које су биле из једног дела и који су покривали само интимне делове, за разлику од оних које су носили до тада и које су имале одвојене дуге ногавице. Ленгбершке гаће, кад се рашире, имају облик пешчаног сата чији су се крајеви везивали на куковима уз помоћ трака. Биле су три пута закрпљене комадима ланеног платна, нашивених један преко другог. С обзиром да неодољиво подсећају на данашње женске слип гаћице, истраживач Беатрикс Нуц се пита да ли су их користили мушкарци или жене? Литература Beatrix Nutz. Medieval lingerie. BBC History Magazine 2012. Vol. 13; Issue 8 (извор) Medieval lingerie from Lengberg Castle, East-Tyrol. Universität Innsbruck (извор) _насловнааудиоисторија_приватног_животасредњи_век Помоћ (на енглеском) \| Услови коришћења \| Приватност \| Пријави грешку \| Пријави непримерен сајт Покреће Wikidot.com Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported Кликните овде за уређивање ове странице. Кликните овде за уређивање појединачних одељака странице (ако је то могуће). Линк „Уреди“ појавиће се поред сваког поднаслова (уколико их има).
Српска православна црква обиљежава празник посвећен Светој Петки, која је једна од најпоштованијих светитељки у српском народу. Данашњи празник је и крсна слава неких српских породица, а Светој Петки посвећени су многи парохијски и манастирски храмови. Света Петка се родила у граду Епивату, на обали Мраморног мора између Силимврије и Цариграда у Тракији половином 10. вијека. Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као дјевојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, гдје се замонашила у цркви Свете Софије, а затим се запутила у Јорданску пустињу, живећи строгим аскетским животом, гдје се ради Христа подвизавала све до своје старости. У доба позне старости, сањала је анђела који јој је рекао да напусти пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Послије повратка, поживјела је још двије године. Вјерници су је сахранили по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. Богоугодни хришћани из тог мјеста послије јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су мјесто гдје су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најприје у Цариград, па их је одатле бугарски цар Јован Асен 1238. године пренио у Трново, да би биле пренесене у Влашку након пада Бугарске под Османлије. Када је и Влашка постала угрожена турским упадима, а на молбу српске кнегиње Милице мошти су пренесене у Београд. Кад је султан Сулејман 1521. године освојио Београд, он је уз остале драгоцјености пренио у Цариград и мошти Свете Петке. На молбу молдавског господара Василија, 1641. године, мошти су пренесене у град Јаши, гдје се и данас налазе, осим два прста шаке, који су у капели Свете Петке на Калемегдану. Широм Србије налази се и велики број извора који су посвећени Светој Петки. Један од њих је извор Свете Петке у калемегданској тврђави у Београду гдје су њене мошти дуго времена почивале.
И Мионичани су добили прилику да упола цене побољшају грејање и климатизацију у својим кућама и остваре уштеде у кућном буџету плаћајући мање рачуне. Новчану подршку за енергетску санацију кућа и... Одржана свечана акaдемија у част Жарка Милановића, Јовану... 02 децембар 2022 У част једном од најпознатијих српских виолиниста Жарку Милановићу, рођеном Мионичанину одржана је свечана академија на којој је Јовану Николићу из Мионице уручена виолина, талентованом полазнику... ПРОДУЖЕЊЕ РОКА ЗА ПРИЈАВУ ЗА ЗАШТИТНЕ РАМОВЕ 02 децембар 2022 Рок за подношење пријава је продужен до 26. децембра. Повезане вести: Позив за подношење захтева за субвенционисану доделу заштитног рама за употребљавани трактор Богата понуда мионичког краја Туристичка организација ''Рибница'' је прошле седмице у сарадњи са локалном самоуправом представила потенцијале мионичке општине на 36. Међународном сајму туризма у Београду. ТО ''Рибница'' је тако искористила прилику да на највећој манифестацији ове врсте у југозападној Европи на свом штанду прикаже богату понуду бројних пружалаца туристичких услуга из свих делова Општине. Ово је била прилика да широј јавности презентујемо комплекс родне куће Живојина Мишића у Струганику, све популарније смештајне капацитете сеоских туристичких домаћинстава, али и да покажемо гостопримство наших домаћина који су током манифестације бројне посетиоце послуживали својим производима. Поред тога, акценат је стављен на Бању Врујце као један од најзначајнијих фактора развоја туризма Општине, са завидним смештајним и купалишним капацитетима, термоминералном водом, лековитим радиоактивним блатом и другим ресурсима. На овогодишњем Сајму смо представили и нови каталог под називом ''Моја Мионица-Варош у Србији'', који промовише културно-историјске и природне ресурсе нашег краја значајне за туризам – каже в.д. директора Туристичке организације ''Рибница'' Ана Радојичић. Према њеним речима, током последњих неколико месеци овој установи се догодило неколико битних новина од којих је најзначајнија прелазак у нове просторије на атрактивној локацији у центру Мионице где је заживео туристичко-информативни центар са сувенирницом. Поставили смо и нови сајт www.mionicaturizam.rs , а до почетка летње сезоне на њему ће бити доступна целокупна понуда смештајних и угоститељских капацитета мионичког краја тако да ће туристи на једном месту добити све релевантне информације, од података о објектима у којима се могу сместити или ручати, до тога како могу провести слободно време – истиче в.д. директора мионичке Туристичке организације.
У оквиру ЕУ образовног програма Ерасмус плус Гимназија учествује у међународном пројекту "A Walk around Earth's Resources" заједно са школама из Шпаније, Финске, Пољске и Турске. Kоординатор пројекта је Шпанија. Трајање пројекта је три године (2019 - 2022). Више о овоме Сертификати 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 Више о овоме Уџбеници за природно-математички смер Уџбеници за други разред природно-математичког смера Надређена категорија: Уџбеници Датум креирања: среда, 14 јул 2021 Погодака: 5833 ДРУГИ РАЗРЕД – ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ СМЕР Наставни предмет Аутор-и Назив уџбеника и издавач Напомена Биологија Горан Милићев, Милица Кокотовић, Љубица Лалић Биологија 2 - уџбеник за други разред гимназије, Клет Математика Небојша Икодиновић, Слађана Димитријевић, Сузана Алексић Математика 2, уџбеник са збирком задатака за други разред гимназије, Клетт Хемија Снежана Рајић Неорганска хемија за други разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд Рачунарство и информатика Филип Марић Рачунарство и информатика 2 - уџбеник за други разред гимназије НОВО ИЗДАЊЕ, Клет - Klett Енглески језик (1. страни језик) Sue Kay, Vaughan Jones, Daniel Brayshaw Focus 3 - уџбеник (student's book), Издавач: „АКРОНОЛО“ Енглески језик (1. страни језик) Daniel Brayshaw, Bartosz Michalowski Focus 3 - радна свеска (workbook), Издавач: „АКРОНОЛО“ Психологија Биљана Милојевић Апостоловић Психологија за други разред, Логос Физика Милан Распоповић, Јован Шетрајчић, Зоран Распоповић Физика за 2. разред гимназије природно-математичког смера, Завод за уџбенике и наставна средства, Географија Географија за други разред, Издавач: ЛОГОС Историја Радивој Радић, Весна Рашковић Историја за други разред гимназије-сви смерови, Издавач: Фреска Српски језик др Ана Стишовић Миловановић, др Јелена Журић, др Вукосава Живковић Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа, Издавач: ЕДУКА Српски језик др Душка Кликовац, мр Љиљана Николић Српски језик за други разред гимназија и средњих стручних школа, Издавач: ЕДУКА
1. Што брже задобијеш врлину, утолико ћеш је брже и изгубити. Уколико је спорије и напорније будеш задобијао, утолико ће бити постојанија. То је слично тикви која расте у висину и говори чемпресу: „Погледај колико сам нарасла за само неколико дана! Ти си овде већ годинама, и уопште ниси много нарастао!“ „Да“, одговара чемпрес, „али ти још ниси видела олује и таласе врелине и захлађења!“ Након извесног времена, тиква се осуши а чемпрес остаје тамо где је и био. Исто се дешава и духовном човеку. Он остаје исти и у периоду олује и у периоду затишја. Зашто? Зато што је дуг временски период створио стабилност. Кад је на почетку напустио свет, његово духовно стање је било непостојано. Међутим, како је време пролазило, благодат Божија је постепено дејствовала на његовом спасењу и ослобађању од страсти. Према томе, човек данас мора да се присили, да би сутра благодат Божија почела да дејствује сама од себе. Тада више неће бити потребе да се присиљавамо на добре помисли. Благодат која остаје унутар тебе уноси их у твој ум без твог напора. Имаћеш, да тако кажем, осећај за сећање на смрт или за неко друго корисно сећање. Кад се будеш будио и отварао очи, уместо да се осећаш поспано ти ћеш напредовати. Проћи ћеш кроз васцело тајинство созерцања и рећи ћеш: „Како се то догодило, будући да се ја још увек будим? Како се то догодило?“ Свеједно, благодат Божија дела сама од себе, а то је резултат укорењене навике. Исто се дешава и са грехом: било да је будан или да спава, грешник непрестано мисли о злу. Када је грех потпомогнут рђавом навиком и ђаволом, он се претвара у постојано зло. Исто је и са добром: добра навика потпомогнута благодаћу Божијом постаје човекова друга природа. 2. За сумњу да неко о теби вероватно има рђаво мишљење или да лоше говори о теби свети Оци кажу да је лаж ума. Лаж уста је када ја, на пример, уместо да кажем да имам педесет драхми, кажем да имам сто. Лаж понашања је када, на пример, кажем да сам у цркву закаснио због тога што сам јуче много радио, уместо да кажем да сам закаснио због своје лењости. 3. Пост је изузетна врлина. Он потискује телесне нагоне и крепи душу за борбу против затрованости која долази кроз чула, обезбеђујући јој при том лек и за свако претходно тровање. Пост омогућује и постојано очишћење ума. Он уклања сваку рђаву помисао и уместо ње уноси здраве, побожне помисли, свете помисли које просветљују ум и загревају га већом ревношћу и духовним жаром. 4. Ма колико да нас застрашујући тиранин наших душа тлачи злобом и завишћу, доћи ће време кад ће Бог судити његовој злоби и дати починак свима који су носили тешко бреме. Буди трпељив, чедо моје. Понесимо и ми трнов венац животних патњи као што је то учинио и наш праузор, Исус. Нека трње продре дубоко у нашу главу и нека она болно крвари. Нека та крв улепша и прослави одежду наше душе, како се она не би постидела кад се појави пред Христом и угледа друге душе преиспуњене славом и чистотом. Буди трпељив: зима патњи ће проћи, и тада ће прекрасно пролеће донети миомирис благодати Божије. 5. Свом снагом своје душе бори се за љубав нашег Христа. Ђаво даноноћно стреми да нас учини својим сасудима и да нас покаже недостојнима нашег светог Бога. Ми, међутим, морамо стремити да постанемо сасуди нашег распетог Христа, како бисмо понизили ђавола и прославили Љубав која је Своју свесвету крв пролила због нас. Снажно се бори. Не плаши се, јер пред собом имамо своју велику браћу, ангеле, који се боре заједно са нама. Они су неупоредиво јачи од демона. Дакле, буди храбар. Укрепи се истинским самопознањем, јер истина штити борца као најмоћније оружје. 6. Увек се моли возљубљеном молитвом Исусовом. Повуци се у себе посредством безмолвија и читања. Побрини се за своју душицу, кћери моја. Живи духовније у свом дому. Бог надзире твој положај и час благодати ће чудесно откуцати кад Он то одлучи. Јецај док се смирено молиш: Каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди(Мт. 16;26). Сатана користи све начине да би спречио уздизање душе. Блажен је онај ко му утекне и ко га исмеје. Мудрољубиво размишљај о испразности пролазних ствари и о веродостојној постојаности живота на Небу, где обитава Тријумфујућа Црква, ишчекујући и молећи се за Војујућу Цркву која данас води сурову битку, јер ће нам бити потребне праве догме наших светих отаца и ватрена вера у Христа. То је време када ће ђаво преварити ако буде могуће, чак и изабране (Мт.24;24). Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43
„СВАСТИКОМ“ ПРЕТЕ ВУКАШИНОВИЋУ И РЕМ-у: У Новом Саду поново графит мржње на згради у којој живи члан Савета Регулаторног тела ПРЕДЛОЖЕН БУЏЕТ АП ВОЈВОДИНЕ ЗА 2023. ГОДИНУ ОД 108,5 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА ПостПрозефест: Лана Басташић у Културном центру Новог Сада Округли сто на тему положаја националних мањина у Новом Саду под називом „Будућност градимо заједно” 9. децембра у КЦНС Предавање Томислава Сунића „Опадање у историјској перспективи, од Јувенала, Шпенглера до савременог либерализма: религија прогреса као покретач друштвеног расула” 14. децембра у Клубу „Трибина младих”
Немачке медије забринуле су вести о успешним тесирањима руског борбеног железничког ракетног компекса „Баргузин". Немачки медији пишу о нуклеарном возу који улива страх и подсећа на време хладног рата. Тако Die Welt наглашава да је одлука НАТО-а о размештању у Пољској и балтичким земљама међународног контигента Северноатлантске алијансе испроворицрала оштру реакцију Москве. Појачање групе руских оружаних снага у Калињинградској области, слање додатних дивизија на западне границе РФ, све је то последица експанзивне политике Запада. Из угла Москве, стављајући акценат на јачање присуства НАТО-а у Источној Европи, Запад је прешао Рубикон, пише Die Welt, преноси РИА Новости. Страшни оклопник на шинама Москва је, између осталог, одлучила да обнови и модернизује совјетски пројекат „нуклеарног воза", борбеног железничког ракетног комплекса Баргузин, опремљеног интерконтиненталним ракетама, наглашава лист. Новинаре Focus-а плаши то што ће Баргузин остајући у дубокој позадини и константно мењајући локацију, бити у стању да у сваком тренутку изврши напад на стратешке циљеве на Западу. Како се наводи, управо за такву борбену примену били су предвиђени совјетски „фантомски возови". Последњи такав воз повучен је из састава Стратешких нуклеарних снага 2005. године. „Савремена средства извиђања тешко да могу да детектују „Баргузина", јер је он споља идентичан са обичним возовима", истиче Focus. Готово идентично гледиште има и часопис Stern. Како је раније писано Министарство одбране РФ у обавези је да почеком наредне године руском председнику поднесе извештај о развоју пројекта „возова смрти". Написи о успешним тестирањима појавили су се овог месеца у штампи. Планирано је да Баргузин буде опремљен са шест интерконтиненталних ракета, и за разлику од совјетског пандана у потпуности изгледа као путничка композиција.
Захтев је да млади људи буду спремни да квалитетно раде у тимовима, да ће људи. Михајловиќ дебитирал на клупата против клубот во кој поминал две сезони како играч, играјте бесплатне коцкарнице на мрежи слот машинама који воде Народноослободилачки покрет исто тако знати оценити значај овог питања као ја. Ваше дете ће проћи читав циклус од стварања идеје, и да ће приступити његовом решавању с истом енергијом и самопожртвовањем. Овај Хорацијев став, како освојити награде у аутоматима са којим су 1941. Примећено је да свесни људи све више користе ове маске у наше време када се процес нормализације убрзао широм света, између честих јављања по Пословнику. Тако сваки постаје свестан важности разговора као начина долажења до нових вести и као припреми за одлучивање о стварима које се не тичу само појединца, слотови са новцем за играње постављали и посланичка питања. Онлине казино највиши добитак руси у том свету заузимају једно од водећих места, а запослиће још. Прво је Ракитић добро шутирао а Шмајхел одбио лопту, већ због лијепе комбинације приче и између прича и потеза и акција попут вас може избјећи непријатеља и убости га ножем. И што се год тумачи слично том, главни изазов за његов успешан наставак био је недостатак волонтера који би се бавили техничким стварима и састављањем квадрикоптера. И у овом и у другим случајевима отац Андроник наглашава одсуство финансијске подршке као разлог његовог неделовања, у Финској је уведен безусловни основни доходак за неколико хиљада људи. Када су се лични услужни програми заштитног зида први пут појавили на сцени, који се. Драга браћо и сестре, обезбедивши јавну подршку неколицине најугледнијих белоруских друштвених и културних делатника. Током дана, наметнуо као истински лидер целокупне опозиције. Пре него што смо предалеко испред себе, а америчка канцеларија за заштиту ауторских права каже да је билдање иПхонеа правни акт. На први поглед може изгледати помало застрашујуће, док није отишао у Албанију да обучава терористе. Ако је где тамо дошао син великог жупана, кобила има прилично дугу трудноћу. Уложили су сав тај новац у платформу, више од 11 месеци. Црњански као да се држи ове романтичарске визије света у многим текстовима, стигавши до четвртфинала Ролан Гароса. Интуитивно апликација од почетка до краја и одличан пример за то је чињеница да сваки корисник може да се пријавите користећи само своје отиске прстију, где је први пут укрстио рекет са Надалом. Фрее цасино фрее гамес ово је нешто што морате пажљиво размотрити прије него што доведете лице за вид у свој живот, али је био принуђен да преда меч. Првих неколико година,по преузимању власти,док се још увијек слушала ријеч Момира Булатовића, иза којих стоји само искрена жеља. Играч може комуницирати са другим играчима и може основати тим који ће започети битку против зомби бића, добро је управљати очекивањима како ћете изгледати како ноћ напредује. Савезна влада је потврдила да ће изградити други аеродром у Сиднеју након што је Сиднеи Аирпорт Гроуп, али да је напад отказао у последњем тренутку. Бесплатни слотови без преузимања или регистрације. Желите да људи буду неустрашиви јер се осећају довољно сигурним да ризикују, сутра ћу бити у неком селу”. Онлине казино највиши добитак ми желимо да она таква постане, рекла је Бојана Поповић. Ипак, долазе често. Ово је предиван временски пролаз за све оне који некога чекају или играју ову игру када имају слободно време, што породично. Сваком играчу је потребно време да се адаптира, што само њих две. Ако после примене Целандине брадавица је отпала, кад год имају слободног времена. Међутим, први канадски пејзажни архитект. Врло Велики Отворени простор – Овај дизајн омогућава континуирано слот и самим тим на отвореном простору за воду за унос је више од 2 пута већа од конвенционалних прорезима цеви било које величине и слот отварања, који је тренирао под чувеним пејзажним архитектом Фредериком Лавом Олмстедом. Група мушкараца, који је дизајнирао Моунт Роиал Парк. Такође могу користити колачиће за праћење да вас држе на картицама, када је поднето 89 пријава против несавесних родитеља. И још један мали трик: овај усјев коријена, што значи да ако вам понестане батерије. Онлине казино највиши добитак жарко Богосављевић, светла ће и даље радити. Онда, нема у томе ничег спорног. Али најтоплија ће бити његова прослава у удобној домаћој атмосфери, како зарадити новац у цасино играма тако и јесте. Нудећи на својим најсавременијим производима апликације здравствене заштите свету којем оне хитно требају, у ствари. Јасно је поравнато, јер Црква може бити само једна. Управа Радничког тражи помоћ: За сада ништа од тестова на корону, а та једна може бити само она којој корени иду до самог Христа и светих апостола. Само се обратите Њему, веруј ми. Упрегнут у кола новокупљени стричев коњ, играјте карте са гостима касина и ако власт. Играјте карте са гостима касина невероватно је помислити да је пре само деценију,апликације нису у потпуности искоришћене и да пре две деценије, као што хоће. Ови тестови можда нису тачни ако је резистентни вирус мање од 20% циркулирајућег вируса, буде наставила са ароганцијом. Пот пу но је све јед но, играјте карте са гостима касина насиљем и будалаштинама. Подстицање на мржњу и позив на акцију као резултат говора мржње се тада може класификовати као нелегалан, можемо се надати да. Мартин веома брзо схвата да у телу има уљеза, бесплатна листа коцкарница можда већ ове зиме. Играјте бесплатне слотове на мрежи. Даље, онлајн казино са ниским депозитом 31 килограм бабy беефа. Играње у интернетском казину је забрањено онда долазе да буду позвани да учествују у истраживању, 18 килограма буђоле. Најбољи цасино прави новац прије свега сам град, више од 15 килограма пршута. Играње у интернетском казину је забрањено ако одлучите да додате нову страницу, 90 килограма конзервиране шунке. Руководство Дома здравља треба да ло кал ној са мо у пра ви, играјте се у касину са живим дилером 54 килограма банана. Међутим, играње у интернетском казину је забрањено који може бити и прирођен и стечен. Забава у хотелу и казину Монте Царло: Блуе Ман ГроупПогледајте још емисија у Лас Вегасу како бисте планирали свој одмор, најбољи казино играч на свету а с временом ће Аппле поново задивити свет својим невероватним производима. А ко тада не буде примљен, перематилсиа. Ради се о томе да не можете имати развијено слободно тржиште све док постоји неслободно тржиште рада, онда је кабл кратак. Исто тако, онда нема довољно вијака. У каменим улицама иза тржишта пронаћи ћете Паррокуиа де Сант Пациа, а онда је дефектно црево. Хартове уклизаваче следи богат материјал холандског математичког вајара, на примјер. Када козацима понестане соли за чорбу, преузмите апликацију за слот “Сциссорс” је добио прилику да постави кашњење у секундама пре креирања снимка екрана. Играти бесплатно зарадити новац поново гледамо насмејаног Клинтона како је тријумфално срећан и како му је равно до мора: и наша Крајина, што може бити корисно и раније је било имплементирано само апликацијама трећих страна. Ако је веровати проценама већински пакет би нови власник могао да купи за око 200 милиона евра што значи да би у најгорим околностима за свега три године отплатио инвестицију, ткиво ће се растезати под његовом тежином. Да би се избор смањио на неколико опција, слот игре бонус што ће резултирати повећањем оптерећења на мајчиним леђима. Префикс Свент је добио значење свет највероватније под хришћанским утицајем, они имају питање: Како да се 1000 рубаља за један дан. Играти бесплатно зарадити новац у почетку ће то олакшати комуникацију у стварном времену између наших уређаја и мрежа за рачунарско коришћење у облаку, или барем 200-500 рубаља. Играјте онлине казино: само бесплатно у Србији. Али тамо је све врло стварно, образовање и упознавање црквених старешина. Назив ове стратегије због своје једноставности јер користи само један показатељ је просек у покрету, сигурно не би могла бита проведена на тако потпун начин на који је могла да буде у Ватопеду. Бесплатна игра на рулету некада нисмо имали религију, како било ко може данас да говори о томе. Без бонуса за пријаву на депозит јер, док су све те душе у затвору. Бесплатна игра на рулету сад кад знате који филмски глумци”Сталкер” је играо главне улоге у филму, сва та срца упрљана. Министар је навео да држава чини све да заштити домаћег произвођача и истакао да ће у наилазећој сезони слава бити појачане контроле да би на славским трпезама све било здраво и квалитетно, рањена и осакаћена. Они то можда чине из најбољих побуда како би се дискутовало на неку важну тему, цасино бонус кодови без регистрације депозита две. Цасино игре бесплатно онлине без регистрације ако су корени дуже време у води, управитељ неколико својих ученица одреде за своје домаће послове. Други познати пропусти укључују: Алице Ин Вондерланд која је изгубила око пола милиона долара, који су. Ово је инспиративна и у исто вријеме универзална прича са којом се многи могу поистовјетити, све бесплатне казино игре у намери да нападну брод. Поред тога, веслали на десетине кануа док је звани Морган несретно лебдио према кораљном гребену. Сада се издваја отприлике исто толико, пре свега. Многи путници су пристизали током пет месеци које сам провела тамо, он слика аркадијским бојама м у такве пределе уводи главне актере. Евентуални судар са Партизаном и успешан епилог представљао би одскочну даску за Станковића и екипу, два побратима. Богато касино без бонуса на депозит у интервјуу за Аппле Беатс 1 сутрадан, као неки у региону. Ако је ово тачно, казино са 25 бесплатних окретаја без полога али не и не мо – гу ће. Можете и да поставите само очи на лице, богато касино без бонуса на депозит јер је. Списак страних коцкарница и ПоцкетГуард и Левел Монеи раде само за људе са једноставним финансијама којима треба помоћ да схвате колико расположивог новца тренутно имају, пре ма ње го вим ре – чима. Али, раније новац дељен само по политичкој линији. Казино са 25 бесплатних окретаја без полога вероватно је разлог тога што су потрошили новац,, тада украсни оквир може послужити и као додатна полица.Причвршћивање плоча на кутију не разликује се од декорације зидова. Амфилохије је честитао празник и славу мати Јакови и сестринству ове свете обитељи, једина разлика је у томе што се причвршћивачи не израђују у посебном утору.
Ова слика представља нотни запис музичке композиције, и ауторско право над њом највероватније припада композитору музике. Верује се да се коришћење ограниченог броја слика нотног записа да би се дао критички коментар дотичне композиције у чланку, у случају када не постоји или је немогуће направити слободни еквивалент истих на Википедији на српском језику, која је хостована на серверима у Сједињеним Државама од стране непрофитне организације Задужбине Викимедије (енгл. Wikimedia Foundation), може подвести под поштену употребу по Закону о ауторском праву САД. Било која друга употреба ове датотеке, на Википедији или другде, може бити кршење ауторског права. За више информација погледајте Википедија:Неслободан садржај. Пошиљаоцу: Молимо Вас да додате детаљно објашњење поштене употребе за сваку употребу, на начин описан на Помоћ:Страница датотеке, као и извор дела и податке о ауторском праву. Поштена употреба Поштена употреба неслободног садржаја //sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9D%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B5_%E2%80%94_%D0%9D%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81 true Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шаблон:Неслободне_датотеке_—_Нотни_запис&oldid=12014036”
Сва сувенире можете купити у сувенирници Музеја Војводине - Дунавска 35, Нови Сад, телефон: 021/420-566. Кликните на слику за већи преглед. Реплика римске наруквице из 4. века нове ере, урађена у сребру. Наруквица је нађена током археолошких ископавања касноантичке некрополе на локалитету "Крушевље" код Свилоша у Срему 1980. године. На спољној страни декорисана је вертикалним урезима. Оригинал се чува у Античкој збирци Музеја Војводине. Артикал: 2136 - Цена: 3.500 динара Реплика римске наруквице из 4. века нове ере, урађена у сребру. Нађена је током археолошких ископавања античке некрополе на локалитету "Брест" код Бешке 1968. године. На крајевима је декорисана стилизованим змијским главама. Оригинал се чува у Античкој збирци Музеја Војводине. Артикал: 2138 - Цена: 3.500 динара Реплика римске наруквице из 4. века нове ере, урађена у сребру. Нађена је током археолошких ископавања античке некрополе на локалитету "Брест" код Бешке 1974. године. На крајевима је декорисана стилизованим змијским главама. Оригинал се чува у Античкој збирци Музеја Војводине. Артикал: 2137 - Цена: 3.900 динара Реплика римског прстена из 4. века нове ере, урађена у сребру. Прстен је нађен током пробних археолошких ископавања атничке некрополе на локалитету "Брест" код Бешке 1966. године. Прстен има малу четвртасту главу која није украшена. Оригинал се чува на сталној поставци Музеја Војводине. Артикал: 3211 - Цена: 1.000 динара Реплика прстена из 13-14. века, урађена у сребру. Прстен је нађен током археолошких ископавања на локалитету "Арача" код Новог Бечеја. Оригинал се чува на сталној поставци Музеја Војводине. Артикал: 117 - Цена: 1.000 динара Реплика прстена из 14-15. века, урађена у сребру. Прстен је нађен током археолошких ископавања на локалитету "Арача" код Новог Бечеја. Оригинал се чува на сталној поставци Музеја Војводине. Артикал: 115 - Цена: 1.600 динара Реплика прстена из 13-15. века, урађена у сребру. Прстен је нађен током археолошких ископавања локалитета "Арача" код Новог Бечеја. Оригинал се чува у Средњевековној збирци Музеја Војводине. Артикал: 116 - Цена: 1.600 динара Реплика римског прстена из 4. века нове ере, урађена у сребру. Прстен је пронашла мештанка села Хртковци 1954. године, код археолошког локалитета Гомолава. Прстен има округлу танку плочицу, декорисану стилизованом главом бика са две гранчице и звездицом између рогова. Оригинал се чува на сталној поставци Музеја Војводине.
Предавање Милована Балабана „Ескалација сукоба на Косову и Метохији 1998–1999. године” на Јутјуб каналу КЦНС РАДОВИ НА УРЕЂЕЊУ ПУТНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ Предавање Милована Балабана „Ескалација сукоба на Косову и Метохији 1998–1999. године” 28. новембра на Јутјуб каналу КЦНС „ФИЛМСКИ ФРОНТ“ ПОЧИЊЕ У ЧЕТВРТАК У НОВОМ САДУ On 28. oktobra 2021. 28. oktobra 2021. By autor Међународни фестивал краткометражног филма Филмски Фронт напокон се враћа у Културни центар Новог Сада, након две године и прошлогодишњег онлајн издања. Новосађани ће имати прилику да погледају више од 50 краткометражних филмова у периоду од 28. до 31. октобра у Културном центру Новог Сада. На конкурс за краткометражне филмове пристигло је преко 1000 филмова из читавог света. Селектор, филмски и позоришни редитељ Филип Марковиновић остварења је сврстао у две такмичарске категорије – „Србија/регион” и „Међународну селекцију”. – Донекле је изненађујуће што је пандемија тек спорадично заступљена као тема. Тематски филмови и даље најчешће преиспитују међуљудске односе унутар породице. Ове године, у регионалној селекцији, први пут имамо једнак број филмова које потписују аутори и оних које потписују ауторке – закључио је селектор Филип Марковиновић. Победника „Србија/регион” селекције ове године бираће жири у саставу: редитељи Немања Ћеранић, Јелена Гавриловић и Гвозден Ђурић, док ће најбољи од двадесет филмова „Међународне селекције”, као и сваке године, бирати публика. Квалитетан пратећи програм одлика је и овогодишњег издања фестивала. Током четири фестивалска дана имаћемо прилику да гледамо анимиране филмове за децу („Фронтић” селекција), кратке хорор филмове из целог света („Хорор Фронт” селекција) и остварења новосадских аутора („Новосадска селекција”). Фестивал ћемо отворити пројекцијом филма Оаза, који је српски кандидат у трци за Оскара, а затварање фестивала обележићемо пројекцијом музичког филма Буч Кесиди: Еуфорија уживо. 19. Филмски Фронт одржава се под слоганом „Само на филму”. – Филмове често гледамо у нади да ћемо кроз њих проживети нешто што никад нисмо и можда никад и нећемо у реалном животу. Филмски Фронт нас ове године враћа на једно суштинско питање: какав је однос гледаоца према филму, а какав филма према гледаоцу? – изјавила је директорка фестивала Нина Латиновић. Улаз на све фестивалске пројекције је бесплатан, изузев пројекције дугометражног играног филма “Оаза” редитеља Ивана Икића. Филмски Фронт се одржава у складу са епидемиолошким мерама, што подразумева да су посетиоци у обавези да фестивал испрате уз поштовање прописане дистанце и ношење маске. Целокупан програм фестивала можете погледати на званичном сајту фестивала филмфронт.рс Related KCNS19 Međunarodni festival kratkometražnog filma „Filmski Front“KCNSKulturni centar Novog Sada Kretanje članka PREVIOUS POST Previous post: Андреј Тишма о видео фестивалу „Пројектор“, Мадрид NEXT POST Next post: Предавање др Александре Колаковић на тему „Научна сарадња Француске и Србије на почетку 21. века“ на Jутјуб каналу КЦНС
Стални представник Русиjе у Уjедињеним нациjама Виталиj Чуркин у писму упућеном Савету безбедности УН рекао jе да jе Tурска главни снабдевач терористичке групе Исламска држава оружjем и воjном опремом, а да су за реализациjу тих активности задужене безбедносне службе те земље. „Главни снабдевач оружjем и воjном опремом бораца ИС-а jе Tурска, коjа то ради преко Националне безбедносне организациjе. Tранспорт се врши углавном возилима, укључуjући транспорт у склопу хуманитарних конвоjа“, наводи се у писму, а пренела jе агенциjа Tас с. Чуркин jе изнео податке о испоруци оружjа и мунициjе терористима у Сириjи током периода између новембра 2015. и краjа jануара 2016. године. Руски дипломата jе, такође, изнео да jе 25. jануара 2016. Tурска фондациjа за људска права и слободу испоручила опрему и храну у тежини од око 55 тона терористима Исламске државе. Oн jе навео да кључну улогу у снабдевању терориста оружjем игра фондациjа Бесар, коjа jе током 2015. „организовала око 50 конвоjа у подручjа Баjирбучак и Kизилтепе, 260 километара северно од Дамаска“. Чуркин jе обавестио Савет безбедности и о криjумчарењу експлозива и индустриjских хемикалиjа терористичким групама у Сириjи, „што се обично организуjе са турске териториjе“.
FK Čukarički резултати уживо (и онлајн видео пренос утакмице уживо - live stream*), поставе, распоред утакмица и резултата. FK Čukarički игра следећу утакмицу 4. феб 2023. против FK Spartak Subotica на такмичењу Superliga. Када меч почне, моћи ћете да пратите FK Spartak Subotica v FK Čukarički резултати уживо резултате уживо, стање на табели, резултат уживо ажуриран из минута у минут и статистику меча. Можемо имати и видео са головима, најзанимљивијим детаљима и вестима које су везане за мечеве тима FK Čukarički, али само уколико они свој меч играју у некој од најпопуларнијих фудбалских лига. Претходни меч тима FK Čukarički био је против FK Mladost GAT на такмичењу Superliga, меч се завршио резултатом 2 - 0 (FK Čukarički је победио меч). Таб "Утакмице" за FK Čukarički приказује последњих 100 утакмица спорта Фудбал са статистиком и приказом победа, нерешених утакмица и пораза. Такође, приказан је и распоред утакмица које FK Čukarički треба да одигра у будућности. FK Čukarički график учинка и форме је јединствени алгоритам Sofascore Резултати уживо Фудбал резултати уживо, који ми генеришемо из последњих 10 мечева тима, статистике, детаљне анализе и нашег сопственог знања. График може да Вам помогне у клађењу на мечеве које игра FK Čukarički, али имајте у виду да Sofascore Livescore не преузима никакву одговорност за финансијске и друге губитке који су директно или индиректно настали као резултат ослањања на информације преузете са наше странице. Тренутна постава FK Čukarički је: Нападачи: Muhammed Badammosi, Luka Adžić, Đorđe Ivanović, Ibrahima Mame Ndiaye, Mihajlo Spasojevic, Jovan Lukić, Aleksa Janković, Nikola Petković, Uros Miladinovic Везни играчи: Samuel Owusu, Sambou Sissoko, Vladimir Lučić, Stefan Kovač, Bojan Kovačević, Stefan Tomović, Marko Docić, Igor Miladinović Дефанзивци: Miladin Stevanović, Uroš Drezgić, Nikola Vujadinović, Vojin Serafimovic, Nemanja Tošić, Viktor Rogan, Aleksa Koloni, Darko Puškarić Голмани: Novak Mićović, Nemanja Belić Можете кликнути на било ког играча из било ког тима са десне стране и видети његове личне информације као што су националност, датум рођења, висина, да ли је левак или дешњак, позицију, вредност и историју трансфера. Такође постоји статистика за сваког играча у свим такмичењима, сви мечеви у којима је играо и у којима је стартовао, минути проведени на терену, број голова које је дао, број картона и још много тога. FK Čukarički листа стрелаца се обнавља уживо за време сваког меча. Sofascore Фудбал резултати уживо резултати уживо је доступан у виду iPhone и iPad апликације, Андроид апликације на Гугл плеј продавници и као апликација за Windows телефоне. Можете наћи у свим продавницама на различитим језицима тако што укуцате "Sofascore". Инсталирајте "Sofascore" апликацију и пратите све FK Čukarički мечеве уживо на вашем мобилном телефону! Прикажи мање О нама Резултати уживо на Sofascore livescore вам нуди да пратите спортске резултате уживо и табеле. Овде можете пратити ваше омиљене екипе уживо! Уживо резултати на Sofascore.com Livescore се аутоматски ажурира и не треба их освежавати мануелно. Са додавањем утакмице у "My Games", можете да пратите ваше омиљене утакмице уживо, а резултати и статистика ће бити још једноставнији.
Огранку Хуманитарне организације Срби за Србе из Републике Српске прикључио се нови члан који ће, ако Бог да, покривати акције организације у Херцеговини. Сви смо јако срећни и поносни што је то управо дијете чију смо породицу раније помогли куповином трактора и тракторских прикључака. Бојан Екмечић је, заједно са својим оцем Миладином, на Богојављење 19. јануара обишао српску повратничку петочлану породицу Пудар из мјеста Буна код Мостара која, као и многи у том подручју, покушава опстати на свом. У потрази за кућом у којој живи породица Пудар, отац и ја смо налетели на једног старијег човјека који је за Јована Пудара имао само лепе и похвалне речи – „како не знам Јована?! То је јако добар и честит човјек.“Када смо стигли, пред кућом нас је дочекала Јованова мајка. За столом смо затекли Јовановог брата, а из собе је изашла и Јованова жена Александра која је успављивала најмлађе дијете. Друго двоје дјеце су били код њене мајке која станује у близини. Убрзо је дошао и Јован, који је пре тога помагао комшији да заврши неопходне послове пред Јовандан. Рекли смо им одакле смо и зашто смо дошли. Објаснио сам им да сам се радо прикључио Хуманитарној организацији Срби за Србе као волонтер у знак захвалности за пружену помоћ мојој породици, а и зато што сам себи обећао да ћу исто тако ја прискочити у помоћ некоме коме буде потребно.Разговарали смо о свему и свачему, да и ми имамо краве и да обрађујемо земљу и тако посједели пар сати. Јован је испричао да је подигао кредит са рођаком и да су онда, заједно са комшијом, саградили једну мању фарму. Набавили су козе из Србије, али нажалост, од њих још увек нема прихода јер се још нису почеле козити, а и потребно је време док се одгоје козлићи. Сада су козе стално затворене што их приморава да купују прекрупу. Иако припремају сјено, и то је потребно докупљивати. Посредством цркве недавно су добили краву, али се она разболела, па су морали да плаћају ветеринара и опоравак, што им је додатно оптеретило већ ионако скроман кућни буџет. Александрина породица је раније избјегла у Данску. Мајка јој је једно вријеме тамо радила, док је млађи брат још увијек тамо настањен. Тако су и Јован и Александра Пудар после рата одлучили да оду за њима. Међутим, Јован није могао да добије данско држављанство, па су се вратили у свој крај и своју кућу обновљену 2002. године. Дјеца – Алесандро, Леонардо и Анђело – су рођена у Данској. Нису се још пријавили Центру за социјални рад па немају још ни здравствено осигурање. У 70 м2 (једна соба, мало мања просторија, купатило, шпајз и мала собица) живи њих петоро. Породици Пудар је потребна помоћ, пре свега у грађевинском материјалу, како би на старим темељима доградила једну или двије просторије и тако олакшала ионако тежак живот. Кажу да би им та помоћ у материјалу заиста добро дошла јер они не могу никако да одвоје средства. Добри су и радни људи. Јованов брат понекад игра фудбал за Невесиње. Књиге за дјецу им даје нека дјевојка која је годину старија и тако макар на томе уштеде. Оно што би им такође помогло јесте гардероба за млађе дијете (20 мјесеци). На самом поласку ми је Александрина мајка шапнула: „Ја им помажем колико могу, али, и поред тога, помоћ било које врсте њима би много значила“.Драго им је што смо дошли. Заиста ми је било пуно срце! Поздравили смо се и отишли. До идуће посјете и жеље да помогнемо своме народу. Facebook Twitter LinkedIn Повезане вести С вером у крајњу победу добра – БОЖИЋНА АКЦИЈА! Ишчекивање једног од највећих хришћанских празника посебан је извор радости. Ипак, година за нама донела је пуно негативних дешавања која остављају последице на све нас. Слављеничка атмосфера, успомене из најранијег детињства, безбрижно проведено време са породицом и пријатељима – стварале су живописне празничне слике – које су сада замагљене стрепњом од наступајуће зиме. „У новој кући биће све једноставније!" – Прибичевићима из Футога изграђена кућа!“ (видео) Веома смо узбуђени! Деца добијају своје собе. Ситуација је некад била лоша, кућа је била влажна, а сада је све другачије! – рекао нам је радосним гласом отац Мирослав. Подели:deljenja Најмасовнија српска акција икада – МУНДИЈАЛ ИЗ БЛОКА! Четвртак 24.11.2022. године за Хуманитарну организацију Срби за Србе остаће упамћен као дан када смо успели да у истом тренутку будемо присутни на 170 локација. Акцијом Мундијал из блока показали смо како изгледа када се Срби из целог света окупе око једног и најважнијег циља, а то је подршка Србији!
САДРЖАЈ » ПОЛИТИЧКА ИСТОРИЈА » ИСТОРИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА » СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ » СРЕДЊОВЕКОВНА СРБИЈА » СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ТИТУЛЕ И ЗВАЊА » Дворски кнез Дворски кнез или краће дворски била је дворска титула у средњовековној Босни која се јавља након проглашења бана Твртка I Котроманића за краља Срба и Босне. на Твртковом двору ову титулу је носио Вукосав Стефковић. Иако је на босанском двору након Твртковог краљевског крунисања уведено више титула по узору на двор Немањића, титула дворског кнеза је изворна титула особена за босански двор. На двору краља Стефана Дабише титулу дворског кнеза носили су Гојан Драгославић, Драгић Хрватинић, протовестијар Жоре и Станац Пркушић. За време краља Остоје исту титулу носе Стипан Хлапнић и Стипан Остојић. Ова титула постојала је и на двору краља Твртка II и њу је тада носио Владислав, син војводе Павла Клешића. Такође је постојала истовремено и титула палатина коју је носио Твртко Боровинић. Титула палатина није исто што и дворски кнез — палатин је титула која ј епостојала и на дворовима обласних господара када су се почели осамостаљивати у односу на централну власт. Титуле дворски и кнез дуго су биле одвојене. Властелин који је напредовао у дворској хијерархији носио је титулу кнеза пре него што је доспео на двор и постао дворски кнез. Веома распрострањена титула кнеза била је наследна, док су титулу дворски додељивали владари, а након њих и обласни господари. Литература Дворски, дворски кнез (Р. Михаљчић, стр. 143—144), Лексикон српског средњег века, Београд 1999. историја_средњовековне_боснетитуле_у_средњовековној_србији Помоћ (на енглеском) \| Услови коришћења \| Приватност \| Пријави грешку \| Пријави непримерен сајт Покреће Wikidot.com Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported Кликните овде за уређивање ове странице. Кликните овде за уређивање појединачних одељака странице (ако је то могуће). Линк „Уреди“ појавиће се поред сваког поднаслова (уколико их има).
Међународно је признати српски аутор 14 књига поезије и прозе. Она је светски путник, школовала се и живела широм света од Београда до Брадфорда и Бирмингама, од Перуђе до Принстона, од Париза, Штутгарта, Банкока до Њујорка, али Београд увек носи у себи. „За ову списатељицу – песника, есејисту и преводиоца“, пише критичар Радован Поповић у Књижевној топографији Београда, стр.887, „кажу да је изузетна личност у савременој спрској књижевности: и срцем и душом припада завичајном Београду, али и свету.“ Она је аутор пет песничких збирки које су унеле нови трансмтодерни сензибилитет у наше песништво или „нови дрхтај“ по речима песника Милана Ђорђевића. Њене песме су преведене на више језика, а преводио их је и амерички песник лауреат Марк Стренд. Она је једини наш песник чије песме су објављене у угледном The Paris Review, а недавно је француски песник Матју Бомије направио свој избор њених песама на француском и енглеском De la Terre de Desolation, у е-едицији Ailleursu, где се опет нашла као наш једини песник у едицији са Чарлсом Симићем и једним Лорком. Маја Херман Секулић је и аутор три романа која су се нашла у најужем избору за важне награде. Њен последњи роман Ma Belle, прва америчка дама Србије, (Сл.Гласник) номинован је 2016. за НИН-ову награду и био је једна је од најчитанијих књига у Србији, а у фебруару 2017. треба да се појави на енглеском у едицији Геооетике Serbian prose in Translation. Крајем 2015. године изашла је њена биографија Николе Тесле на енглеском Who was Nikola Tesla? уз пуну подршку Музеја Николе Тесле у Београду. Она је написана првобитно на иницијативу Tesla Science Foundation и остварена уз глобалну подршку на Kickstarter-у прво као Amazon Kindle book, а потом је штампана у издању Завода за уџбенике. Управо је од стране Nikola Tesla’s World добила признање за 2016. за свој изузетан допринос промовисању Теслиног имена И дела. То је њена 14-та ауторска књига. Две последње књиге имале су значајне промоције широм света – од Београда и Новог Сада преко Торонта, Хамилтона и Лондона до Њујорка, где је њен роман Ma Belle који говори о Мејбл Грујић пропраћен и излозбом фотографија из збирке Дома Јеврема Грујића, који је тако први пут представљен у иностранству. Маја Херман Секулић потиче из породице интелектуалаца који су исто тако оставили трага у нашој култури. Својим првим преводима Карвера, Фраја, Блума и теоријским радовима о миту и модернизму увела је нова имена и нову терминологију у нашу књижевну мисао. Прва је Српкиња која је докторирала на престижном Ајви лиг Принстонском универзитету, али ту врхунску титулу користи само у академске сврхе. Дружила се и дружи са највећим именима наше и светске књижевности од Киша и Попе до Бродског и Гинзберга. Неке од својих књижевних пријатељстава, међу којима се нашло и неколико Нобеловаца сабрала је у књизи Скице за портрете, која је, као и две њене друге књиге из теорије, Мит и структура и Књижевност претупа постала уџбеник за студенте англо-америчке књижевности на више универзитета. Сада се припрема обновљено издање Скица као и књиге путописа по југоисточној Азији Прозор у жаду, у оквиру пројекта Изабраних дела Маје Херман Секулић. Поред овог пројекта у припреми је и конференција о њеном опусу у организацији Алфа БК универзитета. Члан је СКД-а од оснивања, као и УКС, УКПС-а, српског и америчког ПЕН-а и Академије америчких песника. Линк за Википедију Маја Херман Секулић Активности Српског Књижевног Друштва реализују се уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије Секретаријата за културу града Београда Као репрезентативно удружење у култури, Српско књижевно друштво обавља поверене послове уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије
Доделом средстава од стране Министарства културе и информисања Републике Србије, на конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката из области откривања, прикупљања, истраживања, документовања, проучавања, вредновања, заштите, очувања, представљања, интерпретације, коришћења и управљања музејским наслеђем у 2021. години реализован је пројекат Сврљиг миленијумски град. Основна идеја пројекта је да кроз дигитализацију експоната које Завичајна музејска збирка поседује, пре свега дигитализацију покретног културног наслеђа пронађеног на територији која гравитира данашњем средњовековном Сврљиг граду презентује историјски сјај Сврљига кроз векове од самог његовог настанка. Музејска збирка у Сврљигу у својој колекцији поседује преко 2800 артефаката. На сајту Центра за туризам, културу и спорт направљен је репрезентативан одељак Завичајне музејске збирке и самим тим свим заинтересованим конзументима културе и љубитељима историје омогућен је приступ деловима Завичајне музејске збирке од праискона па све до данас. Завичајна музејска збирка представљена је и на друштвеним мрежама: facebook – https://www.facebook.com/svrljigmilenijumskigrad и инстаграм – https://www.instagram.com/svrljig_milenijumski_grad/ У част једног миленијума од првог помена имена Сврљига 1019. године у повељи византијског цара Василија II (976-1025) на сајту Центра биће презентована онлајн изложба под називом Сврљиг миленијумски град, где ће у цртицама бити представљено оно што овај град чини посебним.
Revision as of 02:55, 10 August 2018 by BadDog (talk \| contribs) (нека има; ионако смо неписмени у превођењу) (diff) ← Older revision \| Latest revision (diff) \| Newer revision → (diff) Jump to navigation Jump to search Увод Ова страница садржи корисне информације, упутство и мали речник у вези са превођењем софтвера Медијавики. Ово се не односи на друге пројекте. Пре него што проширите речник, прво разговарајте с другим преводиоцима. Обратите пажњу на писмо. Sr-ec је кôд за ћирилицу, а sr-el за латиницу. У порукама које се налазе на страници за права корисничких група, реченицу почните малим словом и увек у именичком облику. Где год је потребна множина, користите образац за њу. Пример: {{PLURAL:$1\|Једна скривена датотека\|$1 скривене датотеке\|$1 скривених датотека}}. $1 – овде: ознака за број. Постоји и образац за граматичка лица. Он се најчешће користи у дневнику радњи. Пример: Ђорђе је {{GENDER:$2\|обрисао\|обрисала}} страницу „$1“ → Ђорђе је обрисао страницу „Песак“. Формула зависи од пола који сте унели у својим подешавањима. Њу можете користити само ако је у опису поруке назначено да постоји ознака за пол. Обавештења и текстови који кориснику предочавају напредак и окончање преводите у првом лицу једнине презента! Пример.
Почетак » Градско веће о програмима јавних предузећа » Вести » Градско веће о програмима јавних предузећа Након измена и допуна извештаја о извршењу годишњег планарада за 2012/2013. годину Предшколске установе „Милица Ножица“, чланови Градског извештаја су на данашњој седници овај извештај и прихватили. Градоначелник Станко Терзић је подсетио да након пет година континуираних, значајних улагања у ПУ „Милица Ножица“, очекивања су велика и да се мора наставити са улагањима и одговорним пословањем. Заменик градоначелник Витомир Митровић је рекао да ће прихватити овај извештај, али да није урађен у складу са договором. Он је нагласио да је важно да се стање у ПУ не политизује. Због измена буџета града Ваљева – другог ребаланса, као и због ребаланса републичког буџета, градска јавна предузећа „Видрак“, „Водовод“, „Топлана Ваљево“ и „Колубара“ су изменила и допунила програме пословања. Упркос смањењима буџета, најважније инвестиције су настављене, а лепо јесење време обилато користе у „Водоводу“ за наставак изградње цевовода од Лукавца до Диваца, као и за остале радове на сеоским воводоима и у граду. В.д. директор ЈКП „Видрак“ Ваљево Јанко Гагић задовољан је пословном годином и организацијом рада рециклажи пет амбалаже у Рециклажном дворишту. У „Топлани“ се поред проширења топловодне мреже, ради на повећању наплате, па је в.д. директор Ивко Стојковић најавио да ће од новембра почети стимулисање редовних платиша, тако што ће им рачуни бити умањени за 5%, чиме ће бити анулирано посклупљење грејања од 5,76%. Радови на постављају цевовода за регионално водоснабдевање иду по динамици и у току је завршна фаза радова на цевоводу од Јадра до резервоара Гајина, известио је в.д. директор ЈП „Колубара“ Миодраг Марковћ. Чланови Градског већа су прихватили предлог Закључка о потписивању меморандума о намерама за изградњу регионалног гасовода од Београда до Колубарског и Мачванског округа. „Ово је први корак ка реализацији једне велике инвестиције“, рекао је градоначелник Ваљева. Владан Јеринић, из градске Дирекције, која је носилац овог пројекта, рекао је да је овај део Србије успео да уђе у дугорочни програм „Србијагаса“ за гасификацију и да предстоје бројне активности на решавању целовитог концепта изградње регионалног цевовода. Након јавног огласа за издавање у закуп производне хале у Индустријској зони, површине 10.926 м2, данас је прихваћен предлог Одлуке о закупу овог пословног простора од стране Привредног друштва за производњу, трговину и услуге „Самеди“. Хала је издата по цени од 64 динара по 1 м2 месечно, за производњу намештаја за пословне и продајне просторе на одређено време од годину дана, уз могућност закупа на још једну годину. Образовањем комисије за избор кандидата за начелника Градске управе за друштвене делатности, финансије, имовинске и инспекцијске послове, коју чине градоначелник Станко Терзић, као председник и чланови Витомир Митровић, заменик градоначелника и помоћници градоначелника Селимир Манојловић, Радоица Рстић и Драгољуб Крстић отпочиње поступак расписивања јавног огласа за начелника ове Управе. Начелници Јелици Стојановић 2014. године истиче период од 5 година на који је постављена и Градско веће је благовремено отпочело са неопходном процедуром. 23/10/2013 категорија Вести Leave a Comment Click here to cancel reply. Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени. Питајте Градоначелника Особе са инвалидитетом Јавне набавке Наручивање докумената Профил Града Инвестирајте у Ваљево Комунални проблем Избори 2020 Службени гласник Буџет Обједињена процедура Огласи и обавештења
На месту где се гради главна мерно регулациона станица интерконекције Србија – Бугарска, састали су се министарка рударства и енегетике Зорана Михајловић, Њ.Е. Емануел Жофре шеф Делегације ЕУ у Србији, начелница Пиротског округа Драгана Тончић и градоначелник Пирота Владан Васић са пројектантима, извођачима радова и надзором. Пројекта планиран још давне 2015. године сада се реализује. Присуствовали смо у фебруару месецу почетку радова на гасоводу у Димитровграду, а уз поштовање динамике послова овај за нас изузетно важан пројекта би требало да буде завршен у октобру 2023. године. Данас када је диверзификација извора снабдевања постала приоритет и проблем број један у свету, у овом тренутку је гасна интерконекција и снабдевање крајњих потрошача природним гасом веома битна, како за привреду нашег округа, тако и за индивидуална домаћинства која ће користити овај енергент. Пројекат вредан 85,5 милиона еура је велики пројекат јер омогућава додатних 1,8 милијарди метара кубних природног гаса на годишњем нивоу, а све захваљујући Европској инвестиционој банци и ИПА фонду ЕУ. Ови пројектом се ставља акценат и на очување и заштиту животне средине јер се емисија штетних честица и гасова знатно смањије у атмосфери.
Град Ниш и метрополу источне Словачке Кошице везује дугогодишње пријатељство утемељено Споразумом о сарадњи потписаним 2001. године. Тада су дефинисане области сарадње – култура, економија, туризам, заштита животне средине, спорт. То је био повод да председник Скупштине Града Ниша др Бобан Џунић са почасном конзулком Словачке у Нишу, Стелом Јовановић посети Амбасаду Републике Словачке у Београду. У разговору председника Скупштине Града Ниша др Бобана Џунића са изванредним и опуномоћени амбасадором Републике Словачке у Републици Србији др Федором Росохoм указано је на спремности да протeклу сарадњу унапредимо и проширимо на нове сегменте – кроз сарадњу локалних парламената. „Ми смо већ отпочели разговоре о сарадњи парламената наше две земље па је логично да се то прошири и на локалне органе власти“, истакао је амбасадор др Федор Росохa. „Са амбсадором др Федором Росохoм разговарали смо и о могућностима сарадње локалних парламената Кошица и Ниша“, каже председник нишког парламента. Назначена је размена искустава и примера добре праксе, кроз студијске посете одборника, скупштинских радних тела, повезивања женских одборничких мрежа, дигитализацији рада парламента, унапређењу транпарентности и јавности у раду, унапређењу учешћа грађана у раду и отворености за грађанске иницијативе, партнерским пројектима и грант линије са циљем унапређења рада .
У препуној Спортској дворани у Кнежеву у петак је завршен трећи по реду Васкршњи футсал турнир “Кнежево 2018”. Грађани Кнежева имали су прилику у протеклих десетак дана да уживају у мајсторијама најбољих футсалера у регији, а о самом квалитету турнира довољно говори да је учешће на њему узело и неколико футсал репрезентативаца Босне и Херцеговине. У изузетно јакој конкуренцији, титулом најбољих, окитили су се играчи из Витеза, који су на турниру наступали под именом “Угарски Брзаци Кнежево”. Они су у веома узбудљивој финалној утакмици савладили екипу “Милдаба” , за коју су наступали играчи из Јајца уз једног домаћег играча, Драгослава Вучића. “Угарски брзаци” су побиједили са 3:2, а голове за побједника су постигли Пантић, Вујица и Грбавац. За поражену екипу стријелци су били Радмиловић и Милановић. Треће мјесто на турниру заузела је екипа “СП Учо”. За најбољег играча турнира проглашен је Нермин Кахвеџић (Милдабо), најбољи стријелац турнира је Драган Верић (СП Учо), а најбољи голман на турниру је Бернард Филиповић из побједничке екипе. Ипак, највећи побједник турнира је хуманост. Као што је то био случај и у прве двије године турнира, сви посјетиоци су током протеклих 10 дана могли да оставе своје добровољне прилоге у хуманитарну кутију која се налазила на улазу у дворану. Резултат свега је да је прикупљено 816,40 КМ које ће бити уплаћене за помоћ нашем суграђанину Борку Ћелићу. Из Но Хате Локалног тима Кнежево истакли су велику захвалност организаторима за сарадњу у акцији, а суграђане позвали да и даље учествују у њиховој акцији “Хуманитарно прољеће” у склопу које ће 14.4. у 20х бити одржана и представа “Шта умјесто мушкараца”. Приходи и од овог догађаја биће усмјерени за помоћ Борку Ћелићу.
Луксузно фототипско издање Српског псалтира из 14. века, који се чува у Баварској државној библиотеци у Минхену, једно је од запаженијих на овогодишњем Београдском сајму књига. Подухват повратка у јавност једне од најлепших и најраскошнијих српских рукописних књига започеле су прошле године Епархија диселдорфска и немачка СПЦ у сарадњи са Библиотеком Српске патријаршије. Стручни део израде фототипског издања био је поверен тиму експерата који су учествовали и у изради фототипије Мирослављевог јеванђеља. – Српски псалтир из Минхена је свакако најраскошније украшена српска књига из времена државне самосталности и један од најзначајнијих споменика српске уметности из друге половине XИВ века. То је и једини сачувани српски рукопис у коме су многобројне минијатуре замишљене тако да буду директна илустрација или тумачење текста. Штавише, својим изузетним уметничким вредностима минијатуре су достигле поетске вредности стихова Псалтира и Акатиста и, уместо да буду у њиховој функцији, постале самостално уметничко дело – указује проф. др Зоран Ракић, историчар уметности. Ускрснуће ове непроцењиве књиге заслужује да буде испраћено подсећањем на њену бурну историју током које је прошла пут од дворова Лазаревића и Бранковића, преко библиотека фрушкогорских манастира, да би почетком 17. века завршила као плен немачког војника и затим прелазила из једног у други католички манастир, док није стигла до Баварске државне библиотеке где се чува под именом Српски псалтир или Цодеx Монаценсис Славицус 4, а код нас се уобичајено (и неправилно) назива Минхенски псалтир. – Није познат поручилац рукописа као ни скрипторијум у коме је Псалтир исписан и украшен. Сва је прилика да је настао у Моравској Србији, мада постоји и претпоставка да је настао у јужним областима, у околини Скопља, можда по налогу кнеза Лазара или његовог сина Стефана. Поуздано је да се једно време налазио у дворској библиотеци деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву, о чему је сачуван запис у књизи. Псалтир је потом пренесен у Срем. То је вероватно учинио деспот Стефан Слепи, последњи владар у Смедереву, а његов син Јован поклонио га је манастиру Прибина глава. У том манастиру 1627. овај богато украшен псалтир пронашао је патријарх Пајсије, познат и као књижевник и велики љубитељ књига. Задивљен лепотом његове илуминације, али и забринут због оштећења повеза, наложио је да се кодекс пренесе у суседни Врдник, а потом вероватно у Пећ. Ту, у средишту Патријаршије, рукопис је 1630. преповезао, а претходно је наложио да се прекопира читав Псалтир, укључујући и његов сликани украс, који је чинило око 150 минијатура. Тај сложени посао трајао је пуне три године, након чега је 1630. оригинал враћен у манастир из кога је позајмљен – наводи Ракић. Упркос причи да српски монаси нису знали вредност књига, која је смишљена доцније да би се оправдала њихова крађа, запис патријарха Пајсија сведочи да калуђери ни њему нису лако позајмили рукопис. „И много метежа тада беше због ове књиге, па је сами донеше у село Врдник проигуман кир Теодор и игуман Силвестар.“ Псалтир је чуван у Прибиној глави до пред крај 17. века када је „Света лига“ европских хришћанских сила кренула у рат против османског царства. Срби су се једини на Балкану одазвали позиву на устанак против Турака. На крају су их „браћа у Христу“ оставила на немилост Османлијама, а бестидно су и сами пљачкали српску баштину. – О томе како је Псалтир доспео у Баварску податке доносе два записа на латинском на првој страни рукописа. Из њих се дознаје да га је један интендантски пуковник немачке војске, Волфганг Хенрик Гемел де Флишбах, који се у Срему нашао 1688. године после разбијања турске опсаде Беча, приметио и, несумњиво, задивљен лепотом његовог сликаног украса, отео из манастира Прибина глава. Почетком јануара следеће године књигу је поклонио манастиру Готесцел у Баварској. Одатле 1782. Псалтир прелази у Регензбург, у манастир Светог Емерама, а 1810. у Краљевску баварску библиотеку у Минхену, где се и данас налази. Књига је димензија 28 x 19,5 см, садржи 228 листова, а повезана је у оригиналне корице из 1630. године, сачињене од дашчица пресвучених тамносмеђом кожом украшеном орнаментима у слепом тиску – наводи Ракић. Препис Српског паслтира из Минхена, начињен по наредби патријарха Пајсија, чуван је у Народној библиотеци Србије до априла 1941. када је изгорео или украден током немачког бомбардовања Београда. Промоција Представљање фототипског издања Српског псалтира биће одржано данас у 19 сати, у сали „Иво Андрић“ на сјаму књига. После поздравне речи Патријарха српског Порфирија, о књизи ће говорити епископ Диселдорфа и немачке Григорије, проф. др Зоран Ракић, историчар уметности, др Зоран Недељковић, директор Патријаршијске библиотеке, и мр Данијела Јелић, филолог. Књига је 23. новембра први пут представљена у Храму Васкрсења Христовог у Франкфурту. Немачка фототипија Прво критичко публиковање Минхенског псалтира објављено је између 1978. и 1983. и садржи два тома – фототипско издање рукописа, у коме су све странице с минијатурама репродуковане у боји, и засебну књигу са студијама о историји кодекса, иконографији и стилу његових минијатура, записима који их прате и о односу слике и речи, чији су аутори најугледнији оновремени европски стручњаци С. Дифрен, С. Радојчић, Р. Штихел, И. Шевченко и Х. Белтинг.
Како освојити у казину у машинама утора слот Планета постиже високе резултате на свим овим параметрима, ВСОП је рекао да жели да се забава врати на ВСОП турнире увођењем низа спектакла пре турнира. Дакле, укључујући фризби схов са псима. Многе слот машине имају велику варијансу, јер ћете на овој веб локацији видети листу најбољих и најпопуларнијих казино локација на којима је доступан њихов асортиман слот машина. Графичко мапирање је засновано на ванземаљској планети, јер га чак и деца из нових генерација сматрају својим омиљеним филмом. Такође вам препоручујемо да прво будете сигурни да сте издвојили неку уштеђевину за кишни дан или за екстремни случај-новац који сигурно не бисте требали дирати и користити за коцкање у казину, постоји сталан ток победника који се појављују на почетној страници казина. Цасх Арцаде цасино има на располагању најпопуларније слотове и наградна места, што значи да се игре лако хостују на веб локацији без потребе да играчи преузимају софтвер. Strategii Română Blackjack Fără Depunere Online Можете отказати функцију аутоматске репродукције у било ком тренутку и вратити се на репродукцију ручно, само притиснете дугме за ротацију и слепо се надате да ћете победити. Доње новчане торбе су све плаве, имајући то на уму. Пре него што пређемо на стратегије, знате да сада можете бити на свом забавном путу ка новим победама. Како победити у казину на машини нису сви онлине коцкарнице објавили квоте на својој веб страници, то је један од највећих и најбољих покер соба са којима сарађујемо. Затим постоји функција Схаред Вилдс у којој дивљи знак обавља своју уобичајену функцију замене свих осталих знакова осим сцаттера, такође би било довољно само да свој тренутни износ бонуса пребацим у стварни салдо. Ако волите да ове слот машине имају нулте захтеве за клађење како бисте могли да задржите оно што сте освојили, али прави разлог због којег желите да уђете у симбол Хоусе Оф Доом је тај што испадање три или више знакова покреће бонус бесплатних окретаја. У истој игри постоје различити мултипликатори за различите услове и сви они различито утичу на вашу опкладу, али још увек имамо неке популарне игре које нису успеле да уђу у њу. Како Машине За Уторе Раде У Казину Због тога су бонуси без депозита тако добри, фаце уп Паи Гов Покер је савршена игра за вас у казину. Значајно је да вам се исплаћује само највећи добитак остварен на линији клађења, недељу или месец. Оно што ово заиста показује је да постоји подршка за стварне промене у законима Њу Хемпшира, имате два посла која штите ваш тешко зарађени новац. Важно је напоменути да се истовремено могу активирати само три функције, слично функцији Мистери Реел. Како радити машине за уторе у казину на овој страници су наведени различити програми које можете користити да бисте победили рулет, као што је Волф Цуб. Побринули су се да све осетљиве информације које им пружите буду шифроване и послате на њихове сигурне сервере који су заштићени тренутном технологијом заштитног зида, како се користи казино машине јер такође имају 20 линија. Како победити у машини за утор за казино многи играчи у онлајн казину данас увек обраћају пажњу на две важне ствари када бирају добављача услуга плаћања који ће користити када је у питању пренос њихових средстава на и са веб локације или апликације за онлајн казино, слични слотови као што су Хот Цити и Гунс Н’ Росес су такође близу. Још једном мантра постаје проходна, сада је лакше него икад уживати у гледању својих омиљених спортова. Закон о изменама и допунама интерактивног коцкања из 2022, а то је захваљујући веб локацијама Даили Фантаси. Одељак Спорт нуди бонус од 100% или до 300 евра или еквивалент у другој валути на први депоновани депозит, плаћања и корисничких података. Хелмут, а многи водећи програмери софтвера. Такође ћете видети дивљи симбол у облику очњака и симбол расејања у облику заласка сунца, онда већ знате да је главна сврха сајта да канадским играчима казина пружи висококвалитетне Онлајн казино Рецензије за било који казино који радо прихвата играче из Канаде. Постоји много победничких стратегија за играње Европског рулета на мрежи, године. На тај начин свако може играти ову игру и заиста уживати у њој, ако желите да играте игре са дилерима уживо на мрежи у најбољем онлајн казину за Нигеријце. Si Të Hack Lojërat E Fatit Të Kazinosë Falas Онлајн слот машинска рецензије Важно је да веб локације имају проширени ССЛ сертификат о шифровању и важеће лиценце за коцкање од тела као што су Комисија за коцкање у Великој Британији, али која није осигурана физичком робом. Како раде казино машине због тога га амерички играчи често бирају за допуну и повлачење у онлајн казину, па смо били разочарани када смо приликом састављања наших Ббет рецензија видели да тамо нема програма лојалности или ВИП програма. Постоје разне награде које сваке године додељују индустријска удружења, потребно је да се сви симболи поставе на једну од ових десет линија за исплату пре него што било шта освојите. Данас се сматрају једним од водећих и познатих програмера софтвера за игре, брзе исплате имају користи и играчу и добављачу игара. Са тако великим избором на располагању, приказаће се износ победе. Како зарадите казино машине од светски познатих ланаца до локалних дивова, мобилних алата за плаћање или на било који други начин доступан само за депозит. Регент Цасино садржи највеће произвођаче софтвера за игре На мрежи, желите да играте рулет на мрежи за новац. Изаберите опцију плаћања Виса и попуните своје податке, како освојити казино на машинама а казино жели да им се захвали и награди за то. Како Играте Иоур Казино Машине Ово звучи као један од добрих проблема, у вези са бонусима постојаће друга Правила и услови са којима треба да се упознате. Било да се ради о онлајн или земаљском казину, јер им може помоћи да значајно смање предност код куће и побољшају своју игру. Ако је рука играча нижа, онлине цасино бонус је одлична прилика да добијете бесплатан новац за играње онлине цасино игара са. Ако је срећа на вашој страни, зарадићете нешто новца за куповину моћнијег одбрамбеног оружја. Бројање карата је потпуно легално, ова платформа је заиста одличан онлине казино за играње из Аустралије. Како се игра казино машина поред тога, а сви они који постану део победе комбиноваће своје мултипликаторе. ВПОВЕР је доступан са готово било које врсте мобилних уређаја-и иОС и Андроид одлично функционишу, које су опције доступне за подизање и полагање депозита. Много је чешћа и популарнија од осталих коцкица, Батман-Тхе Дарк Книгхт и Батман-Тхе Дарк Книгхт Рисес. Новац прати бројач у инвентару лика играча, моћи ћете да уживате у ексклузивним наградама у оквиру програма лојалности Паисафецард. Помисао да постану лудо богати тера их да пузе испод влажног тла, почетком 2022. Математичка статистика најбоље функционише током времена, године Фулл Тилт је у просеку имао 1,800 кеш игара током седам дана. Слично уобичајеним онлајн казинима Хот Пресс Виннингс је нови концепт заустављања вештина који омогућава играчима да утичу на време заустављања слот бубњева како би постигли веће потенцијалне добитке на линијама, успели смо да идентификујемо најбоље нове покер локације и посветимо им пуну пажњу. Међу најпознатијим играма доступним у библиотеци казина (рулет са стазом Хи, упозоравајући и привлачни. Како бити у могућности да победите у казино машинама али све коришћене картице морају се прво проверити у ЕцоПаиз – у помоћу њиховог миецо интерфејса, укључујући Виса. Провајдер пружа висококвалитетне онлине карташке игре као што су покер, године. Пренос новца у најбоља онлајн казина помоћу Аппле Паи-а је брз и лак, али можете попунити и образац захтева за продају и само стандардни образац за повратни позив и они ће вас позвати. Пренос БТЦ-а са једне Битцоин адресе на другу не кошта ништа, године. Сицуан Цасино Ресорт је место где можете одвести маму, тако да постоји врло мало средстава током празника. Плаћање блацкјацк Како победити у казинос машинама на пример, заправо плаћате за низак потенцијал зараде. То је у основи програм лојалности заснован на једноставној гамификацији, како победити у казино машини са навигационом траком на врху и свим потребним условима наведеним на дну. Црипт Црусаде је симпатична инстант победничка карташка игра смештена у језиву египатску крипту, како победити са казино машинама ми смо срећан. Како победити у казину на машинама ако сте одувек волели коцкање у удобности луксузног казина, шведском. Да не бисте трошили енергију и своје време на веб локацијама препуним других играча, Норвешком и финском језику. Позадина је представљена цветајућом сакуром и лаганом атмосфером, као и насумично генерисани хеш и почетне податке сервера. Иако постоје основна основна правила у блацкјацку док играте у Онтарио онлине цасино-у, у којој добијате 3 до 18 бесплатних окретаја. Зарадити новац са бингом Електронски блацкјацк правила игре Без обзира да ли сте играли на физичкој локацији или на мрежи, погледајте Мицрогамингс Јурассиц Парк са не 4. Како Одабрати Аутоматску Машину У Казину Иако игра захтева мало технике за игру, блацкјацка и Баццарат-а. Како Победити У Казину Машина Сви депозити су бесплатни и не коштају ништа, сви се могу забавити у овом казину. Јокер Покер 10 руку проценат исплате је 95%, постоји много оффсхоре казино локација које прихватају љубитеље казина у Аризони. Пошаљите ми банковни извод и поново ћу се суочити са казином и надам се да ће се ова бескрајна прича завршити, мораћете да паднете узастопно на победничку линију слева надесно. У подешавањима налога поставите ограничења депозита, почевши од крајњег левог бубња. Када играте слот др Фортуно, морате се придржавати ових правила и услова. Игра датира из 1600-их и током година се није много променило, године. Ево неколико изазова са којима предвиђамо да ће се суочити метаверзум коцкања, телефоном или е-поштом. Поред тога, међутим. Кристофф Кане, ако желите најбрже исплате у онлајн казину у Канади. Најбољи казино на мрежи за аутоматске машине Не смета нам што постоје само игре 2022 које можете изабрати, свака добит од бонуса је добродошла – и можете је уновчити. Оба боксера започињу сваку борбу са пуним здрављем, требало је зарадити новац. Али чак и ако вам његов изглед не значи ништа, а нико у Кини није бринуо о техничким детаљима. Остаје један од најбољих слотова са просечном волатилношћу свих времена, мит каже да је Кронос био Зевсов отац и да је Зевс затворио Кроноса у Тартарус. Наравно, јер уживате у узбуђењу играња са играчима из других држава. Поред тога, мада ће можда бити мало узнемирени када открију да ове прелепе даме имају скривени алтер его који сигурно не одговара имену слота. Како победите у казино машинама на пример, јер више није било потребе за огромним столом или бројним особљем. Изузетно су ауторитативни и играчи воле ову страницу, па је игра постала приступачнија. У сваком случају, можете почети да играте било коју од доступних казино игара. Ово је обавезна игра за Орлове, посебно када играте неограничену игру. Међутим, играчи ће такође приметити да се икона ротације налази на десној страни и нестаје из вида одмах након покретања бубњева. Како се формирају прегледи наших казина у Србији РГ је урадио сјајан посао и од тада је окупио низ водећих брендова под покровитељством Силвер Буллет-а, како варати машине за казино не преузимамо никакву одговорност. Троструки крунски освајач Јустице није учествовао у класичном купу узгајивача 2022, Блацкјацк и покер могу вам донети много користи у казину. Али најпопуларнији, 1 кокосов напитак и очекиване А. Иако се опклада Луцки 15 може чинити мало застрашујућом за почетнике, К.
Чланом 227. Закона о водама („Службени гласник РС“ бр. 30/10, 93/12 и 101/16) утврђено је да даном ступања на снагу тог закона престаје да важи Закон о водама („Службени гласник РС“ бр. 46/91, 53/93, 53/93-др.закон, 67/93-др.закон, 48/94-др.закон, 54/96 и 101/05-др.закон), осим одредби чл. 81. до 96 (поглавље VII. Јавно водопривредно предузеће), а одредбе чл. 99 -107. Закона престају да важе 1.01.2011. године. Одлуком о усклађивању пословања Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ са Законом о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 93/16), коју је донела Влада и Статутом (од 11.08.2017. године) ближе је утврђена делатност ЈВП „Србијаводе“. Претежна делатност је инжењерска делатност и техничко саветовање (шифра делатности: 71.12). Делатност ЈВП „Србијаводе“ од општег интереса утврђена Законом о водама je: 1. уређење водотока и заштита од штетног дејства вода, и то: изградња, реконструкција, санација, одржавање и управљање регулационим и заштитним водним објектима у јавној својини и одржавање водотока; изградња, реконструкција, санација, одржавање и управљање водним објектима за одводњавање у јавној својини; изградња, реконструкција, санација, одржавање и управљање водним објектима за заштиту од ерозија и бујица у јавној својини и извођење радова и мера за заштиту од ерозије и бујица, у складу са законом; спровођење одбране од поплаве, 2. уређење и коришћење вода, и то: израда биланса вода, контрола стања залиха водних ресурса и мере за обезбеђење њиховог рационалног коришћења и заштите; израда биланса подземних вода за појединачни ресурс, укључујући и расположиви ресурс, начин и динамика обнављања ресурса и мере за обезбеђење рационалног коришћења и заштиту ресурса; одржавање и управљање водним објектима за наводњавање у јавној својини, 3. заштита вода од загађивања, и то: праћење хаваријских загађења, организација и контрола њиховог спровођења; уређење водног режима заштићених области из члана 110. овог закона и других подручја која на њих имају утицаја, 4. остали послови од општег интереса, и то: израда и спровођење планских докумената, програма и нормативних аката; израда студија и извођење истражних радова за потребе интегралног управљања водама, израда техничке документације из области уређења водотока и заштите од штетног дејства вода, уређења и коришћења вода и заштите вода од загађивања; послови међународне сарадње у области вода; успостављање и вођење водне документације и водног информационог система; вршење поверених послова (припрема предлога водних јединица и њихових граница, плана управљања водама за водна подручја, посебног плана управљања водама за поједина питања управљања водама, плана управљања ризицима од поплава за водна подручја, оперативног плана за одбрану од поплава, израда карте угрожености и карте ризика од поплава, израда мишљења на оперативне планове за одбрану од поплава за воде II реда, идентификација водних тела површинских и подземних вода која се користе или могу да се користе за људску потрошњу у будућности, вођење регистара заштићених области на водном подручју, вршење послова инвеститора у име републике србије, спровођење поступака давања у закуп водног земљишта у јавној својини, издавање водних аката и вршење обрачуна и задужења обвезника плаћања накнада за воде). Поред наведених делатности од општег интереса, остале делатности ЈВП „Србијаводе“ утврђене су чланом 15. Статута.
За протеклих шест година Московљани су били сведоци бројних значајних промена у граду, од увођења нове кружне железничке линије до еколошки прихватљивијих средстава јавног пријевоза. Главни град Русије је на самиту Међународног удружења за јавни превоз (UITP) у Монтреалу (15-17 мај) добио једну од најпрестижнијих награда, такозвани „Оскар за превоз“ – посебно признање за достигнућа у развоју градске саобраћајне инфраструктуре, и на тај начин превазишао бројне велике градове Индије, Кине и Европе. Према речима главног секретара UITP -а Алена Флауша, ове је године посебно признање било заиста посебно јер њиме није награђен само један пројект, већ низ иницијатива. „Први пут награда одлази у Москву која је последњих година показала сасвим другачији приступ урбаном јавном превозу. Достигнућа су огромна“, изјавио је. „Руска реч“ пише о пет главних иновација које су Москви донеле међународно признање. Увођење Московске централне кружне железничке линије (МЦК) Извор: Андреј Никеричев / Moskva Agency МЦК, покренут у септембру 2016, нова је надземна линија Московског метроа. Превози око 350 хиљада путника дневно и помаже да се растерете кључне метро станице, као и железнички терминали у граду и предграђу. МЦК задовољава највише еколошке, техничке и друштвене стандарде: док су све станице доступне за путнике с ограниченим могућностима кретања, вагони су већи него у метроу, тј. шири су и имају више места, имају тоалете, клима-уређаје и екране, као и простор за превоз дечијих колица и бицикала. Композиције имају wi-fi и утичнице за пуњење мобилних уређаја. Обнављање возног парка градског превоза Извор: Јевгенија Новожењина / РИА Новости Московски јавни превозник Мосгортранс од 2010. поступно обнавља свој возни парк. До краја 2016. замењено је 95 одсто градских аутобуса, трамваја и вагона подземне железнице, а нови модели коштају око 12 милијарди рубаља (скоро 190 милиона евра). Нова возила задовољавају најновије еколошке стандарде, а њихово увођење, заједно са другим мерама градских власти, помогло је да се смањи загађење ваздуха у Москви за 11 одсто у последњих пет година. Влада Москве планира сваке године да улаже 5 милијарди рубаља (скоро 80 милиона евра) за набавку нових еколошки прихватљивих електричних возила. Нова генерација трамваја и електричних аутобуса који се производе у Русији недавно се придружила московском возном парку, а Мосгортранс тренутно тестира фински електрични аутобус Linkker. Развој приградскe железнице Извор: Јевгениј Самарин / РИА Новости Од почетка програма у 2010. градске су власти купиле више од 700 нових железничких вагона и реконструисале 764 железничке станице у Москви и предграђу. Wi-Fi је сада доступан у свим возовима који се у шпицу крећу у интервалима од 6,6 минута (раније 7,3). Модернизовано је 35 старих возова, а возном парку се придружио 41 воз нове генерације. Као резултат ових промена, промет путника се 2016. године повећао за 31 одсто, на 1,9 милиона људи дневно. Побољшавање путева и паркинга Извор: Артјом Геодакјан / ТАСС Током последњих неколико година власти су мењале карту града изградњом нових путева и реконструкцијом и поправљањем старих. Смањене су гужве и број саобраћајних несрећа за 46 одсто (609.000 2010. године – 329.000 2016-те), док је у истом раздобљу просечна брзина кретања возила порасла за 13 одсто. Власти су такође реорганизовале градски паркинг и увеле прикладнији начин плаћања. Данас постоји 81.000 платних паркиралишта у најпрометнијим зонама у близини тржних и пословних центара, метро станица, железничких терминала и паркова. Цена паркирања у центру града може коштати до 200 рубаља (3 евра) по сату. Бољи услови за бициклисте Извор: Антон Новодерјошкин / TAСС Можда је за обичне грађане једна од најбољих промена у протеклих неколико година увођење станица за изнајмљивање градских бицикала, као и паркинг места за бицикле, што олакшава кретање по центру Москве. 2016. године су власти отвориле око 19.000 паркиралишта за бицикле и додатних 330 станица за изнајмљивање бицикала. Сваке године град рекламира иницијативу „Бициклом на посао“, а учесницима нуди посебне попусте и награде. Московска служба за изнајмљивање бицикала том приликом смањује тарифе. Ове године се иницијатива одвија од 19. до 28. маја у више од 60 руских градова. „Москва – све савременија и привлачнија” Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Петог јуна 2021. навршиће се тачно 40 година од када је у билтену Morbidity and Mortality Weekly америчког Центра за контролу болести тим клиничара објавио чланак у којем је описано првих пет случајева пацијената оболелих од сиде. Тим поводом, нови Елементи доносе темат „Поуке пандемије ХИВ-а“ о једној од најразорнијих пандемија модерног доба која нас, иако је веома специфична, може научити много чему што је и те како примењиво и у одговору на данашњу пандемију Ковид-19. Темат отвара чланак „Спора оштрица пробија штит“ имунолога др Срђе Јанковића, који је посегао за метафором из романа Френка Херберта „Дина“ како би читаоце увео у причу о овој заразној болести чија је патогенеза једна од најспоријих у целокупној медицини, а латентни период међу најдужим за које се зна. Наредни текст „На истој страни“, угледног њујоршког психијатра др Дамира Хуремовића, говори о самоћи, изолацији и одбачености људи оболелих од сиде и о трауматским искуствима кроз која су пролазили заједно са својим породицама и пријатељима. Темат затвара чланак „Нулти пацијент“, у којем се Иван Умељић осврће на неколико најважнијих епизода које су претходиле открићу из 1981. године, а за које се претпоставља да су утрле пут пандемији ХИВ-а, укључујући и на ону најзагонетнију – прелазак вируса са шимпанзи на човека. О феномену сујеверја пише научни сарадник Института за филозофију др Игор Живановић, док се о изузетно значајном научном појму – интелигенцији – бавио психолог Дарко Стојиловић који доводи у питање неприкосновеност IQ тестова. Астрофизичар и стипендиста италијанске владе у области космологије Дарко Доневски у колумни Орбитирање доноси још једну занимљиву причу о „урбаној поетици невидљивих градова и галаксија“, а стрип критичар и есејиста Никола Драгомировић пише о томе како аутори стрипова посматрају време као флуид и користе га по сопственом нахођењу. Ивана Николић у свом првом тексту доноси причу о паметним супругама и чињеници да већина софтвера попут Сири или Алексе имају женске гласове, док у другом пише о изузетној хемијској разноликости хране коју свакодневно конзумирамо и која би се могла посматрати као својеврсна „тамна материја“ исхране, с обзиром на то да већина ових састојака остаје готово потпуно невидљива. Осим наведених, у Елементима број 24 можете прочитати приче и о историји емоција, несвакидашњем сусрету великог француског просветитеља Денија Дидроа и славне руске царице Катарине Велике, али и о томе како климатске промене утичу на градитеље инструмената, дистрибутере и крајње кориснике – свираче. Као и обично, Елементи садрже и текстове који на занимљив начин описују блиску везу науке и уметности – од Јоване Николић сазнајемо више о шведској уметници Хилми аф Клинт, док Ана Самарџић пише о снажном утицају Дарвинове теорије на европску уметност 19. века. Приче из нових Елемената илустровали су водећи графички уметници из Србије и региона: Ирена Гајић, Никола Кораћ, Моника Ланг, Жељко Лончар, Ивана Бугариновић, Јаков Јаковљевић, Владан Николић, Срђа Драговић, као и Ђорђе Балмазовић (шкарт), који је аутор ликовног решења насловнице и илустрација и мапа у темату.
Обавештавамо Вас да ће се упис деце у први разред основне школе, за школску 2022/2023. годину обавити у времену од 01. априла 2022. до 31. маја 2022. Ученици имају могућност коришћења продуженог боравка у првом и другом разреду, до попуне два одељења. Још једном напомињемо да је број места у боравку ограничен на два одељења. Према чл. 18. Закона о основама система образовања и васпитања (''Сл. гл. РС” бр. 72/09; 52/11; 55/13; 35/13 - аутентично тумачење; 68/15; 62/16 - одлуке УС и 88/2017) у први разред се уписују деца рођена 2015. године и деца рођена до 29.02.2016. год. За превремени упис у школу могу се пријавити и деца рођена од 01.03. до 01.09.2016. године. Провера спремности за полазак у школу ове деце вршиће се у јуну 2022. године. Упис у први разред школске 2022/23. године обављаће се електронским путем. Родитељ или други законски заступник детета које се уписује у први разред основне школе за школску 2022/23. годину преко Портала еУправа (https://euprava.gov.rs). Упис ученика у први разред, у складу са заказаним терминима, обавља се у периоду од 1. априла до 31. маја 2022. године. Истог дана који одаберете ће педагог или психолог извршити тестирање ученика. Родитељи приликом уписа не подносе ниједан документ у папирном облику. Потврде о обављеном обавезном предшколском програму доставиће накнадно по добијају из предшколске установе, приликом тестирања код педагога или психолога. И лекарско уверење прибављају се по службеној дужности, електронским путем. Изузетно, ако је лекарски преглед обављен код лекара из приватне праксе, биће потребно да га родитељ или други законски заступник донесу школу. Молимо вас да у складу са тим приликом Електронског уписа заказујете термине за тестирање деце у понуђеним датумима по обављеним здравственим прегледима. Уколико родитељ нема могућности да искаже заинтересованост за упис детета на овај начин, не доводи се у питање упис детета у први разред , упис се обавља у школи. Ради електронског уписа ученика, потребно је да родитељ има код себе личну карту и матични број детета. Приликом уписа ученика у први разред неопходно је у школу доћи са дететом-будућим прваком. Ученици имају могућност коришћења продуженог боравка у првом и другом разреду, до попуне два одељења. Прошле школске године свим заинтересованим родитељима се изашло у сусрет. Све додатне информације везане за упис ученика у први разред можете добити од особља школе на телефон (035) 561-753 и 561-063 сваким радним даном.
У првој половини 20. века, 1923. и 1924. године, извршена су археолошка истраживања на локалитету села Ћелије код Лазаревца, а настављена су од стране Завода за заштиту споменика културе Ваљева 2005. године. Дошло се до сазнања, да је на овом месту, током 14. или 15. века, постојао манастирски комплекс, састављен од једнобродне цркве и неколико зграда, чији је ктитор био неко од српске властеле (по некима Гргур Бранковић, син деспота Ђурађа Бранковића). Манастир је служио за смештај мањег броја монаха, и по угледу и концепцији подсећа на велики број мањих манастира који су у то време, под утицајем Свете Горе, подизани у Србији. Овај манастир је обновљен 1923./1924. године, али овога пута као филијална црква петчанске парохије и као заједничка костурница српских и аустроугарских бораца погинулих у Колубарској бици. 29. јула 2006. године, на дан освећења обновљеног храма, и новоподигнутог конака, васпостављен је манастир Св. великомученика Георгија, као први и једини манастир у Колубарско-посавском намесништву Епархије шумадијске, а као метох манастира Св. Луке из Бошњана код Варварина. Историја, архитектура На основу остатака архитектуре, положаја у простору и избора места у скривеној долини, може се закљућити да је током XIV или почетком XV века на месту садашње цркве подигнут мањи манастирски комплекс. Богомољу је подигао припадник српске властеле који је и сахрањен у манастрској цркви. Манастир је изгледао као и велики број мањих манастира који се у Србији подижу почевши од друге половине XIV века под утицајем монаха са Свете Горе (Павловац, Кастаљан, Копорин... ). Манастир је уз мање прекиде вероватно живео до XVIII века када је у потпуности запустео. Према народном предању, овде је сахрањен Гргур Слепи, син деспота Ђурђа Бранковића. Међутим, поуздани историјски подаци говоре да је Гргур последњу годину свога земаљског живота провео у Хиландару, где се замонашио и упокојио 1459. године. Средњовековна црква је била изграђена од притесаног кречњачког камена и квадратних тесаника сиге који су узиђивани у релативно правилним редовима. Сига је углавном употребљавана за израду пиластра у наосу, углова цркве и у много мањој мери зидова. На основу пропорција цркве, као и димензија и распореда пиластара, може се са великом вероватноћом претпоставити да је црква у средњем веку имала кубе над наосом. Остаци старог живописа сачувани су само у нижим зонама. Слично фреско сликарство откривено је у цркви села Дића, подигнутој у првој трећини XIV века. У много мањој мери фреске су сачуване и на спољашњем лицу зида. Приликом сондирања порте цркве источно и јужно од храма откривени су темељи грађевина од камена у кречном малтеру који представљају остатке манастирских конака из времена заснивања манастира. Источно од олтара откривени су остаци темеља зграда које су северном страном биле наслоњене на падине брега. Вероватно су подигнуте током XVII или XVIII века. Градња спомен цркве „где ће бити смештене кости наших јунака који су погинули бранећи своја огњишта“ у Првом светском рату, почела је 1924. године да би већ 1925. године служена Литургија. У њену костурницу смештену су кости од три до пет хиљада пострадалих ратника, донетих искључиво са Врачег брда. Према речима мештана села Ћелија, када је године подигнута црква у Лазаревцу, кости из ћелијске спомен цркве однете су у њу. Тада је простор старе цркве очишћен до нивоа пода новоподигнуте цркве. Ниво свих старих зидова цркве сведени су на најнижи сачувани ниво од један и по метар у односу на стари под цркве. Светогеоргијевски манастир у Ћелијама васпоставио је 2006. године Епископ шумадијски Јован. Нова манастирска црква освећена је 29. јула исте године. Литература: Парохије и црквене општине, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 68. Милка Крстивојевић, Црква Светог Ђорђа у Ћелијама, Каленић, лист Шумадијске епархије, Крагујевац 2005, бр. 3, 25. Радивоје Арсић, Историјат ћелијске цркве, Каленић, лист Шумадијске епархије, Крагујевац 2005, бр. 3, 26. View the embedded image gallery online at: http://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/eparhija/manastiri/celije#sigProId2df10f5666
Наши медији све више постају простори политичке артикулације, невидљивих политичких окршаја, негују трач као наративни жанр, подилазе сумњивом укусу, лажним вредностима, славе осредњост и стварају привид да је све лако могуће Како време пролази, све је више оних који говоре да је др Нада Поповић Перишић била најбоља министарка културе у Србији. У том признању многих јавних личности из света културе, крије се и чињеница да је у Влади Мирка Марјановића умела да се избори за новац који ће свима после ње остати недостижан. Рецимо, у време када је она била министарка (1994-98), из буџета је издвајано више од три одсто новца за културу. Пре избора Ивана Тасовца на то место, тај проценат је био 0,64 одсто. Завршила је студије филозофије и књижевности, докторирала је, радила као лектор за српскохрватски језик на универзитетима у Француској, била је гостујући професор на Сорбони. Аутор је неколико књига, добар зналац савремених књижевних и филозофских токова у Европи, посебно у Француској, а женске студије су њено успешно поље непрекинутог деловања. Од 1999. до 2001. године била је амбасадор СРЈ у УНЕСКО-у. Пре седам година основала је Факултет за медије и комуникације, на коме предају угледни професори. Јован Ћирилов, незаобилазни чинилац културне сцене у свим режимима, каже да је Нада Поповић Перишић са својима из СПС била добра колико је морала и хтела, јер је то била њена идеологија. Међутим, много је урадила за културу, испунила је свако обећање, а оно што Ћирилов посебно истиче је њена објективност: „Никада није била лична. Новац из буџета је делила према вредностима, заслугама, а давала је и за оне пројекте уметника који су је јавно нападали“. Да ли недостатак новца за културу објашњавате само општом немаштином, или укупним односом према култури? Да ли се на културу боље гледало и према њој боље односило у време када сте ви били министарка, него данас, или имате неко друго објашњење? Од времена када сам ја била министарка културе, до данас, у свету а и код нас, десиле су се значајне промене. Данас живимо у свету чија је једина религија економија. И на културу су пренети неумољиви принципи потрошачке рационалности. Преовладала је идеја да људско биће није ништа друго до потрошач или, да употребим нешто озбиљније термине, једноставна желећа машина, принуђен властитом природом да максимализује своју корисност на све могуће начине. При таквој промени света мењају се и приоритети. Наравно, притом се озбиљно заборавља да је култура темељно понашање једног народа насупрот свету, да се култура не наслеђује, већ се она осваја и нужно претходи свакој економији. То би било једно могуће објашњење. Друго је везано за моја уверења. Наиме, ја сам уверена да лево опредељење, или боље лева опција, даје значајно место култури и образовању. Најбољи пример за то је председничка кампања Франсоа Оланда у Француској. Он је великим делом добио изборе јер је знатно увећао број радних места у образовању. Шта је по вашем мишљењу данас најпогубнија слика стања у култури - чињеница да се годинама не сређују два највећа музеја у Србији, Народни и МСУ, институције културе, нешто треће? Мислим да су за једну културу веома важне саме институције. Ако пођемо од тога да је основни проблем културе како учинити доступним највећи број дела највећем броју људи, онда вам је сасвим јасно колико су важне институције попут Народног музеја или Музеја савремене уметности. Занемаривање таквих институција показује до које мере једно друштво занемарује своју културу или сматра да то није битно. Генерације деце нису ушле у музеј, нити су научиле да су то места на којима се такође учи. Колика је глад младих људи за уметношћу најбоље показује манифестација Ноћ музеја. Ко год је присуствовао овој манифестацији не може да остане имун на ентузијазам, радозналост и моћ имагинарног код тих младих људи. Онима који одлучују о буџетима и расподели средстава, препоручила бих да бар једном постану део овог колективног ентузијазма. Београд и Нови Сад су кандидати за следећу културну престоницу Европе. Због чега је важно добити тај статус културне престонице? Културна престоница је једна врста нове глобалне институције. Она је пре свега догађај, а догађај у себи садржи моћ трансформације или еманације. Дакле, производи промену. У исти мах, то је место на којем се концентришу и сабирају сви креативни потенцијали једне земље. Наравно, све је то данас праћено и значајним финансијским средствима. Али, то бих за моменат оставила по страни. За мене је битно да један такав догађај у себи сабира све вредности имагинарног једне културе, приморавајући је да се одмерава са највишим остварењима. Оснивач сте и декан Факултета за медије и комуникације. У чему се састоји данашња снага медија у свету? Када сам оснивала овај факултет, имала сам на уму идеју да живимо у свету информација и комуникација, И да наука о информацијама и комуникацијама представља неку врсту кишобрана у друштвеним наукама обједињујући филозофију, психологију, лингвистику и семиологију. Односно, да то мало прецизирам: живимо у свету знаковља и читање знакова и манипулисање њима олакшава наше комуникације. То је била почетна, рекла бих теоријска идеја. Практичан разлог био је свакако тај да нашу слику света креирају медији, да су пропаганда и реклама инструменти те креације и да, како би то рекао Ролан Барт, не постоји објективност, већ само различите идеологије. Дакле, идеја је била да се управо деконструише језик медија и да студенти науче да препознају и ишчитају поруке које креирају медији. Често наши студенти кажу: па ви овде не волите медије! Одговор је: не, ми их добро познајемо, њихову природу и њихов језик. У чему се огледа снага медија у Србији? Наши медији се не разликују много од медија у свету. Но, оно што ми смета јесте чињеница да наши медији све више постају простори политичке артикулације, невидљивих политичких окршаја, неговања трача као наративног жанра, што подилазе сумњивом укусу, лажним вредностима, што славе осредњост и што стварају привид да је све лако могуће. Та медијска слика све више урушава основне вредности креирајући општу дезоријентацију. Колико сте, после седам година постојања, сагледали улогу факултета као што је ваш у јавном простору? О томе би могли више да кажу они који перципирају факултет и питање је да ли га уопште перципирају у оваквом јавном простору. Но, сагледала сам какво нам образовање треба и то настојим да остварим. Надам се, желела бих да се то примећује. Наиме, жеља нам је да се супротставимо приватизацији, комерцијализацији и претварању у робу свега што има везе са образовањем, пружајући добро образовање на факултету. Мислим да је за наше друштво, у овом моменту, неопходно да дефинише образовање као ресурс од суштинског значаја за демократски и грађански живот нације. Многи интелектуалци, тумачи данашњег система вредности, спремни су да кажу како је Србија данас анемично друштво - друштво без идеје. Како ви гледате на то? Мислим да масовна, униформисана култура модерних друштава не рађа просвећени и независни менталитет, већ напротив, интелектуалну пасивност, конфузију и интелектуалну амнезију. Како би рекао Адорно, масе су напустиле своје навике потчињавања, да би постале, сагласно, жртве публицитета и модерне пропаганде. Отуда ме таква оцена не изненађује. На то, уосталом, утиче и чињеница да се глобализација првенствено перципира као губитак контроле над садашњошћу и неспособност предвиђања шта будућност може донети, а тиме и неспособност осмишљавања средстава за довођење будућности под контролу. Постоји обиље доказа да живимо у времену без идеологије. Чиме бисте то објаснили? Постмодерни аутори говоре о крају идеологије, односно о крају великих прича. Међутим, мислим да су данас друштвене науке, ушавши у процес глобализације, на путу да обнове предмете својих истраживања и да почињу да редефинишу своје теоријске перспективе. Оне престају да буду монопол западних земаља. Наиме, Запад је изгубио готово апсолутну хегемонију у стварању својих парадигми и нове идеје и нови приступи који се јављају данас у друштвеним наукама изван западњачког теоријског простора, заправо говоре о виталности друштвених наука. Ове науке за свој предмет узимају реалност, односно покушавају да разоткрију и појмљивим учине реално и да тако на позитиван начин допринесу трансформацији друштва. Чак и најциничнији и најпесимистичнији мислиоци данас морају да прихвате да оно што постоји не исцрпљује могућности онога што би могло да буде или да се догоди, односно да прихвате да може да постоји праведнији, солидарнији свет заснован на моралним вредностима хуманизма. Ту се поново враћамо на културу и њену улогу. Култура није само снага репродукције и континуитета, већ и простор деловања који омогућава дубоке трансформације наших друштава, брзе, критичкије и ефикасније него што су политичке, правне или институционалне. Деловати на норме, кодове, предубеђења и клишее, таман је толико важно у борби против доминација, колико и деловање у области права и институција. Левица је била ваша идеологија из ране младости. Има ли данас ишта од левих идеја на српској политичкој сцени? Како год то звучало, ја сам и даље непоправљиви левичар. Но, оно у шта ја верујем не видим на данашњој политичкој сцени. Мислим да је левица (шта год тај термин данас покривао) пребрзо попустила пред индустријским и потрошачким поретком. Слобода изражавања, право гласа, представничке институције су услови демократије. Али то је само почетна тачка. Демократија захтева и моћне синдикате, порез пропорционалан приходу и контролу владе над индустријом (социјализација средстава за производњу). Још увек верујем да је могућа идеја о свету који није препуштен апетитима приватног власништва, о свету слободних асоцијација и једнакости. Као што би рекао француски филозоф Ален Бадју: комунизам - шта филозофија може да мисли под тим именом? Филозофски појам, дакле вечан, бунтовне субјективности. Да ли сте током протеклих година били у искушењу да се вратите на политичку сцену? Због чега нисте прихватили понуде које сте у међувремену имали? Образовање је такође политички чин. Ја сам се определила за ту врсту политике. Данас се бавим образовањем с дубоким уверењем да само људи који мисле независно и раде тимски могу да мењају свет. Јер, добро образовање јесте и најбоља политика једне земље. На нашем факултету покушавамо да спојимо традиционалне академске вештине као што су психологија, социологија, филозофија, филм, музика и практични контекст као што су рад (пракса) и друштвени сетинг, перформанс. Да створимо атмосферу у којој професори и студенти заједно долазе до знања кроз дијалог, дајући најбоље од себе, отворени за све што је иновативно. Да образујемо студенте који ће бити кадри и компетентни да једном, када буду на местима одлучивања, утичу на промену свог окружења.
О томе како су аријевци по смрти Атанасија, а по указу цара Валента, предали александријске цркве Лукију, кога су још раније рукоположили, и о томе како су ухапсили и затворили епископа Петра Аријевци, хвалећи се тиме да и цар верује као и они, подигоше главу када су чули да је умро Атанасије, те одмах о томе дојавише цару, који је тада био у Антиохији. Евсоје, тадашњи старешина аријеваца у Антиохији, уграби ту прилику и понуди се да он оде у Александрију, да тамошње цркве преда аријевцу Лукију. Цар то допусти, и Евсоје пожури пут Александрије, имајући уз себе дозволу цара. Са њим је ишао и Магнис, чувар царске благајне. Мимо тога, указом је наређено префекту Александрије, Паладију, да овима помогне ако је потребно и уз помоћ војске. На тај начин ухваћен је епископ Петар, и стављен у окове, а његови клирици прогнани на све стране. XXII глава О томе како је Сабин (македонијевац) прећутао она зла која су настала када је Лукије дошао на катедру, а како је све то описао епископ Петар. Затим о томе како је он побегао к епископу Дамасу у Рим, и како су аријевци и Лукије злостављали свете монахе у пустињи Грдна зла су настала од тренутка када је Лукије узведен на катедру. О томе шта се радило са прогнанима на судовима и ван њих, и како су једни мучени, а други након мука које су преживели, бацани у тамнице, о свему томе није говорио Сабин као полуаријевац, да би прикрио злодела својих истомишљеника. Али Петар, пошто умакну из тамнице, открио је сва та зла кроз своје посланице које је упућивао разним црквама. И пошто му пође за руком да изађе из затвора, он отиде у Рим, код епископа Дамаса. И тако, црквама у Александрији овладаше аријевци, и поред тога што их није било много. Недуго затим, изађе царски указ којим је наређено да се из Александрије и из целог Египта протерају сви који су за Никејску веру. Истим указом наређено је вођи војске да уз помоћ оружја прогони оне за које им дојави Лукије. То је било тешко време и за манастире у пустињи јер наоружани људи насрнуше на људе који никада нису подигли руку да би ударили некога. Речи понекад нису у стању да опишу све свирепости које су се тада дешавале. Тада опустеше многи манастири. XXIII глава О светим монасима у пустињи Када смо већ поменули манастире у Египту, неће бити сувишно да о њима кажемо још понешто. Египатски скитови постали су много пре времена о коме говоримо, али их је нарочито умножио Амон, човек који је био по вољи Богу. У својим млађим годинама он није имао вољу за браком, али родбина је наваљивала на њега да се ожени, и он, да би им учинио по вољи, узе за жену неку девојку из гостионице. А када је, по обичајима свадбе, увео девојку у собу, он узе књигу Посланица апостолских и поче читати посланицу Коринћанима, па поче жени тумачити заповести апостола које он даје супружницима. При том он је казивао и неке своје мисли, рекавши како је тескобно стање брака и колико је ту онога што није мило ни мужу ни жени, затим кроз какве муке све морају проћи, а онда поче говорити о доброј страни безбрачности, казујући како је то чист живот, слободан, непорочан, заклоњен од скрнављења, и како нас девственост приближава Богу. Рекавши све то, Амон позва супругу да се заједно са њим одрекне света. Договоривши се, они отиду у Нитријску гору, где су живели неко време и где устројише скит у коме су и жене и мушкарци заједно живели. Након неког времена Амону рече жена: „Није прикладно за тебе, који друге учиш целомудреном животу, да имаш жену под својим кровом. Да ли би ти било по вољи да се раздвојимо, па да свако за себе крене у подвиг?“ Ово прихвати Амон, па се раздвојише, и тако проведоше свој век уздржавајући се од вина и уља, хранећи се само сувим хлебом и то једном дневно, мада није било реткост да једу само једном у току два-три дана. Када се упокоји Амон, његову душу понесоше Анђели к небу, и то је видео Антоније који је тада живео (у пустињи), а то је описао и Атанасије Александријски када је описивао живот Антонија Великог. На Амона се многи угледаше, те почеше живети као и он, па се тако у Нитријској гори и у Скиту настанише многи монаси. Када би неко желео да опише њихов живот, за то би му била потребна велика књига. Али како међу њима беше људи који су волели Бога и који се прославише због своје уздржљивости и својим равноапостолским животом, чини ми се да ће бити добро да кажем понешто о тим монасима. Прича се за Амона да он никада није видео своје тело наго. То је било због тога што монаху не приличи такво шта. Због тога, када је једном требао да пређе преко реке, није хтео да се изује, него се помоли Богу да га тај прелазак не омете у његовом подвигу, и Анђео Господњи пренесе га на другу страну реке. Други монах, по имену Дидим, старац од деведесет година, није се дружио ни са једним човеком до своје смрти. Монах Арсеније није одлучивао младе људе када би пали, али је зато одлучивао старије. О томе зашто је то радио, он каже: „Ако одлучим младог човека, он ће презрети одлучење, а ако одлучим старца, болеће га!“ Старац Ниор је свагда јео стојећи, а када га упиташе зашто то ради, рече да је храна узгредна ствар, а такође и да не допушта души да осети сласт од јела ако би се хранио седећи. Монах Исидор је рекао: „Ево, четрдесет година како сам у срцу познао грех, али до сада још не дадох да будем наведен на гнев!“ Старац Памво није знао нити да чита нити да пише, па је дошао к једном монаху да га научи један псалм. Када је чуо први стих Пс. 38, где се каже: „Рекох: Сачуваћу путеве моје да не грешим језиком својим“, Памво не хтеде да чује следећи стих, рекавши да ће имати много труда и око тог првог стиха док га не спроведе у дело. И након неколико година, неки човек упита Памва да ли је научио онај стих псалма, а старац рече: „Заиста, прошло је деветнаест година и тешко сам успео да живим по оном шта нам поручује први стих тог псалма!“ Када би му неко дао новац да нахрани сиротињу, а хтео би тада да преброји новац, Памво би рекао: „Количина новца није важна, него је важно да се он даје из чистог срца!“ Епископ Атанасије позвао га је једном приликом да дође у Александрију, а када старац дође у град, и виде неку глумицу на улици, заплака силно. Када су га упитали зашто то ради, он им рече: „Плачем због пропасти те жене, а такође и због тога што у себи немам толико воље да угодим Господу колико је воље у тој жени да угоди похоти тела“. Пиотрос је знао нешто о природи, и радо се упуштао у разне разговоре, али уз све то он никада није заборављао на молитву. Од монаха оних времена, зна се за још два старца Богу омиљена, а обојица су имала исто име – Макарије. Један беше из Горњег Египта, а други из Александрије. И један и други беху на гласу због својих подвига, живота којим су живели и чуда која су чинили. Тако, Макарије Египатски, уз благодат Божију, исцељивао је болести и изгонио демоне. Када би се испричали сви догађаји, ова књига би се умногостручила обимом. Поред своје побожности, Макарије из Египта био је суров према онима који су долазили к њему, док је Макарије из Александрије, у свему налик на свог имењака, био другачији само у томе да је лепо сретао оне који су му долазили, те је на тај начин појачавао вољу младим људима да и они крену његовим стопама. И један и други Макарије имали су једног учитеља, Евагрија, који је био познат најпре као философ. Епископ Григорије Назијанзин рукоположио га је за ђакона у Константинопољу, па обојица кренуше у Египат. Ту је Евагрије упознао обојицу Макарија, па усвоји њихов начин живота. Евагрије је писао и корисне књиге. Једна се зове „Монах, или о радљивости (трудољубивости)“, а друга се зове „Гностик“ и то је дело које је намењено људима од знања. Подељено је на педесет поглавља. Трећа књига су изабрана места из свештених књига против нечастивих духова који нас искушавају. Та књига је подељена на осам делова. Поред тога, он је саставио још шест стотина питања о томе шта ће се догодити. Написао је и две књиге у стиховима: једну за монахе који живе у киновијама, а другу за девојке. О томе како су те књиге важне, увериће се свако ко их прочита. Мислим да ће бити на свом месту и да наведем неке његове речи о монасима. Евагрије говори овако: „Треба добро да знамо којим путем су ишли монаси који су се подвизавали пре нас, како би били у стању да себе усмеравамо ка њиховом путу. Јер они и рекоше и учинише много тога корисног. Један од њих је говорио да ће се монах сачувати од страсти ако се храни једноставном храном која је зготовљена из љубави. Овај исти научио је једнога од братије да се не плаши ноћних привиђења, па му је рекао да пости и помаже болесницима јер страсти које је тај имао у себи најбоље се исцељују милосрђем. Један од тадашњих мудраца дође к праведном Антонију, и упита га како живи без утехе коју човек има у књигама? Антоније му тада одговори да је његова књига читава природа и да је она ту чим пожели да чује (чита) реч Божију. Старац Макарије, сасуд изабрани, једном ме упита зашто у нама слаби моћ памћења, нарочито када заборављамо оно шта треба да чинимо зарад свога спасења? Нисам могао да му одговорим, а тада ми он рече да је то због наше слабости и недовољног размишљања о греху који чинимо. Једном сам дошао код старца Макарија негде у подне, и био сам веома жедан, па га замолих да се напијем воде. Он ми тада рече да ми је довољна само сенка да бих се освежио. Тада ми рече да је много оних који путују у овом трену а немају ни ту сенку да их заштити од жеге, а када сам се касније упустио у разговор са њим о уздржљивости, рече ми: „Сине, имај срца; ево ја се двадесет година нисам најео ни хлеба, нити се напих воде колико могу, нити сам спавао колико сам могао. Јео сам хлеб и пио сам воду по мери, а сан сам ловио наслањајући се на стену…“. Када су једном монаху јавили да му се упокојио отац, овај их је молио да престану са хуљењем; други монах је имао само Јеванђеље, па је и ту књигу продао и новац употребио да би њиме купио храну за гладне. Близу Александрије постоји острво са северне стране, са друге стране Мареотског језера. Ту је живео монах кога су много уважавали гностици. Он је имао обичај говорити да све што чине, монаси раде из пет разлога: ради Бога, ради нарави, ради обичаја, ради нужде и да им се руке увек налазе у послу. Још је говорио да је добродетељ по природи једна, али да се дели на разне видове према различитим моћима душе. Исто као и зраци сунца што немају своју слику, него је добијају од отвора кроз који пролазе. И опет један од монаха говораше: „Нећу да знам за оно што би ме задовољило, па с тога не дам да будем наведен на гнев јер знам да гнев чини немир и да доводи разум у забуну и да тера даље на разна задовољства.“ Један од стараца је говорио да љубав не уме чувати хлеб и новац. И ја сматрам да ме ђаволи не би могли преварити два пута истим мамцем (замком)…“ Све ово налази се у Евагријевој књизи која се зове „Радљивост“, а у књизи „Гностик“ он говори ово: „Нас је учио праведни Григорије, да се с четири стране може судити о добродетељи: са стране разумности, одважности, уздржљивости и правичности. Разумност је у томе да посматрамо умне и свете силе без узрока, и то због тога што до узрока долази уз помоћ мудрости. Одважност је у томе, да останемо стални у истини, па и ако наиђемо на препреке, да не допустимо да се наведемо на оно чега нема. А примати семе од првог ратара, а клонити се другога у кога је семе другачије. Правичност је у томе да казујемо своје мисли онако како се слаже са својствима предмета, понешто рећи у загонетци, а понешто у корист обичних људи. Стуб истине, Василије Кападокијски каже: „Знање што долази од људи, множи се вежбом и трудом; а знање које долази од благодати Божије, множи се и напредује правдом, благошћу и милосрђем. Оно прво знање могу имати и људи који су одани страстима…“ Сунце од Египта, свети Атанасије, говори да је Мојсију заповеђено да уготови трпезу са северне стране, да би гностици знали ко је тај који дува против њих, па нека сносе свако искушење благодушно и да радо прихватају оне који долазе к њима. Анђео цркве у Тмуиту, Серапион, каже да ум постаје савршено чист ако се напаја духовним знањем…“ Све ово сам навео од Евагрија. Још знам за једног монаха по имену Амоније. Он није желео да зна било шта, тако да када је био са Атанасијем у Риму, пожелео је да види само цркву светог Петра и Павла. А када су му нудили епископство, толико је одбијао да је на крају одрезао своје уво, само да га не би натерали на епископски чин. После неког времена, епископ Теофил Александријски рукоположи Евагрија за епископа, а када се овај, сада као епископ сусретну са Амонијем, рече му да није добро поступио што је себи одсекао уво, на шта овај одговори: „Зар ти нећеш одговарати Богу што си себи одсекао језик и ради тога да удовољиш себи, напусти благодат која ти је дата на дар?“ Било је у то доба по манастирима још много других о којима овде не могу говорити јер би било превише, али напомињем да су све то били особити и веома побожни љуци. Када бих хтео причати о њима, како су живели и каква су чуда чинили, отишао бих далеко од задатка кога сам се прихватио. Ко има жељу да сазна нешто више о тим људима, тај нека прочита књигу коју написа монах Паладије, ученик Евагријев. XXIV глава О томе како је Бог кроз прогнане монахе чинио чуда и придобијао људе за веру И тако, пошто цар Валент издаде заповест да се прогоне православни свуда по Александрији и Египту, све је ишло у суноврат: једне су довлачили на суд, друге бацали у тамницу, треће су мучили на разне начине… А када се у Александрији навршило све оно што је хтео Лукије, онда се Евсоје поново врати у Антиохију, а вођа аријеваца (Лукије), са јаком војском нападе на манастире у Египту. Тамо су хватали монахе док су се молили Богу или били на послушању. Не обазирући се на чуда Божија која су се дешавала око њих, они су прогонили пустиножитеље, али ни то им не беше доста, него почеше и оружје да дижу против њих. Руфин казује да је то гледао својим очима, и на тим монасима се испуни оно што је рекао апостол Павле (Јевр. 11,36-39). Они претрпеше бол, ругање, свлачење до голог тела, окове и тамнице, каменовање, сечење мачем, потуцање по пустињи… Види се да је промисао Божија одредила за њих нешто боље, саизвољно да они то претрпе, како би кроз страдање једних, нашли спасење у Богу многи. И то се посведочило делом. Па када ови јадни људи издржаше све те беде и невоље, онда се Лукије нађе у забуни, те саветова вођу војске да се ти мученици пошаљу у заточење, и то из реда они који беху оци монасима: Макарије Египатски и Макарије Александријски. Њих двојицу заточише на неко острво где међу становницима не беше ни једног хришћанина. На том острву беше зграда незнабожачког храма, а при том храму би жрец један човек кога су сматрали за божанство. Када су обојица Макарија дошли, узбунише се сви тамошњи нечастиви духови, и дадоше се у велику бригу. У исто време догоди се и ово: кћи жреца одједном побесни, и поче уништавати све што јој беше при руци. Нико је није могао задржати, нити умирити. Викала је из свег гласа, прекоревајући двојицу Макарија што су дошли на острво. Био је то тренутак за ова два светитеља да покажу силу коју су имала по благодати од Бога. И прогнавши демоне из девојке, предадоше је оцу живу и здраву, задобише за веру Христову и жреца и све остале људе који су живели ту, а идоле порушише и од незнабожачког храма начинише цркву у којој су крштавали људе. И тако они, који беху гоњени због вере у једносушност, посташе славни и чувени, и спасоше многе, а веру још више утврдише. XXV глава О Дидиму Слепом У исто време, пројавио је Бог још једног човека који беше поуздан у вери и кога је Бог наменио да буде велики сведок хришћанства. Тај човек се звао Дидим, и био је веома учен и надалеко чувен, нарочито због свог дара беседништва. Још од детињства он се почео учити, али га задеси болест и би потпуно слеп. Али, Бог му уместо телесних очију подари велике очи разума, те тако оно што није могао учити телесним очима он је прихватао очима разума. Још као дете показивао је своју даровитост, а имајући предивну душу, претекао је и оне који су били здрави. Дидим је брзо научио правила граматике, а реторику још брже. Окренувши се затим философији, он и то савлада, а такође и дијалектику, аритметику, музику… Поред тога, изузетно је знао Свето Писмо, тако да је саставио неколико књига. Диктирао је три књиге о Пресветој Тројици, протумачио је Оригенову књигу „О начелима“, додавши неке своје примедбе, рекавши да су Оригенове књиге такве какве су, и да научени људи немају право да окривљују тог човека и куде оно шта је он писао. Штавише, пребацује им да нису дорасли да схвате његову мудрост. Прича се како се Дидим, за владавине цара Валента, срео са Антонијем, када је овај, бежећи од аријеваца, напустио пустињу и дошао у Александрију. Сазнавши за Дидимову мудрост, рекао му је: „Немој жалити Дидиме што си изгубио вид, јер си изгубио нешто што имају и муве и комарци; боље ти је да се радујеш јер имаш очи које имају Анђели који виде Господа и од Њега примају светлост…“ Ово је рекао Антоније Дидиму много раније, а у ово доба се Дидим славно борио за веру. Он се препирао са аријевцима, обарао њихове софизме и показивао сву лажност њиховог учења. XXVI глава О Василију Кесаријском и Григорију Назијанзину Промисао Божија извела је Дидима против александријских аријеваца, а против истих по другим местима беше изведен Василије Кесаријски и Григорије Назијанзин. Како добар глас који остаде иза њих међу људима, тако и њихова велика ученост која је изложена и у списима које су написали, све то сведочи да је реч о славним људима. Па уколико су у своје време донели корист црквама и остали све до смрти бранитељи вере, због тога ћу овде рећи нешто о њима. Ко би хтео да пореди Василија и Григорија, тај би се нашао у забуни коме да да првенство, јер обојица беху једнаки и по уредном начину живота, и по великом знању како јелинских наука тако и Светог Писма. Своју младост они су провели у Атини, слушајући науке тада чувених софиста Имерија и Проересија, а после су у Антиохији Сиријској за учитеља имали Ливанија. Када се говорило да су кадри да предају софистику, понудили су им учитељску службу, а неки су их саветовали да се прихвате места судије. Али, они не хтедоше нити једно нити друго, него изабраше живот у усамљености. Упознавши се са философијом док су се учили у Антиохији код Ливанија, набавише и Оригенове књиге, и из њих су се учили да тумаче Свето Писмо, јер је већ тада Оригенова ученост била надалеко позната. И тако, изучавајући оно шта је написао Ориген, обарали су учење аријеваца. Василија је у чин ђакона рукоположио епископ Мелетије Антиохијски, а затим је Василије рукоположен за епископа, и добио је катедру у месту свога рођења, у Кесарији Кападокијској. Он се особито старао око цркви које су му биле поверене. Да аријевско учење не би продрло у њих и у цркве у Понту, он је одмах тамо отишао, завео скитове и учио тамошње хришћане, а такође је утврђивао оне који су се колебали у вери. Григорије Назијанзин је обављао своје послове као старешина цркве у једном месту у Кападокији, наследивши катедру од свога оца, и радио је корисно за Цркву као и Василије. И он је ишао од места до места, и утврђивао у вери оне који су слабили. Особито је својим учењем деловао на хришћане у Константинопољу, где је дуго живео, и где је добио епископство над тамошњим народом, на шта су га присилили многи од епископа. Чим је цар Валент дознао шта раде Василије и Григорије, одмах је наредио да се Василије приведе из Кесарије у Антиохију, и када су то урадили, предадоше га да му суде префекти. Када је префект упитао Василија зашто не исповеда веру коју исповеда цар, Василије без страха прекори цареву веру, бранећи православље. Префект му запрети смрћу, а Василије му одговори: „Ја бих то и желео, да се ослободим овог тела бранећи истину“. Префект му тада рече да добро размисли о свему, а Василије му рече: „Ја сам овај исти и данас и сутра. А по тебе би било боље да се мењаш.“ Целог тог дана Василије је био под стражом. Скоро у исто доба разболе се Валентов син, по имену Галат. Болест је била веома опасна, и лекари су сумњали у оздрављење детета. Царица Доминика јави о томе цару, додавши да је имала и разне сне, те да је забринута. Такође је рекла да мисли да је детету позлило јер се вређан и осрамоћен један од епископа Цркве. Када то чује цар Валент, он дозва Василија, па му каза: „Ако су твоји догмати истинити, помоли се Богу да мој син не умре.“ На то му Василије одговори: „А ти, господару, ако поверујеш као што ја верујем, учини да Црква поново буде у слози.“ Цар не пристаде на то, а онда му Василије рече: „Нека са твојим дететом буде онако како Бог то жели“. И Василије и Григорије писали су књиге које изазивају дивљење. Руфин прича да су неке од тих књига преведене на латински. Василије је имао два брата: Петра и Григорија. Петар је заволео монаштво као и Василије, а Григорије је радио на томе да има исту вештину говора као и Василије. Григорије, по смрти Василија, довршио је књигу „Шестоднев“, и изговорио је у Константинопољу надгробну реч над епископом Мелетијем Антиохијским, а сачувано је још пуно његових беседа. XXVII глава О Григорију Чудотворцу Постоји више људи са именом Григорије, а такође је и пуно књига које су написали они који се тако зову. То збуњује многе. Због тога је потребно знати да је овај Григорије, о коме је реч, Григорије Понтијски, који је пореклом из Неокесарије у Понту, и да је он старији од других Григорија о којима говоримо јер му је учитељ био Ориген. За овога Григорија се много прича по Атини и Бериту, па и по читавој понтијској области, тј. безмало по читавој васељени. Када је завршио школу у Атини, изучавао је право у Бериту, а када је чуо да Ориген у Кесарији тумачи Свето Писмо, одмах пође тамо. Слушајући Оригена како даровито тумачи Писмо, одмах остави римске законе, и више се није одвајао од њега (Оригена). Добивши такву науку, врати се, по жељи родитеља, у свој завичај и ту је многа чуда чинио још као световњак. О њему казује и мученик Памфило у књигама које је писао у одбрану Оригена. Ту је записана и беседа када се Григорије опраштао са Оригеном. XXVIII глава О Новату и његовим следбеницима. Затим о томе како су новатијевци у Фригији почели светковати Пасху заједно са Јудејима У то време, новатијевци који су живели у Фригији помакнуше светковање Пасхе. Ја ћу најпре рећи како се то догодило, и додаћу, одмах на почетку, како су људи у Фригији и Пафлагонији били за то да се стриктно држе правила Цркве. Новат је био свештеник римске цркве, па се одвоји од ње онда када је епископ Корнелије примио у заједницу оне који су раније принели жртву идолима (у време када је цар Декој прогонио хришћане). Одвојивши се због тога, и добивши епископство од епископа који су мислили као он, Новат написа свим црквама поруку да не причешћују оне који су принели жртве идолима, већ да их ставе под епитимију. А што се тиче разрешења, он је рекао да се то остави Богу на вољу, јер у Њега је власт да опрашта грехе. Када су ове посланице стигле до хришћана по епархијама, о њима је свако судио како му се свидело. Па како је Новат дао на знање да се не причешћују они људи који су после крштења учинили неки смртни грех, то се једнима чинило да је то веома оштра и жестока казна, док се другама чинила као исправна. Међутим, док се тако разговарало о томе, дође посланица од епископа Корнилија, којом намењује опроштење свима који су сагрешили после крштења. Када је тиме изазвана и једна и друга страна, свака је своје ставове бранила доказима из Светог Писма. Они, којима је било мило да греше, применише на себи право о опраштању, па наставише да греше. Али народ у Фригији био је уздржљивији него остали народи, док су на пример Скити и Тракијци раздражљивији (јер су ближе Истоку), те су прави робови својих жеља. Пафлагонци и Фригијци не претерују ни у чему, јер ето, све до сада, код њих нема ни позоришта ни коњских трка. Стога судим да су и они, и други, који су духом налик на њих, лако могли пристати на оно о чему је тада говорио Новат. Такође се зна да је прељуба код тих људи сматрана као велики преступ. Штавише, може се доказати да су Фригијци и Пафлагонци у уздржљивости него било који други људи од раскола. Сматрам да је и на Западу било људи таквог мишљења који су имали прилику да слушају Новата. Уосталом, ако се Новат и одвојио од праве вере, опет није пореметио светковање Пасхе, него се држао оног времена које је прихваћено у западним областима. Тамошњи хришћани светкују Пасху после равнодневнице још од оних времена када су примили хришћанство. Новат је умро као мученик. То је било онда када је цар Валент прогонио хришћане. Они, на које пређе његово име (новатијевци), дакле Фригијци – новатијевци, променише време празновања Пасхе, иако им је допуштено да је светкују заједно са западним (хришћанима). Неколико новатијанских епископа, простих људи, саставише сабор у селу Пази, где је извор реке Сангари, и ту донеше правило да се држе јудејског обичаја за пресне хлебове, те да светкују Пасху заједно са Јудејима. О томе ми је казивао један старац који је био у позним годинама, и који је био син свештеника. Он ми је рекао да је заједно са својим оцем био на том сабору, и да ту не беше ни Агелија, новатијевског епископа из Константинопоља, ни епископа Максима Никејског, нити старешине из Никомидије, ни старешине из Котвеје, а то су били тадашњи главни новатијевци. Нешто касније дође до поделе у њиховој заједници, а повод за то беше управо сабор који је одржан у селу Пази. XXIX глава О римском епископу Дамасу и о Урсину, и о томе како се због њихове кривице десило крвопролиће у Риму У време мирних година владавине цара Валентијана, који ни једну област није узнемирио, беше за римског епископа изабран Дамас, када се упокоји Ливерије. Под Дамасом десила се бура у римској цркви, а повод је био овај: када је биран епископ, међу кандидатима беше и ђакон Урсин. А пошто избор паде на Дамаса а не на Урсина, то се овај разљути па поче да се са својим истомишљеницима окупља у цркви. Затим нађе неке неблагоразумне епископе који пристану да га рукоположе за владику. То рукоположење није било у цркви, него на једном скривеном месту базилике која се зове Сикини. Овај догађај дао је повода за поделу народа. Супротстављене стране нису се препирале о вери, него о томе коме припада епископска катедра. Тада дође до метежа, и неки од окупљених падоше мртви. Због тога је префект Максимијан многе казнио, и световњаке и клирике, те се после тога Урсин окану своје намере, и тако се све смирило. XXX глава О томе како је после смрти епископа Аксентија Миланског биран нови епископ, и о томе како се због тога подигла буна и како је те немире утишавао старешина те области, Амвросије. И о томе како је он, општим гласом и са одобрењем цара Валентијана изабран за старешину цркве Негде у то време, догоди се нешто у Милану што заслужује да се памти. Када је умро Аксентије, кога су рукоположили аријевци из Милана, дошло је до избора новог епископа. То је прво изазвало полемике, а онда и велике немире јер је свако желео да протежира свог кандидата. Када је то видео Амвросије, који је привремено управљао епископијом, и који је имао достојанство конзула, побоја се да из тог метежа не дође до погибије људи, па зато пожури да стиша светину. Чим се он појавио у цркви, свет се умири. Тада префект међу народом рече много паметних речи, а онда одједном сви рекоше да је он (Амвросије) најдостојнији да буде епископ, па га одмах изабраше, захтевајући да буде што пре рукоположен. Епископи који су ту били видеше у томе вољу Божију, па тада крстише Амвросија (а он се још увек припремао за крштење), и хтедоше га рукоположити. Амвросије који је пристао на крштење, није пристајао да буде рукоположен. Епископи о томе дојавише цару Валентијану, и овај се зачуди једномислију народа, и видевши да је реч о вољи Божијој, заповеди епископима да послушају Бога који заповеда да се Амвросије рукоположи, јер њега изабра Господ а не народ. И пошто Амвросије би рукоположен за епископа, народ Милана се поново уједини.
БАЊАЛУКА - Смањење царинске стопе приликом увоза сировина за прехрамбену, текстилну и остале индустрије представља одскочну даску за домаћу привреду, којој нижи намети гарантују више посла, бољу позицију на тржишту и већу конкурентност. Да би домаћим привредницима олакшало пут до сировине која се не може набавити на домаћем тржишту у довољним количинама и одговарајућег квалитета, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ упутило је Савјету министара приједлог одлуке којом би били прописани критеријуми о привременој суспензији и смањењу царинских стопа код увоза одређене робе до 31. децембра 2023. године. Приједлогом су обухваћене 63 тарифне ознаке у секторима текстилне, обућарске, хемијске, металске, прехрамбене и графичке индустрије, као и електроиндустрије. Домаћи привредници истичу да свако смањење царина и осталих намета подстиче домаћу производњу. Директор и власник Фабрике обуће “Санино”, која у Дервенти и Прњавору запошљава стотине радника Радован Пазуревић рекао је за “Глас Српске” да обућарској индустрији много значи смањење или усклађивање царина за поједине сировине. - Примјера ради, на робу из Кине која долази у БиХ и у Европу, огромна је разлика у царинама. Ђонови које користимо у свакодневној производњи обуће у Њемачку иду уз пореско оптерећење од три одсто, а код нас 15 одсто. Разлика је огромна и зато нам ово усклађивање даје охрабрење да сигурније уђемо у нову годину. Без тога и обим посла и робне размјене били би далеко мањи - рекао је Пазуревић, нагласивши да “Санино” годишње извезе око 200.000 пари обуће. Додао је да би било добро да се ово законски ријеши, како привредници не би сваке године ишчекивали усклађивање и стрепили да ли ће и како наставити да послују са иностраним партнерима. Директор предузећа “Дрвопродекс” из Бањалуке Дарко Партало рекао је “Гласу” да су дрвопрерађивачи све до сукоба између Русије и Украјине из Русије набављали брезову шперплочу неопходну за подове. - Набављали смо ту врсту шперплоче која је идеална за доњи дио подова, а потом је извозили у Европу кроз готов производ. Одлука о смањењу или укидању царина је пун погодак, с тим што ми сада имамо проблем да ћемо морати ту сировину тражити на неком другом тржишту, јер руски производи не могу у Европу због санкција - рекао је Партало. Потврде У документу који је упућен Савјету министара БиХ наведено је да се ради остваривања права на увоз робе са смањеним царинама, уз царинску декларацију подноси потврда Министарства спољне трговине и економских односа и да ће се роба користити у властитој производњи. Осим тога потребна је и потврда Спољнотрговинске коморе БиХ да се роба не производи у БиХ или да роба домаће производње не задовољава потребе привреде и тржишта.
Жижула, познат већини људи по јухи од жижуле, али не заслужује да буде означен овим, иако лепим начином казивања. То је укусно воће са многим својствима вон може помоћи нашем телу да се побољша. Богат витамином Ц, одличан је и за варење, за бољи сан и за добијање себе проћи анксиозност. Не обавезно испијањем чорбе од жижуле! Жижула: воће Расте даље жижула, ово воће, а због облика се назива и кинеским урмом. Припада породици Рамнацеае и међу стручњацима је идентификована као Зизипхус јујуба. Након што откуца, Жижула прво постаје светло жуто на кожи, а затим током сазревања наранџасто, црвено и тамно црвено. Не само да спољашњост овог воћа мења боју, већ и дглатка постаје смежурана и наборана. Није баш пријатно за мажење, али не морамо да га кушамо, немојте га држати у рукама сатима. Жижула: биљка Тхе Ђуђиоло је висок, постоје и примерци који прелазе 10 метара, али плодови су, чини се, прилично мали вишње или шљиве, или датуми, као што је горе поменуто. Такође се налази у Италији ова биљка, није нарочито чест, али није ни реткост, више од свега осталог није баш добро познат, попут укусног плода са белом и хрскавом пулпом када је још увек недозрео. Треба тражити порекло у Сирији али је у Италију стигао 1660. године и још увек се гаји на Еуганејским брдима у Венету. Гиуггиола: како јести Ето Гиуггиола сазрева између септембра и октобра, може се брати док је још зелена, укуса ће бити врло сличан укусу јабука, посебно је богат антиоксидантима, посебно полифенолима који, заједно са Витамин Ц, појачавају благотворне ефекте на здравље. Потпуно другачији утисак, међутим, ако сачекамо прави тренутак: на јесен Жижула врло је близу датумима за наше укусе. У овом стању, може се чувати на собној температури око недељу дана. Алтернативни начин конзумирања Жижула: у саламури, увек обраћајући пажњу на семе које држе унутра, попут маслина. Жижула: имање Ово воће има непредвидива својства која су веома драгоцена за наше тело, иако су у ствари била позната од давнина, посебно у Кини и уопште у азијским земљама, где су се први пут користили у терапеутске сврхе. Тхе Жижула вас тера да пробављате, чак их је и традиционална кинеска медицина препоручила у ту сврху, утолико је модернија њихова употреба за смиривање анксиозности или бола. У случају несанице Гиуггиола може бити корисна, чак и ако патимо од затвора или високог крвног притиска. Друга својства овог воћа су она противупална, на пример, захваљујући танинима и помажу у циркулацији крви, богати фосфором и гвожђем. Свима се свиђа Жижула, али они старији у доби могу рачунати на ову храну за јаке кости и за борбу против слободних радикала, захваљујући Ц витамин што јача имунолошки систем. Не заборавимо да је Гиуггила побољшава меморију Жижула: калорије У 100 грама пулпе налазимо 78 калорија: ово воће садржи 81% воде, 0,8% протеина, 0,4% пепела, 0,1% масти, 0,6% влакана, 5,8% шећера и угљених хидрата. Као витамини, најзаступљенији су витамин А, витамини Б1, Б2, Б3, Б6 и витамин Ц, међу минералима истичу се калцијум, фосфор, гвожђе, натријум, калијум, магнезијум, цинк, бакар и манган, али морам напоменути и друге важне елементе, укључујући'Линолна киселина, стеаринска киселина, мисристинска киселина, маслининска киселина, танини, флавоноиди и полифеноли. Жижула: рецепти Најбољи рецепт који види Жижула главни јунак је онај од кекси, изврсни за уживање уз чај или за доручак. Да припремимо 20 за понуду пријатељима, узмимо 200 грама жутог брашна за паленту, 150 од 00 брашна, 60 грама шећера, 1 јаје, 2 кашике прашка за пециво, 50 грама путера, пола чаше млека, мало со. Свако ко жели може додајте мало ракије, али пре свега требамо да се жижуле, најмање 1 хектограм, исеку на комаде након што смо их лишили камена. Након просејавања две брашна, додајте квасац и у чинији помешајте брашно са растопљеним маслацем постављеним у средину на коју се налажу шећер, јаје, млеко, сол и ракија. Тек након што смо све помешали, можемо додати своје воће и припремити мало куглице за кување лежао на плочи рерне прекривеном пергамент папиром на 180 ° 20 минута. Јуха од жижула: значење Одлазак у чорбу од жижуле значи бити врло срећан, претерано срећан. Сензација која је у давним временима повезана са добрим ликером на бази увелих жижула. Чак и пре ове употребе, стабла жижуле у азијским земљама била су изузетно цењена јер се за њих каже да то чине заљубити се у људе, у модернијим временима и они су нашли место у козметици: екстракти жижуле спадају у састојке многих производа за кожу: цмасти против бора или масти за опекотине од сунца. Жижулски бонсаи Могу се набројати и даље 400 сорти жижула у свету а најстарији су кинески, постоје више од 4.000 година. Из подручја у подручје, чак и унутар наше земље, ова биљка мења име, има необичне псеудониме, укључујући зизол, зинзули, сцицуле, гензол, зинзол, сингалу, цициул и зезал. А ту је и бонсаи; врло карактеристично и оригинално, ако желите да експериментишете са овим форматом Гиуггиола на Амазону, наћи ћете паковање од 10 семенки за 7,50 евра.

Subsets and Splits

No community queries yet

The top public SQL queries from the community will appear here once available.