authors listlengths 0 10 | date_download stringlengths 25 25 | date_modify float64 | date_publish stringlengths 19 19 ⌀ | description stringlengths 11 814 ⌀ | filename stringlengths 42 366 | image_url stringlengths 15 211 | language stringclasses 12 values | localpath float64 | title stringlengths 3 193 | title_page float64 | title_rss float64 | source_domain stringclasses 70 values | maintext stringlengths 68 100k ⌀ | url stringlengths 27 256 | fasttext_language stringclasses 1 value | date_publish_final stringclasses 50 values | path stringlengths 76 95 | list_text listlengths 2 3 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
[] | 2018-06-05 14:33:07+00:00 | null | null | Skoro svaki Srbin bi da bude gazda restorana. Ali, pre nego što se odvaži na takav korak i postane vlasnik nekog ugostiteljskog objekta, svoje maštarije pre svega bi trebalo da pretvori u realnost. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5155-ugostiteljstvo-nije-za-slabice.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/6CKGgZAD-720.jpg | sr | null | Ugostiteljstvo nije za slabiće! | null | null | cafebarnetwork.rs | Skoro svaki Srbin bi da bude gazda restorana. Ali, pre nego što se odvaži na takav korak i postane vlasnik nekog ugostiteljskog objekta, svoje maštarije pre svega bi trebalo da pretvori u realnost. Realno, svi bi da imaju restoran iz kog svakog dana izlaze zadovoljnii i nasmejani gosti, ali biti vlasnik restorana je mnogo više od toga.
A kako se postaje vlasnik restorana?
Pre svega, “gazda na kafanu” ne postaje se preko noći.
Ugostiteljstvo je ozbiljan biznis i nije za slabiće!
Ovih 5 stvari je bolje da znate pre nego što postanete vlasnik restorana!
Koncept je ključna stvar
Šta je starije, kokoška ili jaje? Iako se ta debata nikada ne završava, kada je u pitanju ugostiteljstvo, koncept restorana uvek dolazi prvi. Baš kao kad idete na intervju za posao, pre nego što uđete u srž posla i postanete svesni svoje odgovornosti, morate tačno da znate ko ste i gde se. Zastanite i dobro razmislite! Želite da postanete ugostitelj? Neka vam bude na umu da ćete večno biti u tome i pomirite se sa tim. To vam je kao da imate još jednu nogu ili ruku. Razmislite šta ugostiteljstvu nedostaje u vašem gradu, budite prvi u nečemu i ne odustajte od svoje ideje. Dobri i originalni lokali uvek nađu svoje goste!
Pripremite se na vreme da posle ne bi bilo kuku-lele
Ako nas čitate, to verovatno znači da vas ugostiteljstvo bar na neki način interesuje. A još ako ste u biznisu sa HoReCa industrijom, biće vam mnogo lakše. Otvaranje restorana nije baš tako glamurozno kao što izgleda na filmu. Od trenutka kada postanete vlasnik restorana postajete i vlasnik novih obaveza i odgovornosti. Zato je važno da se pre toga dobro pripremite. U protivnom, pogubićete se totalno!
On-line promocija pre otvaranja
Ovih dana svi govore o kul brendovima! Ali, brendiranje nije rezervisano samo za prodavce, već za ljude, omiljena mesta i naravno, restorane. Razmišljate da postanete vlasnik restorana? Istražite prvo šta zanima vaše potencijalne goste i kako je najbolje da se predstavite. Istražite vašu ciljnu grupu i pre otvaranja ih zainteresujte on-line.
Ne zaboravite da “imati restoran” znači “imati biznis”
Ovo je najgori deo za većinu ljudi. Uglavnom se ugostiteljem postaje iz strasti, ljubavi, ponekad iz hira, a u Srbiji, doduše, najčešće zbog “titule” gazde. Ali, iza uspešnog vođenja jednog restorana stoje svakodnevni sati i sati računanja, proste ili proširene matematike, sedenje ispred računara.... Od finansija do postavljanja POS sistema, normativa... A gde je tu osoblje? Sjajan kuvar?
Važno je da hrana bude mnogo dobra!
Ok, ovo zvuči kao normalna i podrazumevajuća stvar, ali hajde da budemo realni. Svi smo jeli lošu hranu u restoranu i nikada se tu više nismo vratili. Vi ne želite da bude takav restoran, zar ne? Ako je koncept restorana vaš CV, neka hrana neka bude vaša lična karta!
Živeli i samo napred! | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5155-ugostiteljstvo-nije-za-slabice | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/85846ca4285bf5ef6d0eb5d35d0ecaa68052a9716d00ce3a00b0dd9513373e4c.json | [
"Skoro svaki Srbin bi da bude gazda restorana. Ali, pre nego što se odvaži na takav korak i postane vlasnik nekog ugostiteljskog objekta, svoje maštarije pre svega bi trebalo da pretvori u realnost. Realno, svi bi da imaju restoran iz kog svakog dana izlaze zadovoljnii i nasmejani gosti, ali biti vlasnik restorana ... |
[] | 2018-06-14 09:01:23+00:00 | null | null | Restoran Miamiam je jedno malo porodično mesto. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5165-miammiam-ima-novi-meni.json | sr | null | Miamiam ima novi meni | null | null | cafebarnetwork.rs | Restoran Miamiam je jedno malo porodično mesto. U njemu je posuđe ručno rađeno, a meni dosta sveden i podložan promenama, u zavisnosti od dostupnosti svežih namirnica. Tim mladih kuvara uz kulinarsku podršku vlasnice Marije kreirao je i svojim gostima nedavno predstavio novi meni.
Neke, dobre i omiljene stvari su tu i dalje, poput karamelizovanih smokvi. Tu je od početka i čorba od sočiva sa kokosovim mlekom, kurkumom i đumbirom, ali joj se nedavno pridružio gaspaćo od jagode i paradajza koji nas je, totalno neočekivano, oborio s nogu. Na prvi pogled nesavršen spoj, posle jednog zalogaja, postaje i više od savršenog.
Novo na novom meniju je i odležali ramstek sa njokama i salsom Verde, dok je ponuda za vegeterijance obogaćena šparglom i Belgrader sirom, uštipcima od povrća sa humusom u koji je dodata borovnica i koji je fenomenalan.
Burgeri su tu, kao i uvek. Doručak se služi ceo dan, a iz ponude se posebno izdvaja Avokado tost. Kako kaže vlasnica Marija, restoran bi bez problema mogli da nazovu Avokado bar budući da na dnevnom nivou prodaju velike količine avokada, naročito već pomenutog tosta.
Za doručak služi se i slatka varijanta tosta sa domaćim puterom od lešnika i voćem.
Za kraj, tu je čili desert koji nas je bukvalno “oduvao”! Iako je nastao slučajno, na meniju je, kaže Marija, namerno. Trenutno je jedan od najprodavanijih slatkiša u restoranu, što ni ne čudi, budući da je savršenog ukusa! | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5165-miammiam-ima-novi-meni | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/1f3e713856c592eff1407f4ddfe31ce4256dafe9076da9f8ed225bf2b002ab0b.json | [
"Restoran Miamiam je jedno malo porodično mesto. U njemu je posuđe ručno rađeno, a meni dosta sveden i podložan promenama, u zavisnosti od dostupnosti svežih namirnica. Tim mladih kuvara uz kulinarsku podršku vlasnice Marije kreirao je i svojim gostima nedavno predstavio novi meni.\nNeke, dobre i omiljene stvari su... | |
[] | 2018-06-11 09:16:02+00:00 | null | null | Život je suviše kratak da bi se preskakala dobra klopa, dobro vino i dobar provod, zar ne? | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5161-nekoliko-lekcija-o-zdravoj-ishrani.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/shutterstock_287917160.jpeg | sr | null | Nekoliko lekcija o zdravoj ishrani | null | null | cafebarnetwork.rs | Život je suviše kratak da bi se preskakala dobra klopa, dobro vino i dobar provod, zar ne?
„Problemi sa hranom” kod ljudi su retko povezani samo sa hranom
Ljudi koje žele da imaju bolji odnos prema hrani, kako bi mogli da imaju bolju kontrolu nad svojim navikama u ishrani, treba da nauče kako da prestanu da jedu kad su siti. Osim toga, moraju da prekinu stalno da drže dijetu, da se oslobode negativnog razmišljanja o hrani i telesnoj težini, ili da nauče kako da slobodnije jedu. Stvar koja se stalno provlačila kroz razgovore sa osobama o njihovim „problemima sa hranom” jeste da je njihovo ponašanje, kakvo god da je, retko povezano samo sa hranom ili čak jedenjem. Ponekad su njihove ideje o hrani i odnos prema njoj razvijeni kao reakcija na neku traumu ili splet okolnosti nad kojim nisu imali kontrolu, što znači da je njihova trenutna borba ukorenjena u nečemu mnogo dubljem. Zato uopšte nije od pomoći (a i prilično je zlobno) reći da ljudi većih dimenzija treba „jednostavno da prestanu da jedu toliko” ili da osobe koje se bore sa poremećajem u ishrani treba „samo da jedu sendvič”. Ništa nije uvredljivije od preteranog pojednostavljenja situacija u kojima se ljudi nalaze, I to na tako neozbiljan način. (Da ne pominjem koliko je problematično pretpostaviti da neko ima „problem” sa hranom, jedenjem ili telesnom težinom samo zbog toga kako njihovo telo izgleda.)
Neko ko je stalno na dijeti, na primer, možda je u veoma ranom uzrastu stavljen na dijetu i naveden da se oseća kao da nije dovoljno dobar ako nije „mršav”, i tako se stvara osnova za komplikovan, često i problematičan, odnos prema jedenju godinama nakon toga. Hrana je samo jedan od načina na koji određeni problem može da se pojavi u nečijem životu.
Važno je šta govorimo deci o njihovom telu – i ne prestaje da bude važno još dugo, dugo.
Mnogo je ljudi koji su stvorili lošu sliku o sebi ili pogrešan odnos prema hrani zato što su im u detinjstvu govorili da su „gojazni” ili su ih na neki drugi način naveli da se osećaju loše zbog svoje telesne težine. Jedan otac je svoju ćerku nazvao „debelom” kad je došla na savetovanje povodom mršavljenja. Htela sam u zemlju da propadnem, a i ona, sigurno. Veoma vodite računa: ako ste u kontaktu sa mladima (ili bilo kim drugim), uzdržite se od primedbi o njihovoj telesnoj težini ili ishrani. Ako morate da kažete nešto o tome šta neka osoba jede, neka to ne bude povezano sa telesnom težinom i učinite to ljubazno, nikako kritikujući, i to samo ako je neophodno. Nikoga nije briga za vaše netražene komentare o njihovom obroku, zato nemojte to da radite. Provela sam stotine sati sa klijentima pokušavajući da im pomognem da uklone štetu od takve vrste primedbi. Obično im preporučim terapeuta da bi radili na tim problemima jer to često prevazilazi moj obim rada.
Moderne dijete dođu i prođu, ali balans ostaje zauvek
Postoje razne dijete za mršavljenje. Priča se da su jaja loša, a zatim da su dobra. Postoji majonez bez masti, čips pečen u rerni, a kažu I da „avokado goji, zato ga treba ograničiti”. Bez obzira na sve, uvek treba imati cilj, a to je balansirana ishrana uz uživanje u hrani i životu.
Nešto poput jajeta ili avokada nikada ne može da bude loše u ishrani, ali smo kulturološki usmereni da stalno utvrđujemo koje su namirnice ili vrste hrane odgovorne za izazivanje „epidemije gojaznosti” i bolesti. Najbolja ishrana podrazumeva nemodifikovanu i neprerađenu hranu i ne previše procesovanih namirnica; jedite kad ste gladni i prestanite kad ste siti, i razvijte zdrav odnos prema hrani. Naravno da je važno pogledati nove preporuke i istraživanja koja se vrše. A nekima od nas će biti bolje ako izmene odnos makro hranljivih materija – više ili manje ugljenih hidrata, više ili manje masti. Ali opšta pouka iz ovoga je da ne možete pogrešiti sa minimalno procesovanom, nemodifikovnom hranom - uz poslastice dodate radi ravnoteže.
Najbolja ishrana je ona u kojoj uživate i koje ćete se pridržavati.
Oduvek su postojale stroge smernice o tome kako zdravi ljudi treba da se hrane - otprilike 60 odsto ugljenih hidrata, 15 odsto proteina i 25 odsto masti. Ali, nisu svi građeni na isti način i da je najbolja ishrana za nekoga ona koje će se pridržavati celog života. Odrekli smo se ishrane sa malo ugljenih hidrata jer je „opasna”. Sada znamo da to verovatno nije tačno, barem za određene delove populacije. Treba da znate jednu stvar: svi smo mi različiti. Pronađite ono što deluje za vas. Nemojte se siliti da jedete na način koji ne može dugo da potraje i u kom ne uživate. | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5161-nekoliko-lekcija-o-zdravoj-ishrani | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/6c9a1e1c495263ba5d07a9771450a0e1a9cf1a8c81a2c74d26502934d7d9f655.json | [
"Život je suviše kratak da bi se preskakala dobra klopa, dobro vino i dobar provod, zar ne?\n„Problemi sa hranom” kod ljudi su retko povezani samo sa hranom\nLjudi koje žele da imaju bolji odnos prema hrani, kako bi mogli da imaju bolju kontrolu nad svojim navikama u ishrani, treba da nauče kako da prestanu da jedu... |
[] | 2018-06-18 09:06:25+00:00 | null | null | Na jednom od najznačajnijih specijalizovanih vinskih takmičenja u Evropi, crveno vino Barovo 2015 osvojilo je najvišu nagradu – platinastu medalju i 97 poena. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5176-decanter-ocenio-tikves-vino-sa-97-bodova.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/Darel Dozef sudija takmienja Decanter.jpg | sr | null | Decanter ocenio Tikveš vino sa 97 bodova | null | null | cafebarnetwork.rs | Na jednom od najznačajnijih specijalizovanih vinskih takmičenja u Evropi, crveno vino Barovo 2015 osvojilo je najvišu nagradu – platinastu medalju i 97 poena. Prema mišljenju renomiranog vinskog kritičara, autora i člana žirija na prestižnom međunarodnom vinskom takmičenju Decanter - Darela Džozefa, platinasta medalja za crveno vino Barovo vinarije Tikveš pobedom na ovogodišnjem takmičenju Decanter u Londonu, predstavlja pravu preporuku koja će značajno povećati prepoznatljivost i reputaciju kvalitetnih regionalnih vina širom sveta.
-Dobijanje platinaste medalje u konkurenciji od gotovo 17.000 vina iz celog sveta predstavlja veliki uspeh, koji naglašava izuzetan kvalitet vina. Procenat vina koji postižu nagrade ovog nivoa je vrlo ograničen, posebno pošto su standardi članova žirija izuzetno strogi i vrlo striktni. Posebno je uzbudljivo videti da su ove godine prepoznatljive osobine i karakteristike Barova - one su mi privukle pažnju i inspirisale da govorim o ovom vinu širom sveta poslednjih nekoliko godina - dobile priznanje i od ostalih sudija ,,Decanter World Wine Awards-a“- kaže Darel Džozef, vinski pisac, sudija i masterclass prezenter specijalista za vina iz jugoistočne Europe.
Prema propozicijama Decanter-a, platinasta medalja dodeljuje se samo vinima - dobitnicima zlatnih medalja, osvajačima više od 95 poena, koje se procenjuju u posebnoj sesiji. Stručni žiri Decanter-a bio je sastavljen od čak 250 vinskih stručnjaka. Crveno vino Barovo iz berbe 2015. dobilo je 97 bodova, što je ovo vrhunsko vino izdvojilo od ostalih ovogodišnjih dobitnika visokih nagrada.
-Zadovoljni smo i ponosni smo na ovaj uspeh. To je rezultat naših ozbiljnih i dugoročnih napora i ulaganja u sve segmente koji garantuju proizvodnju vrhunskih, autentičnih vina. Svesni smo značaja ovako visokih nagrada, koje se posebno cene u svetu vina. Verujem da će nagrada kreirati dodatne mogućnosti za prodaju vina na stranim tržištima, posebno Evrope, i povećati ukupan izvozni potencijal vinske industrije - izjavio je generalni direktor Vinarije Tikveš Radoš Vukićević.
Crveno vino Barovo je kombinacija sorte Vranec i Kratošija. Proizvodi se na strogo kontrolisanim vinogradima koji se nalaze u slabo naseljenoj oblasti u podnožju planine Kožuf. Kompleksan spoj jedinstvenih geografskih i klimatskih karakteristika ovog područja, kao i sastav zemljišta na kojem vino uspeva, poznat kao Terroir, odlična su osnova za proizvodnju vina sa jedinstvenim karakterom.
-Dobitnik platinaste medalje na takmičenju Decanter je ponos kompanije, a posebno enološkog tima, koji tokom cele godine naporno radi, ne samo u vinariji već i u vinogradima u cilju pružanja kvalitetnog grožđa, što je suštinski značajno za proizvodnju premijum vina. Takve nagrade potvrđuju da smo na pravom putu i sigurno nas dodatno motivišu da nastavimo sa usavršavanjem - rekao je glavni enolog vinarije Tikveš Marko Stojaković.
Pored platinaste medalje za crveno vino Barovo, na ovogodišnjem takmičenju Decanter osvojeno je i 12 nagrada za druga Tikveš vina, čime je ukupan broj nagrada na najprestižnijim vinskim takmičenjima u prvoj polovini godine premašio 50 medalja. Pored toga, Tikveš je ojačao reputaciju najpoznatije vinarije u jugoistočnoj Evropi. | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5176-decanter-ocenio-tikves-vino-sa-97-bodova | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/63a7ed6913a2f235da306bcfd7db8d4eb58242939a7a44e60900fe2015fe5072.json | [
"Na jednom od najznačajnijih specijalizovanih vinskih takmičenja u Evropi, crveno vino Barovo 2015 osvojilo je najvišu nagradu – platinastu medalju i 97 poena. Prema mišljenju renomiranog vinskog kritičara, autora i člana žirija na prestižnom međunarodnom vinskom takmičenju Decanter - Darela Džozefa, platinasta med... |
[] | 2018-06-25 08:26:44+00:00 | null | null | U bašti hotela Radisson Blue Old Mill komora italijansko-srpskih privrednika organizovala je letnje druženje članova i prijatelja Komore, i u neformalnoj atmosferi predstavila italijanske brendove, specijalitete, vina, muziku, kulturu i sve ono što Italiju čini tako prepoznatljivom i jedinstvenom. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5183-italijanski-stil-zivota-u-beogradu.json | sr | null | Italijanski stil života u Beogradu | null | null | cafebarnetwork.rs | U bašti hotela Radisson Blue Old Mill komora italijansko-srpskih privrednika organizovala je letnje druženje članova i prijatelja Komore, i u neformalnoj atmosferi predstavila italijanske brendove, specijalitete, vina, muziku, kulturu i sve ono što Italiju čini tako prepoznatljivom i jedinstvenom.
Događaj su zvanično otvorili zamenik ambasadora Italije u Beogradu Serđo Monti, predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika, Đorđo Markeđani kao i generalni sekretar KISP-a Mirjana Kojić, nakon čega su se prisutnima obratili i predstavnici Manfredi food i Fondacije Viminacijum.
Uz najpopularnije italijanske melodije i prelepe snimke italijanskih regija, stvaranju italijanskog duha u Beogradu doprineli su mnogi. FCA Serbia izložio je Fiat 500, Manfredi food pripremao je čuvene arancine, Fondacija Viminacium je sa „rimskim legionarom i 2 rimljanke“ predstavila ovu svojevrsnu kulturno-istorijsku baštinu i najsrećnijem posetiocu dodelila besplatan boravak na ovom lokalitetu, dok je Trattoria Campania na licu mesta pripremala napolitansku picu od posebnog brašna Molino Scoppettuolo. Svoje vrhunske suhomesnate proizvode predstavila je i kompanija Cuore d’Italia, dok je restoran Lorenzo i Kakalamba bio zadužen za pripremu fantastičnih italijanskih poslastica.
Za čuvena italijanska vina pobrinula se kompanija Bianco&Rosso, a po prvi put na našem tržištu predstavljeno je i vino Falanghina.
U susret letu i putovanjima svoje proizvode i usluge predstavili su i DDOR osiguranje-Gruppo UNIPOL, Butan Gas, Glob Metropoliten Tours, DDOR Garant. Diplomacy&Commerce predstavio je svoja izdanja posvećena Italiji i italijanskom poslovnom sektoru u Srbiji, a događaj su podržali i Gordon – Calzedonia Group i MF Investments. Atmosferu je upotpunio i svetski prvak u pravljenju akrobatske pizze Saverio Čampi koji je na oduševljenje prisutnih pokazao svoje neverovatno umeće.
Događaju su prisustvovali predstavnici italijanske i srpske poslovne zajednice, Ambasade Italije, institucija kao i ličnosti iz javnog i kulturnog života. | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5183-italijanski-stil-zivota-u-beogradu | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/bb6e45582c55a892f1b2c254371d49ff1b2a2fbec03301120824ee24c434d953.json | [
"U bašti hotela Radisson Blue Old Mill komora italijansko-srpskih privrednika organizovala je letnje druženje članova i prijatelja Komore, i u neformalnoj atmosferi predstavila italijanske brendove, specijalitete, vina, muziku, kulturu i sve ono što Italiju čini tako prepoznatljivom i jedinstvenom.\nDogađaj su zvan... | |
[] | 2018-06-05 11:13:03+00:00 | null | null | Izbirljiviji su nego što mislite | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5154-7-stvari-koje-ne-znate-o-vrhunskim-kuvarima.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/crazy-young-baker-holding-some-bread-in-the-kitchen_1368-13597.jpg | sr | null | 7 stvari koje ne znate o vrhunskim kuvarima | null | null | cafebarnetwork.rs | Izbirljiviji su nego što mislite
Jetra, morski jež, tofu, patlidžan i ostrige, od svih stvari, na vrhu liste hrane, kuvari ovo najviše mrze. Samo 15 odsto kuvara jede apsolutno sve.
Ali, ne podnose izbirljive goste
Više od 60 odsto kuvara poludi kad im gost vrati jelo. Najgore je kada se foliraju da su alergični na određeni sastojak u jelu ili kada vegeterijanci imaju "svoja pravila" poput "Malo pilećeg bujona je okej".
Kada jedu u drugim restoranima, uvek izbegavaju pastu i piletinu
Zašto, pitate se? Zato što ta jela uglavnom koštaju više nego što vrede, a i najmanje su zanimljiva jela na meniju.
Iako imaju istančan ukus, vole fast-food
Da, vrhunski kuvar će otići u ekskluzivni restoran i platiti jelo 250 evra, jer je znatiželjan i želi da proba nove stvari. Ali, uvek će pre otići na brzu hranu nego u fine-dining restoran!
Bubašvabe u kuhinji su normalna stvar
Više od 75 odsto kuvara redovno viđa bubašvabe u kuhinji. S druge strane, 85 odsto kuvara tvrdi da su im kuhinje besprekorno čiste. Zanimljivo, zar ne?
Mnogo rade za malo para
Rade od 60 do 80 sati dnevno, dok se rad praznicima podrazumeva...
Vegetarijanska jela nisu uvek baš vegetarijanska
Pazite ako ste jedna od onih super-izbirljivih veganskih vrsta - jedan kuvar je rekao da je video "jednog kuvara" kako sipa krv od jagnjeta u vegansku Primaveru. | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5154-7-stvari-koje-ne-znate-o-vrhunskim-kuvarima | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/124e41d04c9dd04aafbd69b84cdcc6466995f2f585d12f5064d6eb5a5428feab.json | [
"Izbirljiviji su nego što mislite\nJetra, morski jež, tofu, patlidžan i ostrige, od svih stvari, na vrhu liste hrane, kuvari ovo najviše mrze. Samo 15 odsto kuvara jede apsolutno sve.\nAli, ne podnose izbirljive goste\nViše od 60 odsto kuvara poludi kad im gost vrati jelo. Najgore je kada se foliraju da su alergičn... |
[] | 2018-06-19 14:09:40+00:00 | null | null | Putovao je po celom svetu i otkrivao dugo čuvane gastronomske tajne. Bio je temperamentan i bez dlake na jeziku. Obožavao je Japan i Vijetnam, a svojim kulinarskim umećem pomerio je granice svetske gastronomije. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5179-ko-je-bio-entoni-bordejn.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/anthoni bourdain.jpg | sr | null | Ko je bio Entoni Bordejn | null | null | cafebarnetwork.rs | Putovao je po celom svetu i otkrivao dugo čuvane gastronomske tajne. Bio je temperamentan i bez dlake na jeziku. Obožavao je Japan i Vijetnam, a svojim kulinarskim umećem pomerio je granice svetske gastronomije. Nervirali su ga vegani, dok je žene koje jedu riblja jaja karakterisao kao neverovatno seksi. Njegova slava mogla je da se meri sa slavom rok zvezda, a vest o njegovoj iznenadnoj smrti ostavila je svet u šoku!
Entoni Bordejn, američki kuvar, pisac i TV lice, oduzeo je sebi život u 61. godini života. Obešenog ga je u hotelskoj sobi u Strazburu u Francuskoj pronašao njegov prijatelj, poznati kuvar Erik Riper. Poslednje dane života proveo je u Francuskoj gde je boravio na snimanju novih epizoda svog serijala Parts Unknown.
Razlog za samoubistvo još uvek nije poznat javnosti, ali se u medijima špekuliše da je život oduzeo zbog ljubavi. Navodno, nekoliko dana pre nego što se obesio, u medijima su objavljene fotografije njegove devojke Asije Argento u zagrljaju drugog muškarca.
Slavni kuvar je u tajnosti kremiran u Francuskoj, a urma sa njegovim pepelom poslata je u Ameriku.
-Njegova ljubav prema avanturama, novim prijateljima, dobroj hrani i pićima, kao i upečatljivim pričama iz celog sveta, činila ga je jedinstvenim publicistom - govorile su njegove kolege sa CNN-a.
Entoni Bordejn rođen je 25. juna 1956. godine u Njuјоrku. Detinjstvo je proveo u Lionu, u Nju Džerziju, i kao veoma mlad zaposlio se kao kuvar. Radio je u mnogim američkim restoranima, a pažnju na sebe skrenuo je prvom knjigom Poverljivo iz kuhinje. Ipak, svetsku slavu je stekao radeći na televiziji, u serijalima Bez rezervacija, Kuvareva turneja, Layover i Parts Unknown.
Entoni se dugo godina borio sa depresijom i zavisnošću od narkotika, a suicidne misli imao je još sa 13 godina. O tome je otvoreno govorio u knjizi Srednje sirovo objavljenoj 2011. godine.
Bio je u braku sa Nensi Patkoski, i tada je, kako je govorio, vodio život bez ikakvog smisla i stalno je razmišljao o samoubistvu. Ubrzo se razveo, i tugu lečio u bordelima. Nakon razvoda, uplovio je u ljubavnu vezu sa italijanskom glumicom Azijpm Arđentom. Pre braka sa Nensi, bio je oženjen Otaviom Busijom sa kojom ima kćerku Arijen.
Iz kakvih je restorana Toni bežao glavom bez obzira?
“Bekstvo” je uglavnom povezivao sa hranom. Najgore na šta gost može da naiđe u jednom restoranu, govorio je Toni, jesu mini burgeri od kobe govedine.
“Ne postoji veći zločin od toga. Ako vidite u restoranu u koji ste ušli na meniju male sendviče od kobeanske govedine, okrenite se i odmah izađite. Jer ste se upravo našli u moru bogatih investitora i ljudi koje ne želite u blizini.”
Drugi sastojak na listi nepoželjnih, jeste ulje od tartufa. Za Bordejna, jestivo je koliko i lubrikant. Bordejna nervira i moderna branch kultura, kada od ostataka od doručka, kako je govorio, pripreme branch i naplate ga dva puta više. | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5179-ko-je-bio-entoni-bordejn | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/0540693f08183a522ae6b0c214bea5daf4354a362d86c3371f8d44fd9b23a079.json | [
"Putovao je po celom svetu i otkrivao dugo čuvane gastronomske tajne. Bio je temperamentan i bez dlake na jeziku. Obožavao je Japan i Vijetnam, a svojim kulinarskim umećem pomerio je granice svetske gastronomije. Nervirali su ga vegani, dok je žene koje jedu riblja jaja karakterisao kao neverovatno seksi. Njegova s... |
[] | 2018-06-05 09:33:27+00:00 | null | null | Svetozar Janevski, predsednik Upravnog odbora vinarije Tikveš proglašen je u Parizu za Personality 2018 Paris. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5153-nagraden-svetozar-janevski.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/Svetozar-Janevski-Predsednik-Upravnog-odbora-Vinarije-Tikve-pozdravni-govor-400x240.jpg | sr | null | Nagrađen Svetozar Janevski | null | null | cafebarnetwork.rs | null | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5153-nagraden-svetozar-janevski | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/0734bd2ca05d0767de0125b504a552cae6cdf5889ede38165a000f474c309665.json | [
"Nagrađen Svetozar Janevski",
"Svetozar Janevski, predsednik Upravnog odbora vinarije Tikveš proglašen je u Parizu za Personality 2018 Paris."
] |
[] | 2018-06-25 14:14:47+00:00 | null | null | Na prestižnom izboru World's 50 Best Restaurants održanom u Bilbau, Masimo Botura proglašen je za najboljeg kuvara na svetu. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5185-masimo-botura-ponovo-najbolji.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Jun_2018/masimo botura.jpg | sr | null | Masimo Botura ponovo najbolji | null | null | cafebarnetwork.rs | Na prestižnom izboru World's 50 Best Restaurants održanom u Bilbau, Masimo Botura proglašen je za najboljeg kuvara na svetu. Njegov restoran, Osteria Francescana ponovo je vratio titulu iz 2016. kada je izabran za najbolji. Na drugom mestu se našao španski restoran El Celler de Can Roca, dok je treće mesto zauzeo Mirazur na jugu Francuske. Prošlogodišnji pobednik, Eleven Madison, ove godine je na četvrtom mestu.
Inače, ceremonija dodele nagrada počela je kada se Vilijam Dru, jedan od čelnika ovog izbora oprostio od Entonija Bordejna. “On je bio agent-provokator koji je celu našu industriju izmenio na bolje i otvorio nepca ljudi širom sveta za nove ukuse”!
10 najboljih restorana na svetu su:
1. Osteria Francescana, Modena, Italija
2. El Celler de Can Roca, Žirona, Španija
3. Mirazur, Menton, Francuska
4. Eleven Madison Park Njujork, SAD
5. Gaggan, Bangkok, Tajland
6. Central, Lima, Peru
7. Maido, Lima, Peru
8. Arpège, Pariz Francuska
9. Mugaritz, San Sebastijan, Španija
10. Asador Etxebarri, Aspe, Španija | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5185-masimo-botura-ponovo-najbolji | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/5eb4415ed89912dd98f02b9c6de6f2654d209566e780552ca4f54c90acd0d4d5.json | [
"Na prestižnom izboru World's 50 Best Restaurants održanom u Bilbau, Masimo Botura proglašen je za najboljeg kuvara na svetu. Njegov restoran, Osteria Francescana ponovo je vratio titulu iz 2016. kada je izabran za najbolji. Na drugom mestu se našao španski restoran El Celler de Can Roca, dok je treće mesto zauzeo ... |
[] | 2018-06-01 09:55:58+00:00 | null | null | Krajem maja, bili smo u MujEn Lux apartmanima na Kopaoniku i uverili se da je ova planina i u proleće podjednako lepa kao i zimi. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5147-kopaonik-na-drugaciji-nacin.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/tytytytyty-1024x597.jpg | sr | null | Kopaonik na drugačiji način | null | null | cafebarnetwork.rs | Krajem maja, bili smo u MujEn Lux apartmanima na Kopaoniku i uverili se da je ova planina i u proleće podjednako lepa kao i zimi. Šarmantna menadžerka hotela Jasmina Pavlović dočekala je ekipu od dvadesetak novinara. Uz tradicionalnu kafu poželela nam je dobrodošlicu, a potom je usledilo upoznavanje sa sadržajima hotela.
Sa nama je putovao kiropraktičar Aleksandar Popović, a deo ekipe bila je i Goca Tržan koja se sa kćerkom Lenom redovno odmara u ovom hotelu. Osim u sadržajima hotela, uživali smo u šetnji i obilasku Nacionalnog parka, dok su popodnevni časovi bili rezervisani za uživanje u wellness&spa zoni.
U večernjim satima uživali smo u tradicionalnim specijalitetima MujEn Lux restorana i uz vina vinarije Kovačević. Detaljan izveštaj sa Kopaonika, čitajte u novom broju CafeBar networka. | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5147-kopaonik-na-drugaciji-nacin | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/ab1b31a67435c0b03d4331a41c1e4ed46712250d4e9c70f743024076d89a764f.json | [
"Krajem maja, bili smo u MujEn Lux apartmanima na Kopaoniku i uverili se da je ova planina i u proleće podjednako lepa kao i zimi. Šarmantna menadžerka hotela Jasmina Pavlović dočekala je ekipu od dvadesetak novinara. Uz tradicionalnu kafu poželela nam je dobrodošlicu, a potom je usledilo upoznavanje sa sadržajima ... |
[] | 2018-06-08 12:03:49+00:00 | null | null | Poznati kuvar Entoni Bordejn pronađen je mrtav u 61. godini života u hotelskoj sobi u Francuskoj. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5158-obesio-se-entoni-bordejn.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/104341589-GettyImages-620646350.1910x1000.jpg | sr | null | Obesio se Entoni Bordejn! | null | null | cafebarnetwork.rs | Poznati kuvar Entoni Bordejn pronađen je mrtav u 61. godini života u hotelskoj sobi u Francuskoj.
Beživotno telo pronašao je njegov prijatelj.
Slavni kuvar je baš nedavno na veoma oštar način objasnio iz kakvih restorana beži glavom bez obzira. “Bekstvo” je, povezano uglavnom sa hranom. Prvo, navodi Bordejn, najgore na šta gost može da naiđe u jednom restoranu jesu mini burgeri od kobe govedine.
“Ne postoji veći zločin od toga. Ako vidite u restoranu u koji ste ušli na meniju male sendviče od kobeanske govedine, okrenite se i odmah izađite. Jer ste se upravo našli u moru bogatih investitora i ljudi koje ne želite u blizini.”
Drugi sastojak na listi nepoželjnih, jeste ulje od tartufa. Za Bordejna, jestivo je koliko i lubrikant. Bordejna nervira i moderna branch kultura, kada od ostataka od doručka, kako kaže, pripreme branch i naplate ga dva puta više. | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5158-obesio-se-entoni-bordejn | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/48c636ab03cef1f61d2b7f6168d6f88c8c6452ac27b51f0959a9f27ea929787d.json | [
"Poznati kuvar Entoni Bordejn pronađen je mrtav u 61. godini života u hotelskoj sobi u Francuskoj.\nBeživotno telo pronašao je njegov prijatelj.\nSlavni kuvar je baš nedavno na veoma oštar način objasnio iz kakvih restorana beži glavom bez obzira. “Bekstvo” je, povezano uglavnom sa hranom. Prvo, navodi Bordejn, naj... |
[] | 2018-06-15 09:22:07+00:00 | null | null | Restoran Miamiam je jedno malo porodično mesto... | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5171-miamiam-novi-meni.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Jun_2018/miam-miam-9.jpg | sr | null | Miamiam ima novi meni | null | null | cafebarnetwork.rs | Restoran Miamiam je jedno malo porodično mesto. U njemu je posuđe ručno rađeno, a meni dosta sveden i podložan promenama, u zavisnosti od dostupnosti svežih namirnica. Tim mladih kuvara uz kulinarsku podršku vlasnice Marije kreirao je i svojim gostima nedavno predstavio novi meni.
Neke, dobre i omiljene stvari su tu i dalje, poput karamelizovanih smokvi. Tu je od početka i čorba od sočiva sa kokosovim mlekom, kurkumom i đumbirom, ali joj se nedavno pridružio gaspaćo od jagode i paradajza koji nas je, totalno neočekivano, oborio s nogu. Na prvi pogled nesavršen spoj, posle jednog zalogaja, postaje i više od savršenog.
Novo na novom meniju je i odležali ramstek sa njokama i salsom Verde, dok je ponuda za vegeterijance obogaćena šparglom i Belgrader sirom, uštipcima od povrća sa humusom u koji je dodata borovnica i koji je fenomenalan.
Burgeri su tu, kao i uvek. Doručak se služi ceo dan, a iz ponude se posebno izdvaja Avokado tost. Kako kaže vlasnica Marija, restoran bi bez problema mogli da nazovu Avokado bar budući da na dnevnom nivou prodaju velike količine avokada, naročito već pomenutog tosta.
Za doručak služi se i slatka varijanta tosta sa domaćim puterom od lešnika i voćem.
Za kraj, tu je čili desert koji nas je bukvalno “oduvao”! Iako je nastao slučajno, na meniju je, kaže Marija, namerno. Trenutno je jedan od najprodavanijih slatkiša u restoranu, što ni ne čudi, budući da je savršenog ukusa! | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5171-miamiam-novi-meni | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/4a7221fb741bbd6175e645cf01ddc778850e072af327a3401047a54ddb5e1a49.json | [
"Restoran Miamiam je jedno malo porodično mesto. U njemu je posuđe ručno rađeno, a meni dosta sveden i podložan promenama, u zavisnosti od dostupnosti svežih namirnica. Tim mladih kuvara uz kulinarsku podršku vlasnice Marije kreirao je i svojim gostima nedavno predstavio novi meni.\nNeke, dobre i omiljene stvari su... |
[] | 2018-06-14 15:06:23+00:00 | null | null | Restoran Miamiam je jedno malo porodično mesto. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5171-miammiam-ima-novi-meni-4.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/miam miam-9.jpg | sr | null | Miamiam ima novi meni | null | null | cafebarnetwork.rs | Restoran Miamiam je jedno malo porodično mesto. U njemu je posuđe ručno rađeno, a meni dosta sveden i podložan promenama, u zavisnosti od dostupnosti svežih namirnica. Tim mladih kuvara uz kulinarsku podršku vlasnice Marije kreirao je i svojim gostima nedavno predstavio novi meni.
Neke, dobre i omiljene stvari su tu i dalje, poput karamelizovanih smokvi. Tu je od početka i čorba od sočiva sa kokosovim mlekom, kurkumom i đumbirom, ali joj se nedavno pridružio gaspaćo od jagode i paradajza koji nas je, totalno neočekivano, oborio s nogu. Na prvi pogled nesavršen spoj, posle jednog zalogaja, postaje i više od savršenog.
Novo na novom meniju je i odležali ramstek sa njokama i salsom Verde, dok je ponuda za vegeterijance obogaćena šparglom i Belgrader sirom, uštipcima od povrća sa humusom u koji je dodata borovnica i koji je fenomenalan.
Burgeri su tu, kao i uvek. Doručak se služi ceo dan, a iz ponude se posebno izdvaja Avokado tost. Kako kaže vlasnica Marija, restoran bi bez problema mogli da nazovu Avokado bar budući da na dnevnom nivou prodaju velike količine avokada, naročito već pomenutog tosta.
Za doručak služi se i slatka varijanta tosta sa domaćim puterom od lešnika i voćem.
Za kraj, tu je čili desert koji nas je bukvalno “oduvao”! Iako je nastao slučajno, na meniju je, kaže Marija, namerno. Trenutno je jedan od najprodavanijih slatkiša u restoranu, što ni ne čudi, budući da je savršenog ukusa! | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5171-miammiam-ima-novi-meni-4 | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/161168eb6694e736efed3124a1c9fae6e19e0bc5e937f9369181dc9d90bd9665.json | [
"Restoran Miamiam je jedno malo porodično mesto. U njemu je posuđe ručno rađeno, a meni dosta sveden i podložan promenama, u zavisnosti od dostupnosti svežih namirnica. Tim mladih kuvara uz kulinarsku podršku vlasnice Marije kreirao je i svojim gostima nedavno predstavio novi meni.\nNeke, dobre i omiljene stvari su... |
[] | 2018-06-11 09:09:37+00:00 | null | null | Godine 2014, Zvonko Bogdan poželeo je da jedno njegovo vino posveti ljudima koji su kako kaže „ceo život proveli na bini, pola metra iza njega.” | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5159-8-tamburasa-od-bronze-u-vinariji-zvonko-bogdan.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/DV779273.jpg | sr | null | 8 tamburaša od bronze dočekuju goste u vinariji Zvonko Bogdan | null | null | cafebarnetwork.rs | Godine 2014, Zvonko Bogdan poželeo je da jedno njegovo vino posveti ljudima koji su kako kaže „ceo život proveli na bini, pola metra iza njega.” Nedavno je ova sjajna priča o tamburašima dobila nastavak. Na prigodnoj svečanosti, u prelepom ambijentu Vinarije Zvonko Bogdan postavljene su spomen-statue kultnih 8 tamburaša Janike Balaža, izrađene u bronzi u prirodnoj veličini, a uradio ih je vajar Franjo Mačković. U stvaranju spomen skulptura pored vajara Franje Mačkovića učestvovali su i livac IgorKulčar, Marinko Piuković, stručni saradnik i Zvonko Bogdan.
- Ovi ljudi su obeležili jedno vreme i udarili pečat, dali standard sviranja na tamburi i pamtiću ih dok sam živ. Čiča Sladić je bio rodom iz Bečeja i bio je najveći i najprivrženiji Janikin saradnik, a bez njegove svirka orkestar ne bi tako zvučao. Bocan je jedini živi član koji i danas svira čelo i on je najbolji čelista koji se pojavio. Majstor na kontri, rođen u Čonoplji, bio je neodvojivi član orkestra – Pišta Kormanjoš. On i ostali dali su boju tamburi koja je bila prijemčiva i privlačila sve ostale orkestre tamburaških instrumenata. Steva Nikolić iz Silbaša je bio najšarmantniji član i njemu sam posvetio svoje stihove, i bio je jedan od onih koji, kako bi moj profesor rekao, nije ni znao koliko je muzikalan. Glavni vokalni solista bio je Ivo Nikolić i njegov glas je u mnogim serijama i filmovima. Joška Kovač je pevao i prvi i drugi glas. Temelj sviranja na bas primu udario je čika Josip Famili. Po rečima Pere Tumbasa, on je bio njegov najbolji učenik * rekao je Zvonko Bogdan.
Pokušavajući da sakrije suze, Zvonko Bogdan emotivno je govorio i o Janiki Balažu.
- Ako bi hteli da u jednoj rečenici kažemo nešto o njemu, to je da su svi muzičari imali veliko poštovanje i strahopoštovanje prema njemu. Janika Balaž je kao učenik na violini, preuzeo tamburu i okupio ovaj mali orkestar. On je jedna zvezda koja ne gubi sjaj i bio je i ostaće sinonim za svu tamburašku muziku jednog vremena koje je prošlo.
Uz Zvonka Bogdana na svečanosti bila je i njegova ćerka Evelina sa decom, a upravo je Zvonkov unuk i otkrio skulpturu posvećenu ovom slavnom umetniku. | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5159-8-tamburasa-od-bronze-u-vinariji-zvonko-bogdan | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/ca9889761041b7e2d92193e2fa4f1c04ed5710b7ed8fecbd7cd37e808f47165d.json | [
"Godine 2014, Zvonko Bogdan poželeo je da jedno njegovo vino posveti ljudima koji su kako kaže „ceo život proveli na bini, pola metra iza njega.” Nedavno je ova sjajna priča o tamburašima dobila nastavak. Na prigodnoj svečanosti, u prelepom ambijentu Vinarije Zvonko Bogdan postavljene su spomen-statue kultnih 8 tam... |
[] | 2018-06-11 12:23:10+00:00 | null | null | Ovog vikenda je Hrvatska gospodorska komora (HGK) u konobi Tata Mata u Beogradu predstavila svoja vina. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5162-kusali-smo-vina-iz-hrvatske-i-jeli-jela-iz-dalmacije.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/pic16.jpg | sr | null | Kušali smo vina iz Hrvatske... | null | null | cafebarnetwork.rs | Skoro svaki Srbin bi da bude gazda restorana. Ali, pre nego što se odvaži na takav korak i postane vlasnik nekog ugostiteljskog objekta, svoje maštarije pre svega bi trebalo da pretvori u realnost. | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5162-kusali-smo-vina-iz-hrvatske-i-jeli-jela-iz-dalmacije | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/f38b125b1726dccfbbbb58f8b4c01f988d9777907c1e2bb2176a7d740f64e65a.json | [
"Skoro svaki Srbin bi da bude gazda restorana. Ali, pre nego što se odvaži na takav korak i postane vlasnik nekog ugostiteljskog objekta, svoje maštarije pre svega bi trebalo da pretvori u realnost.",
"Kušali smo vina iz Hrvatske...",
"Ovog vikenda je Hrvatska gospodorska komora (HGK) u konobi Tata Mata u Beogr... |
[] | 2018-06-06 08:57:51+00:00 | null | null | Vina Vinarije Tikveš i butik vinarije Domaine Lepovo osvojila su dva nova zlata i šest srebrnih medalja na svetski poznatim takmičenjima u Belgiji i Francuskoj. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5156-dva-zlata-za-vina-tikves-i-domaine-lepovo.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/Nagrade i Medalje Concurs Mondial de Bruxelles 2018.jpg | sr | null | Dva zlata za vina Tikveš i Domaine Lepovo | null | null | cafebarnetwork.rs | null | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5156-dva-zlata-za-vina-tikves-i-domaine-lepovo | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/646528ffe07d3c152f628ae59d2b563a364d7bc61ab505e6036816bdcfd00cbb.json | [
"Dva zlata za vina Tikveš i Domaine Lepovo",
"Vina Vinarije Tikveš i butik vinarije Domaine Lepovo osvojila su dva nova zlata i šest srebrnih medalja na svetski poznatim takmičenjima u Belgiji i Francuskoj."
] |
[] | 2018-06-14 13:33:23+00:00 | null | null | Restoran Miamiam je jedno malo porodično mesto. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5169-miammiam-ima-novi-meni-2.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/miam miam-9.jpg | sr | null | Miamiam ima novi meni | null | null | cafebarnetwork.rs | Restoran Miamiam je jedno malo porodično mesto. U njemu je posuđe ručno rađeno, a meni dosta sveden i podložan promenama, u zavisnosti od dostupnosti svežih namirnica. Tim mladih kuvara uz kulinarsku podršku vlasnice Marije kreirao je i svojim gostima nedavno predstavio novi meni.
Neke, dobre i omiljene stvari su tu i dalje, poput karamelizovanih smokvi. Tu je od početka i čorba od sočiva sa kokosovim mlekom, kurkumom i đumbirom, ali joj se nedavno pridružio gaspaćo od jagode i paradajza koji nas je, totalno neočekivano, oborio s nogu. Na prvi pogled nesavršen spoj, posle jednog zalogaja, postaje i više od savršenog.
Novo na novom meniju je i odležali ramstek sa njokama i salsom Verde, dok je ponuda za vegeterijance obogaćena šparglom i Belgrader sirom, uštipcima od povrća sa humusom u koji je dodata borovnica i koji je fenomenalan.
Burgeri su tu, kao i uvek. Doručak se služi ceo dan, a iz ponude se posebno izdvaja Avokado tost. Kako kaže vlasnica Marija, restoran bi bez problema mogli da nazovu Avokado bar budući da na dnevnom nivou prodaju velike količine avokada, naročito već pomenutog tosta.
Za doručak služi se i slatka varijanta tosta sa domaćim puterom od lešnika i voćem.
Za kraj, tu je čili desert koji nas je bukvalno “oduvao”! Iako je nastao slučajno, na meniju je, kaže Marija, namerno. Trenutno je jedan od najprodavanijih slatkiša u restoranu, što ni ne čudi, budući da je savršenog ukusa! | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5169-miammiam-ima-novi-meni-2 | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/be7baa6193a76b46cd1b76b6b60926d3183735c165a0963a8297ab7b1ae6d62c.json | [
"Restoran Miamiam je jedno malo porodično mesto. U njemu je posuđe ručno rađeno, a meni dosta sveden i podložan promenama, u zavisnosti od dostupnosti svežih namirnica. Tim mladih kuvara uz kulinarsku podršku vlasnice Marije kreirao je i svojim gostima nedavno predstavio novi meni.\nNeke, dobre i omiljene stvari su... |
[] | 2018-06-04 13:37:21+00:00 | null | null | Prvi Starbucks lokal biće otvoren u toku ove godine u Beogradu. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5151-starbucks-dolazi-u-srbiju.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/Starbucks logo.jpg | sr | null | Starbucks dolazi u Srbiju | null | null | cafebarnetwork.rs | Prvi Starbucks lokal biće otvoren u toku ove godine u Beogradu.
AmRest je vodeći operater Starbucks kafea u regionu centralne Evrope, a Srbija predstavlja najnovije tržište na kome ova kompanija otvara prvi lokal Starbucks. AmRest je 2016. otvorio prvi Starbucks kafe u Slovačkoj, a sada upravlja sa četiri kafea u Bratislavi.
-Veoma nam je drago što smo kroz otvaranje svog prvog lokala u Beogradu u stanju da gostima u Srbiji ponudimo jedinstveno Starbucks iskustvo. Ova zemlja ima bogatu kulturu kafe i unapred se radujemo što postajemo njen deo, te što ćemo posetiocima pružiti mesto gde će moći da uživaju u kvalitetnoj kafi i otkriju našu strast. - Adam Mularuk, predsednik za Starbucks u kompaniji AmRest
Brend Starbucks je deo portfolija AmRest od 2008. godine, kada je prvi lokal otvoren u Pragu. Ova kompanija trenutno vodi preko 300 Starbucks kafea u sedam zemalja – Poljskoj, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Samim tim, AmRest je dobro pozicioniran da uloži svoju stručnost i iskustvo u otvaranje prvog ovakvog lokala u Srbiji.
AmRest Holdings SE („AmRest“) (Varšavska berza: EAT), najveći operater restorana u centralnoj Evropi kotiran na berzi, najavio je da planira da otvori Starbucks lokale (NASDAQ: SBUX) u Srbiji. | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5151-starbucks-dolazi-u-srbiju | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/594dc70daff54bca3fb718dc5931b5832ce17a834ea810fd0dfd2b2964382cff.json | [
"Prvi Starbucks lokal biće otvoren u toku ove godine u Beogradu.\nAmRest je vodeći operater Starbucks kafea u regionu centralne Evrope, a Srbija predstavlja najnovije tržište na kome ova kompanija otvara prvi lokal Starbucks. AmRest je 2016. otvorio prvi Starbucks kafe u Slovačkoj, a sada upravlja sa četiri kafea u... |
[] | 2018-06-22 08:40:29+00:00 | null | null | Pred leto ugostitelji su promovisali nove menije i kao po pravilu glavna zvezda bio je ječam. Sada se umesto pirinča i doskoro omiljene kinoe služi to super zdravo zrnevlje. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5181-njegovo-velicanstvo-jecam.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/barley-salad-herbs-mld108276_vert.jpg | sr | null | Njegovo veličanstvo ječam | null | null | cafebarnetwork.rs | Pred leto ugostitelji su promovisali nove menije i kao po pravilu glavna zvezda bio je ječam. Sada se umesto pirinča i doskoro omiljene kinoe služi to super zdravo zrnevlje.
Inače, ječam je žitarica koja se milenijumima gaji na našem podneblju.
Ta žitarica najčešće se sprema u vidu italijanskog jela orzotto, tj. rižota od ječma. Kao što obično biva, zaboravili smo (ili nas niko nije naučio) da su naši preci, Stari Sloveni, vekovima koristili tu žitaricu u ishrani ljudi i stoke.
Da se podsetimo
Stari Sloveni su svoj hleb pravili od sumješice i suražice – mešavine pšenice, ječma i raži. Jedno od najpopularnijih jela od ječma u minulim vekovima bio je ćešket (ili ćeškek, ćeške i keške), koji se najčeše pravio zimi, za Božić. Za pripremu tog jela potrebno je i meso, koje se kuva s ječmom sve dok se potpuno ne raskuva i ne sjedini sa žitaricom.
Ječam je veoma popularan i u svetu, pre svega zato što omogućava nebrojeno mnogo kulinarskih kombinacija. Osim za jela s različitim vrstama mesa, pogodan je i za ona koja se prave samo od povrća. Naime, ječam s povrćem veoma se lako priprema. Potrebno je samo geršlu, ili oljušteno zrno ječma, očistiti, oprati i kuvati u petostrukoj zapremini vode. Kada je napola kuvan, dodati isečenu šargarepu, bundevu, kupus i jabuku. Dopuniti toplom vodom, u zavisnosti od željene gustine, i nastaviti kuvanje. Inače, to je još jedno jelo koje su Stari Sloveni često pripremali.
Zdravo da zdravije ne može biti
Ječam je veoma bogat mineralima poput fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, sumpora, mangana, bakra, cinka, fluora, joda, gvožđa, kobalta. Može da reguliše nivo šećera u krvi, a mnoge studije pokazale su i da snižava nivo holesterola u krvi.
Nezamenljiv i u modernoj kuhinji
Osim u tradicionalnoj kuhinji, u varivima i hlebu, ječam se koristi i u modernom kulinarstvu, u salatama, pudinzima s dodatkom rabarbare i kandiranog đumbira. Neretko se od ječma pravi i pilav, čorba (s jogurtom), već pomenuti rižoto, ali i poslastice poput sladoleda.
Da li ste znali? | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5181-njegovo-velicanstvo-jecam | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/ec240a4606dbfc59f646ae81c3fa759cd4996f2c8828a6035ba46b0a62fb8f06.json | [
"Pred leto ugostitelji su promovisali nove menije i kao po pravilu glavna zvezda bio je ječam. Sada se umesto pirinča i doskoro omiljene kinoe služi to super zdravo zrnevlje.\nInače, ječam je žitarica koja se milenijumima gaji na našem podneblju.\nTa žitarica najčešće se sprema u vidu italijanskog jela orzotto, tj.... |
[] | 2018-06-14 09:01:30+00:00 | null | null | Senica se nalazi u krugu vinarije Mačkov podrum. Domaćinska, opuštena atmosfera i karirani stolnjaci su lajt-motiv ovog objekta | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5166-sremacki-domaci-specijaliteti.json | sr | null | Sremački domaći specijaliteti | null | null | cafebarnetwork.rs | Senica se nalazi u krugu vinarije Mačkov podrum. Domaćinska, opuštena atmosfera i karirani stolnjaci su lajt-motiv ovog objekta koji je izgrađen u stilu fruškogorskih senica i vinarskih kačara. Idealno je mesto za predah i degustaciju i zakusku, ili za nezaboravne ručkove ili večere uz tamburaše, u grupama, uz najavu.
Svi gosti mogu da uživaju u degustaciji vina i u hladnoj zakusci sa sremačkim domaćim specijalitetima. U ponudi su i kuvana jela, uz neophodnu najavu i rezervaciju za grupe od 10 i više, poput tradicionalnog pudarskog paprikaša, ili sremskog ćevapa. Zaštitni znak vinarije je domaća portugizer pita (pravi se sa bobicama grožđa portugizera). Glavno piće su vina iz asortimana Mačkovog podruma, a za decu domaći sok od grožđa. Od alkoholnih pića gostima je takođe na raspolaganju i domaća loza, a kad je potrebno razbuđivanje pred polazak, kuva se prava domaća kafa.
Svi zainteresanivani gosti imaju mogućnost i da obiđu samu vinariju i da iz prve ruke čuju interesantne priče o tome kako se pravi vino, kao i o samom Sremu, Irigu, i porodici Mačkovih, po čijem je nadimku vinarija i dobila ime.
Postoji mogućnost i obilaska vinograda, kada vremenske prilike to dozvoljavaju, a vožnja u traktorskim prikolicama do poteza Budakovac gde se sa Mačkovog Vidikovca pruža najlepši pogled na Srem definitivno svima ostaje u sećanju! | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5166-sremacki-domaci-specijaliteti | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/91fb657ac0b6ab02138143b47119e28eaa28378885e2109b926c9e89693a28a4.json | [
"Senica se nalazi u krugu vinarije Mačkov podrum. Domaćinska, opuštena atmosfera i karirani stolnjaci su lajt-motiv ovog objekta koji je izgrađen u stilu fruškogorskih senica i vinarskih kačara. Idealno je mesto za predah i degustaciju i zakusku, ili za nezaboravne ručkove ili večere uz tamburaše, u grupama, uz naj... | |
[] | 2018-06-22 13:11:04+00:00 | null | null | Uz Mama Shelter hotel u Beogradu, na ovoj prestižnoj listi našli su se i hoteli: QT Melburn, HGU Njujork, The Silo Kejptaun, Aria Hotel Budimpešta, San Francisko Proper Hotel, The Winery Hotel Švedska, The Setai Tel Aviv, Andaz Singapur i Dream Holivud. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5182-mama-shelter-na-listi-najboljih-na-svetu.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Jun_2018/Mama-Shelter-Belgrade-05-18_257.jpg | sr | null | Mama Shelter na listi najboljih hotela | null | null | cafebarnetwork.rs | Časopis Forbes proglasio je Mama Shelter Hotel u Beogradu jednim od 10 najboljih novih hotela sa terasom na krovu! Rame uz rame sa Njujorkom, Singapurom i Holivudom, i Beograd pd sada, može da se ponosi jednim od 10 najboljih novih hotela na svetu sa terasom na krovu! Smešten u najpoznatijoj ulici u gradu, Knez Mihailovoj, Mama Shelter Beograd poseduje neverovatnu terasu koja se prostire na 500 kvadratnih metara i sa nje se pruža jedan od najlepših pogleda na grad.
Uz Mama Shelter Hotel u Beogradu, na ovoj prestižnoj listi našli su se i hoteli: QT Melburn, HGU Njujork, The Silo Kejptaun, Aria Hotel Budimpešta, San Francisko Proper Hotel, The Winery Hotel Švedska, The Setai Tel Aviv, Andaz Singapur i Dream Holivud.
“Otvaranjem ovog hotela u martu, pariski Mama Shelter preneo je šik svog brenda na Istočnu Evropu. Nalazi se u glavnoj pešačkojzoni grada i na krovu ima terasu koja se prostire na 500m2, sa stolovima za stoni fudbal i stoni tenis i izuzetnim pogledom na citadele i betonske kule Beograda. Žive svirke i di–džejevi su tu da ulepšaju večeri muzikom.” - piše Forbs. | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5182-mama-shelter-na-listi-najboljih-na-svetu | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/af87b7a50a8ff61f10baa1e09b7bb174a9da4982f87c77eda858cabc78feca79.json | [
"Časopis Forbes proglasio je Mama Shelter Hotel u Beogradu jednim od 10 najboljih novih hotela sa terasom na krovu! Rame uz rame sa Njujorkom, Singapurom i Holivudom, i Beograd pd sada, može da se ponosi jednim od 10 najboljih novih hotela na svetu sa terasom na krovu! Smešten u najpoznatijoj ulici u gradu, Knez Mi... |
[] | 2018-06-14 09:01:26+00:00 | null | null | U saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kompanija Pernod Ricard organizovala je akciju „Spasimo beogradske vrapce“. | http%3A%2F%2Fcafebarnetwork.rs%2Fhrana-i-pice%2Fhrana-vesti%2F5167-pernod-ricard-u-akciji-spasavanja-vrabaca.json | http://cafebarnetwork.rs/images/Maj_2018/Zaposleni kompanije Pernod Ricard.JPG | sr | null | Pernod Ricard u akciji spasavanja vrabaca! | null | null | cafebarnetwork.rs | Kompanija Pernod Ricard, već osam godina, na globalnom nivou sprovodi inicijativu "Dan odgovornosti", organizujujući društveno odgovorne aktivnosti, kada se 18.500 zaposlenih širom sveta angažuje u zemljama u kojima kompanija posluje. U saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kompanija Pernod Ricard organizovala je akciju „Spasimo beogradske vrapce“.
- Ponosna sam što kompanija Pernod Ricard odgovorno ulaže u zajednicu u kojoj posluje, a ove godine, želeli smo da skrenemo pažnju javnosti na značaj očuvanja vrabaca. Svi zaposleni su učestvovali u izradi i postavljanju kućica za vrapce sa hranilicama na izabranim lokacijama, kako bi im pomogli opstanak u gradu čiji su simbol - izjavila je Ana Zlatanović, brand menadžerka i liderka održivosti i odgovornosti u kompaniji Pernod Ricard Srbija.
- Ovakvim odnosom prema društvu i lokalnoj zajednici Pernod Ricard je još jednom pokazao da svaki tržišni lider i svaka velika kompanija svojim aktivnostima daje primer ostalima kako uzajamna saradnja sa lokalnom zajednicom koristi svima, a najviše građanima koji treba da osete benefite bilo koje društveno odgovorne aktivnosti.
- U Srbiji se gnezdi između 1.300.000-1.900.000 parova vrabaca pokućara, čija populacija već nekoliko decenija opada. Kao i u svim svetskim metropolama, i u Beogradu, razlog za smanjenje brojnosti vrabaca leži u promenama u staništu. Promena stila gradnje objekata, smanjenje broja domaćih životinja, čiju su hranu koristili vrapci, zagađenje, takmičenje sa gradskim golubovima su samo neki od razloga za pad brojnosti ove vrste. Raduju nas aktivnosti kompanija kao što je Pernod Ricard koja je prepoznala značaj očuvanja vrabaca, simbola Beograda i naših prvih komšija i podržala akciju njihove zaštite - rekao je Slobodan Knežević, predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Kompanija Pernod Ricard, daje višegodišnji doprinos društvu kroz razne akcije vezane za društveno odgovorno poslovanje, koje planira da nastavi da realizuje i u budućnosti. | http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/hrana-vesti/5167-pernod-ricard-u-akciji-spasavanja-vrabaca | sr | 2018-06-01 | cafebarnetwork.rs/b596aa01006501d8a604f7d6ca67b14e068219cff4bfdc01c113fdb3f2063169.json | [
"Kompanija Pernod Ricard, već osam godina, na globalnom nivou sprovodi inicijativu \"Dan odgovornosti\", organizujujući društveno odgovorne aktivnosti, kada se 18.500 zaposlenih širom sveta angažuje u zemljama u kojima kompanija posluje. U saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kompanija Pernod... |
[
"T. C."
] | 2018-06-01 10:17:58+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fvijesti%2Fregija%2F318478-advokati-iz-srbije-hrvatsku-prijaviti-vijecu-sigurnosti-un-a-zbog-otimanja-imovine.html.json | http://www.24sata.info/files/jadran_jahta_894667817.jpg | sr | null | Advokati iz Srbije: Hrvatsku prijaviti Vijeću sigurnosti UN-a zbog otimanja imovine | null | null | www.24sata.info | Kompanije iz Srbije imaju nekretnine na najatraktivnijim lokacijama u Hrvatskoj, ali ne mogu im prići. Zašto?
Foto: 24sata.info
Da li zato što još traje nezvanični moratorijum na rasprave o temama iz prošlosti između Srbije i Hrvatske, koji je početkom godine uoči posete Zagrebu predložio predsednik Srbije Aleksandar Vučić ili zbog okupiranosti drugim temama, tek usvajanje Zakona o upravljanju državnom imovinom u hrvatskom Saboru, u Srbiji je prošlo nekako dosta tiho, gotovo „ispod radara“, bar što se tiče reakcija državnih zvaničnika.
Iako je reč o zakonu koji Hrvatskoj praktično omogućava da imovinu firmi i građana drugih bivših jugoslovenskih država, a pre svega Srbije i Bosne i Hercegovine, ne vraća onima koji na nju polažu pravo još decenijama (budući da novi zakon predviđa da se ta imovina može dati u zakup trećim licima na maksimum 30 godina), zvanični Beograd još nije izašao sa konkretnim planom šta namerava da preduzme kako bi se problem rešio.
Jedino što se moglo čuti po tom pitanju je izjava generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljka Odalovića, koji je kratko rekao da nadležna ministarstva spremaju odgovor koji će uputiti Ujedinjenim nacijama.
O toj temi, u Srbiji najviše govore pojedini advokati koji zastupaju firme iz Srbije pred sudovima u Hrvatskoj ili pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Jedan od njih, Zoran Ristić, inicijator je osnivanja Udruženja Oduzeta imovina, koje okuplja preduzeća iz Srbije i Bosne i Hercegovine sa imovinom u Hrvatskoj, koja vode sudske sporove za povraćaj te imovine. Za sada, bez uspeha.
Kupac odmarališta tužen što ga je koristio
„Pred hrvatskim sudovima trenutno je oko 180 slučajeva koji se odnose na povraćaj imovine firmi iz Srbije. U višegodišnjim sporovima, hrvatski sudovi uglavnom nisu dali za pravo onima koji su tužili državu i tražili povraćaj imovine“, kaže za Al Jazeeru advokat Ristić.
„Obrazloženje zakona je licemerno. Kažu da su takav zakon doneli da ta imovina ne bi dalje propadala. Pa, naravno da propada, kad vlasnici ne mogu da se brinu o njoj niti da je prodaju nekom ko bi to činio“, dodaje Ristić.
„Imam klijente, koji su kupili imovinu firmi iz Srbije. Fantastičnu imovinu. Recimo, jedan čovek iz BiH koji je kupio odmaralište od Robnih kuća Beograd na Makarskoj rivijeri. Platio ga je milion evra, ušao u posed i uložio još dva miliona. Sad su mu to oduzeli i hoće da daju na javnoj licitaciji nekom trećem. Još ga tuže što je to koristio četiri godine i traže odštetu“, navodi Ristić.
„Ili, recimo, primer Jugobanke, koja je imala odmaralište u Dubrovniku. Fenomenalna zgrada pod zaštitom države, građena u venecijanskom stilu. I ona je prodata, ali žena koja je kupila ne može da uđe u posed“, priča Ristić.
Među preduzećima koja od Hrvatske potražuju imovinu, uglavnom odmarališta na Jadranskoj obali, poslovne prostore i stanove na atraktivnim lokacijama, su i neke od najpoznatijih kompanija iz nekadašnje zajedničke države, od kojih neke i danas posluju. To su Genex, Simpo iz Vranja, Metalac iz Gornjeg Milanovca, Tigar iz Pirota, pančevačka Utva, Duvanska industrija iz Vranja, danas u vlasništvu Philip Morisa, Beočinska cementara, čiji je vlasnik sada francuski Lafarge, Naftna industrija Srbije, u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma, Carnex iz Vrbasa i mnoge druge.
Ostali i bez imovine i bez obeštećenja
Neki od tih slučajeva su stigli i do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, ali ni tu nije zabeležen neki veći uspeh.
„Sud u Strazburu je početkom godine doneo odluku, ali ne i presudu, što nije isto, da je tužba Mladost turista neprihvatljiva, uz obrazloženje da je neophodno sačiniti bilateralni sporazum između Srbije i Hrvatske, kao i da je Hrvatska ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima 1997. godine, a imovinu je oduzela 1992. godine. To je besmisleno. Nije neophodan bilateralni sporazum, jer sporazum o sukcesiji, koji su u Beču 2001. godine, potpisale sve bivše republike SFR Jugoslavije predviđa obavezu da se pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu, koje su imali građani i pravna lica sa teritorije SFRJ na dan 31.12.1990. godine, zaštiti i vrati, u skladu sa međunarodnim normama ili da se, opet u skladu sa međunarodnim standardima, te firme i građani obeštete“, objašnjava Ristić i dodaje da Srbija direktno primenjuje sporazum o sukcesiji, te da njeni sudovi vraćaju imovinu hrvatskim firmama.
Preduzeće Mladost turist iz Beograda u Hrvatskoj je imalo hiljade kvadratnih metara turističkih kapaciteta.
„Samo hotel Avala u Baškim vodama, od oko 20.000 kvadratnih metara, danas vredi oko 30 miliona evra. Oni su to prodali, ali nas nisu obeštetili. Imali smo i odmaralište u Makarskoj od oko 6.000 kvadrata, ali to je sve srušeno, u Tijesnom zemljište od oko 12.000 kvadratnih metara. Ništa nam nije vraćeno, a sudske sporove vodimo godinama, još od potpisivanja sporazuma o sukcesiji”, kaže za Al Jazeeru Radomir Podinić, predsednik Nadzornog odbora ove firme.
Nedavna odluka tog suda u slučaju preduzeća Mladost turist iz Beograda ne ostavlja puno prostora za nadu da bi ova i druge firme iz Srbije u dogledno vreme mogle da dođu do imovine na koju polažu pravo. naime, u Strazburu se primenjuje precedentno pravo, pa bi na osnovu odluke po zahtevu Mladost turista, i ostali slučajevi mogli da dobiju sličan epilog, ocenjuje Ristić.
(Ne)obavezujuće preporuke organa UN-a
„Zbog toga mi sad nameravamo da ovaj problem iznesemo pred Stalni komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi. Pakt o građanskim pravima i povelja UN štiti jednakost građana pred zakonom. Mi tvrdimo da je ovim zakonom Hrvatska učinila da ljudi nisu jednaki, odnosno da su njeni građani vrednij od drugih. Problem je što tom Komitetu mogu da se obrate samo oni koji se nisu obraćali sudu u Strazburu, jer jedno isključuje drugo, mada ima i drugačijih pravnih mišljenja“, objašnjava Ristić i navodi da se najmanje 30 firmi iz Srbije nije obraćalo sudovima u Hrvatskoj, te da može da pokuša u Ženevi.
„Stalni komitet za ljudska prava UN utvrđuje stanje građanskih prava u nekom slučaju i daje preporuke. Zaduže nekog od svojih pravnika da prati da li ta država ispunjava preporuku. Ako ne ispunjava, onda idu sa izveštajem pred Savet bezbednosti UN“, kaže Ristić.
On podseća da je ovaj komitet prošle godine doneo preporuke za Srbiju po pitanju slobode izražavanja, odnosno slobode medija i da je Srbija obavezna da te preporuke poštuje, inače će izveštaj o nepoštovanju preporuka završiti pred Savetom bezbednosti.
„Mi se nadamo da ćemo isto uspeti i za Hrvatsku, odnosno da ćemo je preko organa UN naterati da poštuje elementarna ljudska prava, kao što je pravo na imovinu“.
Ipak, sudeći po sve većem broju primedbi na stanje u medijima i slobodu izražavanja u Srbiji, i pored preporuke Stalnog komiteta UN, pitanje je i koliko će i Hrvatska poštovati preporuku sve i da do nje dođe.
Vanredni profesor na katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose na Pravnom fakultetu Unverziteta u Beogradu Bojan Milisavljević navodi još jednu mogućnost koja stoji na raspolaganju vlasnicima imovine u Hrvatskoj.
“To je traženje zaštite na međunarodnom planu. Najpre pregovorima, a ako to ne da rezultat, onda država može da pokrene postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu kako bi zaštitila kompanije koje posluju u Srbiji”, objašnjava Milisavljević.
Ristić navodi i da postoji opcija arbitraže, koju predviđa i sporazum o sukcesiji, ali za sada nema najava da bi takav postupak mogao da bude pokrenut.
(Al Jazeera) | http://www.24sata.info/vijesti/regija/318478-advokati-iz-srbije-hrvatsku-prijaviti-vijecu-sigurnosti-un-a-zbog-otimanja-imovine.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/b8f5e5fb7fdb77c601c472b5e715b6023696577b6b959e90bed7e6c9bd9f583e.json | [
"Kompanije iz Srbije imaju nekretnine na najatraktivnijim lokacijama u Hrvatskoj, ali ne mogu im prići. Zašto?\nFoto: 24sata.info\nDa li zato što još traje nezvanični moratorijum na rasprave o temama iz prošlosti između Srbije i Hrvatske, koji je početkom godine uoči posete Zagrebu predložio predsednik Srbije Aleks... |
[
"T. C."
] | 2018-06-04 10:38:14+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fsport%2Ffudbal%2F318685-perin-blizu-prelaska-u-juventus.html.json | http://www.24sata.info/files/Mattia_Perin_genoa_2_364079368.jpg | sr | null | Perin blizu prelaska u Juventus | null | null | www.24sata.info | Golman Genoe Mattia Perin bi mogao sutra finallizovati transfer u Juventus, pišu mediji u Italiji.
Mattia Perin / 24sata.info
'Bianconeri' traže zamjenu za Gianluigija Buffona koji je nedavno saopštio da napušta 'staru damu' ovog ljeta.
Očekuje se da će Perin, koji važi za jednog od najtalentiranijih golmana u Italiji, stajati na golu večeras Azzura protiv Holandije, a 'Gazzetta dello Sport' izvještava da bi dogovor između Juventusa i Genoe mogao biti postignut sutra.
Italijanski mediji ističu da bi transfer trebao biti u visini od 12 miliona eura sa dodatnim bonusima.
(FENA) | http://www.24sata.info/sport/fudbal/318685-perin-blizu-prelaska-u-juventus.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/f0ca8a20557793871730995cb6ec2ab0612bfda934d03d85dda0d61877b9ffe7.json | [
"Golman Genoe Mattia Perin bi mogao sutra finallizovati transfer u Juventus, pišu mediji u Italiji.\nMattia Perin / 24sata.info\n'Bianconeri' traže zamjenu za Gianluigija Buffona koji je nedavno saopštio da napušta 'staru damu' ovog ljeta.\nOčekuje se da će Perin, koji važi za jednog od najtalentiranijih golmana u ... |
[
"A. A."
] | 2018-06-01 08:44:57+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fvijesti%2Fsvijet%2F318466-hiljade-demonstranata-u-tbilisiju-zahtjeva-ostavku-gruzijske-vlade.html.json | http://www.24sata.info/files/news/2017/Septembar_2017/Gruzija_protesti_twitter_434833636.jpg | sr | null | Hiljade demonstranata u Tbilisiju zahtjeva ostavku gruzijske vlade | null | null | www.24sata.info | Hiljade demonstranata, koji su se okupili u Tbilisiju, rekli su da će nastaviti da protestiraju dok se svi njihovi zahtjevi, uključujući i ostavku vlade, ne ispune.
Foto: Twitter
Ruska novinska agencija Tass izvještava da su demonstranti najavili da će postaviti šatore ispred vlade ukoliko to bude bilo neophodno.
Otac jednog od dvojice dječaka ubijenih u Tbilisiju u decembru 2017. godine, nezadovoljan načinom na koji su tužioci vodili istragu i radom policije za koju demonstranti tvrde da prikriva počinioce zločina, je organizirao proteste.
Demonstranti traže i ostavku glavnog tužioca.
U Tbilisiju ispred Vlade Gruzije okupljenima se obratio premijer Georgij Kvirikašvili koji je rekao da slučaj treba vratiti u okvire zakona, što je izazvalo još veće nezadovoljstvo učesnika protesta.
Gruzijski premijer je rekao da ne namjerava da podnese ostavku.
-Kada bih se uvjerio da bi moja ostavka koristila državi, da može da poboljša situaciju ili ublaži tenzije, ne bih oklijevao. Ipak to trenutno nije situacija - rekao je Kvirikašvili, prenosi Tass.
(FENA) | http://www.24sata.info/vijesti/svijet/318466-hiljade-demonstranata-u-tbilisiju-zahtjeva-ostavku-gruzijske-vlade.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/9e2fc7647cc2475c0190d46d719954c869b7fa632acd710dd0811a310b75016c.json | [
"Hiljade demonstranata, koji su se okupili u Tbilisiju, rekli su da će nastaviti da protestiraju dok se svi njihovi zahtjevi, uključujući i ostavku vlade, ne ispune.\nFoto: Twitter\nRuska novinska agencija Tass izvještava da su demonstranti najavili da će postaviti šatore ispred vlade ukoliko to bude bilo neophodno... |
[
"T. C."
] | 2018-06-01 10:17:28+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fvijesti%2Fsvijet%2F318484-mariano-rajoy-smijenjen-sa-funkcije-premijera-spanije.html.json | http://www.24sata.info/files/mariano_rajoy_128936492.jpg | sr | null | Mariano Rajoy smijenjen sa funkcije premijera Španije | null | null | www.24sata.info | Španski premijer Mariano Rajoy više nije na toj funkciji i zamijenio ga je Pedro Sánchez.
Mariano Rajoy / 24sata.info
Pred glasanje o povjerenju Rajoy se obratio poslanicima i izjavio da je ponosan na ono što je učinio kao premijer.
- Čast mi je da ostavim Španiju boljom nego što sam je dobio. Hvala svim Špancima i sretno - rekao je Rajoy.
(24sata.info) | http://www.24sata.info/vijesti/svijet/318484-mariano-rajoy-smijenjen-sa-funkcije-premijera-spanije.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/166f55ef8f91075a626ca2ef350e6aea6335ad8b888d516a00d14117d355efc1.json | [
"Španski premijer Mariano Rajoy više nije na toj funkciji i zamijenio ga je Pedro Sánchez.\nMariano Rajoy / 24sata.info\nPred glasanje o povjerenju Rajoy se obratio poslanicima i izjavio da je ponosan na ono što je učinio kao premijer.\n- Čast mi je da ostavim Španiju boljom nego što sam je dobio. Hvala svim Španci... |
[
"B. A."
] | 2018-06-05 18:01:22+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fmagazin%2Fzanimljivosti%2F318810-rerna-upucala-muskarca.html.json | http://www.24sata.info/files/news/2017/Novembar_2017/rerna_734397443.jpg | sr | null | Rerna "upucala" muškarca | null | null | www.24sata.info | Policija u Ohaju saopštila je danas da je razriješila slučaj pucnjave u kojoj je ranjen muškarac, navodeći da ga je "upucala" rerna na šporetu.
Foto: 24sata.info
Robin Gerlok (44) zadobio je rane na ramenima pokušavajući da izvuče pištolj koji je sakrio u rerni.
Kako prenosi AP, policija iz Vorena u Mičigenu saopštila je da je Gerlok stavio pištolj u rernu da ga djeca ne bi pronašla.
Njegova djevojka, koja nije znala da tu nalazi oružje, upalila je rernu, a prema navodima policije, pozvala je Gerloka jer joj se učinilo da je napoljnu čula pucanj.
Gerlok je, u pokušaju da izvadi oružje, pogođen mecima ili dijelovima metaka koji su eksplodirali u pištolju koji je bio u zagrijejanoj rerni.
Voren se nalazi stotinak kilometara jugoistočno od Klivlenda.
(24sata.info / Tanjug) | http://www.24sata.info/magazin/zanimljivosti/318810-rerna-upucala-muskarca.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/e6c0c6b977c1a51681f7633b344e99d210113781ffefedc332f7e71609f10f1b.json | [
"Policija u Ohaju saopštila je danas da je razriješila slučaj pucnjave u kojoj je ranjen muškarac, navodeći da ga je \"upucala\" rerna na šporetu.\nFoto: 24sata.info\nRobin Gerlok (44) zadobio je rane na ramenima pokušavajući da izvuče pištolj koji je sakrio u rerni.\nKako prenosi AP, policija iz Vorena u Mičigenu ... |
[
"A. A."
] | 2018-06-05 08:22:28+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fmagazin%2Fbebe%2F318745-kako-se-izboriti-s-jutarnjim-mucninama.html.json | http://www.24sata.info/files/news/2014/Juni/trudnica_velika_89_742290678.jpg | sr | null | Kako se izboriti s jutarnjim mučninama | null | null | www.24sata.info | Ljekari još nisu potpuno sigurni šta tačno uzrokuje jutarnje mučnine, iako se pretpostavlja da su glavni krivci hormoni. Također, nizak krvni pritisak te smanjen nivo šećera u krvi mogu dodatno pogoršati stanje.
Ilustracija / 24sata.info | http://www.24sata.info/magazin/bebe/318745-kako-se-izboriti-s-jutarnjim-mucninama.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/90419e932b7155e30029ac04ccc76a90354fabf76ef9bdd64f976512047b2468.json | [
"Ljekari još nisu potpuno sigurni šta tačno uzrokuje jutarnje mučnine, iako se pretpostavlja da su glavni krivci hormoni. Također, nizak krvni pritisak te smanjen nivo šećera u krvi mogu dodatno pogoršati stanje.\nIlustracija / 24sata.info",
"Kako se izboriti s jutarnjim mučninama"
] |
[
"T. C."
] | 2018-06-04 08:59:49+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fvijesti%2Fregija%2F318670-drecun-za-problem-kosmeta-mora-da-se-veze-republika-srpska.html.json | http://www.24sata.info/files/milovan_drecun_482252671.jpg | sr | null | Drecun: Za problem Kosmeta mora da se veže Republika Srpska | null | null | www.24sata.info | Predsjednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun kaže da je ogroman ponor između Srba i Albanaca, da je neophodno pomirenje, ali da to pomirenje ne mogu da grade ljudi poput Ramuša Haradinaja.
Milovan Drecun / 24sata.info
On je rekao da kada Ramuš Haradinaj govori o pomirenju da je to "cinično", te da bi najveći doprinos bio da on odgovara pred sudom za počinjene zločine.
To što SAD traži da Srbija prizna Kosovo i da otvori put ka njegovom članstvu u UN Drecun kaže da nije ništa novo, ali da to Srbija nikada neće učiniti.
"Što budemo više odbijali, stvaraćemo manevarski prostor. Srbija mora da definiše prioritetne ciljeve u narednom periodu. Za problem Kosmeta mora da se veže Republika Srpska. Moramo dobro da promislimo i da zauzmemo stav. U narednom periodu ta dva ključna pitanja se moraju razriješiti", rekao je Drecun za TV Pink.
On pojašnjava da kada bi Srbija prihvatila ono što se od nje traži da bi to otvorilo vrata za stvaranje Velike Albanije, te da to ne bi ništa riješilo već samo generisalo krizu na ovim područjima.
Kako kaže, vrši se pritisak na srpski narod na KiM i Srbiju stalnim napadima na Srbe otimanjem imovine, dok sa druge strane Albanija oživljava tezu o spajanju dve države.
Govoreći o zločinima na KiM on je rekao da je priča o zločinu potpuno izokrenuta te da se samo sudi Srbima, a ne Albancima.
"Postoji mnogo lažnih prijava protiv Srba, sve se čini da se stvori nestabilnost na Kosovu", zaključio je Drecun.
(Tanjug) | http://www.24sata.info/vijesti/regija/318670-drecun-za-problem-kosmeta-mora-da-se-veze-republika-srpska.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/2ae1d57ddaae8933b5000508890a6886ce79fe8e6e31b450c5327d4b373122d9.json | [
"Predsjednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun kaže da je ogroman ponor između Srba i Albanaca, da je neophodno pomirenje, ali da to pomirenje ne mogu da grade ljudi poput Ramuša Haradinaja.\nMilovan Drecun / 24sata.info\nOn je rekao da kada Ramuš Haradinaj govori o pomirenju da je to \"cinično\", te da bi ... |
[
"T. C."
] | 2018-06-01 13:20:29+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fsport%2Ffudbal%2F318495-pochettino-o-realu-ne-znam-sta-ce-biti.html.json | http://www.24sata.info/files/Mauricio_Pochettino_2018_619253383.jpg | sr | null | Pochettino o Realu: Ne znam šta će biti | null | null | www.24sata.info | Menadžer Tottenhama Mauricio Pochettino izbjegao je da konkretno odgovori oko preuzimanja Real Madrida riječima da ne zna šta može da se dogodi u budućnosti.
Mauricio Pochettino / 24sata.info
Argentinski fudbalski stručnjak prvi je kandidat da zamijeni u Realu Zinedinea Zidanea, koji je šokirao sve odlaskom poslije trećeg uzastopnog osvajanja Lige prvaka.
"Živim u sadašnjosti, ništa nije važnije o toga. Uživam u onome što se dešava i ne znam šta će biti. Jorge Griffa (bivši argentinski fudbaler prim. aut) mi je jednom rekao da moraš prepustiti fudbalu da te uzme, sudbina ne može da se mijenja", rekao je Pochettino za As.
Pochettino je nedavno produžio ugovor sa Tottenhamom do 2023. godine, ali ima dogovor sa vlasnikom kluba Danielom Levyjem da može da ode u slučaju odlične ponude, kao što bi mogla da bude Realova.
Uz Pochettina najčešće se spominju Arsene Wenger, Antonio Conte ...
(24sata.info) | http://www.24sata.info/sport/fudbal/318495-pochettino-o-realu-ne-znam-sta-ce-biti.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/32ae342e96e2d4ef741cfe39e25316ada7735e8e688d05691713bc66b10c3641.json | [
"Menadžer Tottenhama Mauricio Pochettino izbjegao je da konkretno odgovori oko preuzimanja Real Madrida riječima da ne zna šta može da se dogodi u budućnosti.\nMauricio Pochettino / 24sata.info\nArgentinski fudbalski stručnjak prvi je kandidat da zamijeni u Realu Zinedinea Zidanea, koji je šokirao sve odlaskom posl... |
[
"T. C."
] | 2018-06-02 07:49:14+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fsport%2Ffudbal%2F318535-nogometas-alejandro-penaranda-ubijen-iz-strasti-saigrac-tesko-ranjen.html.json | http://www.24sata.info/files/Alejandro_Penaranda_400092361.jpg | sr | null | Nogometaš Alejandro Penaranda ubijen iz strasti, saigrač teško ranjen | null | null | www.24sata.info | Kolumbijski nogometaš Alejandro Penaranda (24) izgubio je život nakon što je na njega pucano vatrenim oružjem na jednoj zabavi.
Igrač Cortuluje, koja se trenutno takmiči u drugoj ligi Kolumbije, otišao je na odmor s još dvojicom saigrača, a u petak su se našli na jednoj zabavi, gdje je došlo do krvoprolića.
U kuću je ušao napadač, počeo pucati i tom prilikom ubio Penarandu, dok je ranio Heissena Izquierda.
Tragedija se dogodila u kući Cristiana Borje, koji nastupa za meksičku Tolucu, u ranim jutarnjim satima.
"Prema preliminarnoj istrazi, meta napada bili su preminuli Alejandro, ali i Izqierdo. Zasad je pretpostavka kako je ovo zločin iz strasti jer sumnjamo da je u sve upletena jedna ženska osoba koja je trebalo da bude na zabavi, ali nije došla. Istraga će otkriti o čemu se tačno radilo", rekao je šef policije Hugo Casos.
Penaranda je u karijeri igrao za Atletico Nacional, Americu de Cali i Cortuluju, prenosi Klix.ba.
(24sata.info) | http://www.24sata.info/sport/fudbal/318535-nogometas-alejandro-penaranda-ubijen-iz-strasti-saigrac-tesko-ranjen.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/a47218cf693aa5a17b9118ac9bd581e92fcbd6e057bcee3819e929cca6a19cb0.json | [
"Kolumbijski nogometaš Alejandro Penaranda (24) izgubio je život nakon što je na njega pucano vatrenim oružjem na jednoj zabavi.\nIgrač Cortuluje, koja se trenutno takmiči u drugoj ligi Kolumbije, otišao je na odmor s još dvojicom saigrača, a u petak su se našli na jednoj zabavi, gdje je došlo do krvoprolića.\nU ku... |
[
"T. C."
] | 2018-06-01 10:18:01+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fmagazin%2Fzdravlje%2F318475-nikad-ne-treba-piti-vreo-caj.html.json | http://www.24sata.info/files/vruc_caj_1_280020602.jpg | sr | null | Nikad ne treba piti vreo čaj | null | null | www.24sata.info | Većina ljudi na našem podneblju radije će odabrati kafu, ali je mnogo i onih koji će se radije okrenuti drugoj varijanti toplog napitka - čaju. Ako volite uživati u biljnim okusima čajeva, najvažnije pravilo koje trebate upamtiti je da čaj nipošto ne smijete piti kad je vreo.
Ilustracija / 24sata.info | http://www.24sata.info/magazin/zdravlje/318475-nikad-ne-treba-piti-vreo-caj.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/dc413f1859a5493af56c791e3835cee1d782a8cf8225e898930b453215a1e429.json | [
"Većina ljudi na našem podneblju radije će odabrati kafu, ali je mnogo i onih koji će se radije okrenuti drugoj varijanti toplog napitka - čaju. Ako volite uživati u biljnim okusima čajeva, najvažnije pravilo koje trebate upamtiti je da čaj nipošto ne smijete piti kad je vreo.\nIlustracija / 24sata.info",
"Nikad ... |
[
"T. C."
] | 2018-06-04 13:38:32+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fsport%2Fpremijer-liga-bih%2F318711-nsbih-donio-definitivnu-odluku-o-broju-stranaca-u-premijer-ligi.html.json | http://www.24sata.info/files/sarajevo_zeljo_2018_april_elvis_saric_631831525.jpg | sr | null | NSBiH donio definitivnu odluku o broju stranaca u Premijer ligi | null | null | www.24sata.info | Prema pisanju Faktora, iz NSBiH je potvrđeno da će bh. premijerligaši od naredne sezone u ekipi moći imati četiri stranca.
Foto: 24sata.info
Izvršni odbor N/FSBiH je prošle sezone odlučio da se broj stranaca sa šest smanji na četiri, ali je tada na zahtjev klubova (žalili se da nisu spremni) ona prolongirana za sezonu koja starta 21. jula.
Iz Saveza je potvrđeno za Faktor da je sada odluka na snazi i da će klubovi od nastupajuće sezone u zapisniku od 18 igrača moći imati samo četvericu koji ne posjeduju bh. pasoš. To će se, po svemu sudeći, odraziti i ljetnu “pijacu”, jer će naši klubovi imati manji broj fudbalera za kupovinu.
Silom prilika, morat će forsirati mlade igrača iz vlastitih omladinskih pogona, što će u konačnici doprinijeti afirmaciji domaćih fudbalera.
Inače, danas je zvanično počeo i prelazni rok u Premijer ligi i trajat će do 20. jula.
(SCsport) | http://www.24sata.info/sport/premijer-liga-bih/318711-nsbih-donio-definitivnu-odluku-o-broju-stranaca-u-premijer-ligi.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/e6aa8a448c3e026b09b53cfa33aab4cb311b4e5042e1a665e1239d1373aff96e.json | [
"Prema pisanju Faktora, iz NSBiH je potvrđeno da će bh. premijerligaši od naredne sezone u ekipi moći imati četiri stranca.\nFoto: 24sata.info\nIzvršni odbor N/FSBiH je prošle sezone odlučio da se broj stranaca sa šest smanji na četiri, ali je tada na zahtjev klubova (žalili se da nisu spremni) ona prolongirana za ... |
[
"B. A."
] | 2018-06-04 08:59:52+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fcrna-hronika%2F318668-nakon-pucnjave-u-sarajevu-muskarac-teze-povrijedjen-za-napadacem-se-traga.html.json | http://www.24sata.info/files/news/2013/Juni/policija_fbih_24_965224013.jpg | sr | null | Nakon pucnjave u Sarajevu: Muškarac teže povrijeđen, za napadačem se traga | null | null | www.24sata.info | U pucnjavi koja se sinoć dogodila u sarajevskom naselju Čengić-Vila teške tjelesne povrede zadobio je muškarac inicijala N. S.
arhiv / 24sata.info
On je prevezen na Kliniku urgentne medicine Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu.
Kako je za Avaz.ba potvrdila Suvada Kuldija, portparol MUP-a KS, za napadačem inicijala M. S. se još traga, dok je povrijeđena osoba uhapšena i pod policijskim je nadzorom - kazala nam je Kuldija.
Uviđaj na licu mjesta obavili su pripadnici MUP-a KS.
(avaz) | http://www.24sata.info/crna-hronika/318668-nakon-pucnjave-u-sarajevu-muskarac-teze-povrijedjen-za-napadacem-se-traga.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/b1ffab3f626cab8d95579a72fed2f0ec7782ac0140d6acb86f773b523457c999.json | [
"U pucnjavi koja se sinoć dogodila u sarajevskom naselju Čengić-Vila teške tjelesne povrede zadobio je muškarac inicijala N. S.\narhiv / 24sata.info\nOn je prevezen na Kliniku urgentne medicine Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu.\nKako je za Avaz.ba potvrdila Suvada Kuldija, portparol MUP-a KS, za napadačem i... |
[
"T. C."
] | 2018-06-04 10:37:50+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fauto%2F318684-video-mercedes-se-okrece-struji-zbogom-buko.html.json | http://www.24sata.info/files/mercedes_struja_110368947.jpg | sr | null | VIDEO: Mercedes se okreće struji | null | null | www.24sata.info | Mercedes-Benz sprema se da predstavi svoj prvi električni model kao podbrend EQ, a dok se čeka EQ C njemački gigant se koncentriše na Concept EQ koji je predstavio u zanimljivoj reklami.
Foto: 24sata.info
Video pod nazivom “Zbogom, buko” pokazuje test vozilo na praznom putu dok jedan od putnika oponaša zvuk motora sa unutrašnjim sagorijevanjem.
Nekoliko sekundi kasnije, vozač uznemiren čudnim zvucima svog saputnika zaustavlja Concept EQ i izbacuje ga iz automobila pored puta.
Mercedes je predstavio Concept EQ pre skoro dvije godine u Parizu, a posjeduje dva elektromotora koji zajedno isporučuju 402 KS uz 700 Nm obrtnog momenta koji se prenosi na sva četiri točka.
Ubrzanje 0-100 km/h je manje od pet sekundi, a zahvaljujući bateriji koja nadmašuje kapacitet od 70 kWh navodno ima domet od 500 km sa jednim punjenjem.
Prva serijska verzija Mercedesovog električnog automobila EQ C navodno će imati sličan domet. Biće konkurencija Tesla Modelu X i Jaguaru I-Pace.
Za njim će Mercedes predstaviti EQ A, kompaktni hečbek, a potom modele EQ E i EQ S.
(24sata.info) | http://www.24sata.info/auto/318684-video-mercedes-se-okrece-struji-zbogom-buko.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/a149020b9e9d091230fe371cbcc185ec44cc0c4f66c24de0b630ec85b4b25434.json | [
"Mercedes-Benz sprema se da predstavi svoj prvi električni model kao podbrend EQ, a dok se čeka EQ C njemački gigant se koncentriše na Concept EQ koji je predstavio u zanimljivoj reklami.\nFoto: 24sata.info\nVideo pod nazivom “Zbogom, buko” pokazuje test vozilo na praznom putu dok jedan od putnika oponaša zvuk moto... |
[
"T. C."
] | 2018-06-05 18:00:54+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fsport%2Ftenis%2F318817-roland-garros-covjek-optuzen-za-namjestanje-meceva-u-velikoj-drami-srusio-djokovica.html.json | http://www.24sata.info/files/Marco_Cecchinato_rg_2018_2_248540358.jpg | sr | null | Roland Garros: Čovjek optužen za namještanje mečeva u velikoj drami srušio Đokovića | null | null | www.24sata.info | Marco Cecchinato, 72. igrač na ATP listi, priredio je veliku senzaciju u četvrtini finala Roland Garrosa. Italijan koji je ranije suspendovan zbog najmještanja mečeva dobio je srbijanskog tenisera rezultatom 3:1 (6:3, 7:6, 1:6, 7:6).
Marco Cecchinato / 24sata.info
U prvom setu Italijanu je bio dovoljan jedan break za već tada iznenađujuće vodstvo u setovima, a kada je nakon tiebreaka u drugom poveo sa 2:0, činilo se da je Đoković u bezizlaznoj situaciji.
Ipak, Novak je treći set dobio ekspresno sa 6:1 i u trećem je bio na putu da izjednači rezultat, s obzirom da je imao vodstvo od 5:2 u gemovima, ali sjajni Italijan se nije predavao. Vratio je mini brejk zaostatka i izborio se za taj brejk u kojem je bio bolji sa 13:11 i tako je dobio meč sa 3:1 u setovima.
Četvrti set je bio najbolji na ovogodišnjem Roland Garrosu, a u taj brejku četvrtog seta viđeno je nekoliko spektakularnih poena.
(SCsport) | http://www.24sata.info/sport/tenis/318817-roland-garros-covjek-optuzen-za-namjestanje-meceva-u-velikoj-drami-srusio-djokovica.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/0e5639b8db4c38e9124ff4eb816d84b3d77fa7c57e40ddf585b6b9918a87694a.json | [
"Marco Cecchinato, 72. igrač na ATP listi, priredio je veliku senzaciju u četvrtini finala Roland Garrosa. Italijan koji je ranije suspendovan zbog najmještanja mečeva dobio je srbijanskog tenisera rezultatom 3:1 (6:3, 7:6, 1:6, 7:6).\nMarco Cecchinato / 24sata.info\nU prvom setu Italijanu je bio dovoljan jedan bre... |
[
"T. C."
] | 2018-06-05 19:29:26+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fsport%2Ffudbal%2F318822-ramos-sve-je-preuvelicano-salah-je-mogao-igrati-u-nastavku.html.json | http://www.24sata.info/files/salah_ramos_362660824.jpg | sr | null | Ramos: Sve je preuveličano, Salah je mogao igrati u nastavku | null | null | www.24sata.info | Kapiten Real Madrida Sergio Ramos prvi put se oglasio o spornom duelu s napadačem Liverpoola Mohamedom Salahom u finalu Lige prvaka u kojem je Egipćanin zadobio tešku povredu ramena zbog koje je već u prvom poluvremenu morao napustiti igru.
Foto: 24sata.info
"Dali su previše pažnje tom slučaju. Nisam želio ranije da se oglašavam, ali sada je sve preuveličano. Dobro sam vidio situaciju, on je mene prvi uhvatio za ruku i mi smo pali na drugu stranu, povreda se desila na drugoj ruci, ali svi govore kako sam napravio džudo pokret", kazao je Ramos.
Istakao je da je razgovarao sa Salahom nakon utakmice, dodajući da je tada bio prilično dobro.
"Mogao je igrati u drugom poluvremenu pod injekcijama, ja sam to nekad uradio, ali kada Ramos uradi nešto ovako, onda se o tome mnogo više priča. Ne znam da li je to zato što igraš u Madridu toliko dugo i što toliko dugo pobjeđuješ, pa te ljudi gledaju na neki drugačiji način", rekao je Ramos, a potom nastavio:
"Nakon što je golman Karius rekao da je bio ošamućen nakon udara sa mnom, jedino je nedostajalo da Firmino kaže da mu je bilo hladno jer sam prosuo svoj znoj po njemu", istakao je defanzivac Real Madrida i reprezentacije Španije.
Podsjetimo, Ramos je nakon utakmice finala Lige prvaka doživio pravi javni linč zbog duela sa Salahom.
(AA) | http://www.24sata.info/sport/fudbal/318822-ramos-sve-je-preuvelicano-salah-je-mogao-igrati-u-nastavku.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/744b59c463b36861d787ee7b617e0d19616253eb5f1285e6850f69941595e2b6.json | [
"Kapiten Real Madrida Sergio Ramos prvi put se oglasio o spornom duelu s napadačem Liverpoola Mohamedom Salahom u finalu Lige prvaka u kojem je Egipćanin zadobio tešku povredu ramena zbog koje je već u prvom poluvremenu morao napustiti igru.\nFoto: 24sata.info\n\"Dali su previše pažnje tom slučaju. Nisam želio rani... |
[
"T. C."
] | 2018-06-02 12:39:27+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fvijesti%2Fregija%2F318565-vucic-priznanje-aneksije-krima-bilo-bi-pucanje-sebi-u-nogu.html.json | http://www.24sata.info/files/news/2016/Avgust_2016/vucic_24_673670124.jpg | sr | null | Vučić: Priznanje aneksije Krima bilo bi pucanje sebi u nogu | null | null | www.24sata.info | Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da Srbija nije priznala Krim kao dio Rusije, jer bi to značilo podršku nezavisnosti Kosova, a time bi Srbija "pucala sebi u nogu".
Aleksandar Vučić / 24sata.info
"Stavite se u naš položaj. Ko od stalnih članica Saveta bezbednosti UN podržava naš teritorijalni integritet? Rusija. Da li treba da pucamo sebi u nogu", rekao je Vučić u intervjuu za francuski Mond, a prenosi Sputnjik.
Vučić je kazao da Beograd 2014. godine nije podržao sankcije protiv Moskve, iako jasno izražava svoje ambicije na putu ka Evropskoj uniji.
On je dodao da evropske integracije Beograda i dobri odnosi sa Moskvom ne protivriječe međusobno.
"Nema nikakvih protivrečnost. Francuski predsednik rekao je to isto, da je Rusija prijateljska zemlja. Sa naše strane mi želimo da ojačamo tradicionalne veze sa Rusijom, našu trgovinsku saradnju. Sa vojnog stanovišta, mi se držimo neutralnosti. Ali, naravno, mi smo na evropskom putu. Ja to izjavljujem i u Briselu, i u Vašingtonu, i u Moskvi", kazao je Vučić.
On je dodao da predsjednik Rusije Vladimir Putin nikada ništa nije govorio protiv evropskih ambicija Srbije.
Rusija je anektirala Krim u martu 2014. godine, poslije referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Krima i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja.
Ukrajina, sa druge strane, ne priznaje taj referendum i smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
Optužujući Rusiju za miješanje u unutrašnji ukrajinski sukob, Zapad joj je uveo sankcije, dok je Moskva preduzela recipročne mjere.
(BETA) | http://www.24sata.info/vijesti/regija/318565-vucic-priznanje-aneksije-krima-bilo-bi-pucanje-sebi-u-nogu.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/44c7efc029d0414d6d40f631d7d7df6ee7bdfc2a0dad63442368a85dc7ba232b.json | [
"Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da Srbija nije priznala Krim kao dio Rusije, jer bi to značilo podršku nezavisnosti Kosova, a time bi Srbija \"pucala sebi u nogu\".\nAleksandar Vučić / 24sata.info\n\"Stavite se u naš položaj. Ko od stalnih članica Saveta bezbednosti UN podržava naš teritorijalni integ... |
[
"B. A."
] | 2018-06-03 11:41:29+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fvijesti%2Fsvijet%2F318620-najmanje-15-policajaca-povrijedjeno-u-nasilju-u-njemackoj.html.json | http://www.24sata.info/files/news/2013/Maj/policija_njemacka_polizei_897229591.jpg | sr | null | Najmanje 15 policajaca povrijeđeno u nasilju u Njemačkoj | null | null | www.24sata.info | Grupa maskiranih ljudi je napala policiju u Darmstadtu bacajući flaše i kamenje, pri čemu je povrijeđeno 15 policajaca, javlja dpa.
Arhiv / 24sata.info
Više od 80 ljudi je privredeno, potvrdila je policija, ali su motivi napada nejasni.
- Ovakvi izljevi nasilja se ne mogu opravdati – rekao je šef policije Bernhard Lammel.
Incident je izbio tokom muzičkog festivala u gradu koji traje četiri dana. Smatra se najvećim u široj regiji, a prisustvuje mu više od 400.000 ljudi tokom tih dana.
(FENA) | http://www.24sata.info/vijesti/svijet/318620-najmanje-15-policajaca-povrijedjeno-u-nasilju-u-njemackoj.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/5b4820368dce8002934c7cf5c3a1aeafe11fe5a4b96ed884ab8144826c960148.json | [
"Grupa maskiranih ljudi je napala policiju u Darmstadtu bacajući flaše i kamenje, pri čemu je povrijeđeno 15 policajaca, javlja dpa.\nArhiv / 24sata.info\nViše od 80 ljudi je privredeno, potvrdila je policija, ali su motivi napada nejasni.\n- Ovakvi izljevi nasilja se ne mogu opravdati – rekao je šef policije Bernh... |
[
"T. C."
] | 2018-06-04 12:05:54+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.24sata.info%2Fmagazin%2Fzdravlje%2F318696-preskakanje-dorucka-moze-da-prouzrokuje-vrlo-neprijatan-problem.html.json | http://www.24sata.info/files/news/2015/May/jaja_24_293778131.jpg | sr | null | Preskakanje doručka može da prouzrokuje vrlo neprijatan problem | null | null | www.24sata.info | Dobro je poznato da je doručak najvažniji obrok u danu jer podstiče metabolizam i daje potrebnu energiju organizmu.
Ilustracija / 24sata.info
Mnogi ipak još ne jedu doručak iz raznih razloga, ali možda će to promeniti kad saznaju da upravo zbog toga mogu da imaju loš zadah.
Prema pisanju Dejli Mejla, preskakanje doručka u ustima ostavlja bakterije koje bismo inače istjerali hranom.
“Ako ne jedete doručak, imate jednu od najgorih navika koja uzrokuje loš zadah jer usna šupljina ostaje suva i puna bakterija”, rekao je doktor Mervin Druian iz Londonskog centra za estetsku stomatologiju.
Još više bakterija moglo bi da nastane ako za doručak odaberete žitarice sa šećerom, piše Index.
Umjesto toga, savjetuje Druian, trebalo bi da pojedete voće i pijete vodu. Na taj način ćete najefikasnije odstraniti bakterije iz usta.
(24sata.info) | http://www.24sata.info/magazin/zdravlje/318696-preskakanje-dorucka-moze-da-prouzrokuje-vrlo-neprijatan-problem.html | sr | 2018-06-01 | www.24sata.info/91c4bd738bd70e0461f0ec2d4d81312e2425514629572985766f9447e084c11c.json | [
"Dobro je poznato da je doručak najvažniji obrok u danu jer podstiče metabolizam i daje potrebnu energiju organizmu.\nIlustracija / 24sata.info\nMnogi ipak još ne jedu doručak iz raznih razloga, ali možda će to promeniti kad saznaju da upravo zbog toga mogu da imaju loš zadah.\nPrema pisanju Dejli Mejla, preskakanj... |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-28 18:03:35+00:00 | null | 2018-06-27 14:46:48 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fsasa-nedeljkovic-negovanje-tradicije-sokolskog-drustva-petrovaradin%2F.json | sr | null | Саша Недељковић: Неговање традиције Соколског друштва Петроварадин | null | null | www.vidovdan.org | Соколи у Петроварадину били су део Бачке соколске жупе у Новом Саду и сарађивали су Соколским друштвом Нови Сад. (1) Соколско друштво у Новом Саду основало је коњички одсек 1925. Одсек је учествовао на соколским приредбама и манифестацијама у Новом Саду. Одсек је реорганизован 1934. Обука јахања се одвијала на војничким коњима, које артиљеријски пук у Петроварадину уступао друштву сваке године од 1.децембра до 1.маја два пута недељно. (2)
У Петроварадину деловало је Руско соколско гнездо 1926. (3) Соколи у Петроварадину прославили су свечано Дан Уједињења 1932. Ујутро скупили су се у “Школској соколани” соколи и са ђацима основне школе пошли су у цркву на благодарење. После благодарења у цркви вратили су се у “Школску соколану”. Ту је одржана свечана седница Соколског друштва. Пошто је отпевана државна химна, старешина друштва Владимир Вишошевић отворио је седницу друштва. У свом говору поздравио је старешину сокола, престолонаследника Петра и краља Александра. Говорио је о жртвама које су положене на олтар уједињења. Станислав Препрек, просветар друштва, говорио је о значају Првог децембра са гледишта националног и соколског. После је говорио о Соколству и његовој улози код свих словенских народа. Соколство је пре Првог светског рата неустрашиво проповедало братство Југословена и свих Словена. После рата кад је створена јединствена југословенска држава, Соколство није изгубило право на опстанак, како су неки говорили, него је имало задатак, да веру у јединствену југословенску државу учврсти у срцима целог народа. На крају је било извршено свечано полагање завета чланова и чланица. После подне била је одржана свечана академија у “Соколској вежбаони”. Дворана је била препуна најугледнијих личности и елитног друштва Петроварадина и Новог Сада. У име Савеза Сокола присуствовали су др. Белајчић, председник просветног одбора савеза и Ф. Малин, члан просветног одбора. У име жупе Нови Сад били су др. Игњат Павлас и инжењер Тошић. У име војске били су пуковник Банековић, потпуковници Павловић и Симић, команданти Подофицирске школе и артиљеријског пука, .. . . На почетку програма наступио је дечак из забавишта поздравивши госте. Певана је државна химна. Учествовао је хор соколског подмладка, под управом учитеља и просветара друштва Станислава Препрека. Соколске вежбе изведене су од свих категорија. На захтев публике морале су бити поновљене. У први пут приказаном приказу “Снага Соколства” од Богуновића-Удицког, учествовале су све соколске категорије. У приказу “Сиротна мајка” биле су приказане народне ношње из свих крајева Југославије. После завршеног програма следила је игранка. По завршетку свечане академије под утиском прославе пријавили су се нови чланови у соколско друштво. На захтев публике програм свечане академије требао је да буде поновљен 17 децембра 1932. (4) Соколски дом у Петроварадину подигнут је 1934. Соколи у Петроварадину приредили су прославу 8 и 9 септембра 1934. Прославили су освећење соколског дома и заставе. На прослави је учествовало 627 вежбача свих категорија жупе Нови Сад. (5) Године 1934. старешина Соколског друштва Петроварадин био је Влада Вишошевић, I заменик старешине Алојз Јержабек, тајник Јулије Кучера, председник просветног одбора Станислав Препрек, начелник Владо Хелман, заменик начелника Страхиња Ивезић, заменик начелника Јосиф Тончић, начелница Терезија Кучера, заменица начелнице Милка Матекало и благајник Емил Ехеле. Чланови Управе били су др. Стјепан Владарски, Андрија Курбатфински, Милета Милаковић, Мирослав Мелвингер, Лазар Ташић, Павао Јока, Адам Јемрић, Сима Цветичанин, Стјепан Гржибовски и Лазар Велицки. Заменици су били Станко Ковачевић и Богдан Петровић. Ревизори били су Фрањо Малин, Адам Марко, Томо Маташић, Иван Нежић и Марин Мандић. У Суду части били су Иван Мартиновић, Јосип Дивилд, Славко Ожболт, Васа Шпановић и Игњат Фурлан. (6)
Соколско друштво Петроварадин приредило је 16 децембра 1934. уочи рођендана краља Александра свечану комеморативну музичку академију. Наступили су новосадско Женско музичко удружење и новосадски Академски мушки хор. Били су удружени у мешовити хор који је певао неколико делова из „Опела” свог диргента Светолика Пашћана-Којанова, соколског старешине, а посвећеног успомени краља (Вјечнаја памјат имала је за тему народну мелодију, само у молу). Затим је Женско музичко удружење ( са солисткињама) уз пратњу гудачког оркестра извело ораториј „Stabat Mater” од G. Pergolese-a. У чланку у листу „Соколски гласник“ приметили су да је то била друга приредба у великој дворани новог Соколског дома, која је у још вечој мери доказала врло добру акустику дворане, пошто је овом приредбом била заступана и вокална и инструментална музика. Соколи у Петроварадину су се на тај начин најлепше одужили краљевој успомени и на достојан начин одали своју дубоку пошту краљу Александру. (7)
Соколско друштво Петроварадин одржало је 20 јануара 1935. годишњу скупштину у новом соколском дому. Скупштину је отворио старешина друштва комеморацијом краљу Александру, као и изјавом верности младом краљу Петру. Затим је комеморирао умрле чланове друштва и тајника Савеза словенског Соколства В. Штјепанека. Свима је клицала скупштина “Слава”. Предходни рад друштва кретао се око градње новог дома, прославе сремских мученика и посвете дома и заставе. У новој Управи били су : Старешина Соколског друштва Петроварадин био је Влада Вишошевић, заменици старешине Алојз Јержабек и Марко Адам, тајник Јулије Кучера, просветар Јосип Тончић, начелник Страхиња Ивезић, заменици Јосип Тончић и Андрија Курбатфински, начелница Терезија Кучера, заменица начелнице Милка Матекало, друштвени лекар др. Стјепан Владарски, благајник Емил Ехеле, статистичар Мирослав Мелвибгер, домаћин Лазар Велицки, заставник Алојз Велман и 14 чланова управе, ревизиони одбор и суд части. Говорио је изасланик жупе Нови Сад др. Тома Јовановић. Брат Малин је говорећи о задњој соколској застави коју је даровао краљ, “драгоценим даром, који нам постаде тужном успоменом”. (8)
Соколи су приредили Штросмајерову прославу. Свечана седница била је 3. фебруара 1935. у великој дворани соколане. У свом говору “Штросмајер и Соколство” означио је Фр. Малин значај Штросмајера. Соколски дечји хор певао је “Штросмајерову корачницу” као и песму “Љубимо те наша дико”. (9) У Београду у посланству Чехословачке 28 октобра 1935. на дан седамнаестогодишњице ослобођења, извршена је свечана предаја одликовања соколима из Новог Сада и Петроварадина. Одликовања су дата поводом комеморативне свечаности одржане 1934. у Петроварадину, када су били освећени гробови Срба и једног чешкословачког официра, стрељаних 1914. Орден Белог Лава V степена додељена је др. Игњату Павласу, старешини жупе Нови Сад, и Влади Вишошевићу, старешини Соколског друштва Петроварадин. Медаља Белог Лава I степена додељена је Алојзију Јержабеку, подстарешини Соколског друштва Петроварадин, и члану управе истог друштва Фрањи Малину. Медаља Белог Лава II степена додељена је Јулију Кучери, Станиславу Препреку, Лазару Величком, Емилу Ехелеу и Андреју Курбатинском. Одликовања је предао посланик др. Гирса уз краћи говор. (10)
Соколско друштво Петроварадин је 1936. приредило Штросмајерову прославу свечаном академијом. После говора, певања и рецитација биле су ритмичке вежбе, у којима су наступиле све категорије соколског друштва. Велика дворана соколског дома била је дупке пуна. (11)
Соколи из Петроварадина учествовали су у приредбама осталих соколских друштава. Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу на први дан Духова 31 маја 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима је стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургије на којој је певао хор Соколског друштва формирана је поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка је на путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многобројне публике. Кад је поворка стигла почео је свечани обред, који је извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено је на слетишту. Потом је одржана јавна вежба, која је у ствари била вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. Увече је приређена свечана академија. (12) Савезна просветна филмска секција снимила је документарни филм „Двадесетогодишњица Соколског друштва Петроварадин“ (13) Соколско друштво Петроварадин, на челу са старешином Саше Вишошевића пронашло је гробове стрељаних батајничких мученика 1914. и уз помоћ новосадског градоначелника Бранислава Бороте, подигли су 1934. споменик родољубима. Када је, у Другом светском рату, НДХ завладала Сремом, усташе су споменик срушиле и одвукле тридесетак метара од првобитног места. (14)
У Беочину је поводом школске прославе „Мајчиног дана” 23. јуна 1935. одржана соколска јавна вежба. Учествовала су друштва Беочин, Петроварадин, Стари Футог и Врдник. На вежби је било бројно чланство друштва Петроварадин. Извођене су просте слетске вежбе и вежбе на справама. Нараштајке друштва Беочин (ученице грађанске школе) су у народним ношњама изводиле кола. Учествовао је и нараштајски тамбурашки збор Соколског друштва Беочин. (15)
Соколско друштво Петроварадин одржало је годишњу скупштину 16 фебруара 1936. Делегат жупе Миливој Кнежевић истакао је своју радост, што присуствује скупштини једног од најбољих и најагилнијих друштава у целој жупи. Изразио је своје уверење да ће друштво и даље наставити својим пионирским радом у свом месту. (16) Спомен-плоча српским ослободиоцима 1918. (приказ уласка српске војске у град 1918.) постављена је 1938. на Београдској капији (раније Еугена Савојског). Била је рад новосадског вајара Карла Баранија. Мађарски окупатор је скинуо и уништио рељефни украс, а Петроварадинци су 2005. иницирали обнову спомен-плоче. (17)
Соколска жупа Нови Сад и соколска друштва Нови Сад и Петроварадин приредила су 12.октобра 1940. у Соколском дому у Новом Саду опроштајни банкет генералу Милораду Петровићу, који је постављен за команданта Београда. Банкету су присуствовали бан Кијурина, председник општине др. Петровић и сва управа жупе и друштава Нови Сад и Петроварадин. Старешина жупе др. Игњат Павлас поздравио је генерала Петровића. Захвалио му се на његовом личном учешћу на свим соколским приредбама и пожелео му успеха на високом положају. Генерал Петровић захвалио се соколима на пажњи која му је увек указивана, истакавши да је све оно што је чинио за соколе, чинио због тога, што је био уверен да соколство у целој држави, а нарочито у овим крајевима, врши једну корисну и благотворну мисију. (18)
Друштво је деловало до Априлског рата 1941. када је било забрањено. Због покушаја минирања немачког шлепа са муницијом 14 чланова соколског друштва било је осуђено од усташког преког суда на смрт. (19)
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | http://www.vidovdan.org/aktuelno/sasa-nedeljkovic-negovanje-tradicije-sokolskog-drustva-petrovaradin/ | sr | 2018-06-27 | www.vidovdan.org/6b24905a362db5ef2160bfaecd0b8862a425c7fb21131dd99b3b950f8d2c9c2d.json | [
"Соколи у Петроварадину били су део Бачке соколске жупе у Новом Саду и сарађивали су Соколским друштвом Нови Сад. (1) Соколско друштво у Новом Саду основало је коњички одсек 1925. Одсек је учествовао на соколским приредбама и манифестацијама у Новом Саду. Одсек је реорганизован 1934. Обука јахања се одвијала на вој... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-27 16:09:15+00:00 | null | 2018-06-27 14:46:48 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fsasa-nedeljkovic-negovanje-tradicije-sokolskog-drustva-petrovaradin%2F.json | sr | null | Саша Недељковић: Неговање традиције Соколског друштва Петроварадин | null | null | www.vidovdan.org | Соколи у Петроварадину били су део Бачке соколске жупе у Новом Саду и сарађивали су Соколским друштвом Нови Сад. (1) Соколско друштво у Новом Саду основало је коњички одсек 1925. Одсек је учествовао на соколским приредбама и манифестацијама у Новом Саду. Одсек је реорганизован 1934. Обука јахања се одвијала на војничким коњима, које артиљеријски пук у Петроварадину уступао друштву сваке године од 1.децембра до 1.маја два пута недељно. (2)
У Петроварадину деловало је Руско соколско гнездо 1926. (3) Соколи у Петроварадину прославили су свечано Дан Уједињења 1932. Ујутро скупили су се у “Школској соколани” соколи и са ђацима основне школе пошли су у цркву на благодарење. После благодарења у цркви вратили су се у “Школску соколану”. Ту је одржана свечана седница Соколског друштва. Пошто је отпевана државна химна, старешина друштва Владимир Вишошевић отворио је седницу друштва. У свом говору поздравио је старешину сокола, престолонаследника Петра и краља Александра. Говорио је о жртвама које су положене на олтар уједињења. Станислав Препрек, просветар друштва, говорио је о значају Првог децембра са гледишта националног и соколског. После је говорио о Соколству и његовој улози код свих словенских народа. Соколство је пре Првог светског рата неустрашиво проповедало братство Југословена и свих Словена. После рата кад је створена јединствена југословенска држава, Соколство није изгубило право на опстанак, како су неки говорили, него је имало задатак, да веру у јединствену југословенску државу учврсти у срцима целог народа. На крају је било извршено свечано полагање завета чланова и чланица. После подне била је одржана свечана академија у “Соколској вежбаони”. Дворана је била препуна најугледнијих личности и елитног друштва Петроварадина и Новог Сада. У име Савеза Сокола присуствовали су др. Белајчић, председник просветног одбора савеза и Ф. Малин, члан просветног одбора. У име жупе Нови Сад били су др. Игњат Павлас и инжењер Тошић. У име војске били су пуковник Банековић, потпуковници Павловић и Симић, команданти Подофицирске школе и артиљеријског пука, .. . . На почетку програма наступио је дечак из забавишта поздравивши госте. Певана је државна химна. Учествовао је хор соколског подмладка, под управом учитеља и просветара друштва Станислава Препрека. Соколске вежбе изведене су од свих категорија. На захтев публике морале су бити поновљене. У први пут приказаном приказу “Снага Соколства” од Богуновића-Удицког, учествовале су све соколске категорије. У приказу “Сиротна мајка” биле су приказане народне ношње из свих крајева Југославије. После завршеног програма следила је игранка. По завршетку свечане академије под утиском прославе пријавили су се нови чланови у соколско друштво. На захтев публике програм свечане академије требао је да буде поновљен 17 децембра 1932. (4) Соколски дом у Петроварадину подигнут је 1934. Соколи у Петроварадину приредили су прославу 8 и 9 септембра 1934. Прославили су освећење соколског дома и заставе. На прослави је учествовало 627 вежбача свих категорија жупе Нови Сад. (5) Године 1934. старешина Соколског друштва Петроварадин био је Влада Вишошевић, I заменик старешине Алојз Јержабек, тајник Јулије Кучера, председник просветног одбора Станислав Препрек, начелник Владо Хелман, заменик начелника Страхиња Ивезић, заменик начелника Јосиф Тончић, начелница Терезија Кучера, заменица начелнице Милка Матекало и благајник Емил Ехеле. Чланови Управе били су др. Стјепан Владарски, Андрија Курбатфински, Милета Милаковић, Мирослав Мелвингер, Лазар Ташић, Павао Јока, Адам Јемрић, Сима Цветичанин, Стјепан Гржибовски и Лазар Велицки. Заменици су били Станко Ковачевић и Богдан Петровић. Ревизори били су Фрањо Малин, Адам Марко, Томо Маташић, Иван Нежић и Марин Мандић. У Суду части били су Иван Мартиновић, Јосип Дивилд, Славко Ожболт, Васа Шпановић и Игњат Фурлан. (6)
Соколско друштво Петроварадин приредило је 16 децембра 1934. уочи рођендана краља Александра свечану комеморативну музичку академију. Наступили су новосадско Женско музичко удружење и новосадски Академски мушки хор. Били су удружени у мешовити хор који је певао неколико делова из „Опела” свог диргента Светолика Пашћана-Којанова, соколског старешине, а посвећеног успомени краља (Вјечнаја памјат имала је за тему народну мелодију, само у молу). Затим је Женско музичко удружење ( са солисткињама) уз пратњу гудачког оркестра извело ораториј „Stabat Mater” од G. Pergolese-a. У чланку у листу „Соколски гласник“ приметили су да је то била друга приредба у великој дворани новог Соколског дома, која је у још вечој мери доказала врло добру акустику дворане, пошто је овом приредбом била заступана и вокална и инструментална музика. Соколи у Петроварадину су се на тај начин најлепше одужили краљевој успомени и на достојан начин одали своју дубоку пошту краљу Александру. (7)
Соколско друштво Петроварадин одржало је 20 јануара 1935. годишњу скупштину у новом соколском дому. Скупштину је отворио старешина друштва комеморацијом краљу Александру, као и изјавом верности младом краљу Петру. Затим је комеморирао умрле чланове друштва и тајника Савеза словенског Соколства В. Штјепанека. Свима је клицала скупштина “Слава”. Предходни рад друштва кретао се око градње новог дома, прославе сремских мученика и посвете дома и заставе. У новој Управи били су : Старешина Соколског друштва Петроварадин био је Влада Вишошевић, заменици старешине Алојз Јержабек и Марко Адам, тајник Јулије Кучера, просветар Јосип Тончић, начелник Страхиња Ивезић, заменици Јосип Тончић и Андрија Курбатфински, начелница Терезија Кучера, заменица начелнице Милка Матекало, друштвени лекар др. Стјепан Владарски, благајник Емил Ехеле, статистичар Мирослав Мелвибгер, домаћин Лазар Велицки, заставник Алојз Велман и 14 чланова управе, ревизиони одбор и суд части. Говорио је изасланик жупе Нови Сад др. Тома Јовановић. Брат Малин је говорећи о задњој соколској застави коју је даровао краљ, “драгоценим даром, који нам постаде тужном успоменом”. (8)
Соколи су приредили Штросмајерову прославу. Свечана седница била је 3. фебруара 1935. у великој дворани соколане. У свом говору “Штросмајер и Соколство” означио је Фр. Малин значај Штросмајера. Соколски дечји хор певао је “Штросмајерову корачницу” као и песму “Љубимо те наша дико”. (9) У Београду у посланству Чехословачке 28 октобра 1935. на дан седамнаестогодишњице ослобођења, извршена је свечана предаја одликовања соколима из Новог Сада и Петроварадина. Одликовања су дата поводом комеморативне свечаности одржане 1934. у Петроварадину, када су били освећени гробови Срба и једног чешкословачког официра, стрељаних 1914. Орден Белог Лава V степена додељена је др. Игњату Павласу, старешини жупе Нови Сад, и Влади Вишошевићу, старешини Соколског друштва Петроварадин. Медаља Белог Лава I степена додељена је Алојзију Јержабеку, подстарешини Соколског друштва Петроварадин, и члану управе истог друштва Фрањи Малину. Медаља Белог Лава II степена додељена је Јулију Кучери, Станиславу Препреку, Лазару Величком, Емилу Ехелеу и Андреју Курбатинском. Одликовања је предао посланик др. Гирса уз краћи говор. (10)
Соколско друштво Петроварадин је 1936. приредило Штросмајерову прославу свечаном академијом. После говора, певања и рецитација биле су ритмичке вежбе, у којима су наступиле све категорије соколског друштва. Велика дворана соколског дома била је дупке пуна. (11)
Соколи из Петроварадина учествовали су у приредбама осталих соколских друштава. Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу на први дан Духова 31 маја 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима је стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургије на којој је певао хор Соколског друштва формирана је поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка је на путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многобројне публике. Кад је поворка стигла почео је свечани обред, који је извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено је на слетишту. Потом је одржана јавна вежба, која је у ствари била вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. Увече је приређена свечана академија. (12) Савезна просветна филмска секција снимила је документарни филм „Двадесетогодишњица Соколског друштва Петроварадин“ (13) Соколско друштво Петроварадин, на челу са старешином Саше Вишошевића пронашло је гробове стрељаних батајничких мученика 1914. и уз помоћ новосадског градоначелника Бранислава Бороте, подигли су 1934. споменик родољубима. Када је, у Другом светском рату, НДХ завладала Сремом, усташе су споменик срушиле и одвукле тридесетак метара од првобитног места. (14)
У Беочину је поводом школске прославе „Мајчиног дана” 23. јуна 1935. одржана соколска јавна вежба. Учествовала су друштва Беочин, Петроварадин, Стари Футог и Врдник. На вежби је било бројно чланство друштва Петроварадин. Извођене су просте слетске вежбе и вежбе на справама. Нараштајке друштва Беочин (ученице грађанске школе) су у народним ношњама изводиле кола. Учествовао је и нараштајски тамбурашки збор Соколског друштва Беочин. (15)
Соколско друштво Петроварадин одржало је годишњу скупштину 16 фебруара 1936. Делегат жупе Миливој Кнежевић истакао је своју радост, што присуствује скупштини једног од најбољих и најагилнијих друштава у целој жупи. Изразио је своје уверење да ће друштво и даље наставити својим пионирским радом у свом месту. (16) Спомен-плоча српским ослободиоцима 1918. (приказ уласка српске војске у град 1918.) постављена је 1938. на Београдској капији (раније Еугена Савојског). Била је рад новосадског вајара Карла Баранија. Мађарски окупатор је скинуо и уништио рељефни украс, а Петроварадинци су 2005. иницирали обнову спомен-плоче. (17)
Соколска жупа Нови Сад и соколска друштва Нови Сад и Петроварадин приредила су 12.октобра 1940. у Соколском дому у Новом Саду опроштајни банкет генералу Милораду Петровићу, који је постављен за команданта Београда. Банкету су присуствовали бан Кијурина, председник општине др. Петровић и сва управа жупе и друштава Нови Сад и Петроварадин. Старешина жупе др. Игњат Павлас поздравио је генерала Петровића. Захвалио му се на његовом личном учешћу на свим соколским приредбама и пожелео му успеха на високом положају. Генерал Петровић захвалио се соколима на пажњи која му је увек указивана, истакавши да је све оно што је чинио за соколе, чинио због тога, што је био уверен да соколство у целој држави, а нарочито у овим крајевима, врши једну корисну и благотворну мисију. (18)
Друштво је деловало до Априлског рата 1941. када је било забрањено. Због покушаја минирања немачког шлепа са муницијом 14 чланова соколског друштва било је осуђено од усташког преког суда на смрт. (19)
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | https://www.vidovdan.org/aktuelno/sasa-nedeljkovic-negovanje-tradicije-sokolskog-drustva-petrovaradin/ | sr | 2018-06-27 | www.vidovdan.org/c059ee8711b44a16405cbd16c1862309a83af444761df76d34cacf021c1266db.json | [
"Соколи у Петроварадину били су део Бачке соколске жупе у Новом Саду и сарађивали су Соколским друштвом Нови Сад. (1) Соколско друштво у Новом Саду основало је коњички одсек 1925. Одсек је учествовао на соколским приредбама и манифестацијама у Новом Саду. Одсек је реорганизован 1934. Обука јахања се одвијала на вој... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 12:14:57+00:00 | null | 2018-06-07 13:27:19 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fslika-dana%2Fvesna-pesic-novinari-n1-koriste-informacije-iz-informera%2F.json | sr | null | Весна Пешић: Новинари N1 користе информације из Информера! | null | null | www.vidovdan.org | Ima jedan fenomen koji hocu da podelim s vama. Kad ides na N1 kod @MileticMinja ili kod nekog drugog, oni preslisavaju opozicone politicare koriscenjem Informera. Kakvo je to novinastvo kad nemas svoja pitanja, vec prvo prociras Vucicev Informer,pa pitas?
— Vesna Pesic (@vestoma_Tomy) June 6, 2018 | http://www.vidovdan.org/slika-dana/vesna-pesic-novinari-n1-koriste-informacije-iz-informera/ | sr | 2018-06-07 | www.vidovdan.org/3196d85349b05e988638313b90297ea84b6c65060064e1b155d88747c1c4ad26.json | [
"Ima jedan fenomen koji hocu da podelim s vama. Kad ides na N1 kod @MileticMinja ili kod nekog drugog, oni preslisavaju opozicone politicare koriscenjem Informera. Kakvo je to novinastvo kad nemas svoja pitanja, vec prvo prociras Vucicev Informer,pa pitas?\n— Vesna Pesic (@vestoma_Tomy) June 6, 2018",
"Весна Пеши... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-16 20:02:18+00:00 | null | 2018-06-16 20:30:07 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsasa-nedeljkovic-osnivanje-saveza-sokola-kraljevine-jugoslavije-1929%2F.json | sr | null | Саша Недељковић : ОСНИВАЊЕ САВЕЗА СОКОЛА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1929. | null | null | www.vidovdan.org | Соколи су поштовали краља Александра као потомка Карађорђа и Његоша, а подржавали су га због његовог југословенства. За соколе Карађорђевићи су били народна династија. До 1929. Соколски савез је био врховни, управни, извршни и надзорни орган соколске организације на чијем челу је био најистакнутији соко. Савез је деловао самостално према правилницима које је сам доносио. (1) Због забране рада политичких странака после увођења шестојануарске диктатуре 1929. политички рад пренет је у соколска друштва. Поред Хрватског соколског савеза у Земуну је основано друштво Хрватски соко а у Београду Српски соко. (2)
Краљ Александар донео је 5. децембра 1929. закон о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије”. Све дотадашње соколске организације (Југословенски Соколски Савез, Хрватски соко и Српски соко) морале су да се уђу у Савеза Сокола или да прекину са радом. Тим поводом одржана је изванредна главна скупштина Југословенског Соколског Савеза којој су присуствовали делегати свих соколских жупа. На скупштини је донет закључак да ЈСС ступи у нову организацију „Савез Сокола Краљевине Југославије”. (3) Од 1929. управу Савеза Сокола именовао је и разрешавао министар просвете и министар војске и морнарице у сагласности са председником министарског савета. (4) Соколске организације и даље су бирале управе жупа и друштава. О том периоду рада Савеза Сокола предратни соколи Жупе Београд препустили су историји да да свој суд. (5) Савез Сокола био је помаган од државе и материјално и морално. Држава је помагала новчано изградњу соколских домова. За време диктатуре дошло је до наглог омасовљавања соколских редова. Многи су пожелели да постану чланови соколских друштава. Велики број предратних сокола посебно хрватских напустио је због тог утицаја државе за време диктатуре соколске редове. Соколи су користили свој углед за време диктатуре за давање имена улица градова по Тиршу.
Старешина Душан Богуновић је још 1931. уочио да се соколи претварају у интервенистичку странку. Посетио је просторије банске управе. Био је дан примања. При проласку кроз собу за примање имао је шта да види : „Много је оних, који чекају да буду примљени. .. опазих на великој већини соколске значке. Поздравих се Здраво ! Погледи оних, којима је ишао поздрав – били су пуни чуђења. – „Одкуд долазим да их поздравим”. За њега је то био очигледан пример да соколска значка, односно припадништво соколској организацији, „има да служи да се до нечега дође. … Гледао сам и читао мноштво препорука за ово или оно место, у овом или оном сталежу. Врло ретко налазите позната имена, чији соколски рад заиста треба да буде признат и на основу рада, да и дође до места. У свим препорукама стоји – члан соколске организације. И као што је некад припадништво политичко-партијској странци било средство да се нешто постигне — ето тако ми изгледа и данас међу нама. … Слушао сам, да су извесни људи грађани, а ступивши у соколске редове – касније били због овога или онога злочина позвати на одговорност. У једном селу близу Загреба – приређује се као увод у соколски рад забава у гостиони. Долази до свађе – гостионичар члан тог нашега соколскога братства убија у пијаном стању шофера. Соколски је течај учитељства. Учитељима се говори – кад свршите течај, бит ћете намештени, куд хоћете итд. Ових примера за сигурно има безброј … и боље је о њима и не мислити.” Наставио је : „ … Зло је – велики број придошлих чланова, а не уверени и одани Соколству. … Зло је – на челу Соколства – управе без знања, свести, воље и љубави за Соколство, а само да се попуни број. Још веће је зло – ако је само припадништво Соколству — а не твој живот и рад у Соколству, из кога произилази твоје соколско право, да си бољи и спремнији чиновник-грађанин од другога, чији живот није соколски. Зло је – ако мислимо, да ћемо утицати на живот државе у правцу Соколства, ако заузмемо чим више положаје, без обзира на наш соколски положај у друштву нашега братства, из којега положаја иде и право на положај у држави. Зло је — ако примамо, да нас буде већи број, скоро све што нам се пријави. Зло је – ако у организацију долазе – јер им се обећава ово или оно место итд. — Све су то негативне стране бивших партијских странака, чији живот нам је најјаснији доказ пропасти, ако право на утецај у држави не произилази из рада и живота у Соколству. Јест – ми хоћемо да утјечемо на живот у држави, али не зато што смо само припадници соколске организације, већ зато, што узгој, живот и рад у Соколству учинио ме је бољим и способнијим чиновником, радником, грађанином итд. И тај живот бољи од других, даје ми право да сам поштиван више од другога – и тај живот у Соколству — мало по мало пренашамо на државу и тако се збива не од једном већ у низу деценија преображај државе у духу соколства, као што чине наша браћа и сестре на северу. И зато – не од припадништва соколској организацији, већ из живота и рада у Соколству – соколском утецају у држави – из живота и рада у Соколству, а не само припадништво некој организацији – даје право на бољи положај у држави.
У противном није добро ни за Соколство, а није добро ни за државу нашу – националну – чији темељи су грађени на етици и свести свих нас, а не чиновничкој каријери или повлаштеним класама. Добро државе и моралност и трајност Соколства тражи да будемо данас нарочито чувари мисли : Од живота и рада у Соколству — соколском утецају у држави. “(6)
Развој прилика у соколским редовима ишао је супротно жељама Душана Богуновића. О томе су писали у соколској штампи. Др. Нико Калођера писао је 1938. у „Оку Соколовом”, да је југословенска идеја пре Првог светског рата окупљала највеће духовне снаге народа са циљем да се ослободи и уједини у једну државу. После рата није имала снаге да их духовно повеже. За носиоце идеје означавали су се појединци који су је одржавали ради личних интереса. (7) Др. Лаза Поповић о стању у соколским редовима писао је : „у соколству а на водећем месту и на управи, морају стајати опробани људи, … сасвим сигурно да је наше соколство пре рата, за рата па и одмах после рата било одасвију страна богато са људима крепким, патриотским, јуначким, југословенским, а да се у току ових двадесет година после рата све то богатство полако распућкало и прилично пропало, тих добрих људи изгледа да у соколству нема више … јер су се стари и повукли и из соколства извукли.” (8) Приликом прославе Дана Уједињења 1939. Момир Синобад је уочио да на свечаној седници, и у поворци нису опажени соколи чланови Савезне управе који су припадали београдској Жупи и соколи који су са тротоара посматрали соколску поворку. Сматрао је да је мањи број сокола постао малодушан из страха за будућност који је захватио све грађанске слојеве. (9) После избијања Другог светског рата чланови сокола су били понети “свеопштим метежом”. Општа неизвесност утицала је на грађане да своје снаге концентришу на решавање проблема своје породице. Настала је “луда и незапамћена трка” на прикупљању хране, одеће и огрева. Момир Синобад је сматрао да је тада требало сакупити снагу и са више ведрине гледати на све проблеме. Соколски покрет је одувек имао тај циљ. Међутим сада се десило супротно. Надвладао је страх и нагон за самодржањем. (10)
Законом о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије” режим је ставио соколе под државну контролу. Старешина Душан Богуновић је уочио да се соколи у шестојануарској диктатури претварају у интервенистичку странку. Мноштво нових чланова очекивало је повластице због ступања у соколске редове и није било спремно да следи соколске идеале. Момир Синобад писао је о паници која је захватила соколске редове у Београду на почетку Другог светског рата. У таквим приликама и са таквим кадровима је Савез Сокола дочекао Други светски рат.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | http://www.vidovdan.org/istorija/sasa-nedeljkovic-osnivanje-saveza-sokola-kraljevine-jugoslavije-1929/ | sr | 2018-06-16 | www.vidovdan.org/1281337da7b96f67e058ddb5e2f9cf0126350d541a024b7b249c02752a325e7d.json | [
"Соколи су поштовали краља Александра као потомка Карађорђа и Његоша, а подржавали су га због његовог југословенства. За соколе Карађорђевићи су били народна династија. До 1929. Соколски савез је био врховни, управни, извршни и надзорни орган соколске организације на чијем челу је био најистакнутији соко. Савез је ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-20 15:45:20+00:00 | null | 2018-06-20 17:33:52 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fsve-frikom-prevare%2F.json | sr | null | СВЕ „ФРИKОМ“ ПРЕВАРЕ! | null | null | www.vidovdan.org | * Наградна игра „Пажљиво лижите“ је чиста превара *У замрзивачима се продају прошлогодишњи сладоледи * Kомпанија лажира датуме рока трајања
Kомпанија „Фриком“ и овог лета, као и претходних година, изманипулисала је грађанима Србије, и то на више начина! Да је превара на помолу, било је јасно већ када су на почетку сезоне постављени замрзивачи са, требало би, новом туром сладоледа. Да се нешто опасно муља, било је јасно јер су се продавали сладоледи са штапићима на којима су угравирани наградни пиктограми, иако о наградној игри није било ни речи. Потрошачи су нас звали и збуњено питали да ли је реч о бајатим прошлогодишњим сладоледима или је у току нова наградна игра „Фрикома“. Одговор на то питање нисмо имали.
Месец дана касније кренула је агресивна рекламна кампања о новој наградној иги „Пажљиво лижите“, која је почела 15. јуна и траје до 14. јула. Али ни са билборда, а ни из рекламних спотова и огласа никоме и даље није било јасно шта је са изгравираним штапићима који су се скоро два месеца раније нашли у продаји.
(превара број 1)
Наша новинарска екипа, истражујући овај скандал, убрзо је наишла на нову „Фрикомову“ превару, далеко опаснију од ове прве јер утиче на здравље купаца. Заправо, у фрижидерима су нам на извол’те сладоледи који су произведени још прошле године. Иако су званично у року трајања, стручњаци кажу да када је произвођач као рок трајања навео чак 18 месеци, тај сладолед има свакакве адитиве. Јер би се без њих сладолед после скоро годину дана покварио и издеформисао.
(превара број 2).
Но, ни ту није крај. Убрзо смо схватили да смо отворили „Фрикомову“ пандорину кутију јер је на видело испливала још једна превара. Проучавајући рокове трајања производа, новинари Заштитника потрошача дошли су до доказа да „Фриком“ на своје сладоледе ставља лажне датуме рока трајања. (превара број 3)
ПРЕВАРА 1
„Фриком“ наградна игра је чиста навлакуша
„Фриком“ већ више од месец дана рекламира наградну игру „Пажљиво лижите“, која је почела тек пре два дана – 15. јуна, и траје до 14. јула, и у којој награду осваја онај ко извуче на штапићу или омоту корнета два истоветна утиснута кода. Међутим, „Фриком“ у исто време не продаје и сладоледе са штапићима који су били валидни у прошлогодишњој наградној игри под истим називом, а који уопште не важе ове године.
На тај начин, сматрају стручњаци, „Фриком“ доводи потрошаче у заблуду. Што је најгоре, у овој компанији практично признају своју обману јер у Правилнику о наградној игри најављују да ће се у продаји наћи неограничен број сладоледа који на штапићима и омотима немају елементе акције „Пажљиво лижите“.
– Приређивач задржава право да се у продаји на тржишту нађе неограничен број сладоледа који на штапићима и омотима корнета немају елементе наградне игре „Пажљиво лижите“. У производњи и промету сладоледа могу се евентуално пронаћи штапићи и омоти корнета са ознакама из претходних наградних игара, и они немају право на награду. Они могу бити послати само за завршно извлачење заказано за 14. јул – пише у члану 14. овог правилника.
Стручњаци сматрају да је ово озбиљно кршење свих правила и да је јасно да је циљ „Фрикома“ да уместо учествовања у наградној игри наведе грађане Србије да што више купују њихове сладоледе. Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже да је ова наградна игра „класична подвала“.
– Kо то нама гарантује да су наградни штапићи уопште пуштени у продају и да су на тржишту? Kо тачно контролише ту наградну игру? Потрошачи морају да знају да „Фриком“ апсолутно сам прописује правила игре, сам одређује награде, сам себе контролише и оваква игра није ништа друго него организована превара! Наше удружење им је више пута скренуло пажњу да не могу тако да раде и понудило да неко од наших чланова буде у комисији која ће да пропише правила те игре, али из „Фрикома“ за то нису хтели ни да чују – каже Паповић.
Председник удружења „Заштита потрошача“ Ненад Бумбић наглашава да је ово озбиљно кршење закона!
– Kомпанија „Фриком“ нема право да се на овакав начин служи триковима и да потрошаче доводи пред свршен чин. Најлакше је оградити се правилницима на сајтовима и тиме мислити да сте све завршили. Али ко ће још сваки дан да тражи по сајтовима та правила и да анализира да ли је његов штапић исправан – истиче Бумбић.
ПРЕВАРА 2
Уваљују нам бајате сладоледе
Kомпанија „Фриком“ у својим фрижидерима тренутно продаје сладоледе који су произведени пре скоро годину дана, на лето 2017. године. Новинари нашег листа купили су „капри“ на чијем омоту пише да му је датум истека рока у фебруару 2019. године. Kако на „Фрикомовом“ сајту стоји да је рок трајања „каприја“ 18 месеци, лако се може израчунати да је овај примерак произведен још у августу прошле године.
Нутриционисти кажу да овај сладолед, иако му рок трајања званично није истекао, никако не може бити свеж и квалитетан. Осим тога, то што је млечном производу рок трајања годину и по дана, јасно говори да је у њега стављено низ штетних адитива да се не би покварио. Нутрициониста Јована Срејић напомиње да прошлогодишњи „капри“ који смо купили никако не може бити квалитетан производ.
– Рок трајања млечних производа ограничен је на само пар месеци, па сад замислите шта се све налази у овим сладоледима, када је произвођач као рок трајања навео чак 18 месеци! Ту има свакаквих адитива, јер би се без њих сладолед после скоро годину дана покварио и издеформисао. Тај „капри“ који сте купили пун је емулгатора, појачивача боја и укуса и додатака за дуже трајање, свежину и чврст облик. Kада ви поједете такав сладолед, сасвим сигурно се може јавити алергијска реакција, повраћање и дијареја. Тако да, иако овом сладоледу званично није истекао рок трајања, то никако није свеж и квалитетан производ – наглашава Срејићева.
Потпредседник Националне организације Србије НОПС Зоран Николић каже да је „Фриком“ очигледно у продају вратио производе из прошлогодишње серије и да је то апсолутно недопустиво.
– Очигледно је да се у фрижидерима „Фрикома“ налазе стари сладоледи, јер продаја није ишла добро, па је самим тим остало и доста залиха. Највероватније је овај „капри“ прошле године био у продаји у фрижидерима, па како није продат, враћен је назад у складиште, на другу температуру, где се топио и деформисао. Онда је почетком овог лета поново враћен у продају. Можете онда мислити на шта личи такав производ и каквог је квалитета – објашњава Николић и апелује на потрошаче да пажљиво читају годину истека рока и да сваки „сумњив“ сладолед имају право да врате продавцу.
Да ту дебело нешто смрди, осим бајатог сладоледа, јасно је било када од компаније „Фриком“ нисмо добили конкретан одговор на наше питање да ли ове године продају сладоледе произведене 2017. Уместо тога, послали су нам објашњење о наградној игри у којој индиректно признају да продају бајате сладоледе.
ПРЕВАРА 3
Лажирају датум рока трајања
Kомпанија „Фриком“ пустила је у продају сладоледе са лажним, измишљеним роком трајања. Новинари нашег листа купили су недавно сладолед „Kинг баћо долче“ на чијем омоту пише да је употребљив до 1. јуна 2020. године. Међутим, на званичном сајту „Фрикома“ јасно је писало да је рок трајања овог сладоледа 20 месеци, што значи да би тек требало да буде произведен, и то за четири месеца, у октобру ове године.
Kада смо „Фрикому“ указали на овај пропуст, уместо да нам одговоре, они су брже-боље на свом сајту променили рок трајања овог сладоледа са 20 на 24 месеца.
У Министарству пољопривреде истичу да је за безбедност и рок употребе овог сладоледа одговорана једино компанија „Фриком“.
– На основу Закона, за безбедност хране одговоран је искључиво произвођач. Ветеринарска инспекција ће извршити ванредни инспекцијски надзор по овом питању и установити да ли је посреди грешка у објављивању информација на сајту производача. Прописане казне за прекршаје правних лица, се крећу у износу од 150.000 до 1.000.000 динара – кажу у ресорном министарству.
Информер/Бранко Пантелић
Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић упозорава да ово није само заблуда, већ озбиљна обмана и превара коју надлежни органи морају да испитају и казне одговорне из „Фрикома“!
– Па, ово је брука и срамота! Ово је озбиљна превара компаније „Фриком“, чак мислим једна од озбиљнијих, јер осим што имају непостојеће датуме рока трајања, тим могу и да доведу у питање здравље потрошача. Јер, када имате такав производ, ви онда не знате ни да када је он заиста направљен, ни да ли он до тог јуна заиста важи. Немате појма ни да ли му је можда већ прошао рок употребе. Замислите да неко овај сладолед купи у мају 2020? У том тренутку, према сајту, том сладоледу је рок истекао, а на омоту пише да није. Па, после када дође до тровања или тегоба, компанија се ограђује – наглашава Паповић и додаје:
– Ово је очигледна обмана и пропуст, што потврђује и сазнање да су на званичном сајту преправили рок трајања сладоледа. Овај случај морају што пре да испитају и санитарна и ветеринарска инспекција и да се озбиљно позабаве даљом контролом ових посластица – апелује наш саговорник.
Председник Удружења „Заштита потрошача“ Ненад Бумбић шокиран је потезом компаније Фриком да на свом званичном сајту преправи рок трајања сладоледа.
– Озбиљно забрињава то што је тако велика компанија попут „Фрикома“ спремна да се игра са здрављем својих купаца! Kада сам видео да су променили рок трајања на званичном сајту, благо речено, доживео сам шок! Оригиналан рок трајања био је 20, а пре два дана је промењен на 24 месеца. То не може бити случајност. Kако су ођедном, након ваших питања, закључили да тај сладолед ипак може да траје четири месеца дуже?! – наглашава Бумбић.
У „Фрикому“ су одлучили да ћуте о овом случају и да нам не одговоре на постављена питања.
„ФРИKОМУ“ НИЈЕ ПРВИ ПУТ ДА ВАРА
* Дарко Р. (29), асистент маркетинга у „Фрикому“, ухапшен је јер је одавао тајне где се продају сладоледи који доносе награду, те је тако присвојио џип и неколико стотина хиљада евра
* „Фриком“ је одбио да исплати родитеље девојчица из Рибара код Kрушевца и Александровца које су у наградној игри добиле по 10.000 евра и оптужио њихове родитеље да су фалсификатори. Те две девојчице извукле су на оба краја штапића сладоледа исте знакове, на основу којих је, према правилима наградне игре, требало да добију по 10.000 евра. Kада су отишли у „Фриком“, тамо су им рекли да је реч о фалсификату штапића! Објаснили су да је лажни штапић могао да настане брисањем нуле на једном крају како би уместо 100.000 испало 10.000 евра.
* „Фриком“ је потресла афера када је Национална организација потрошача Србије позвала на бојкот његовог сладоледа због „преварне и обмањујуће маркетиншке кампање у којој се потрошачи позивају да купују те сладоледе да би учествовали у наградној игри која заправо није ни почела“. НОПС је тада тврдио да „Фриком“ није обавестио јавност да су у продаји прошлогодишњи штапићи, као ни како изгледају нови. Потрошачи који су звали „Фриком“ да би подигли награду добили су одговор да су то неважећи штапићи јер је наградна игра завршена.
Заштитник потрошача | http://www.vidovdan.org/info/sve-frikom-prevare/ | sr | 2018-06-20 | www.vidovdan.org/663cc91d7201fefb9f96b2609f444b423482574cdb26d4a6bef634be49aaa154.json | [
"* Наградна игра „Пажљиво лижите“ је чиста превара *У замрзивачима се продају прошлогодишњи сладоледи * Kомпанија лажира датуме рока трајања\nKомпанија „Фриком“ и овог лета, као и претходних година, изманипулисала је грађанима Србије, и то на више начина! Да је превара на помолу, било је јасно већ када су на почетк... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-22 17:48:55+00:00 | null | 2018-06-22 17:17:32 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fsrpska-tvitelita%2F.json | sr | null | Српска Твителита | null | null | www.vidovdan.org | Између две посете иностранству, где се свему, па и раду семафора дивила до имбецилности, спусти се понекад самопроглашена српска “елита” и до родне им и мрске груде и одмах ту примети многе недостатке. Углавном оне које јој личну срећу кваре и боду очи, али и то је за ухар.
Тад реши да се умеша у живот својих сународника, макар (и ако смо срећни – искључиво) коментаром на друштвеним мрежам.
Сваки од тих коментара прати једноставну матрицу коју овде прилажем, да бих им, тако заузетима, олакшала и, што да не, поспешила продуктивност кад већ морају да се бакћу Србијом и Србима. Јер – какви су, такви су, наши су, ми друге и гласније “елите” немамо.
Dositej je veliki… Medjutim, nije tacno da je on prvi Srbin koji je otisao na Zapad, odusevio se onim sto je tamo video, vratio se kuci, poceo da opismenjuje divljake i da ih proziva zbog zvona i praporaca. Dovoljno je setiti se Mojsija Raskovica, Zaharija Orfelina i dr.
— Blagoje Pantelic (@blagojepantelic) June 21, 2018 | http://www.vidovdan.org/aktuelno/srpska-tvitelita/ | sr | 2018-06-22 | www.vidovdan.org/38cd17c5f2d4bf013421546e1d11661bd3b8c6592c9641f38fff0879f1553368.json | [
"Између две посете иностранству, где се свему, па и раду семафора дивила до имбецилности, спусти се понекад самопроглашена српска “елита” и до родне им и мрске груде и одмах ту примети многе недостатке. Углавном оне које јој личну срећу кваре и боду очи, али и то је за ухар.\nТад реши да се умеша у живот својих сун... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-10 01:03:04+00:00 | null | 2018-06-20 00:00:00 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fuhapsena-jelena-macic-na-saslusanju-policajce-dovodila-do-ludila-neke-i-do-suza%2F.json | sr | null | УХАПШЕНА ЈЕЛЕНА МАЋИЋ! На саслушању полицајце доводила до лудила, НЕKЕ И ДО СУЗА! | null | null | www.vidovdan.org | Шминкерка је и раније била хапшена због провокативног писања на Твитеру
Јелена Маћић, шминкерка и особа врло активна на друштвеним мрежама, опет је приведена у полицију.
Овог пута, због оптужби једног медија, који се жалио да му Маћићка отворено прети.
Она је у сукоб с тим дневним листом ушла након што су пренели неке од њених твитова. Потпуно се разбеснела и одлучила да се обрачуна с новинарима ове редакције, те је почела да их прозива на Твитеру.
У њеним твитовима, који су у међувремену обрисани, будући да је након што су је пустили из полиције избрисала свој профил, јер није добила свој телефон натраг, те наставила да се користи ћеркин, писало је како ће да „улети“ у просторије овог листа, те да ће да их „полупа“, а запослене у овом медију ће да „пребије“. Још се наводи и како је новинаре ове редакције назвала „стоком“.
Јелена Маћић је наставила да се оглашава на Твитеру али преко ћеркиног профила.
Преносимо вам твит у целости, заједно са свим коментарима из ког можете да схватите шта се заиста дешавало док је Јелена Маћић била у полицији.
Jelena Macic ovde. Arcim Jovanin uredjaj. Sve u svemu…pa izginuli su od smeha u policiji kad sam krenula da deklamujem svoje avatare. Sikter efendija…Niko Tokugava…izginuli bukvalno. — Ne isplati se (@JeleninoCedo) June 8, 2018
Јеленина ћерка је своје пратиоце на Твитеру, пре него што се њена мајка огласила на истом, обавестила како је она ухапшена, те како јој је њен нови телефон одузет.
Moju majku @DorijanaVil su ponovo priveli po ko zna koji put. Sve u svemu oduzeli su joj telefon…tek ga je kupila.. nije ga ni odplatila… znaci smor. — Ne isplati se (@JeleninoCedo) June 8, 2018
Јелена Маћић је поставила питање да ли постоји још неки мушкарац који се осећа угроженим због ње.
Jel ima jos neki muskarac da se oseca ugrozeno od mene? Jer ovo je druga krivicna prijava od mozes misliti nekog ko se muskarcem smatra. Sta znam…mene bi bio blam! No, ne ganjamo perfekciju. — Ne isplati se (@JeleninoCedo) June 8, 2018
У последњем твиту алудира на то да је ситуација у којој се нашла равна ријалитију.
Zajeban je ovaj rialiti ja da vam kazem…zajeban — Ne isplati se (@JeleninoCedo) June 9, 2018
Подсећамо, она је и раније била привођена због провокативног писања на друштвеним мрежама.
Наиме, 2014. године приведена је због ширења панике у ванредној ситуацији, јер је током поплава на Фацебооку написала да је у Обреновцу страдало много више људи него што су власти објавиле.
Две године касније, након што је упутила претњу путем Твитера тадашњем премијеру, њен стан претресла је полиција.
Еспресо | http://www.vidovdan.org/info/uhapsena-jelena-macic-na-saslusanju-policajce-dovodila-do-ludila-neke-i-do-suza/ | sr | 2018-06-20 | www.vidovdan.org/b9fa79616ea63f6f243bd3826896489f2a0ce108e2682ba2b7aac5ffc1a8eb4f.json | [
"Шминкерка је и раније била хапшена због провокативног писања на Твитеру\nЈелена Маћић, шминкерка и особа врло активна на друштвеним мрежама, опет је приведена у полицију.\nОвог пута, због оптужби једног медија, који се жалио да му Маћићка отворено прети.\nОна је у сукоб с тим дневним листом ушла након што су прене... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-17 12:46:46+00:00 | null | 2018-06-14 00:00:00 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fkultura%2Fu-bogaticu-promocija-dve-pesnicke-knjige-milane-davidovic%2F.json | sr | null | У Богатићу промоција две песничке књиге Милане Давидовић | null | null | www.vidovdan.org | У Богатићу 15 . јуна 2018 . године одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова …
У Свечаној сали СО Богатић промовисане су пета и шеста збирка песама “Испод трепавица” и “Песмарење”, песникиње Милане Давидовић из Богатића.
Сала је била премала да прими све заљубљенике и љубитеље лепе писане речи ,
те су многи престајали на ногама , решени да остану до краја .
Организатор се побринуо да промоцију украсе и хор и певачке групе , музика и игра .
На почетку промоције наступио је Мачвански хор – песмом из Литургије Св . Јована Златоустог , а и током промоције песмом – Удаде се Јагодо итд…
Током ове промоције и дирљиве вечери спонтане , харизматичне и све афирмисаније песникиње , Милане Давидовић наступали су чланови Удружења Завичај – Банија мушка и женска певачка група, док је казивање стихова гитаром пратио Влада Мишић.
Иначе, Милана је учесник и добитник награда на многим међународним песничким конкурсима. Љубав према поезији и писању гаји још од раног детињства. Пише и песме за децу, а неке од њих налазе се у Међународној збирци песама и прича за децу „Загрли живот“, у зборнику„Трагови у песку“, као и у Антологији дечије поезије. Октобра 2016. године, постала је члан Светског удружења песника, са седиштем у Италији,чији је оснивач Силвано Бортолаззи, који је три пута номинован за Нобелову награду из области културе. Милана је један од оснивача и председник Удружења писаца “Јанко Веселиновић” из Богатића. Њена поезија је поезија љубави.
Рецензент збирке песама „Испод трепавица“ песник Јован Н. Бундало казе: „Милана живи у својим песмама, срцем гледа и своју душу нам у песмама нуди да видимо њену чистоту“.
Публика која је дошла на промоцију књига могла је да види и плесне кораке Миланиних церки Уне и Ане.
Збирка „Песмарење“ је подељена на три дела. Први део су песме за децу, други песме о љубави, а трећи део су песме о животу, огњишту, сећању на завичај. У предговору књижевник Славица Јовановић каже:“ Добили смо новог песника из народа, за децу и одрасле, бранитеља ћирилице у лику и делу песникиње Милане Давидовић“.
Рецензент књиге ‘’ Песмарење’’ је Славица Јовановић књижевница које је читала биографију и стихове песама.
Током промоције било је и песничких надмудривања и натпевавања , те је песникиња укрстила копље са Милорадом Јевтићем пуковником ВС у пензији.
Милана је прошла трновит животни пут кaда је напустила свој завичај Двор на Уни ,
током ратних дешавања 1995. године и обрела се у Србији као избеглица . Где је наставила школовање , удала се , изродила децу… Тако да јој је после трња и цвећа ,
остала стаза посута цвећем и песмом. Милана је песничка ходочасница , која изговара своје стихове , као молитве у храмовима , високо морална и патријахално васпитана, од предака научена да сачува своје огњиште своје претке и своје потомке .
И она се грчевито бори попут вучице за свој србски род и пород, за песнички родослов и мудрих људи благослов. Зато осим књиге у свом мајчинском и песничком крилу држи и своје потомство. Промоција за памћење , уз комбинацију етно музике , гитаре , плеса , фолклора, народних ношњи. И након промоције настављено је дружење овог сада мачванског песничког лучоноше , Милане Давидовић са публиком ,
јер су стрпљиво и у реду чекали да им песникиња потпише књиге …
Преносимо у целости предговор иѕ књиге ‘’Песмарење’’ , рецензента Славице Јовановић , новинара и књижевника…
-ПРЕДГОВОР ЗА ЗБИРКУ ПЕСАМА ‘’ПЕСМАРЕЊЕ ‘’ ПЕСНИКИЊЕ МИЛАНЕ ДАВИДОВИЋ ДРАГАЉЕВИЋ
ПЕСМЕ КАО КОЛОРИТНЕ ФОТОГРАФИЈЕ , ОВЕКОВЕЧЕНЕ ЗА ВЕЧНОСТ
Нова песничка књига све снажније , распеваније и упечатљиве песникиње ‘’ Милане Давидовић Драгељевић ПЕСМАРЕЊЕ ‘’ одликује се благодарјем , лепршавости белих лептира , песмодарјем , милозвучјем , нотним записима и нотама голубијих крила .
Ако су њене предходне песничке књиге биле семенке надахнућа , овде су Миланини најсвежији рукосади , постали дрвореди сталнорађајући, доносећи божанске плодове .
Који зором заблистају , умивени сунчевим наранџастим кристалима . То су песме које се певају у најдубљој тишини , животни џубокс за музичке жеље , виолински кључ којим откључава срца љубитеља поезије . Мелодије са старих грамофонских плоча , тек сада испеване и гласним жицама песникиње компоноване , стиходарјем славуја распеваних . Песме гласовите Милане , разнежене жене , доживљавају своје бујање , а она је ту да попут верглаша одсвира и продужи мелодију младости , у садашњост претворену… Њено Песмарење је клијање песничких рукосада .
У Песмама за децу врцавим и искричавим , доказује на ком је терену своја , постаје чаробњак и мађионичар , који из свог шешира и шарених марама уме да извуче и јежа и тужног меду и змију и зеку и магаре у школи и ласте и врапца архитекту . Песникиња амбасадорка љубави и песништва , песмољубљем инспирисана , енергијом митске жар птице , наелектрисана варницама свитаца , намагнетисана љубављу мајчинском , остварена и као песник и као мајка . Роду и породу свом , плоду утробе своје чита мисли , исписијући им бајковите песме разнобојним кредама – цветовима , на табли ливади зеленој . Пулсира и дрхти над њима ко затегнута струна лире и постаје им и заштитница и амајлија и бранитељка , а по потреби и другарица и калеидоскоп и чегртаљка . У њеном стиховању нема сувишних речи , као да их је певушила док их је писала , а онда кад се отргоше из руку оловке , креде и гушчија пера , наставила је да их пише срцем , стих по стих . А сваки стих отргнут из мајчинске успаванке .
Цитираћу стих из песме ‘’ Рат за столом ‘’ :
– О, како је диван так шаховски рат
јер не гине ником ни отац, ни брат.
Или строфа песме “ Љубав јединца ‘’ :
– У клупи до мене седи један клинац
И његов ме осмех увек развесели
Много ми се свиђа ал он је јединац
Па не знам дал ‘’ уме љубав да подели .
Да додамо и строфу из песме ‘’Ласте ‘’ :
– Ту прогнозу ко им даје
да пролеће нам донесу
када зима бела стаје
и пахуље вежу кесу!?
Ако је у песмама за децу била највештија и сасвим подетињила , или како се то у жаргону каже ‘’ испекла песнички занат ‘’ , није ништа мање величанствена ни чудотворна ни у љубавним песмама . И ниједан читалац неће доживети бродолом , уколико се запути бродовима инспирације ка пристаништима песничким , макар био и слепу путник , између корица новонасталих стихова . А ту ће се тек разбуктавати , распламсавати , зажарити и буктати песничке ватре , заноси и кликтаји свитања , очи заискриле , док песме благотворне видарице исцељују душу . И да ухватим муштулук , о заљубљеној песникињи у стиходарје и стихогорје , чије песме окрилате пауновим крилима и које нису у ритама и дроњцима , већ брижљиво написане и ‘’ одевене ‘’ , готово римоване . У ретровизорима сећања и сновиђења попут мистичног графолога у рокописима и ветрописима открива неисписане чежње и љубави скривеним под крилом канаринца , где одлећу само рајске птице . Али песникиња и ту је надмоћна и свемоћна , пркоси неисплаканим сузама и сваку песму ставља у рам као живописну слику , овековечену за вечност , додајући ноте и музичке лествице . Не скривајући своје најснажније и најтананије емоције , стављајући свој љубавни аутограм испод сваке песме . Споменимо песму ‘’ Отргнути ‘’ :
– Слажу се осећаји небројени
док ткам разбојем душе моје
ко нити свиле растањени
откад се растасмо нас двоје.
Или рецимо стих песме ‘’ О срце , моје ‘’ :
– О срце моје, сад зубе стисни,
нек чује се се крик из твојих груди,
у њему сав бол временски истисни,
па онда спокојно заувек буди.
И у песмама о животу , песникиња има своје путоказе , своје снове недосањане , аутобиографске исповести и колоне дуге , песме о огњишту , о мајци …, пита се : – Где је мој дом ? …, пише о винској илузији , о веселој машини, о жени и слично .Усуђујем се да кажем , да овако римоване , стиховане , певљиве и милозвучне песме , записане тихом мелодијом , би требало да прочита неки врстан композитор , како би оживео ове живе слике песничких муза да би им дао музичку подлогу, одајући признање тој песничкој блиставости и сазревању . То су песме које заслужују ноте . Написане у даху , једноставне , без сувишних речи и сувишног слога , као да је у питању песничко наменско стваралаштво , које треба украсити виолинским кључем и музиком . Било би грехота поједине песме из ове песничке збирке не запевати на ухо , уз гитару , гусле , хармонику , виолину , флауту , чобанску фрулу …
Ево неких стихова из песме ‘’ Колона туге ‘’ : –
Била једном колона једна,
дуга, препуна боли.
Била је она и гладна и жедна,
жељна и воде и хлеба, и соли.
Да не заборавимо и ове риме из песме ‘’ Песма о огњишту ‘’ :
-Дозива нас и Огњиште,
што погачом не мирише,
све је тужног ока привид,
само трава кроз њу дише.
Да се подсетимо и песме ‘’ Моја Евица ‘’ :
-Да, мислите тада било је лако,
и да имала је дати деци колко треба
рађало се. Бар троје имао је свако
били су боси, ал сретни парчетом хлеба.
И да завршимо стихом из песме ‘’ Где је мој дом ‘’
– Ја припадам овдје, јер овдје родих покољења.
Док остале светлуцаве стихове ко стокраке звезде остављамо читаоцима …
А што се тиче књижевне сцене , сасвим је сигурно да смо добили новог песника из народа , за децу и одрасле , бранитеља ћирилице Добрицу Ерића , додуше у женском роду, у лику и делу песникиње Милане Давидовић Драгељевић …
Славица Јовановић , новинар и књижевник
27. јануар 2018 . године, на Светог Саву
Извор Радио Нешвил- Богатић
http://nesvil.com/promocija-knjiga-ispod-trepavica-i-pesmarenje-milane-davidovic-radio-nesvil-15-06-2018/
Мачва- инфо – Богатић
http://www.macvainfo.rs/page.php?secid=2&pageid=2&contid=3549&model=clanak&ct=dva-bisera-jedne-skoljke#.WyWGRuz0uLN.facebook
Забележила : Славица Јовановић , новинар и књижевник | http://www.vidovdan.org/kultura/u-bogaticu-promocija-dve-pesnicke-knjige-milane-davidovic/ | sr | 2018-06-14 | www.vidovdan.org/5343c5f38cbfdefc61bf6f79f32d1dc19f6cd77fe15ecb477545eea6af32c38b.json | [
"У Богатићу 15 . јуна 2018 . године одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова …\nУ Свечаној сали СО Богатић промовисане су пета и шеста збирка песама “Испод трепавица” и “Песмарење”, песникиње Милане Давидовић из Богатића.\nСала је била премала да прими с... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-25 08:47:34+00:00 | null | 2018-06-25 10:12:19 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fvelikoalbanski-tragovi-kod-sandzackih-muslimana-2005-2015%2F.json | sr | null | Великоалбански трагови код санџачких муслимана (2005-2015) | null | null | www.vidovdan.org | Поглавље из књиге: Александар Раковић, Срби и религијски интервенционизам 1991–2015: Политички аспекти верских изазова српској држави и цркви после распада Југославије (Београд: Хришћански културни центар, 2015, 368 страна)
Простор Старе Рашке односно Рашке области или Санџака с једне стране спаја Србе из Србије са Србима из Црне Горе и Херцеговине, а с друге стране тај исти простор спаја балканске муслимане од Босне и Херцеговине до Албаније.
Након распада Савезне Републике Југославије/Државне заједнице Србија и Црна Гора (2006), простор границом пресечене Старе Рашке неформално чине општине у Републици Србији: Прибој, Нова Варош, Пријепоље, Нови Пазар, Сјеница и Тутин, као и општине у Црној Гори: Пљевља, Бијело Поље, Беране, Петњица, Рожаје, Плав и Гусиње (општина Петњица формирана је 2013. издвајањем из општине Беране, а општина Гусиње формирана је 2014. издвајањем из општине Плав).
Према попису из 2011. православни Срби (с мањим бројем Црногораца, на том простору углавном српске оријентације) чине скоро 40% становништва док скоро 58% чине муслимани од којих се углавним сви изјашњавају као Бошњаци. На простору Старе Рашке у Републици Србији живи свега 284 Албанаца, а у Црној Гори 3.777 Албанаца: укупно 4.061 Албанаца или 1,05% становништва Старе Рашке. Чак и ако посматрамо само општине које належу на Косово и Метохију и Албанију (Нови Пазар, Тутин, Рожаје, Плав и Гусиње), Албанци чине само 2,3% становништва.[1]
Верска слика Старе Рашке или Санџака (2011) Општина Православни Муслимани Укупно Република Србија[2] Прибој 20.608 (75,95%) 5.793 (21,35%) 27.133 (100%) Нова Варош 14.516 (87,25%) 1.384 (8,32%) 16.638 (100%) Пријепоље 19.299 (52,08%) 16.562 (44,69%) 37.059 (100%) Сјеница 5.184 (19,64%) 20.906 (79,21%) 26.392 (100%) Нови Пазар 16.051 (15,99%) 82.710 (82,37%) 100.410 (100%) Тутин 932 (2,99%) 29.220 (93,79%) 31.155 (100%) Укупно 76.590 (32,07%) 156.575 (65,57%) 238.787 (100%) Црна Гора[3] Пљевља 24.346 (79,08%) 5.039 (16,37%) 30.786 (100%) Бијело Поље 24.662 (53,55%) 19.640 (42,65%) 46.051 (100%) Беране 23.287 (68,55%) 9.502 (27,97%) 33.970 (100%) Рожаје 1.055 (4,59%) 21.805 (94,95%) 22.964 (100%) Плав 2.815 (21,48%) 10.046 (76,64%) 13.108 (100%) Укупно 76.165 (51,86%) 66.032 (44,96%) 146.879 (100%) Свега Укупно 152.755 (39,61%) 222.607 (57,72%) 385.666 (100%)
Због чега је уз навођење чињеница о националној припадности Срба и Бошњака, важно да се помену и Албанци упркос заиста маленом броју њих, макар декларативно изјашњених, који живи у Старој Рашкој? Прво, ти Албанци су углавном српског етничког порекла. Реч је посебно о римокатоличким Климентима који су на простор Пештерске висоравни насељавани од 1700. године у време када су већ били албанизовани а у Старој Рашкој су исламизовани.[4] Даље, усељавање ових пештерских Албанаца у Нови Пазар било је израженије од било ког другог усељавања у тај град од почетка 18. века до данас. Временом су, током саживота са бројнијим Србима и муслиманима словенског порекла од Новог Пазара до Сјенице, примили српски језик и скрајнули албанске обичаје.[5]Међутим, албански фактор није мировао. Муслимани српског/словенског језика у Старој Рашкој, данашњи Бошњаци, већ два пута су у протеклих око 150 година били укључени у процес стварања великоалбанске идеје и државе. То се прво догодило приступањем њихових плавско-гусињских првака Призренској лиги (1878), а други пут стварањем квинслишке Велике Албаније, која је запосела и јужну Стару Рашку, и етничким омеђавањем колаборационистичке „Мале Албаније“, с центрима у Косовској Митровици и Новом Пазару, која се само формално налазила у саставу окупиране Србије (1941–1944).
Чини се да тихи процес овог типа, трећи великоалбански талас, траје у Новом Пазару сада, већ петнаестак година, јер код једног дела Бошњака постоји двослојни бошњачко-албански идентитет, како код оних који имају албанско порекло тако и код оних чији су преци били изложени османском и аустроугарском инжењерингу албанизације (1878–1912, 1916–1918). На линији Нови Пазар – Тутин – Рожаје – Плав – Гусиње бошњачко-албанска прожимања су најизричитија. Форма овог таласа није у потпуности уобличена. Тај талас је измешан, као што је то и бошњачко-албански идентитет, са исто тако важним окретањем Бошњака из Старе Рашке и ка Босни и Херцеговини.
Албанско порекло имају главни муфтија Исламске заједнице у Санџаку–Србији Муамер Зукорлић чији предак Зук Орље потиче из албанских Куча, затим председник Странке демократске акције Санџака Сулејман Угљанин из села Угао које су населили Клименти и председник Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић пореклом из Руговске клисуре коју су такође населили Клименти.[6]
Зукорлић и Угљанин су од 2009. почели да стварају култ великоалбанског идеолога и сарадника нациста Аћифа Хаџиахметовића Бљуте, познатог и као Аћиф Бљута и Аћиф ефендија. Уочава се и координација Зукорлићевих потеза са деловањем албанских сепаратиста на Косову и Метохији.
Албански клинови у српском етничком ткиву у 18. и 19. веку и великоалбанска идеја у политици санџачких муслимана од Призренске лиге (1878) до почетка Другог светског рата у Југославији (1941)
У српском етничком ткиву су од краја 17. века стварани албански клинови. Прва сеоба Срба (1690) и Друга сеоба Срба (1740) испразнили су Србију и Стару Србију. У испражњене земље Турци су насељавали Албанце који су из северне Албаније почели да надиру прво на Косово и Метохију, затим све до Западне Мораве и Јужне Мораве, а с друге стране према Вардару. Заузимањем овог простора албански клин је раздвојио Србију од Македоније, од Ниша до Скопља, и пресекао за Србе виталну моравско-вардарску долину. Током српске револуције, устанака и ратова с Турцима у 19. веку, како се Турска повлачила из Србије, у истом процесу повлачило се албанско и друго муслиманско становништво.[7] По ослобађању југоисточне Србије 1878. албанско становништво је напустило и простор „Топличког Арнаутлука“.[8] Тиме су на простору од Ниша до Врања избијени албански клинови. Међутим, албански клинови су наставили да се развијају у нашим земљама које су остале под Турцима, како у Старој Рашкој тако и у Македонији.
У време Берлинског конгреса (1878), када је одлучено да Плав и Гусиње припадну Књажевини Црној Гори, заједничка бошњачко-албанска борба против црногорске војске осујетила је стављање Плава и Гусиња под власт Цетиња. Бошњачки прваци из плавско-гусињског краја ступили су у редове Призренске лиге (1878) која је заговарала уједињење Албанаца у једну државу.[9] Поручили су 1879. Црногорцима: „Знајте док траје Шћипнија [Албанија] нећемо пустити Плав и Гусиње“.[10] Две етничке групе муслимана (једни који су говорили словенским и други који су говорили албанским језиком) су се тих година мешали браковима, братимили и дали једни другима бесу: заклели су се по цену живота да ће се борити против Срба.[11]
Призренска лига је постала бедем Османског царства против даљих ослободилачких покрета православних Срба и Грка. Милитантни ислам се из северне Албаније проширио на Косово и Метохију и западну Македонију. Великоалбанска идеја супротстављена је ујединитељским напорима српског и грчког народа. Кроз великоалбанску идеологију се уочавао и панисламизам. Да би осујетили уједињење и спајање православних Словена и Грка на Балканском полуострву, великоалбанску идеју су подржавали и Аустро-Угарска и Велика Британија.[12]
С тим у вези, од аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878) па до српског ослобађања Старе Рашке од Османског царства у Првом балканском рату (1912–1913), а потом и током аустроугарске окупације Краљевине Србије (1916–1918), Аустро-Угарска и Турци су радили на постепеној и тихој албанизацији муслиманског становништва како би разбијале српски етнички простор. Албанизација је спровођена у појасевима Митровица (Косовска Митровица) – Нови Пазар – Сјеница и Пећ – Рожаје – Пештер – Сјеница.[13] Успостављањем српско-српске државне границе између Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе на простору Старе Рашке и Косова и Метохије (1913) уклоњен је геополитички клин који су Беч и Истанбул закуцали како би осујетили српско спајање.[14] То је био корак од седам миља ка уједињењу српског народа које је уследило после победе Краљевине Србије у Првом светском рату – стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије (1918).
Ипак, намере за албанизацију Старе Рашке толико су одмакле да су великоалбански идеолози муслимане Старе Рашке сматрали „посрбљеним Албанцима“. С друге стране, етничка слика у Старој Рашкој пред почетак Другог светског рата била је у корист православних Срба. Наиме, од око 254.000 становника Старе Рашке било је 57% Срба и 43% муслимана.[15]
Реис-ул-улема Исламске верске заједнице Југославије Фехим Спахо се у октобру 1938. замерио „[српски и/или југословенски] национално оријентисаним“ муслиманима у Новом Пазару јер је приватно преспавао код Аћифа Бљуте.[16] Срби муслиманске вере из Старе Србије и Јужне Србије су се иначе жалили председнику југословенске владе Милану Стојадиновићу да су скрајнути и запостављени.[17] За разлику од муслимана српске и турске националности, муслимани албанске националности су у то време исказивали посебан верски фанатизам који су додатно увећавали њихови обичаји и менталитет.[18] Већ 1941. и Фехим Спахо и Аћиф Бљута су се нашли у служби окупатора: Спахо као реис-ул-улема у усташкој Независној Држави Хрватској, а Бљута као великоалбански лидер у Новом Пазару.
Албанизација делова Старе Рашке и нацистичко виђење Велике Албаније као стуба ислама на Балканском полуострву (1941–1944)
Фашистичка Италија је 12. августа 1941. припојила Косово и Метохију, западну Македонију и делове Црне Горе (Плав, Гусиње и Рожаје) свом протекторату Великој Албанији. Косовскомитровачки, вучитрнски и лапски срез у немачкој окупационој зони укључени су у састав окупиране Србије. Савет комесара у Београду донео је 6. августа 1941. одлуку да овим срезовима придода и новопазарски срез и од њих формира Косовски округ са седиштем у Косовској Митровици. Власт Милана Недића је у децембру 1941. извршила нову административну поделу Србије. Према њој, Косовски округ је преименован у Косовскомитровички округ а придодат му је и студенички срез како би етничка слика била повољнија за православне Србе.[19]
Немци су Албанцима из Косовскомитровичког округа давали наду да би могли постати „Мала Албанија“ која би се ослањала на Велику Албанију.[20] Албанци се нису мирили с тим да би делови територија под њиховом етничком доминацијом могли да остану у саставу окупиране Србије. Током лета и јесени 1941. њихови лидери, на челу са Бедријем Пејанијем, тражили су од нацистичких окупационих власти да Великој Албанији прикључе Нови Пазар, Косовску Митровицу, Вучитрн, Сјеницу и Тутин. Уколико то Немци не би прихватили, алтернативни албански план био је да их убеде како треба да формирају аутономно Косово, као немачки протекторат, на простору од Новог Пазара до Скопља. Пошто ово није било могуће, Недићева власт је пристала да начелник Косовскомитровичког округа буде Албанац и да начелници срезова у Косовској Митровици, Новом Пазару, Подујеву и Вучитрну буду Албанци. Власти у Косовскомитровичком округу, на челу са Џафером Девом, формирале су албанску жандармерију.[21]
Албански лидери из Косовскомитровичког округа ни надаље нису имали намеру да одустану од великоалбанског пројекта. Од Немаца и Италијана су очекивали да у неком тренутку пристану на присаједињење и делова окупиране Србије, не само од Новог Пазара преко Косовске Митровице до Скопља и Куманова, већ су претендовали и на простор скоро до Краљева и Ниша. Да би се то остварило било је потребно спровести албанизацију циљаног простора, прво у Новом Пазару где је Џафер Дева рачунао на подршку Аћифа Бљуте, албанског политичара пореклом из Ђаковице, и Ахмета Даце, албанског трговца пореклом из Рожаја. Обојица су били из Новог Пазара.[22]
Аћиф Бљута, који је био на састанку „албанских народних првака“ 21. априла 1941. у Косовској Митровици, вратио се у Нови Пазар како би успоставио албанску власт. Бљута и Даца су насилно преузимали институције од Срба, установили су албанску цивилну и полицијску власт. Под Бљутином командом, као председника Албанског народног савеза у Новом Пазару, почео је прогон Срба. На седници Албанског народног савеза током јуна 1941. донета је одлука да се Нови Пазар и дежевски срез припоје Великој Албанији, али Немци нису имали намеру да то прихвате. Аћиф Бљута је био очајан, није желео да Нови Пазар макар и само формално остане у окупираној Србији. Тражио је објашњење и инструкције у Тирани где су му рекли да ће Нови Пазар бити припојен Великој Албанији када нацисти победом окончају рат.[23]
Један део верских службеника Исламске верске заједнице у Новом Пазару подржавао је албанизацију. Учитељи који су доведени из Велике Албаније подучавали су децу да су санџачки муслимани албанског порекла. Мушкарци су морали да носе албанску капу (кече), албанизовани су називи улица и радњи, јавно су приказиване карте Велике Албаније у коју су стављени Нови Пазар, Тутин и Сјеница. Нови Пазар је одавао утисак албанске вароши. Истоветан процес дешавао се и у Тутину. Отпор томе пружале су санџачке структуре које су се биле за прикључење Босни и Херцеговини односно Независној Држави Хрватској као и муслимани комунистичке оријентације.[24]
Од октобра до децембра 1941. војници Југословенске војске у отаџбини (четници) су водили жестоке борбе између Рашке и Новог Пазара са великоалбанским снагама под командом Шабана Полуже, које су Бљути пристигле као помоћ из озлоглашене Дренице. Сматрало се да је Бљутина мржња према Србима „монструозна“.[25] Нови Пазар је остао под великоалбанском окупацијом до 30. новембра 1944. када га је ослободила Народноослободилачка војска Југославије (партизани).[26]Аћиф Бљута је одлуком Војног суда Народноослободилачке војске Југославије од 19. јануара 1945. проглашен за народног непријатеља и осуђен на смрт стрељањем које је извршено 21. јануара 1945.[27]
Командант нацистичког шуцштафела (SS) Хајнрих Химлер је заговарао исламску „неустрашивост“ за разлику од хришћанске „мекоће“ и предложио је у новембру 1942. стварање SS дивизије коју би чинили босанскохерцеговачки муслимани. Адолф Хитлер је подржао предлог и у фебруару 1943. издао наређење о регрутацији за ову SS дивизију.[28] Поводом стварања SS Ханџар дивизије у Сарајево је у априлу 1943. допутовао велики муфтија Јерусалима Хаџи Амин Ел Хусеини. Делегација Албанаца са Косова и Метохије том приликом му је поклонила „мач Ислама“.[29] Стога су Химлер и Ел Хусеини 19. маја 1943. потписали нацистичко-исламистички споразум поводом формирања SS Ханџар дивизије састављене од босанскoхерцеговачких муслимана и мањег броја Албанаца. Овај споразум није предвиђао стапање нацизма са исламизмом нити је наметао прихватање нацистичке идеологије босанскохерцеговачким муслиманима, већ се радило о томе да ће се нацистичка и исламистичка идеологија борити против заједничких непријатеља.[30]
Како би им дигао морал, Ел Хусеини је у новембру 1943. посетио бојовнике SS Ханџар дивизије на обуци у немачком граду Нојхамеру и позвао их и једне и друге, босанскохерцеговачке муслимане и Албанце, на борбу против Срба за очување ислама на Балкану.[31] На основу истог нацистичко-исламистичког споразума 1944. формиране су босанскохерцеговачка SS Кама дивизија и албанска SS Скендербег дивизија.[32] Немачке обавештајне службе радиле на томе да Велика Албанија постане муслимански стуб на Балканском полуострву што је великоалбанске националисте и радикалне исламисте заједнички приближило нацистима. Нацисти су имали намеру да преко Старе Рашке повежу босанскохерцеговачке и санџачке муслимане са Великом Албанијом која је даље требало да послужи као мост ка исламу на Блиском истоку.[33]
У нацистичко-исламистичкој сарадњи Албанци су били јачи ослонац и чвршће упориште од муслимана у Босни и Херцеговини и Старој Рашкој. Док су Албанци били етнички јединствени и посве немилосрдни, муслимани словенског порекла били су подељени на Србе, Хрвате, Бошњаке, а део њих у Старој Рашкој се определио за Албанце.
Величање великоалбанског идеолога Аћифа Бљуте и новопазарско повезивање албанских нити почетком 21. века
Грађански рат у СФР Југославији (1991–1995) и Рат на Косову и Метохији који је пратила агресија НАТО пакта на СР Југославију (1998–1999) довели су до буђења идеологија које су током Другог светског рата у окупираној Краљевини Југославији биле узданица нацистичком Трећем рајху. У Хрватској се повампирилo усташтво,[34] у Босни и Херцеговини и Старој Рашкој (Санџаку) младомуслиманске идеје,[35] Црној Гори се догодила експлозија сећања на црвенохрватске (дукљанске) сепаратисте,[36] а албански сецесионисти никада нису ни престајали да величају великоалбанску идеју.[37]
Буђење идеологије сарадника окупатора, на албанским траговима, десило се у првој деценији 21. века и у Новом Пазару. Почнимо прво од књиге Како се калио Санџак: илустрована хисторија Босне, Санџака и Косова која је 2005. објављена у Франкфурту на Мајни. Аутори књиге су Харун Црновршанин и Нуро Садиковић. Књига се може наћи у књижари Ел Келимех, издавачке куће Исламске заједнице у Санџаку–Србији на чијем је челу главни муфтија Муамер Зукорлић. На корицама књиге доминирају бошњачки ратни председник Алија Изетбеговић и командант такозване Ослободилачке војске Косова (УЧК) Адем Јашари. Из наслова књиге и са корица, као и из садржине књиге, уочава се потенцирање двослојног санџачког идентитета, бошњачког и албанског. На карти Велике Албаније се налазе српски етнички простори од Андријевице и Берана све до Ниша и Врања. Наравно, Нови Пазар, Тутин и Сјеница укључени су и у ову Велику Албанију. Сличних примера у овој књизи има доста.[38]
Осврнимо се сада на деловање Муамера Зукорлића, на бошњачко-албанску нит која се уочава код њега. У јулу 2008. је нагласио: „Ми Турску доживљавамо као своју мајку која је пре сто година, зато што је морала, оставила своју децу. Сада долази да их види, Босну као најстарије дете, ово албанско што је ојачало и нас у Санџаку, као најмање и најмлађе дете, које се највише воли“.[39] Зукорлић, наравно, има у виду исламску везу која спаја бошњачке и албанске муслимане. Али се чини да случајно или намерно греши када је реч о „најстаријем детету“. Наиме, „најстарије и најјаче дете“ је албанско. Док Бошњака има можда око два и по милиона, Албанаца на Балканском полуострву има око четири и по милиона. Бошњаци су притом подељени у три издвојене географске целине, Цазинску Крајину, централну Босну и Стару Рашку (Санџак). Бошњаци немају свој ентитет у Босни и Херцеговини. Док неки од њих из Цазинске Крајине гледају ка Загребу, неки из Старе Рашке су окренути ка Београду. Албанци имају државу Албанију и квазидржавну творевину „Косово“, а обе су добили уз помоћ западних сила.
Размотримо сада какве видове „санџачке аутономије“ Муамер Зукорлић има на уму, промислимо шта одбацује, где се маскира а на чему ради. Тако ћемо уочити бошњачко-албанску нит у његовом деловању.
Прво ћемо наравно елиминисати један неформалан нацистички предлог из октобра 1943. о санџачкој аутономији у оквиру могуће српске конфедерације коју би чинили Србија, Санџак и Црна Гора. Нацисти, на концу, нису желели да прихвате стварање икакве веће српске државе на Балканском полуострву.[40] Тај модел аутономије Зукорлић никада није ни узео у обзир.
Комунистичка партија Југославије је 20. новембра 1943. у Пљевљима основала Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака као привремену аутономију због ратних потреба. Како за аутономију није било историјског ни етничког упоришта, Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака је 29. марта 1945. у Новом Пазару донело одлуку о гашењу и подели Старе Рашке између Србије и Црне Горе границом која постоји и данас.[41] На седници Бошњачког националног сабора који су чиниле присталице муфтије Зукорлића, 14. јула 2010. усвојена је декларација којом се „формира одбор за обнову Народног вијећа Санџака“ (некадашње Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака).[42] Зукорлић је често јавно говорио о овоме али је његова искреност била потпуно неубедљива. Обнављање привремене аутономије према комунистичком моделу, коју заговара исламски верски лидер, посве је невероватно. Посебно ако се има у виду да је Стара Рашка подељена границом између Србије и Црне Горе.
Ради се о паравану како би се замаскирао најреалнији карактер аутономије или сепаратистичких стремљења за које се залаже Зукорлић. Развој догађаја у последњих неколико година, на првом месту у Новом Пазару, показао је да ће се намере за стварањем санџачке аутономије кретати око бошњачко-албанског контекста који вуче корен из политике Аћифа Бљуте.
Реис-ул-улема Исламске заједнице Босне и Херцеговине Мустафа Церић и главни муфтија Исламске заједнице у Санџаку–Србији Муамер Зукорлић посетили су од 6. до 8. августа 2009. албанске сепаратистичке институције на Косову и Метохији и Исламску заједницу Косова. Церић се у маузолеју у Преказу поклонио Адему Јашарију. На крају посете на главу је ставио кече.[43] Ови гестови били су више од пуке симболике, посебно ако имамо у виду да је Зукорлић у мају 2009. изјавио: „Ниједну крупну одлуку не доносим без консултација с реисом Церићем“, а потом и „београдски режим се према Санџаку понаша као раније према Косову где су добили шта су добили“.[44] Церић и Зукорлић су се с Косова и Метохије вратили у августу 2009. и није требало много да великоалбански дух и на новопазарском простору поново угледа светлост дана. Зукорлићева претња „косовским сценаријом“ у Старој Рашкој подгревана је стварањем култа Аћифа Бљуте.
Фудбалски клубови Нови Пазар и Црвена звезда из Београда играли су 28. октобра 2009. утакмицу Купа Србије. Црвена звезда је победила са 1:0 али то је мање важно. Много је важније што је утакмици присуствовао главни муфтија Муамер Зукорлић кога је новопазарска публика поздравила повицима „муфтија, муфтија“. То је био „први пут“ да Зукорлић присуствује спортској манифестацији.[45] Навијачи Новог Пазара су развили транспарент „Стадион Аћиф ефендија“.[46]Будући да је Аћиф Бљута 1945. осуђен као народни непријатељ, Републичко тужилаштво је у новембру 2009. покренуло прекршајни поступак против Фудбалског клуба Нови Пазар и најавило подизање кривичних пријава против особа које су носиле транспарент.[47]
Колико је проблем постао дубок сведочили су наредни инциденти. Да би спречио изградњу обданишта у новопазарском насељу Хаџет, на месту где су у јануару 1945. партизани извршили смртне пресуде над Аћифом Бљутом и његовим сарадницима, Зукорлић је иницирао покрет својих следбеника како би освојио ову локацију. Будући да је обданиште грађено у складу са законима, локацију је штитила српска жандармерија и полиција. Упркос томе, 4. септембра 2010. више хиљада Зукорлићевих присталица напало је безбедносне снаге Републике Србије.[48] Секуларни турски званичник казао ми је 10. септембра 2010. да су иза овог напада стајале „две европске земље“.[49]Поред тога, амерички годишњи извештај о верским слободама за 2010, који бележи најситније повреде верских права, није ни речју поменуо да је Исламска заједница у Санџаку–Србији на челу са Зукорлићем на Хаџету напала српску жандармерију и полицију.[50] У овом случају очит је рукопис западних служби.
Бивши командант Здружених снага безбедности Војске Југославије и Полиције Србије у Копненој зони безбедности генерал Нинослав Крстић изјавио је 1. новембра 2010. да су екстремистички потези Албанаца и муфтије Зукорлића координисани и да им је циљ цепање Србије. Повод за то били су потписи подршке албанских вођа у јужној Србији Рагмија Мустафе (председник општине Прешево) и Јонуза Муслијуа (председник општине Бујановац) за стварање „Велике Албаније“ коју би чинили Албанија, Косово и Метохија, југ централне Србије, западна Македонија, делови источне Црне Горе и делови јужног Епира у Грчкој.[51] Генерал Крстић је био веома релевантан тумач догађаја. Командовао је уласком српских војних и полицијских јединица у Копнену зону безбедности уз административну границу с Косовом и Метохијом (14. март – 31. мај 2001) чиме су окончани оружани сукоби српских одбрамбених снага са албанским терористима у Прешеву и Бујановцу (2000–2001) и македонских одбрамбених снага са албанским терористима у западној Македонији (2001).
Координација албанских сепаратиста на Косову и Метохији, југу централне Србије и Зукорлићеве политике могла је да се уочи и 2011. године. Реч је бојкоту пописа становништва у Републици Србији у октобру 2011. на који су позвали „сви албански одборници“ у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи[52] и главни муфтија у Новом Пазару Муамер Зукорлић. Ипак, док су се Албанци одазвали позиву својих лидера, Зукорлићева кампања није била успешна.[53] Позив на бојкот пописа почетком септембра 2011. догодио се само месец дана након упада специјалних снага косовских Албанаца РОСУ (25. јул 2011), бивших припадника УЧК, на административни прелаз Јариње и покушаја да заузму и административни прелаз Брњак. Као епилог ове кризе на административним прелазима потписан је споразум Београда и Приштине о царинском печату (2. септембар 2011), којим је успостављена „косовска царина“ на административним прелазима Јариње и Брњак.[54] Зукорлић је тиме добио поруку да су албанске оружане снаге способне да изађу на административне прелазе у близини Новог Пазара и Тутина, да српска страна за то нема адекватан одговор, и да ће у неком моменту одатле стићи подршка какву је Аћиф Бљута 1941. добио од Шабана Полуже.
Зукорлић наравно није сам у величању Аћифа Бљуте. У томе су му се придружили и политички противници: Бошњачко национално вијеће у техничком мандату на челу са Есадом Џуџевићем и Странка демократске акције Санџака на челу са Сулејманом Угљанином. Џуџевић је заједно са замеником градоначелника Новог Пазара Ахмедином Шкријељом (а Шкријељи су такође пореклом Албанци) открио спомен плочу Аћифу Бљути у Новом Пазару (4. август 2012), у присуству министра без портфеља Републике Србије Сулејмана Угљанина.[55]
Овај догађај је изазвао бурне реакције. С једне стране, муфтија Зукорлић је изјавио: „Ако постоје неки елементи колаборације са немачким окупатором, сви знају и пријатељи и непријатељи да није било ниједног елемента идеолошке колаборације, већ да се радило о најнужнијем преживљавању где су се наши прваци, на челу са Аћиф-ефендијом, борили свим могућим средствима да овај народ сачувају. Они који се одричу Аћиф-ефендије, они са нама немају ништа. Они су се одрекли наше вере, наше културе, нације и традиције“.[56] Које „наше нације“? Аћиф Бљута није био Бошњак већ Албанац.
С друге стране, директор Центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму Ефраим Зуроф је казао како је постављање спомен плоче Аћифу Бљути „нечувено“, да је та „вест тужна, али да је део ширег феномена у источној Европи и покушаја да се нацистички зликовци представљају као хероји“.[57]Министарство правде и државне управе Републике Србије је у августу 2012. наложило градској управи у Новом Пазару да уклони таблу али се то до данас није догодило.[58]
Подсетимо, од муслимана није ни тражено да прихвате нацизам већ да политички исламизам ставе у функцију борбе против заједничких непријатеља. У тај контекст улази и великоалбански идеолог Аћиф Бљута. Зукорлић, наравно, у свему неће попустити. Иако је познато да су верски службеници Исламске верске заједнице у социјалистичкој Југославији радили на албанизацији санџачких верника, није истражено колико се далеко с тим стигло.[59] Ни сада није познато колико далеко је Зукорлић спреман да иде али се нешто свакако догађа.
Оптужбе да се у Новом Пазару велича великоалбанска идеологија стигле су и из кругова санџачких муслимана. Копредседник Санџачког интелектуалног круга Рамиз Црнишанин је о Аћифу Бљути изричито рекао: „Послије окупације Новог Пазара, он је узео презиме Бљута и изјашњавао се као Албанац. Нови Пазар, Митровицу, Вучитрн и Подујево прогласио је за Велику Албанију. Увео је потпуну албанизацију, у основне школе довео је нове учитеље Албанце и тражио да се натписи пишу на албанском језику“.[60] Оваквих оптужби било је још па је Зукорлић одлучио да покаже и бошњачки карактер својих следбеника. На улице је 4. септембра 2014. у част Аћифа Бљуте извео неколико десетина младића у војним униформама и с фесовима. Политика је јавила да је „Зукорлић одао пошту Хитлеровом следбенику“.[61] Историчар Салих Селимовић је изјавио да су „муфтијиној војсци“ само недостајали симболи SS Ханџар дивизије.[62] Неки албански медији на Косову и Метохији су били затечени овим карактером „муфтијине војске“ посебно када се ради о контексту везаном за великоалбанског идеолога Аћифа Бљуту. Приштински портал Телеграф је тим поводом подсетио да је телевизија Топ ченел из Тиране јавила да је Зукорлић „пореклом Албанац али да се упркос томе изјашњава као Бошњак“.[63]
Оптужбе да Зукорлић велича великоалбанског идеолога, сараднике нациста и фашиста, да је и сам склон неким од тих идеологија нису потицале само од Срба, Јевреја и секуларних Бошњака. Како би установио своју структуру на простору „јужног Санџака“ који припада Црној Гори, Зукорлић је ушао у сукоб са Исламском заједницом Црне Горе. Реис Исламске заједнице Црне Горе Рифат Фејзић је стога нагласио: „Умберто Еко је рекао да је за фашизам свако неслагање издаја. Такав је начин размишљања идеолошке олигархије из Новог Пазара, г. Зукорлића и људи који размишљају као он. Шокиран сам њиховим изливом фашизма и мржње“.[64]
У основи је највероватније Зукорлићева намера да преко Рожаја подрива Црну Гору, ради на некаквом обједињавању простора, макар у првом маху, у којем леже Нови Пазар, Тутин и Сјеница у Србији и Рожаје, Плав, Гусиње и Петњица у Црној Гори. Тај „санџачки простор“ пријања уз Албанију и Косово и Метохију, одељен је већинским српским општинама у Републици Србији, Црној Гори и Републици Српској од Федерације Босне и Херцеговине. Тај „санџачки простор“ за великоалбанске идеологе носи албански карактер, а данас можда бошњачко-албански карактер. Управо су све те општине биле на застави „природне Албаније“ која је летилицом спуштена на стадион Партизана током фудбалске утакмице Србија – Албанија (14. октобар 2014).[65] Ни Муамер Зукорлић ни Сулејман Угљанин нису реаговали на ову провокацију па чак ни на територијалне претензије Албанаца на делове Старе Рашке (Санџака). Да ли је то случајно? Не, наравно да није.
Зукорлићево и Угљаниново величање Аћифа Бљуте пробудило је „албанску нит“ у Новом Пазару. Новопазарски историчар Реџеп Шкријељ је у августу 2012. изјавио: „Бошњаци у Санџаку су поносни албанском компонентом свог поријекла“.[66] На друштвеним мрежама се данас све више уочава мишљење младих Бошњака: „70% санџачког становништва су Арнаути и до скоро се и служио албански језик“ или „памтим добро да је мој дјед рахметли говорио арнаутским језиком… тачно је и то да смо на силу асимилирани али ништа зато како смо на силу асимилирани тако исто можемо бити деасимилирани то није проблем само је потребна воља“.[67] Поновимо, албански или великоалбански дух је пуштен из боце и веома је присутан у Новом Пазару и околини. Угљанин је, како би се приближио „косовском сценарију“, 20. фебруара 2015. рекао да је Србија „шовинистичка творевина“ и да ће ако буде требало затражити „од НАТО пакта да дође да штити Бошњаке“ у Старој Рашкој.[68]
Док се на простору Прешева и Бујановца у јужној Србији ствара албански клин који би поново требало да одвоји Србију од Македоније, у Новом Пазару се почетком 21. века уочава креирање бошњачко-албанског клина, са елементима припадности обема етничким групама, који би требало да сужава простор, а касније и да га затвори, од Србије према Црној Гори и Херцеговини. И албански клин на југу Србије и бошњачко-албански клин у Старој Рашкој једнако би могли да буду у служби великоалбанске идеје. Бошњачко-албански савез, заснован на мешовитим браковима, братимљењу и датој беси пред Призренску лигу (1878) поткрепљен је доношењем албанског „мача Ислама“ у Сарајево (1943). На албанизацији простора Старе Рашке радили су Османлије, Аустро-Угарска, немачки Трећи рајх, виђенији локални политичари, неки верски службеници исламске заједнице током читавог постојања југословенске државе, било да је реч о монархистичком или социјалистичком времену. Почетком 21. века идеолошка албанизација Новог Пазара и околине добила је ново рухо, тихо али траје. Кроз стварање култа Аћифа Бљуте, великоалбанског идеолога и сарадника нациста, ствара се или негује однос према двослојном бошњачко-албанском идентитету.
[1] Завод за статистику Републике Србије, Попис становништва, домаћинства и станова 2011. у Републици Србији. Национална припадност, Београд 2012; Zavod za statistiku Crne Gore, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine. Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gori, Podgorica 2011.
[2] Завод за статистику Републике Србије, Попис становништва, домаћинства и станова 2011. у Републици Србији. Вероисповест, матерњи језик и национална припадност: подаци по општинама и градовима, Београд 2013.
[3] Zavod za statistiku Crne Gore, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine. Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gori, Podgorica 2011.
[4] Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, Београд 1913, 71-93.
[5] Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Београд 1979, 76-77.
[6] Ејуп Мушовић, нав. дело, 75, 209, 267, 277-278.
[7] Славенко Терзић, Стара Србија (XIX – XX век): Драма једне цивилизације, Нови Сад-Београд 2012, 257-262.
[8] Мирослав Свирчевић, Локална управа и развој модерне српске државе: од кнежинске до општинске самоуправе, Београд 2011, 295.
[9] Mustafa Memić, Gusinjsko-plavska krajina u vrtlogu historije, Sarajevo 2008, 11, 57-59.
[10] Ослобођење, независност и уједињење Србије и Црне Горе, приредили Милић Ф. Петровић, Павле Стојковић, Душица Бојић, Београд 1999, 32-33.
[11] Porijeklo Radončića i Zukorlića, The Bosnia Times, 16. novembar 2013; Biografija Ali-paše Šabanagića na sajtu Bošnaci.net, preuzeta iz knjige: Harun Crnovršanin, Nuro Sadiković, Sinovi Sandžaka, Frankfurt na Majni 1996.
[12] Славенко Терзић, нав. дело, 116-120.
[13] Исто, 374.
[14] Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања: Историја Срба у Новом веку (1492–1992), Београд 2008, 298.
[15] Милутин Живковић, „Дешавања у Санџаку од јулског устанка до краја 1941. године“, Баштина, св. 31, Приштина–Лепосавић 2011, 249, 252.
[16] Архив Југославије, збирка Милан Стојадиновић, фасцикла 25 – Информација, 26. октобар 1938.
[17] Александар Раковић, „Милан Стојадиновић и питање премештања седишта југословенског реис-ул-улеме из Београда у Сарајево“, у зборнику: Милан Стојадиновић: политика у време глобалних ломова, уредник Миша Ђурковић, Београд 2013, 252-256.
[18] Љубодраг Димић, Културна политика Краљевине Југославије 1918-1941, књ. 3, Београд 1997, 120.
[19] Бранислав Божовић, Милорад Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији, Београд 1991, 47-50, 192.
[20] Милутин Живковић, нав. дело, 251.
[21] Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 67-71, 86-88.
[22] Исто, 431-432.
[23] Исто, 39, 431-437.
[24] Мирко Ћуковић, Санџак, Београд 1964, 80-81; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 436-439, 454.
[25] Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 440-443.
[26] Мирко Ћуковић, нав. дело, 536-537
[27] Harun Crnovršanin, Nuro Sadiković, Kako se kalio Sandžak: ilustrovana historija Bosne, Sandžaka i Kosova, Frankfurt na Majni 2005, 392-393.
[28] Jozo Tomasevich, War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: occupation and collaboration, Stanford 2001, 496.
[29] Ženi Lebl, Hadž-Amin i Berlin, Beograd 2003, 164-170; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 453.
[30] Jozo Tomasevich, нав. дело, 497.
[31] Ženi Lebl, нав. дело, 182-191; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 454.
[32] Ženi Lebl, нав. дело, 192-193; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 320-333.
[33] Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 454-455.
[34] Бољковац: У Хрватској живи усташтво, Вечерње новости, 7. јануар 2014.
[35] Džon R. Šindler, нав. дело, 30, 40-46.
[36] Славенко Терзић, „Идеолошки корени црногорске нације и црногорског сепаратизма“, Слово о Црној Гори: Узданица Јужног Српства (или NDCG), уредио Славенко Терзић, Подгорица 2001, 144-145.
[37] Великоалбанске идеје на високом нивоу, Међународни радио Србија, 15. јануар 2014.
[38] Harun Crnovršanin, Nuro Sadiković, нав. дело, 465.
[39] Бошњачки дед Кулин бан, Политика, 17. јул 2008.
[40] Milan Ristović, Nemački novi poredak i Jugoistočna Evropa 1940/41-1944/45, Beograd 1991, 68-69.
[41] Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu, Beograd 1992, 563-568, 704-705.
[42] Deklaracija: Bošnjaci su konstitutivni narod u Srbiji, Mesihat.org, 14. juli 2010.
[43] Reportazh nga vizita e Reisit të Bashkësisë Islame të Bosnjës dhe Hercegovinës, Dr. Mustafa ef. Ceriç në Kosovë, http://shkodrar.wordpress.com/2009/09/28/reportaxh-nga-vizita-e-reisit-te-bashkesise-islame-te-bosnjes-e-hercegovines-dr-mustafa-ef-ceric-ne-kosove/
[44] Интервју Муамера Зукорлића за Регионалну Телевизију Нови Пазар пред долазак Мустафе Церића у Стару Рашку, мај 2009.
[45] Crvena zvezda trijumfovala u Novom Pazaru, Pressоnline, 28. oktobar 2009.
[46] Torcida Sandžak 1989, Sportal.rs, 5. novembar 2009.
[47] Tužilaštvo: Kazniti navijače Novog Pazara, Pressonline, 6. novembar 2009.
[48] Муфтијини блокирали Пазар, Вечерње новости, 5. септембар 2010.
[49] Из мог разговора с турским званичником, 10. септембар 2010.
[50] U. S. Department of State, July-December 2010 Report on International Religious Freedom.
[51] Нинослав Крстић: Албанци и Зукорлић координисани, крајњи циљ даље распарчавање Србије, Nspm.rs, 1. новембар 2010.
[52] Албанци одлучно против пописа, Радио-телевизија Србије, 9. септембар 2011.
[53] Propao Zukorlićev poziv na bojkot popisa u Sandžaku, Bliconline, 4. oktobar 2011.
[54] Постигнут споразум о царинском печату и катастрима, Политика, 2. септембар 2011.
[55] Skandal: Ugljanin na otkrivanju spomen-ploče ubici Srba!, Telegraf.rs, 6. avgust 2012.
[56] Zukorlić: Aćif-efendija je naš heroj, Danas, 15. avgust 2012.
[57] Zurof: Tabla Aćif-efendiji sramota, Bliconline, 25. avgust 2012.
[58] Одаловић: Наложено уклањање табле Аћиф-ефендији, Радио-телевизија Војводине, 23. август 2012.
[59] Славенко Терзић, Стара Србија…, 375.
[60] Crnišanin: Aćif je bio saradnik fašista!, Sandžačke novine, 7. avgust 2012.
[61] Зукорлић одао пошту Хитлеровом следбенику, Политика, 6. септембар 2014.
[62] Od „dvocevke“ za zaštitu od Srba, do marša „muftijine vojske“, Svedok, 23. septembar 2014.
[63] Zukorliqin shqiptar që e mohon historinë shqiptare, Beogradi e akuzon se po krijon njësite paramilitare, Telegrafi.com, 5. septembar 2014.
[64] Fejzić: Zukorlić je fašista, unosi nemir u Crnu Goru, Vijesti, 28. septembar 2014.
[65] Šta je na zastavi sa drona: Ovo su začetnici ideje velike Albanije, Kurir, 15. oktobar 2014.
[66] Škrijelj: Bošnjaci su ponosni albanskom komponentom svog porijekla, Sandžačke novine, 12. avgust 2012.
[67] Коментари на Фејсбуку чланкa: Da li postoji Stari Ras – prestonica srpske države?, SandžakPress, 13. septembar 2014.
[68] Угљанин: Шовинистичку творевину претворити у модерну Србију, Танјуг, 20. фебруар 2015. | http://www.vidovdan.org/istorija/velikoalbanski-tragovi-kod-sandzackih-muslimana-2005-2015/ | sr | 2018-06-25 | www.vidovdan.org/7d8b13e138b39fe36221228c408c75b43ca3a18ce16600deebf1155b9da3a3e3.json | [
"Поглавље из књиге: Александар Раковић, Срби и религијски интервенционизам 1991–2015: Политички аспекти верских изазова српској држави и цркви после распада Југославије (Београд: Хришћански културни центар, 2015, 368 страна)\nПростор Старе Рашке односно Рашке области или Санџака с једне стране спаја Србе из Србије ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-20 15:45:34+00:00 | null | 2018-06-20 14:40:05 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fslika-dana%2Fbosko-obradovic-treba-nauciti-ljajica-da-peva-himnu%2F.json | sr | null | Бошко Обрадовић: Треба научити Љајића да пева химну! | null | null | www.vidovdan.org | Kakva je ovo cestitka pobogu!?
Ne verujem sta citam.
Jesi krsten ti,kakav bre vucic,sns,Ljajic,himna,Krstajic…ma ovo idiot ne bi napisao.
Pustite momke da igraju fudbal za njih i Srbiju!
— vladimir (@vladimirmedeni2) June 17, 2018 | http://www.vidovdan.org/slika-dana/bosko-obradovic-treba-nauciti-ljajica-da-peva-himnu/ | sr | 2018-06-20 | www.vidovdan.org/93fc6e5b0456c0add854a70874b1626628e39330bf98a0973bd0b6c6b3b15885.json | [
"Kakva je ovo cestitka pobogu!?\nNe verujem sta citam.\nJesi krsten ti,kakav bre vucic,sns,Ljajic,himna,Krstajic…ma ovo idiot ne bi napisao.\nPustite momke da igraju fudbal za njih i Srbiju!\n— vladimir (@vladimirmedeni2) June 17, 2018",
"Бошко Обрадовић: Треба научити Љајића да пева химну!"
] | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-26 19:15:30+00:00 | null | 2018-06-25 10:12:19 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fvelikoalbanski-tragovi-kod-sandzackih-muslimana-2005-2015%2F.json | sr | null | Великоалбански трагови код санџачких муслимана (2005-2015) | null | null | www.vidovdan.org | Поглавље из књиге: Александар Раковић, Срби и религијски интервенционизам 1991–2015: Политички аспекти верских изазова српској држави и цркви после распада Југославије (Београд: Хришћански културни центар, 2015, 368 страна)
Простор Старе Рашке односно Рашке области или Санџака с једне стране спаја Србе из Србије са Србима из Црне Горе и Херцеговине, а с друге стране тај исти простор спаја балканске муслимане од Босне и Херцеговине до Албаније.
Након распада Савезне Републике Југославије/Државне заједнице Србија и Црна Гора (2006), простор границом пресечене Старе Рашке неформално чине општине у Републици Србији: Прибој, Нова Варош, Пријепоље, Нови Пазар, Сјеница и Тутин, као и општине у Црној Гори: Пљевља, Бијело Поље, Беране, Петњица, Рожаје, Плав и Гусиње (општина Петњица формирана је 2013. издвајањем из општине Беране, а општина Гусиње формирана је 2014. издвајањем из општине Плав).
Према попису из 2011. православни Срби (с мањим бројем Црногораца, на том простору углавном српске оријентације) чине скоро 40% становништва док скоро 58% чине муслимани од којих се углавним сви изјашњавају као Бошњаци. На простору Старе Рашке у Републици Србији живи свега 284 Албанаца, а у Црној Гори 3.777 Албанаца: укупно 4.061 Албанаца или 1,05% становништва Старе Рашке. Чак и ако посматрамо само општине које належу на Косово и Метохију и Албанију (Нови Пазар, Тутин, Рожаје, Плав и Гусиње), Албанци чине само 2,3% становништва.[1]
Верска слика Старе Рашке или Санџака (2011) Општина Православни Муслимани Укупно Република Србија[2] Прибој 20.608 (75,95%) 5.793 (21,35%) 27.133 (100%) Нова Варош 14.516 (87,25%) 1.384 (8,32%) 16.638 (100%) Пријепоље 19.299 (52,08%) 16.562 (44,69%) 37.059 (100%) Сјеница 5.184 (19,64%) 20.906 (79,21%) 26.392 (100%) Нови Пазар 16.051 (15,99%) 82.710 (82,37%) 100.410 (100%) Тутин 932 (2,99%) 29.220 (93,79%) 31.155 (100%) Укупно 76.590 (32,07%) 156.575 (65,57%) 238.787 (100%) Црна Гора[3] Пљевља 24.346 (79,08%) 5.039 (16,37%) 30.786 (100%) Бијело Поље 24.662 (53,55%) 19.640 (42,65%) 46.051 (100%) Беране 23.287 (68,55%) 9.502 (27,97%) 33.970 (100%) Рожаје 1.055 (4,59%) 21.805 (94,95%) 22.964 (100%) Плав 2.815 (21,48%) 10.046 (76,64%) 13.108 (100%) Укупно 76.165 (51,86%) 66.032 (44,96%) 146.879 (100%) Свега Укупно 152.755 (39,61%) 222.607 (57,72%) 385.666 (100%)
Због чега је уз навођење чињеница о националној припадности Срба и Бошњака, важно да се помену и Албанци упркос заиста маленом броју њих, макар декларативно изјашњених, који живи у Старој Рашкој? Прво, ти Албанци су углавном српског етничког порекла. Реч је посебно о римокатоличким Климентима који су на простор Пештерске висоравни насељавани од 1700. године у време када су већ били албанизовани а у Старој Рашкој су исламизовани.[4] Даље, усељавање ових пештерских Албанаца у Нови Пазар било је израженије од било ког другог усељавања у тај град од почетка 18. века до данас. Временом су, током саживота са бројнијим Србима и муслиманима словенског порекла од Новог Пазара до Сјенице, примили српски језик и скрајнули албанске обичаје.[5]Међутим, албански фактор није мировао. Муслимани српског/словенског језика у Старој Рашкој, данашњи Бошњаци, већ два пута су у протеклих око 150 година били укључени у процес стварања великоалбанске идеје и државе. То се прво догодило приступањем њихових плавско-гусињских првака Призренској лиги (1878), а други пут стварањем квинслишке Велике Албаније, која је запосела и јужну Стару Рашку, и етничким омеђавањем колаборационистичке „Мале Албаније“, с центрима у Косовској Митровици и Новом Пазару, која се само формално налазила у саставу окупиране Србије (1941–1944).
Чини се да тихи процес овог типа, трећи великоалбански талас, траје у Новом Пазару сада, већ петнаестак година, јер код једног дела Бошњака постоји двослојни бошњачко-албански идентитет, како код оних који имају албанско порекло тако и код оних чији су преци били изложени османском и аустроугарском инжењерингу албанизације (1878–1912, 1916–1918). На линији Нови Пазар – Тутин – Рожаје – Плав – Гусиње бошњачко-албанска прожимања су најизричитија. Форма овог таласа није у потпуности уобличена. Тај талас је измешан, као што је то и бошњачко-албански идентитет, са исто тако важним окретањем Бошњака из Старе Рашке и ка Босни и Херцеговини.
Албанско порекло имају главни муфтија Исламске заједнице у Санџаку–Србији Муамер Зукорлић чији предак Зук Орље потиче из албанских Куча, затим председник Странке демократске акције Санџака Сулејман Угљанин из села Угао које су населили Клименти и председник Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић пореклом из Руговске клисуре коју су такође населили Клименти.[6]
Зукорлић и Угљанин су од 2009. почели да стварају култ великоалбанског идеолога и сарадника нациста Аћифа Хаџиахметовића Бљуте, познатог и као Аћиф Бљута и Аћиф ефендија. Уочава се и координација Зукорлићевих потеза са деловањем албанских сепаратиста на Косову и Метохији.
Албански клинови у српском етничком ткиву у 18. и 19. веку и великоалбанска идеја у политици санџачких муслимана од Призренске лиге (1878) до почетка Другог светског рата у Југославији (1941)
У српском етничком ткиву су од краја 17. века стварани албански клинови. Прва сеоба Срба (1690) и Друга сеоба Срба (1740) испразнили су Србију и Стару Србију. У испражњене земље Турци су насељавали Албанце који су из северне Албаније почели да надиру прво на Косово и Метохију, затим све до Западне Мораве и Јужне Мораве, а с друге стране према Вардару. Заузимањем овог простора албански клин је раздвојио Србију од Македоније, од Ниша до Скопља, и пресекао за Србе виталну моравско-вардарску долину. Током српске револуције, устанака и ратова с Турцима у 19. веку, како се Турска повлачила из Србије, у истом процесу повлачило се албанско и друго муслиманско становништво.[7] По ослобађању југоисточне Србије 1878. албанско становништво је напустило и простор „Топличког Арнаутлука“.[8] Тиме су на простору од Ниша до Врања избијени албански клинови. Међутим, албански клинови су наставили да се развијају у нашим земљама које су остале под Турцима, како у Старој Рашкој тако и у Македонији.
У време Берлинског конгреса (1878), када је одлучено да Плав и Гусиње припадну Књажевини Црној Гори, заједничка бошњачко-албанска борба против црногорске војске осујетила је стављање Плава и Гусиња под власт Цетиња. Бошњачки прваци из плавско-гусињског краја ступили су у редове Призренске лиге (1878) која је заговарала уједињење Албанаца у једну државу.[9] Поручили су 1879. Црногорцима: „Знајте док траје Шћипнија [Албанија] нећемо пустити Плав и Гусиње“.[10] Две етничке групе муслимана (једни који су говорили словенским и други који су говорили албанским језиком) су се тих година мешали браковима, братимили и дали једни другима бесу: заклели су се по цену живота да ће се борити против Срба.[11]
Призренска лига је постала бедем Османског царства против даљих ослободилачких покрета православних Срба и Грка. Милитантни ислам се из северне Албаније проширио на Косово и Метохију и западну Македонију. Великоалбанска идеја супротстављена је ујединитељским напорима српског и грчког народа. Кроз великоалбанску идеологију се уочавао и панисламизам. Да би осујетили уједињење и спајање православних Словена и Грка на Балканском полуострву, великоалбанску идеју су подржавали и Аустро-Угарска и Велика Британија.[12]
С тим у вези, од аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878) па до српског ослобађања Старе Рашке од Османског царства у Првом балканском рату (1912–1913), а потом и током аустроугарске окупације Краљевине Србије (1916–1918), Аустро-Угарска и Турци су радили на постепеној и тихој албанизацији муслиманског становништва како би разбијале српски етнички простор. Албанизација је спровођена у појасевима Митровица (Косовска Митровица) – Нови Пазар – Сјеница и Пећ – Рожаје – Пештер – Сјеница.[13] Успостављањем српско-српске државне границе између Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе на простору Старе Рашке и Косова и Метохије (1913) уклоњен је геополитички клин који су Беч и Истанбул закуцали како би осујетили српско спајање.[14] То је био корак од седам миља ка уједињењу српског народа које је уследило после победе Краљевине Србије у Првом светском рату – стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије (1918).
Ипак, намере за албанизацију Старе Рашке толико су одмакле да су великоалбански идеолози муслимане Старе Рашке сматрали „посрбљеним Албанцима“. С друге стране, етничка слика у Старој Рашкој пред почетак Другог светског рата била је у корист православних Срба. Наиме, од око 254.000 становника Старе Рашке било је 57% Срба и 43% муслимана.[15]
Реис-ул-улема Исламске верске заједнице Југославије Фехим Спахо се у октобру 1938. замерио „[српски и/или југословенски] национално оријентисаним“ муслиманима у Новом Пазару јер је приватно преспавао код Аћифа Бљуте.[16] Срби муслиманске вере из Старе Србије и Јужне Србије су се иначе жалили председнику југословенске владе Милану Стојадиновићу да су скрајнути и запостављени.[17] За разлику од муслимана српске и турске националности, муслимани албанске националности су у то време исказивали посебан верски фанатизам који су додатно увећавали њихови обичаји и менталитет.[18] Већ 1941. и Фехим Спахо и Аћиф Бљута су се нашли у служби окупатора: Спахо као реис-ул-улема у усташкој Независној Држави Хрватској, а Бљута као великоалбански лидер у Новом Пазару.
Албанизација делова Старе Рашке и нацистичко виђење Велике Албаније као стуба ислама на Балканском полуострву (1941–1944)
Фашистичка Италија је 12. августа 1941. припојила Косово и Метохију, западну Македонију и делове Црне Горе (Плав, Гусиње и Рожаје) свом протекторату Великој Албанији. Косовскомитровачки, вучитрнски и лапски срез у немачкој окупационој зони укључени су у састав окупиране Србије. Савет комесара у Београду донео је 6. августа 1941. одлуку да овим срезовима придода и новопазарски срез и од њих формира Косовски округ са седиштем у Косовској Митровици. Власт Милана Недића је у децембру 1941. извршила нову административну поделу Србије. Према њој, Косовски округ је преименован у Косовскомитровички округ а придодат му је и студенички срез како би етничка слика била повољнија за православне Србе.[19]
Немци су Албанцима из Косовскомитровичког округа давали наду да би могли постати „Мала Албанија“ која би се ослањала на Велику Албанију.[20] Албанци се нису мирили с тим да би делови територија под њиховом етничком доминацијом могли да остану у саставу окупиране Србије. Током лета и јесени 1941. њихови лидери, на челу са Бедријем Пејанијем, тражили су од нацистичких окупационих власти да Великој Албанији прикључе Нови Пазар, Косовску Митровицу, Вучитрн, Сјеницу и Тутин. Уколико то Немци не би прихватили, алтернативни албански план био је да их убеде како треба да формирају аутономно Косово, као немачки протекторат, на простору од Новог Пазара до Скопља. Пошто ово није било могуће, Недићева власт је пристала да начелник Косовскомитровичког округа буде Албанац и да начелници срезова у Косовској Митровици, Новом Пазару, Подујеву и Вучитрну буду Албанци. Власти у Косовскомитровичком округу, на челу са Џафером Девом, формирале су албанску жандармерију.[21]
Албански лидери из Косовскомитровичког округа ни надаље нису имали намеру да одустану од великоалбанског пројекта. Од Немаца и Италијана су очекивали да у неком тренутку пристану на присаједињење и делова окупиране Србије, не само од Новог Пазара преко Косовске Митровице до Скопља и Куманова, већ су претендовали и на простор скоро до Краљева и Ниша. Да би се то остварило било је потребно спровести албанизацију циљаног простора, прво у Новом Пазару где је Џафер Дева рачунао на подршку Аћифа Бљуте, албанског политичара пореклом из Ђаковице, и Ахмета Даце, албанског трговца пореклом из Рожаја. Обојица су били из Новог Пазара.[22]
Аћиф Бљута, који је био на састанку „албанских народних првака“ 21. априла 1941. у Косовској Митровици, вратио се у Нови Пазар како би успоставио албанску власт. Бљута и Даца су насилно преузимали институције од Срба, установили су албанску цивилну и полицијску власт. Под Бљутином командом, као председника Албанског народног савеза у Новом Пазару, почео је прогон Срба. На седници Албанског народног савеза током јуна 1941. донета је одлука да се Нови Пазар и дежевски срез припоје Великој Албанији, али Немци нису имали намеру да то прихвате. Аћиф Бљута је био очајан, није желео да Нови Пазар макар и само формално остане у окупираној Србији. Тражио је објашњење и инструкције у Тирани где су му рекли да ће Нови Пазар бити припојен Великој Албанији када нацисти победом окончају рат.[23]
Један део верских службеника Исламске верске заједнице у Новом Пазару подржавао је албанизацију. Учитељи који су доведени из Велике Албаније подучавали су децу да су санџачки муслимани албанског порекла. Мушкарци су морали да носе албанску капу (кече), албанизовани су називи улица и радњи, јавно су приказиване карте Велике Албаније у коју су стављени Нови Пазар, Тутин и Сјеница. Нови Пазар је одавао утисак албанске вароши. Истоветан процес дешавао се и у Тутину. Отпор томе пружале су санџачке структуре које су се биле за прикључење Босни и Херцеговини односно Независној Држави Хрватској као и муслимани комунистичке оријентације.[24]
Од октобра до децембра 1941. војници Југословенске војске у отаџбини (четници) су водили жестоке борбе између Рашке и Новог Пазара са великоалбанским снагама под командом Шабана Полуже, које су Бљути пристигле као помоћ из озлоглашене Дренице. Сматрало се да је Бљутина мржња према Србима „монструозна“.[25] Нови Пазар је остао под великоалбанском окупацијом до 30. новембра 1944. када га је ослободила Народноослободилачка војска Југославије (партизани).[26]Аћиф Бљута је одлуком Војног суда Народноослободилачке војске Југославије од 19. јануара 1945. проглашен за народног непријатеља и осуђен на смрт стрељањем које је извршено 21. јануара 1945.[27]
Командант нацистичког шуцштафела (SS) Хајнрих Химлер је заговарао исламску „неустрашивост“ за разлику од хришћанске „мекоће“ и предложио је у новембру 1942. стварање SS дивизије коју би чинили босанскохерцеговачки муслимани. Адолф Хитлер је подржао предлог и у фебруару 1943. издао наређење о регрутацији за ову SS дивизију.[28] Поводом стварања SS Ханџар дивизије у Сарајево је у априлу 1943. допутовао велики муфтија Јерусалима Хаџи Амин Ел Хусеини. Делегација Албанаца са Косова и Метохије том приликом му је поклонила „мач Ислама“.[29] Стога су Химлер и Ел Хусеини 19. маја 1943. потписали нацистичко-исламистички споразум поводом формирања SS Ханџар дивизије састављене од босанскoхерцеговачких муслимана и мањег броја Албанаца. Овај споразум није предвиђао стапање нацизма са исламизмом нити је наметао прихватање нацистичке идеологије босанскохерцеговачким муслиманима, већ се радило о томе да ће се нацистичка и исламистичка идеологија борити против заједничких непријатеља.[30]
Како би им дигао морал, Ел Хусеини је у новембру 1943. посетио бојовнике SS Ханџар дивизије на обуци у немачком граду Нојхамеру и позвао их и једне и друге, босанскохерцеговачке муслимане и Албанце, на борбу против Срба за очување ислама на Балкану.[31] На основу истог нацистичко-исламистичког споразума 1944. формиране су босанскохерцеговачка SS Кама дивизија и албанска SS Скендербег дивизија.[32] Немачке обавештајне службе радиле на томе да Велика Албанија постане муслимански стуб на Балканском полуострву што је великоалбанске националисте и радикалне исламисте заједнички приближило нацистима. Нацисти су имали намеру да преко Старе Рашке повежу босанскохерцеговачке и санџачке муслимане са Великом Албанијом која је даље требало да послужи као мост ка исламу на Блиском истоку.[33]
У нацистичко-исламистичкој сарадњи Албанци су били јачи ослонац и чвршће упориште од муслимана у Босни и Херцеговини и Старој Рашкој. Док су Албанци били етнички јединствени и посве немилосрдни, муслимани словенског порекла били су подељени на Србе, Хрвате, Бошњаке, а део њих у Старој Рашкој се определио за Албанце.
Величање великоалбанског идеолога Аћифа Бљуте и новопазарско повезивање албанских нити почетком 21. века
Грађански рат у СФР Југославији (1991–1995) и Рат на Косову и Метохији који је пратила агресија НАТО пакта на СР Југославију (1998–1999) довели су до буђења идеологија које су током Другог светског рата у окупираној Краљевини Југославији биле узданица нацистичком Трећем рајху. У Хрватској се повампирилo усташтво,[34] у Босни и Херцеговини и Старој Рашкој (Санџаку) младомуслиманске идеје,[35] Црној Гори се догодила експлозија сећања на црвенохрватске (дукљанске) сепаратисте,[36] а албански сецесионисти никада нису ни престајали да величају великоалбанску идеју.[37]
Буђење идеологије сарадника окупатора, на албанским траговима, десило се у првој деценији 21. века и у Новом Пазару. Почнимо прво од књиге Како се калио Санџак: илустрована хисторија Босне, Санџака и Косова која је 2005. објављена у Франкфурту на Мајни. Аутори књиге су Харун Црновршанин и Нуро Садиковић. Књига се може наћи у књижари Ел Келимех, издавачке куће Исламске заједнице у Санџаку–Србији на чијем је челу главни муфтија Муамер Зукорлић. На корицама књиге доминирају бошњачки ратни председник Алија Изетбеговић и командант такозване Ослободилачке војске Косова (УЧК) Адем Јашари. Из наслова књиге и са корица, као и из садржине књиге, уочава се потенцирање двослојног санџачког идентитета, бошњачког и албанског. На карти Велике Албаније се налазе српски етнички простори од Андријевице и Берана све до Ниша и Врања. Наравно, Нови Пазар, Тутин и Сјеница укључени су и у ову Велику Албанију. Сличних примера у овој књизи има доста.[38]
Осврнимо се сада на деловање Муамера Зукорлића, на бошњачко-албанску нит која се уочава код њега. У јулу 2008. је нагласио: „Ми Турску доживљавамо као своју мајку која је пре сто година, зато што је морала, оставила своју децу. Сада долази да их види, Босну као најстарије дете, ово албанско што је ојачало и нас у Санџаку, као најмање и најмлађе дете, које се највише воли“.[39] Зукорлић, наравно, има у виду исламску везу која спаја бошњачке и албанске муслимане. Али се чини да случајно или намерно греши када је реч о „најстаријем детету“. Наиме, „најстарије и најјаче дете“ је албанско. Док Бошњака има можда око два и по милиона, Албанаца на Балканском полуострву има око четири и по милиона. Бошњаци су притом подељени у три издвојене географске целине, Цазинску Крајину, централну Босну и Стару Рашку (Санџак). Бошњаци немају свој ентитет у Босни и Херцеговини. Док неки од њих из Цазинске Крајине гледају ка Загребу, неки из Старе Рашке су окренути ка Београду. Албанци имају државу Албанију и квазидржавну творевину „Косово“, а обе су добили уз помоћ западних сила.
Размотримо сада какве видове „санџачке аутономије“ Муамер Зукорлић има на уму, промислимо шта одбацује, где се маскира а на чему ради. Тако ћемо уочити бошњачко-албанску нит у његовом деловању.
Прво ћемо наравно елиминисати један неформалан нацистички предлог из октобра 1943. о санџачкој аутономији у оквиру могуће српске конфедерације коју би чинили Србија, Санџак и Црна Гора. Нацисти, на концу, нису желели да прихвате стварање икакве веће српске државе на Балканском полуострву.[40] Тај модел аутономије Зукорлић никада није ни узео у обзир.
Комунистичка партија Југославије је 20. новембра 1943. у Пљевљима основала Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака као привремену аутономију због ратних потреба. Како за аутономију није било историјског ни етничког упоришта, Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака је 29. марта 1945. у Новом Пазару донело одлуку о гашењу и подели Старе Рашке између Србије и Црне Горе границом која постоји и данас.[41] На седници Бошњачког националног сабора који су чиниле присталице муфтије Зукорлића, 14. јула 2010. усвојена је декларација којом се „формира одбор за обнову Народног вијећа Санџака“ (некадашње Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака).[42] Зукорлић је често јавно говорио о овоме али је његова искреност била потпуно неубедљива. Обнављање привремене аутономије према комунистичком моделу, коју заговара исламски верски лидер, посве је невероватно. Посебно ако се има у виду да је Стара Рашка подељена границом између Србије и Црне Горе.
Ради се о паравану како би се замаскирао најреалнији карактер аутономије или сепаратистичких стремљења за које се залаже Зукорлић. Развој догађаја у последњих неколико година, на првом месту у Новом Пазару, показао је да ће се намере за стварањем санџачке аутономије кретати око бошњачко-албанског контекста који вуче корен из политике Аћифа Бљуте.
Реис-ул-улема Исламске заједнице Босне и Херцеговине Мустафа Церић и главни муфтија Исламске заједнице у Санџаку–Србији Муамер Зукорлић посетили су од 6. до 8. августа 2009. албанске сепаратистичке институције на Косову и Метохији и Исламску заједницу Косова. Церић се у маузолеју у Преказу поклонио Адему Јашарију. На крају посете на главу је ставио кече.[43] Ови гестови били су више од пуке симболике, посебно ако имамо у виду да је Зукорлић у мају 2009. изјавио: „Ниједну крупну одлуку не доносим без консултација с реисом Церићем“, а потом и „београдски режим се према Санџаку понаша као раније према Косову где су добили шта су добили“.[44] Церић и Зукорлић су се с Косова и Метохије вратили у августу 2009. и није требало много да великоалбански дух и на новопазарском простору поново угледа светлост дана. Зукорлићева претња „косовским сценаријом“ у Старој Рашкој подгревана је стварањем култа Аћифа Бљуте.
Фудбалски клубови Нови Пазар и Црвена звезда из Београда играли су 28. октобра 2009. утакмицу Купа Србије. Црвена звезда је победила са 1:0 али то је мање важно. Много је важније што је утакмици присуствовао главни муфтија Муамер Зукорлић кога је новопазарска публика поздравила повицима „муфтија, муфтија“. То је био „први пут“ да Зукорлић присуствује спортској манифестацији.[45] Навијачи Новог Пазара су развили транспарент „Стадион Аћиф ефендија“.[46]Будући да је Аћиф Бљута 1945. осуђен као народни непријатељ, Републичко тужилаштво је у новембру 2009. покренуло прекршајни поступак против Фудбалског клуба Нови Пазар и најавило подизање кривичних пријава против особа које су носиле транспарент.[47]
Колико је проблем постао дубок сведочили су наредни инциденти. Да би спречио изградњу обданишта у новопазарском насељу Хаџет, на месту где су у јануару 1945. партизани извршили смртне пресуде над Аћифом Бљутом и његовим сарадницима, Зукорлић је иницирао покрет својих следбеника како би освојио ову локацију. Будући да је обданиште грађено у складу са законима, локацију је штитила српска жандармерија и полиција. Упркос томе, 4. септембра 2010. више хиљада Зукорлићевих присталица напало је безбедносне снаге Републике Србије.[48] Секуларни турски званичник казао ми је 10. септембра 2010. да су иза овог напада стајале „две европске земље“.[49]Поред тога, амерички годишњи извештај о верским слободама за 2010, који бележи најситније повреде верских права, није ни речју поменуо да је Исламска заједница у Санџаку–Србији на челу са Зукорлићем на Хаџету напала српску жандармерију и полицију.[50] У овом случају очит је рукопис западних служби.
Бивши командант Здружених снага безбедности Војске Југославије и Полиције Србије у Копненој зони безбедности генерал Нинослав Крстић изјавио је 1. новембра 2010. да су екстремистички потези Албанаца и муфтије Зукорлића координисани и да им је циљ цепање Србије. Повод за то били су потписи подршке албанских вођа у јужној Србији Рагмија Мустафе (председник општине Прешево) и Јонуза Муслијуа (председник општине Бујановац) за стварање „Велике Албаније“ коју би чинили Албанија, Косово и Метохија, југ централне Србије, западна Македонија, делови источне Црне Горе и делови јужног Епира у Грчкој.[51] Генерал Крстић је био веома релевантан тумач догађаја. Командовао је уласком српских војних и полицијских јединица у Копнену зону безбедности уз административну границу с Косовом и Метохијом (14. март – 31. мај 2001) чиме су окончани оружани сукоби српских одбрамбених снага са албанским терористима у Прешеву и Бујановцу (2000–2001) и македонских одбрамбених снага са албанским терористима у западној Македонији (2001).
Координација албанских сепаратиста на Косову и Метохији, југу централне Србије и Зукорлићеве политике могла је да се уочи и 2011. године. Реч је бојкоту пописа становништва у Републици Србији у октобру 2011. на који су позвали „сви албански одборници“ у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи[52] и главни муфтија у Новом Пазару Муамер Зукорлић. Ипак, док су се Албанци одазвали позиву својих лидера, Зукорлићева кампања није била успешна.[53] Позив на бојкот пописа почетком септембра 2011. догодио се само месец дана након упада специјалних снага косовских Албанаца РОСУ (25. јул 2011), бивших припадника УЧК, на административни прелаз Јариње и покушаја да заузму и административни прелаз Брњак. Као епилог ове кризе на административним прелазима потписан је споразум Београда и Приштине о царинском печату (2. септембар 2011), којим је успостављена „косовска царина“ на административним прелазима Јариње и Брњак.[54] Зукорлић је тиме добио поруку да су албанске оружане снаге способне да изађу на административне прелазе у близини Новог Пазара и Тутина, да српска страна за то нема адекватан одговор, и да ће у неком моменту одатле стићи подршка какву је Аћиф Бљута 1941. добио од Шабана Полуже.
Зукорлић наравно није сам у величању Аћифа Бљуте. У томе су му се придружили и политички противници: Бошњачко национално вијеће у техничком мандату на челу са Есадом Џуџевићем и Странка демократске акције Санџака на челу са Сулејманом Угљанином. Џуџевић је заједно са замеником градоначелника Новог Пазара Ахмедином Шкријељом (а Шкријељи су такође пореклом Албанци) открио спомен плочу Аћифу Бљути у Новом Пазару (4. август 2012), у присуству министра без портфеља Републике Србије Сулејмана Угљанина.[55]
Овај догађај је изазвао бурне реакције. С једне стране, муфтија Зукорлић је изјавио: „Ако постоје неки елементи колаборације са немачким окупатором, сви знају и пријатељи и непријатељи да није било ниједног елемента идеолошке колаборације, већ да се радило о најнужнијем преживљавању где су се наши прваци, на челу са Аћиф-ефендијом, борили свим могућим средствима да овај народ сачувају. Они који се одричу Аћиф-ефендије, они са нама немају ништа. Они су се одрекли наше вере, наше културе, нације и традиције“.[56] Које „наше нације“? Аћиф Бљута није био Бошњак већ Албанац.
С друге стране, директор Центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму Ефраим Зуроф је казао како је постављање спомен плоче Аћифу Бљути „нечувено“, да је та „вест тужна, али да је део ширег феномена у источној Европи и покушаја да се нацистички зликовци представљају као хероји“.[57]Министарство правде и државне управе Републике Србије је у августу 2012. наложило градској управи у Новом Пазару да уклони таблу али се то до данас није догодило.[58]
Подсетимо, од муслимана није ни тражено да прихвате нацизам већ да политички исламизам ставе у функцију борбе против заједничких непријатеља. У тај контекст улази и великоалбански идеолог Аћиф Бљута. Зукорлић, наравно, у свему неће попустити. Иако је познато да су верски службеници Исламске верске заједнице у социјалистичкој Југославији радили на албанизацији санџачких верника, није истражено колико се далеко с тим стигло.[59] Ни сада није познато колико далеко је Зукорлић спреман да иде али се нешто свакако догађа.
Оптужбе да се у Новом Пазару велича великоалбанска идеологија стигле су и из кругова санџачких муслимана. Копредседник Санџачког интелектуалног круга Рамиз Црнишанин је о Аћифу Бљути изричито рекао: „Послије окупације Новог Пазара, он је узео презиме Бљута и изјашњавао се као Албанац. Нови Пазар, Митровицу, Вучитрн и Подујево прогласио је за Велику Албанију. Увео је потпуну албанизацију, у основне школе довео је нове учитеље Албанце и тражио да се натписи пишу на албанском језику“.[60] Оваквих оптужби било је још па је Зукорлић одлучио да покаже и бошњачки карактер својих следбеника. На улице је 4. септембра 2014. у част Аћифа Бљуте извео неколико десетина младића у војним униформама и с фесовима. Политика је јавила да је „Зукорлић одао пошту Хитлеровом следбенику“.[61] Историчар Салих Селимовић је изјавио да су „муфтијиној војсци“ само недостајали симболи SS Ханџар дивизије.[62] Неки албански медији на Косову и Метохији су били затечени овим карактером „муфтијине војске“ посебно када се ради о контексту везаном за великоалбанског идеолога Аћифа Бљуту. Приштински портал Телеграф је тим поводом подсетио да је телевизија Топ ченел из Тиране јавила да је Зукорлић „пореклом Албанац али да се упркос томе изјашњава као Бошњак“.[63]
Оптужбе да Зукорлић велича великоалбанског идеолога, сараднике нациста и фашиста, да је и сам склон неким од тих идеологија нису потицале само од Срба, Јевреја и секуларних Бошњака. Како би установио своју структуру на простору „јужног Санџака“ који припада Црној Гори, Зукорлић је ушао у сукоб са Исламском заједницом Црне Горе. Реис Исламске заједнице Црне Горе Рифат Фејзић је стога нагласио: „Умберто Еко је рекао да је за фашизам свако неслагање издаја. Такав је начин размишљања идеолошке олигархије из Новог Пазара, г. Зукорлића и људи који размишљају као он. Шокиран сам њиховим изливом фашизма и мржње“.[64]
У основи је највероватније Зукорлићева намера да преко Рожаја подрива Црну Гору, ради на некаквом обједињавању простора, макар у првом маху, у којем леже Нови Пазар, Тутин и Сјеница у Србији и Рожаје, Плав, Гусиње и Петњица у Црној Гори. Тај „санџачки простор“ пријања уз Албанију и Косово и Метохију, одељен је већинским српским општинама у Републици Србији, Црној Гори и Републици Српској од Федерације Босне и Херцеговине. Тај „санџачки простор“ за великоалбанске идеологе носи албански карактер, а данас можда бошњачко-албански карактер. Управо су све те општине биле на застави „природне Албаније“ која је летилицом спуштена на стадион Партизана током фудбалске утакмице Србија – Албанија (14. октобар 2014).[65] Ни Муамер Зукорлић ни Сулејман Угљанин нису реаговали на ову провокацију па чак ни на територијалне претензије Албанаца на делове Старе Рашке (Санџака). Да ли је то случајно? Не, наравно да није.
Зукорлићево и Угљаниново величање Аћифа Бљуте пробудило је „албанску нит“ у Новом Пазару. Новопазарски историчар Реџеп Шкријељ је у августу 2012. изјавио: „Бошњаци у Санџаку су поносни албанском компонентом свог поријекла“.[66] На друштвеним мрежама се данас све више уочава мишљење младих Бошњака: „70% санџачког становништва су Арнаути и до скоро се и служио албански језик“ или „памтим добро да је мој дјед рахметли говорио арнаутским језиком… тачно је и то да смо на силу асимилирани али ништа зато како смо на силу асимилирани тако исто можемо бити деасимилирани то није проблем само је потребна воља“.[67] Поновимо, албански или великоалбански дух је пуштен из боце и веома је присутан у Новом Пазару и околини. Угљанин је, како би се приближио „косовском сценарију“, 20. фебруара 2015. рекао да је Србија „шовинистичка творевина“ и да ће ако буде требало затражити „од НАТО пакта да дође да штити Бошњаке“ у Старој Рашкој.[68]
Док се на простору Прешева и Бујановца у јужној Србији ствара албански клин који би поново требало да одвоји Србију од Македоније, у Новом Пазару се почетком 21. века уочава креирање бошњачко-албанског клина, са елементима припадности обема етничким групама, који би требало да сужава простор, а касније и да га затвори, од Србије према Црној Гори и Херцеговини. И албански клин на југу Србије и бошњачко-албански клин у Старој Рашкој једнако би могли да буду у служби великоалбанске идеје. Бошњачко-албански савез, заснован на мешовитим браковима, братимљењу и датој беси пред Призренску лигу (1878) поткрепљен је доношењем албанског „мача Ислама“ у Сарајево (1943). На албанизацији простора Старе Рашке радили су Османлије, Аустро-Угарска, немачки Трећи рајх, виђенији локални политичари, неки верски службеници исламске заједнице током читавог постојања југословенске државе, било да је реч о монархистичком или социјалистичком времену. Почетком 21. века идеолошка албанизација Новог Пазара и околине добила је ново рухо, тихо али траје. Кроз стварање култа Аћифа Бљуте, великоалбанског идеолога и сарадника нациста, ствара се или негује однос према двослојном бошњачко-албанском идентитету.
[1] Завод за статистику Републике Србије, Попис становништва, домаћинства и станова 2011. у Републици Србији. Национална припадност, Београд 2012; Zavod za statistiku Crne Gore, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine. Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gori, Podgorica 2011.
[2] Завод за статистику Републике Србије, Попис становништва, домаћинства и станова 2011. у Републици Србији. Вероисповест, матерњи језик и национална припадност: подаци по општинама и градовима, Београд 2013.
[3] Zavod za statistiku Crne Gore, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine. Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gori, Podgorica 2011.
[4] Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, Београд 1913, 71-93.
[5] Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Београд 1979, 76-77.
[6] Ејуп Мушовић, нав. дело, 75, 209, 267, 277-278.
[7] Славенко Терзић, Стара Србија (XIX – XX век): Драма једне цивилизације, Нови Сад-Београд 2012, 257-262.
[8] Мирослав Свирчевић, Локална управа и развој модерне српске државе: од кнежинске до општинске самоуправе, Београд 2011, 295.
[9] Mustafa Memić, Gusinjsko-plavska krajina u vrtlogu historije, Sarajevo 2008, 11, 57-59.
[10] Ослобођење, независност и уједињење Србије и Црне Горе, приредили Милић Ф. Петровић, Павле Стојковић, Душица Бојић, Београд 1999, 32-33.
[11] Porijeklo Radončića i Zukorlića, The Bosnia Times, 16. novembar 2013; Biografija Ali-paše Šabanagića na sajtu Bošnaci.net, preuzeta iz knjige: Harun Crnovršanin, Nuro Sadiković, Sinovi Sandžaka, Frankfurt na Majni 1996.
[12] Славенко Терзић, нав. дело, 116-120.
[13] Исто, 374.
[14] Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања: Историја Срба у Новом веку (1492–1992), Београд 2008, 298.
[15] Милутин Живковић, „Дешавања у Санџаку од јулског устанка до краја 1941. године“, Баштина, св. 31, Приштина–Лепосавић 2011, 249, 252.
[16] Архив Југославије, збирка Милан Стојадиновић, фасцикла 25 – Информација, 26. октобар 1938.
[17] Александар Раковић, „Милан Стојадиновић и питање премештања седишта југословенског реис-ул-улеме из Београда у Сарајево“, у зборнику: Милан Стојадиновић: политика у време глобалних ломова, уредник Миша Ђурковић, Београд 2013, 252-256.
[18] Љубодраг Димић, Културна политика Краљевине Југославије 1918-1941, књ. 3, Београд 1997, 120.
[19] Бранислав Божовић, Милорад Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији, Београд 1991, 47-50, 192.
[20] Милутин Живковић, нав. дело, 251.
[21] Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 67-71, 86-88.
[22] Исто, 431-432.
[23] Исто, 39, 431-437.
[24] Мирко Ћуковић, Санџак, Београд 1964, 80-81; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 436-439, 454.
[25] Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 440-443.
[26] Мирко Ћуковић, нав. дело, 536-537
[27] Harun Crnovršanin, Nuro Sadiković, Kako se kalio Sandžak: ilustrovana historija Bosne, Sandžaka i Kosova, Frankfurt na Majni 2005, 392-393.
[28] Jozo Tomasevich, War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: occupation and collaboration, Stanford 2001, 496.
[29] Ženi Lebl, Hadž-Amin i Berlin, Beograd 2003, 164-170; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 453.
[30] Jozo Tomasevich, нав. дело, 497.
[31] Ženi Lebl, нав. дело, 182-191; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 454.
[32] Ženi Lebl, нав. дело, 192-193; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 320-333.
[33] Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 454-455.
[34] Бољковац: У Хрватској живи усташтво, Вечерње новости, 7. јануар 2014.
[35] Džon R. Šindler, нав. дело, 30, 40-46.
[36] Славенко Терзић, „Идеолошки корени црногорске нације и црногорског сепаратизма“, Слово о Црној Гори: Узданица Јужног Српства (или NDCG), уредио Славенко Терзић, Подгорица 2001, 144-145.
[37] Великоалбанске идеје на високом нивоу, Међународни радио Србија, 15. јануар 2014.
[38] Harun Crnovršanin, Nuro Sadiković, нав. дело, 465.
[39] Бошњачки дед Кулин бан, Политика, 17. јул 2008.
[40] Milan Ristović, Nemački novi poredak i Jugoistočna Evropa 1940/41-1944/45, Beograd 1991, 68-69.
[41] Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu, Beograd 1992, 563-568, 704-705.
[42] Deklaracija: Bošnjaci su konstitutivni narod u Srbiji, Mesihat.org, 14. juli 2010.
[43] Reportazh nga vizita e Reisit të Bashkësisë Islame të Bosnjës dhe Hercegovinës, Dr. Mustafa ef. Ceriç në Kosovë, http://shkodrar.wordpress.com/2009/09/28/reportaxh-nga-vizita-e-reisit-te-bashkesise-islame-te-bosnjes-e-hercegovines-dr-mustafa-ef-ceric-ne-kosove/
[44] Интервју Муамера Зукорлића за Регионалну Телевизију Нови Пазар пред долазак Мустафе Церића у Стару Рашку, мај 2009.
[45] Crvena zvezda trijumfovala u Novom Pazaru, Pressоnline, 28. oktobar 2009.
[46] Torcida Sandžak 1989, Sportal.rs, 5. novembar 2009.
[47] Tužilaštvo: Kazniti navijače Novog Pazara, Pressonline, 6. novembar 2009.
[48] Муфтијини блокирали Пазар, Вечерње новости, 5. септембар 2010.
[49] Из мог разговора с турским званичником, 10. септембар 2010.
[50] U. S. Department of State, July-December 2010 Report on International Religious Freedom.
[51] Нинослав Крстић: Албанци и Зукорлић координисани, крајњи циљ даље распарчавање Србије, Nspm.rs, 1. новембар 2010.
[52] Албанци одлучно против пописа, Радио-телевизија Србије, 9. септембар 2011.
[53] Propao Zukorlićev poziv na bojkot popisa u Sandžaku, Bliconline, 4. oktobar 2011.
[54] Постигнут споразум о царинском печату и катастрима, Политика, 2. септембар 2011.
[55] Skandal: Ugljanin na otkrivanju spomen-ploče ubici Srba!, Telegraf.rs, 6. avgust 2012.
[56] Zukorlić: Aćif-efendija je naš heroj, Danas, 15. avgust 2012.
[57] Zurof: Tabla Aćif-efendiji sramota, Bliconline, 25. avgust 2012.
[58] Одаловић: Наложено уклањање табле Аћиф-ефендији, Радио-телевизија Војводине, 23. август 2012.
[59] Славенко Терзић, Стара Србија…, 375.
[60] Crnišanin: Aćif je bio saradnik fašista!, Sandžačke novine, 7. avgust 2012.
[61] Зукорлић одао пошту Хитлеровом следбенику, Политика, 6. септембар 2014.
[62] Od „dvocevke“ za zaštitu od Srba, do marša „muftijine vojske“, Svedok, 23. septembar 2014.
[63] Zukorliqin shqiptar që e mohon historinë shqiptare, Beogradi e akuzon se po krijon njësite paramilitare, Telegrafi.com, 5. septembar 2014.
[64] Fejzić: Zukorlić je fašista, unosi nemir u Crnu Goru, Vijesti, 28. septembar 2014.
[65] Šta je na zastavi sa drona: Ovo su začetnici ideje velike Albanije, Kurir, 15. oktobar 2014.
[66] Škrijelj: Bošnjaci su ponosni albanskom komponentom svog porijekla, Sandžačke novine, 12. avgust 2012.
[67] Коментари на Фејсбуку чланкa: Da li postoji Stari Ras – prestonica srpske države?, SandžakPress, 13. septembar 2014.
[68] Угљанин: Шовинистичку творевину претворити у модерну Србију, Танјуг, 20. фебруар 2015. | https://www.vidovdan.org/istorija/velikoalbanski-tragovi-kod-sandzackih-muslimana-2005-2015/ | sr | 2018-06-25 | www.vidovdan.org/ae7d1dd6885da44e7e86efc2a77796623c3dec48207a451d8c989cbe4a35f19e.json | [
"Поглавље из књиге: Александар Раковић, Срби и религијски интервенционизам 1991–2015: Политички аспекти верских изазова српској држави и цркви после распада Југославије (Београд: Хришћански културни центар, 2015, 368 страна)\nПростор Старе Рашке односно Рашке области или Санџака с једне стране спаја Србе из Србије ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-29 08:33:57+00:00 | null | 2018-06-29 09:37:09 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsasa-nedeljkovic-tecajevi-saveza-sokola%2F.json | sr | null | Саша Недељковић: ТЕЧАЈЕВИ САВЕЗА СОКОЛА | null | null | www.vidovdan.org | Ради стварања својих стручних кадрова стручњаци Савеза сокола су организовали течајеве. Течајци су даље на жупским течајевима обучавали чланове соколских друштава и чета. У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приредило је течај за народна кола. Течај је одржан од 21 до 25 јануара 1935. у Београду. Учествовало је 29 чланица и 22 члана сокола из свих крајева Југославије. Наставница на течају била је Љубица Јанковић, стручњак у познавању народних кола. Обрађено је око 50 народних кола. (1) Други савезни течај народних игара за соколе–предњаке приређен је у Београду од 14 до 18 априла 1936. Течај је одржан у Дому Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Течај је похађао 51 учесник из жупа и око 20 ванредних учесника из београдских соколских друштава. Интересовање је било изванредно. Највише је било учесника из Словеније. Вежбана су народна кола: „Пошла ми Милка на воде“, „Слављанка“, „Тројанац“, „Битољка“, „Да вам кажем, браћо моја“, „Зупчанка“, „Неда гривне“, „Ђурђевка“, „Врањанка“, „Из бању иде“, „Нишевљанка“, „Зетско коло“, „Црмничко“, „Тасино“, „Девојачко“, „Срба“, „Ајд на лево“, „Ја посејах“, „Мајка Мару“, „Професорка“, „Девојчица“, „Србијанка“, „Ајде лепа Маро“, „Сељанчица“, „Заплет“, „Шумадинка“, „Лепа Маца“, „Дивна“, „Дуње ранке“, „Бојерка“, „Сарајевка“, „Осмољка“, „Гружанка“ и „Устај, дико !“. На течају су се училе поред народних игара из Југославије и чешке, руске и пољске игре („Краковјак“, „Козачок“ и „Чешка беседа“). Као уџбеник служила је књига „Народне игре I део“ од Љубице и Данице Јанковић. Водници течаја били су Агата и Франо Жиц. Наставници на течају били су Љубица и Даница Јанковић, Книхова, Федор и Ангелина Гопуренко, Отокар Новотни, Марија и Мирослав Војиновић. За 20 часова пређена су 34 народна кола. Одржана су предавања о значају народних игара у вези са соколском идеологијом, народне игре у соколској пропаганди и о хумору у народним играма. На крају течаја захваљено је сестрама Јанковић. (2)
Начелништво Савеза Сокола одржало је у октобру 1936. три течаја и то за путујуће жупске предњаке, течај за вође нараштаја и течај за вође деце. Одржани су у Дому Соко Београд Матице, где су течајци имали преноћиште и исхрану. Предавали су чланови савезног стручног одбора на челу са Ф. Жицом, а главни предавач је био савезни предњак Р. Бан.
Течај за путујуће жупске предњаке одржан је од 1 до 15 октобра 1936. Обухватао је 12 радних дана са 74 часа. Течај је отворио 1.октобра 1936. савезни начелник А. Пихлер. Одржана су предавања : Бан, “О васпитању предњаштва”; др. Пихлер -Волк, “О квалитету наших вежбача”; Бан, “Такмичарски рад”; Тодровић-Бан, “Како треба вежбати просте вежбе”; Бан, “Програм за општи предњачки течај”; Игњатовић-Бан, “Начин вежбања код нас”; Калман-Бан, “Јавни наступи”; Полић, “Физиологија простих вежби”; Бан-Полић-Волк, “Опис тачака за јавне наступе”; Сперњак, “о соколској штампи”; Бујкач, “Општи погледи на стање Соколства”; Стојановић, “Технички рад четама”; Примц, “Узгајајмо Соколе”; др. В. Белајчић, “О Соколству”. На течају је обрађено градиво такмичења за нараштај и чланове на свим справама и у свим гранама лаке атлетике : Бан вратило (6 часова), Бан разбој (6 часова), кругови 3 часа, коњ са хватаљкама 3 часа, скок преко коња 3 часа, Полић скок у висину 3 часа, Полић бацање кугле 3 часа, трчање 5 часова, бацање пуне лопте, Бан народна кола, певање корачнице, Ковач наступи к простим вежбама, Ковач вежба уз рецитацију „Вече на шкољу”, Бан различитости, Бан просте вежбе.
Течај за вође нараштаја одржан је од 19 до 23 октобра 1936, укупно 42 часа. Одржана су предавања : Полић Вежбовни час – распоред, Полић Физиологија простих вежби, Сковран Просветни рад у нараштају, Војиновић Дужности предњака, Сковран Организација нараштајских одсека, Вукотић Излети и игре у природи, читање карата. Од практичних часова одржано је Бан вратило, разбој, кругови, коњ, Полић Скок у висину, Бан препоне за бојна такмичења, Полић бацање кугле, Бан певање корачнице, Николић стројевне вежбе, Полић трчање, Сперњак народна кола, Полић-Бан различитости, Роксандић игре, Вукотић обука у гађању ваздушном пушком, Бан просте вежбе. Сваког дана пре подне први час практично су водили течајци Зеи, Радосављевић, Малнарић и Трајковић. На крају течаја Бан је одржао узоран час вежбања о вођењу одељења, о чувању на справама, затим упуства како да се води нараштај на часу, на излету, на слету и на утакмицама. Течај су завршили са успехом : Јанез Малнарић, студент филозофије из Љубљане; Петар Трајковић, бравар из Скопља; Данило Јефтић, приватни чиновник из Мостара, Карел Рупник, приватни чиновник из Трбовља; Изидор Цергол, студент права из Цеља; Јосип Сабо, трговачки помоћник и Иван Микулић приватни чиновник, оба из Загреба; Стјепан Горуп, електричар из Сушака; Север Бабић, жељезнички чиновник и Светозар Лекић, приватни чиновник, оба из Петровграда; Милош Радосављевић, чиновник из Новог Сада; Милан Лукић, студент права, Дејан Вељковић, обућар и Јозо Угочи, фотограф, сви из Ужица; Бранко Станковић, електричар из Букиња (Тузла); Фрањо Тополовец, трговачки помоћник, Франц Херић, учитељ и Златко Зеи, учитељ, сви из жупе Марибор, Стане Компаре, приватник из Крања; Матко Могоровић, учитељ из Нашица (Осијек); Милан Филипи, приватни чиновник из Шибеника; Фрањо Антоновић, приватни чиновник из Чаковца; и Петар Јереминов из Београда. На молбу начелништва жупе Београд, начелништво Савеза Сокола дозволило је да течај посете 14 чланова из Београда и околине.
Течај за воднике деце одржан је од 26. до 31 октобра 1936. Начелништво је позвало као предавача стручњака за дечју теловежбу члана сокола Лавренчича из Марибора. Одржана су предавања Полић Механика гибања – костур, мускулатура; Вукотић Излети : читање карата; Бан Поступак са децом од 9-12 година; Полић Градиво за вежбање; Лавренчич Вежбање деце. Већа пажња посвећена је практичник часовима за : Бан народна кола, А.Жиц игре са певањем, Лавренчич игре, Бан стројевне вежбе, певање корачница, просте вежбе обликовања, Лавренчич вежбе на справама за децу, Бан прескоке преко јарца. Брат Лавренчич одржао је практично-вежбовни час са децом. Слушаоци су сваког дана пре подне држали час праксе. Слушаоци течаја били су : Добривоје Путник, приватник из Панчева; Славко Калман, жупски путујући предњак из Бјеловара; Изидор Чергол, студент права из Цеља; Јоже Рожај, пилар из Трбовља; Младен Матијашевић, дипломирани правник из Херцег Новог; Божидар Бабић, токар из Крагујевца; Виктор Репић, свршени препарандиста из Љубљане; Франц Херић, ђак из Марибора; Данило Јевтић, приватник из Мостара, Милорад Љубојевић, чиновник из Новог Сада; Владимир Ходовски, жупски предњак из Осијека; Страхиња Рајић, судски бележник из Петровграда; Тома Лазаревић, наставник гимназије из Скопља; Винко Хелман, приватни чиновник из Сушака; Крешимир Грубишић, градски чиновник из Шибеника; Осман Туфекчић, приватни чиновник из Лукавца (Тузла); Јосип Жиц, општински службеник из Пљевља (Ужице); Јозо Угочи, фотограф из Пожеге, Дејан Вељовић, обућар из Сјенице, Трифко Милодраг, кројач из Ивањице, сва тројица из жупе Ужице; Иван Марковић, абит. Гимназије из Сиска (Загреб). Течај је слушало и 12 течајаца из Београда. (3)
Предњаци су на жупским течајевима вежбали са течајцима народна кола. Начелништво жупе Бања Лука одржало је тронедељни предњачки течај за вође соколских чета жупе. Течај је почео 15 новембра и завршен је 6 децембра 1936. Жупа је организовала течај на интернатској основи. Течајци су били смештени у једној згради у кругу 33 пешадијског пука, у којој је једна соба била војнички уређена за спавање, а друга за теоријску и практичну обуку течајаца. Осим соколских предмета, течајци су обучавани у руковању оружјем, у задругарству, ратарству, воћарству, сточарству, млекарству, … . Предавачи су били : инг. Лазар Марковић, др. Јово Перенчевић, Урош Стефановић, Златко Пувачић, др. Перо Трумић, др. Перо Стјепановић, инг. Ристо Мисита, др. Томо Толази, инг. Милан Јанковић, инг. Милан Ступар, инг. Драго Ђурђевић, инг. Душан Кандић, Милош Станишић, инг. Хаџиомеспахић, др. Славко Пиштељић, Фрањо Шмид, поручник Михајловић и Милош Волк као вођа течаја, који је био стално са течајцима. Недељом су течајци разгледали нижу пољопривредну и домаћичку школу Врбаске бановине у Бања Луци, као и економију и самостан Траписта “Марија Звезда”. Течајци су присуствовали прослави Дана Уједињења 1. децембра у соколском друштву Бања Лука. У вече присуствовали су свечаној академији друштва. Управа позоришта Врбаске бановине омогућила је течајцима да присуствују позоришним представама у Народном позоришту. На крају течаја старешина Соколске жупе инг.
Лазар Марковић одржао је закључни говор течајцима, у коме је истакао жељу за културно и економско подизање села путем соколских чета. Завршним испитима присуствовали су жупска управа, сви предавачи, изасланик бана Врбаске бановине Милановић, изсланик команданта Врбаске дивизијске области генерал Костић и пуковник Крагујевић као домаћин и командант 33 пешадијског пука. (4)
У Белом Манастиру одржан је од 9 до 18 марта 1939. други предњачки течај Соколске жупе Осијек у 1939. Течај је похађало 13 течајаца, од којих је 11 похађало прошлогодишњи течај. Течајци су научили 14 народних кола, певање 5 соколских корачница, преко 20 игара и … . (5)
Ради стварања својих кадрова стручњака соколи су организовали течајеве. Течајци су даље обучавали чланове. У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приређивало је течајеве за народна кола. Наставница на течајевима била је Љубица Јанковић, стручњак у познавању народних кола. Предњаци су даље на жупским течајевима вежбали народна кола.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | http://www.vidovdan.org/istorija/sasa-nedeljkovic-tecajevi-saveza-sokola/ | sr | 2018-06-29 | www.vidovdan.org/6df16802c67b2ae1ad73b36d26eb90067d3d2acd2f1a0f541b0dc171f94f2ebb.json | [
"Ради стварања својих стручних кадрова стручњаци Савеза сокола су организовали течајеве. Течајци су даље на жупским течајевима обучавали чланове соколских друштава и чета. У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приредило је течај за ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-29 14:44:53+00:00 | null | 2018-06-29 09:37:09 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsasa-nedeljkovic-tecajevi-saveza-sokola%2F.json | sr | null | Саша Недељковић: ТЕЧАЈЕВИ САВЕЗА СОКОЛА | null | null | www.vidovdan.org | Ради стварања својих стручних кадрова стручњаци Савеза сокола су организовали течајеве. Течајци су даље на жупским течајевима обучавали чланове соколских друштава и чета. У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приредило је течај за народна кола. Течај је одржан од 21 до 25 јануара 1935. у Београду. Учествовало је 29 чланица и 22 члана сокола из свих крајева Југославије. Наставница на течају била је Љубица Јанковић, стручњак у познавању народних кола. Обрађено је око 50 народних кола. (1) Други савезни течај народних игара за соколе–предњаке приређен је у Београду од 14 до 18 априла 1936. Течај је одржан у Дому Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Течај је похађао 51 учесник из жупа и око 20 ванредних учесника из београдских соколских друштава. Интересовање је било изванредно. Највише је било учесника из Словеније. Вежбана су народна кола: „Пошла ми Милка на воде“, „Слављанка“, „Тројанац“, „Битољка“, „Да вам кажем, браћо моја“, „Зупчанка“, „Неда гривне“, „Ђурђевка“, „Врањанка“, „Из бању иде“, „Нишевљанка“, „Зетско коло“, „Црмничко“, „Тасино“, „Девојачко“, „Срба“, „Ајд на лево“, „Ја посејах“, „Мајка Мару“, „Професорка“, „Девојчица“, „Србијанка“, „Ајде лепа Маро“, „Сељанчица“, „Заплет“, „Шумадинка“, „Лепа Маца“, „Дивна“, „Дуње ранке“, „Бојерка“, „Сарајевка“, „Осмољка“, „Гружанка“ и „Устај, дико !“. На течају су се училе поред народних игара из Југославије и чешке, руске и пољске игре („Краковјак“, „Козачок“ и „Чешка беседа“). Као уџбеник служила је књига „Народне игре I део“ од Љубице и Данице Јанковић. Водници течаја били су Агата и Франо Жиц. Наставници на течају били су Љубица и Даница Јанковић, Книхова, Федор и Ангелина Гопуренко, Отокар Новотни, Марија и Мирослав Војиновић. За 20 часова пређена су 34 народна кола. Одржана су предавања о значају народних игара у вези са соколском идеологијом, народне игре у соколској пропаганди и о хумору у народним играма. На крају течаја захваљено је сестрама Јанковић. (2)
Начелништво Савеза Сокола одржало је у октобру 1936. три течаја и то за путујуће жупске предњаке, течај за вође нараштаја и течај за вође деце. Одржани су у Дому Соко Београд Матице, где су течајци имали преноћиште и исхрану. Предавали су чланови савезног стручног одбора на челу са Ф. Жицом, а главни предавач је био савезни предњак Р. Бан.
Течај за путујуће жупске предњаке одржан је од 1 до 15 октобра 1936. Обухватао је 12 радних дана са 74 часа. Течај је отворио 1.октобра 1936. савезни начелник А. Пихлер. Одржана су предавања : Бан, “О васпитању предњаштва”; др. Пихлер -Волк, “О квалитету наших вежбача”; Бан, “Такмичарски рад”; Тодровић-Бан, “Како треба вежбати просте вежбе”; Бан, “Програм за општи предњачки течај”; Игњатовић-Бан, “Начин вежбања код нас”; Калман-Бан, “Јавни наступи”; Полић, “Физиологија простих вежби”; Бан-Полић-Волк, “Опис тачака за јавне наступе”; Сперњак, “о соколској штампи”; Бујкач, “Општи погледи на стање Соколства”; Стојановић, “Технички рад четама”; Примц, “Узгајајмо Соколе”; др. В. Белајчић, “О Соколству”. На течају је обрађено градиво такмичења за нараштај и чланове на свим справама и у свим гранама лаке атлетике : Бан вратило (6 часова), Бан разбој (6 часова), кругови 3 часа, коњ са хватаљкама 3 часа, скок преко коња 3 часа, Полић скок у висину 3 часа, Полић бацање кугле 3 часа, трчање 5 часова, бацање пуне лопте, Бан народна кола, певање корачнице, Ковач наступи к простим вежбама, Ковач вежба уз рецитацију „Вече на шкољу”, Бан различитости, Бан просте вежбе.
Течај за вође нараштаја одржан је од 19 до 23 октобра 1936, укупно 42 часа. Одржана су предавања : Полић Вежбовни час – распоред, Полић Физиологија простих вежби, Сковран Просветни рад у нараштају, Војиновић Дужности предњака, Сковран Организација нараштајских одсека, Вукотић Излети и игре у природи, читање карата. Од практичних часова одржано је Бан вратило, разбој, кругови, коњ, Полић Скок у висину, Бан препоне за бојна такмичења, Полић бацање кугле, Бан певање корачнице, Николић стројевне вежбе, Полић трчање, Сперњак народна кола, Полић-Бан различитости, Роксандић игре, Вукотић обука у гађању ваздушном пушком, Бан просте вежбе. Сваког дана пре подне први час практично су водили течајци Зеи, Радосављевић, Малнарић и Трајковић. На крају течаја Бан је одржао узоран час вежбања о вођењу одељења, о чувању на справама, затим упуства како да се води нараштај на часу, на излету, на слету и на утакмицама. Течај су завршили са успехом : Јанез Малнарић, студент филозофије из Љубљане; Петар Трајковић, бравар из Скопља; Данило Јефтић, приватни чиновник из Мостара, Карел Рупник, приватни чиновник из Трбовља; Изидор Цергол, студент права из Цеља; Јосип Сабо, трговачки помоћник и Иван Микулић приватни чиновник, оба из Загреба; Стјепан Горуп, електричар из Сушака; Север Бабић, жељезнички чиновник и Светозар Лекић, приватни чиновник, оба из Петровграда; Милош Радосављевић, чиновник из Новог Сада; Милан Лукић, студент права, Дејан Вељковић, обућар и Јозо Угочи, фотограф, сви из Ужица; Бранко Станковић, електричар из Букиња (Тузла); Фрањо Тополовец, трговачки помоћник, Франц Херић, учитељ и Златко Зеи, учитељ, сви из жупе Марибор, Стане Компаре, приватник из Крања; Матко Могоровић, учитељ из Нашица (Осијек); Милан Филипи, приватни чиновник из Шибеника; Фрањо Антоновић, приватни чиновник из Чаковца; и Петар Јереминов из Београда. На молбу начелништва жупе Београд, начелништво Савеза Сокола дозволило је да течај посете 14 чланова из Београда и околине.
Течај за воднике деце одржан је од 26. до 31 октобра 1936. Начелништво је позвало као предавача стручњака за дечју теловежбу члана сокола Лавренчича из Марибора. Одржана су предавања Полић Механика гибања – костур, мускулатура; Вукотић Излети : читање карата; Бан Поступак са децом од 9-12 година; Полић Градиво за вежбање; Лавренчич Вежбање деце. Већа пажња посвећена је практичник часовима за : Бан народна кола, А.Жиц игре са певањем, Лавренчич игре, Бан стројевне вежбе, певање корачница, просте вежбе обликовања, Лавренчич вежбе на справама за децу, Бан прескоке преко јарца. Брат Лавренчич одржао је практично-вежбовни час са децом. Слушаоци су сваког дана пре подне држали час праксе. Слушаоци течаја били су : Добривоје Путник, приватник из Панчева; Славко Калман, жупски путујући предњак из Бјеловара; Изидор Чергол, студент права из Цеља; Јоже Рожај, пилар из Трбовља; Младен Матијашевић, дипломирани правник из Херцег Новог; Божидар Бабић, токар из Крагујевца; Виктор Репић, свршени препарандиста из Љубљане; Франц Херић, ђак из Марибора; Данило Јевтић, приватник из Мостара, Милорад Љубојевић, чиновник из Новог Сада; Владимир Ходовски, жупски предњак из Осијека; Страхиња Рајић, судски бележник из Петровграда; Тома Лазаревић, наставник гимназије из Скопља; Винко Хелман, приватни чиновник из Сушака; Крешимир Грубишић, градски чиновник из Шибеника; Осман Туфекчић, приватни чиновник из Лукавца (Тузла); Јосип Жиц, општински службеник из Пљевља (Ужице); Јозо Угочи, фотограф из Пожеге, Дејан Вељовић, обућар из Сјенице, Трифко Милодраг, кројач из Ивањице, сва тројица из жупе Ужице; Иван Марковић, абит. Гимназије из Сиска (Загреб). Течај је слушало и 12 течајаца из Београда. (3)
Предњаци су на жупским течајевима вежбали са течајцима народна кола. Начелништво жупе Бања Лука одржало је тронедељни предњачки течај за вође соколских чета жупе. Течај је почео 15 новембра и завршен је 6 децембра 1936. Жупа је организовала течај на интернатској основи. Течајци су били смештени у једној згради у кругу 33 пешадијског пука, у којој је једна соба била војнички уређена за спавање, а друга за теоријску и практичну обуку течајаца. Осим соколских предмета, течајци су обучавани у руковању оружјем, у задругарству, ратарству, воћарству, сточарству, млекарству, … . Предавачи су били : инг. Лазар Марковић, др. Јово Перенчевић, Урош Стефановић, Златко Пувачић, др. Перо Трумић, др. Перо Стјепановић, инг. Ристо Мисита, др. Томо Толази, инг. Милан Јанковић, инг. Милан Ступар, инг. Драго Ђурђевић, инг. Душан Кандић, Милош Станишић, инг. Хаџиомеспахић, др. Славко Пиштељић, Фрањо Шмид, поручник Михајловић и Милош Волк као вођа течаја, који је био стално са течајцима. Недељом су течајци разгледали нижу пољопривредну и домаћичку школу Врбаске бановине у Бања Луци, као и економију и самостан Траписта “Марија Звезда”. Течајци су присуствовали прослави Дана Уједињења 1. децембра у соколском друштву Бања Лука. У вече присуствовали су свечаној академији друштва. Управа позоришта Врбаске бановине омогућила је течајцима да присуствују позоришним представама у Народном позоришту. На крају течаја старешина Соколске жупе инг.
Лазар Марковић одржао је закључни говор течајцима, у коме је истакао жељу за културно и економско подизање села путем соколских чета. Завршним испитима присуствовали су жупска управа, сви предавачи, изасланик бана Врбаске бановине Милановић, изсланик команданта Врбаске дивизијске области генерал Костић и пуковник Крагујевић као домаћин и командант 33 пешадијског пука. (4)
У Белом Манастиру одржан је од 9 до 18 марта 1939. други предњачки течај Соколске жупе Осијек у 1939. Течај је похађало 13 течајаца, од којих је 11 похађало прошлогодишњи течај. Течајци су научили 14 народних кола, певање 5 соколских корачница, преко 20 игара и … . (5)
Ради стварања својих кадрова стручњака соколи су организовали течајеве. Течајци су даље обучавали чланове. У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приређивало је течајеве за народна кола. Наставница на течајевима била је Љубица Јанковић, стручњак у познавању народних кола. Предњаци су даље на жупским течајевима вежбали народна кола.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | https://www.vidovdan.org/istorija/sasa-nedeljkovic-tecajevi-saveza-sokola/ | sr | 2018-06-29 | www.vidovdan.org/9254a4d51ff928561993724f3e1ea7cc1546943fb09fb73ae953e909ce649c54.json | [
"Ради стварања својих стручних кадрова стручњаци Савеза сокола су организовали течајеве. Течајци су даље на жупским течајевима обучавали чланове соколских друштава и чета. У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приредило је течај за ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 09:09:44+00:00 | null | 2018-06-07 00:00:00 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fdom-cara-konstantina-velikog-i-svetog-vasilija-ostroskog-manastir-tvrdos-trebinje%2F.json | sr | null | Дом цара Константина Великог и Светог Василија Острошког | null | null | www.vidovdan.org | „Манастир Тврдош је посвећен Успењу Пресвете Богородице и подигнут је на стијенама мјеста Тврдоша, крај десне обале ријеке Требишњице, на 4 километра западно од Требиња. Говорећи о Тврдошу у иначе сасвим кратким освртима, наши историчари сматрали су за довољно да кажу да је то манастир „из средњег вијека“ и да је познат као Требињски манастир. Међутим, по народном предању које је, истина, релативно касно записано, Тврдошки манастир је основао Св. цар Константин и мајка му Јелена, а затим је, пошто бјеше срушен и запустио, постао задужбина краља српског Милутина, крајем XIII или почетком XIV вијека. Темељну обнову 1509. године извршио је митрополит Требињски Висарион I.
„Свети Василије, Божји угодниче,
И од сваке муке чудни целебниче,
Силом Христа свога Ког возљуби много,
Најтеже болнике ти си лечит’ мог’о,
То и сада можеш сваком ко те штује
И у живог Бога ко тврдо верује.
Не престај помагат’, славо српског рода,
Не престај за грешне молити Господа.
Ти си светац Божји у небеској слави
А свеци су људи духом цели, здрави.
У теби видимо ми правог човека,
Слободног од греха, и препуног лека,
У ком огањ гори Духа Свесветога,
У ком љубав стоји Христа Васкрслога.
Захвални смо теби, и Богу свесилну,
Што кроз Тебе лије милост преобилну,
Кроз Свог свеца чудна и ангелолика –
Василија српског, Божјег угодника!“ „Константину цару крст се светли јави,
Константин га виде и Бога прослави.
To знамење беше Сина Божијега,
Од овог знамења нема краснијега,
Знамење страдања и времене беде
Али и знамење коначне победе.
Са овим знамењем, твориоцем чуда,
Константин се креће и победи свуда.
Сред паганског Рима, крстогонитеља,
Он крст висок диже, славу Спаситеља.
Што три века беше ломљено и клето,
To сад за Рим поста велико и свето!
Три стотине лета крст пљуван бејаше,
У крви светаца земља се купаше.
Царства и цареви, охоли и мрски,
Сломише се редом слично слабој трски.
A знамење крста остаде усправно
И светљаше свету чудесно и славно.
Константин га позна и уздиже више,
Зато му се име у календар пише.“
Охридски Пролог – Свети Владика Николај Велимировић
Од тада тробродне цркве са кубетом сачувани су до данас темељи, шест камених стубова, престо на горњем мјесту и дијелови зидова са остацима фресака. Манастир је два вијека, ако не и више, био сједиште Хумско-Херцеговачке, тада зване Требињске митрополије. У турско-млетачком рату Венецијанци су 1694. године дигли цркву и цио манастир лагумом барута у ваздух, што је описао Херцеговац Владимир Ћоровић, заслужан, поред осталог, и за опис историје скоро свих херцеговачких манастира.
Цркву је тек 1928. године обновио нови задужбинар Никола Руњевац, богати Требињац из Америке. Тада је оправљен мањи, стари конак и подигнут нови и већи конак. Велики препород и интензивну обнову манастир доживљава од 1955. године и та обнова траје до данас.
Остаци других манастирских грађевина: конака, келија, трпезарије, подрума и околног града и куле, стоје и данас као свједоци славне и крстоносне, али вјечно живе историје ове Тврђе Православља у Старосрпској земљи Травунији и Захумљу = Хумској Земљи Херцеговини и Приморју, гдје су апостоловали Свети Апостоли, Света Равноапостолна Браћа Кирило и Методије, и за њима Светитељи Божји: Сава Први и Други, Иларије, Свети Данило II, Висарион I и II, Свети Василије Тврдошки и Острошки, и у првој четврти 20 вијека Свети Петар (Зимоњић), нови српски Свештеномученик Јадовински и Јасеновачки.
По разрушењу манастира Тврдоша крајем XVII вијека, многе духовне и културне високовриједне светиње и драгоцјености из Тврдоша пренесене су у Манастир Савину. Свој живот овај манастир је наставио не само у Савини, него још више у недалеком метоху – манастиру Дужима. У Тврдош је донијета из манастира Дужи октобра 1992. света рука непознатог Светитеља, највјероватније Св. Краљице Јелене, Милутинове и Драгутинове мајке (као што је иста била у манастиру, према запису на Шестодневнику манастираТребиња који је сада у Савини).“ http://eparhija-zahumskohercegovacka.com
„Манастир Тврдош је подигнут на темељима једне црквице која датира из 4. вијека послијеХриста, пре времена када су Срби као народ примили хришћанство, што само говори о традицији и дуговјечности хришћанства на просторима Херцеговине. Темељи те цркве се могу видети у манастиру, јер је део пода манастира одрађен у стаклу тако да се кроз те „прозоре“ на поду виде темељи прастаре цркве.[2]
Тврдош са рушевинама старог манастира лежи на кршевитој узвисини тик до цесте која из Требиња води у Љубиње. Манастир Тврдош подигнут је око 1509, а 1517. украсио га је фреско-сликама дубровачки живописац Вице Ловров. У другој половини 16. и 17. вијеку живјели су у Тврдошу херцеговачки митрополити. Одатле потиче име Требињској епархији.
У сукобу са Турцима разорише Тврдош Млечани 1694. године. Одмах првих година 18. вијека било је неколико покушаја да се обнови разорени манастир. У том настојању истакао се је митрополит Нектарије и игуман Исаије.
Архитектура манастира
По остацима манастира се види да је Тврдош био спреман и за одбрану од нападача. Зато је био изграђен чврст зид око манастира. У унутрашњости могу се у рушевинама разабрати темељи старе цркве. То је била базилика са три брода. Два побочна брода нешто су краћа од средњега, који је нартексом продужен на западну страну. Данашња црква је подигнута 1928. године захваљујући великом ктитору Николи Руњевцу , Требињцу из Америке. Осветили су је исте године на дан Св. Василија Острошког Чудотворца (12. маја) епископ захумско-херцеговачки Јован и епископ захумско-рашки Нектарије .
Св. Василије Острошки . Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте оде у Требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној, чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу, у XVI веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу св. Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани, и налазе исцелења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама. https://svetosavlje.org/dan-prologa/29-april-po-julijanskom-kalendaru/
Свети цар Константин и царица Јелена. Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце, он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра, који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и проказа ишчезе са тела царевог. Када наста раздор у Цркви због смутљивог јеретика Арија, цар сазва I васељенски сабор у Никеји 325. године, где се јерес осуди, а Православље утврди. Света Јелена, благочестива мајка царева, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин надживи своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет петој години, у граду Никомидији. Тело његово би сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду. https://svetosavlje.org/dan-prologa/21-maj-po-julijanskom-kalendaru/
„У једној прастарој епској народној пjесми помиње се манастир Тврдош и његови подруми, односно манастирске избе испуњене вином. У тамним временима послије пропасти српске средњовјековне државе, српски монаси су у манастирима очували клицу српске духовности и културе, па и традицију српског винарства. Исто као и у читавој Европи, уосталом, и у нашем винарству највеће заслуге за преношење знања о узгајању винове лозе и производњи вина припадају монаштву. Многе славне винарске куће Француске, Италије, Шпаније и Немачке настале су на старим манастирским посјeдима или као настављачи њихове традиције. Бројни су и српски манастири који су винарски углед сачували до данашњих дана: Високи Дечани, Љубостиња, Тврдош.
Монаси манастира Тврдош, започели су пре десетак година ново поглавље у причи о манастирском винарству код нас. Преузели су бригу над виновом лозом у Требињском пољу, гдје су стари засади Вранца смештени на 70 хектара површине и подигли чак 60 хектара младих винограда у Поповом пољу.
Данас, манастир има два подрума. У старом каменом подруму из 15. века, у стољетним храстовим бачвама сазријева вранац, а само десетак метара даље, уз саму Требишњицу, укопан је нови подрум опремљен најсавременијом технологијом, али савршено уклопљен у постојећи комплекс.
Модерна технолошка рјешења укључују и гравитациони транспорт вина током процеса прераде, омогућен висинским разликама између различитих нивоа подрума.
Врело љето и благе зиме, изразита субмедитеранска клима, каменито тло натопљено најплоднијим земљиштем, стварају идеалне услове за рађање вина, које се циједи из камена и сувине, али и из сунца и вјетрова који се сударају изнад Требиња, хујећи са планина и мора истовремено. Требињско и Попово поље су изразито плодна крашка поља настала спирањем земљишта са околних брда. Некадашње шуме искрчене су највероватније у вријеме владавине Млечана, а и касније у доба Аустроугарске, па је временом ерозија нанијела сво плодно земљиште у Требињско и у Попово поље.
Вранац и Жилавка овдје се рађају вијековима, а уз њих засађени су и шардоне, мерло, каберне и сира, што омогућава и спајање аутохтоног и интернационалног, традиционалног и модерног, што винима Тврдоша даје и додатни квалитет. Подруми манастира Тврдош његују традиције српског монашког виноградарства и херцеговачког поднебља, производећи винa од аутохтоних и интернационалних сорти у подруму из 15. вијека. Жилавка, вранац, шардоне, каберне совињон, али и манастирска лоза, производе се комбиновањем древних и најсавременијих технологија.“
http://www.tvrdos.com
И да не би овај наши кратки путопис о лепотама и значају Манастира Тврдош завршио као ода врхунском вину, да се још једном присетимо Светог Василија Острошког који је овде замонашен, баш у Светом дому великог Светог цара Константина кога данас 21.маја/3.јуна славимо, заједно са његовом Светом мајком царицом Јеленом. На сам помен имена Светог Василија и данас још увек устају сви Срби из Црне Горе:
„Василије Свети поносе монаха,
Наставниче добри, светих пустињака.
К’о јутарња звијезда, твој лик нам се јавља,
Поборниче мудри, Светог Православља.
У пештери хладној, усред стијене сиве
Твоје мошти зраче духом вјере живе.
И сад као некад у времена стара,
Наше вјере свете, која чуда ствара.
Благовјерни народ, стиже са свих страна,
Под Острошке висе, хрли сваког дана.
Да цјелива тебе, духовног пастира,
И напоји душу рајског миомира.
Адске силе стрепе, од имена твога,
Ломе се о стијене тврдога Острога.
Мрачном злобом дишу мржње неизмјерне,
Да нам смуте вјеру, да уплаше вјерне.
Сузама си вјере, гријо хладне стијене,
О, пастиру добри, Цркве намучене.
Народу србскоме, Богом даровани,
Богоносни Оче, славом овјенчани.
На животној стази, вјере и надања,
Нашијех успона и наших падања.
Молитвама твојим љубав нам оснажи,
Да смо вазда будни на духовној стражи.
Моли за све вјерне, за обитељ свету,
Мир у мојој души, мир у цијелом свијету.
Мир од источника, сунчаније’ зрака
Василије Свети, поносе монаха.“
Аутор Наташа Миљевић | http://www.vidovdan.org/aktuelno/dom-cara-konstantina-velikog-i-svetog-vasilija-ostroskog-manastir-tvrdos-trebinje/ | sr | 2018-06-07 | www.vidovdan.org/ae030ef9cf45a4574c84f60c6bc69b5a3dc4f96d1b48524cef4f9e61c53fb150.json | [
"„Манастир Тврдош је посвећен Успењу Пресвете Богородице и подигнут је на стијенама мјеста Тврдоша, крај десне обале ријеке Требишњице, на 4 километра западно од Требиња. Говорећи о Тврдошу у иначе сасвим кратким освртима, наши историчари сматрали су за довољно да кажу да је то манастир „из средњег вијека“ и да је ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-29 14:45:16+00:00 | null | 2018-06-28 14:30:01 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fkosovski-boj-2%2F.json | sr | null | Видовдан Магазин | null | null | www.vidovdan.org | Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поново нападну Србију. Али и тај покушај за Турке је био погубан, па су морали поново да беже из Лазареве државе.
Турци су слично прошли и у Босанској држави, где их је 1388. године потукао Твртков војвода Влатко Вуковић и натерао на повлачење. Турци су били изненађени оваквим отпором у Србији и Босни. Схватили су да за ове нападе треба боље да се припреме и прикупе још више војске. Султан Мурат почео је посебне припреме за напад на Србију.
Кнез Лазар припремао је своју војску за одлучујућу борбу против Турака.Позвао је све Србе да иду на Косово да бране своју државу и српско име од Турака.
Народна песма каже да је кнез Лазар сваког ко не дође у бој на Косово проклео овим речима: “Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, А не дође на бој на Косово,Од руке му ништа не родило, Ни у пољу белица пшеница, Ни у брду винова лозица, Не имао од срца порода, Ни мушкога ни девојачкога, Рђом кап’о док му је колена..!”
Српску војску предводио је кнез Лазар, иако није успео да сакупи сву српску властелу, а ни све српске ратнике.Од обласних господара кнезу Лазару се придружио Вук Бранковић (господар Косова), један одред послао је и босански бан Твртко I Котроманић, на челу са војводом Влатком Вуковићем.
Турску војску предводио је султан Мурат I са синовима Бајазитом и Јакубом. Турска војска кретала се територијом Дејановића. Сматра се да их је Дејановић задржао (снабдео их храном) а са циљем да јави кнезу Лазару о величини Муратове војске (претпоставља се око 50 000 војника), што је за то време био огроман број, док је Лазар имао упола мање војника.
Дејановић је говорио турским старешинама да је преко расквашених поља у Македонији немогуће проћи пре маја. Тако је зауставио турску војску на његовој територији у намери да кнезу Лазару јави о величини турске војске и да му омогући што више времена да окупи све српске ратнике и спремно сачека турску војску и крене у одлучујућу битку.
Српска војска је, по претежним оценама, била бројно мања од турске, али раније пристигла, била је одморна и спремна за борбу. Ипак, било је двоумљења да ли да се одмах крене на Турке.
По оценама војних стручњака, наша војска је имала више шанси за победу да је одмах кренула на Турке, пошто је била одморнија.
Са друге стране, Турци не би имали времена да им на главном правцу удара, као што су то учинили у току ноћи пред битку, ископају јаме и у њих уграде зашиљено коље и то све прекрију сламом. Међутим, већања команданата обе војске прекинула је велика олуја, а затим и јака киша (права провала облака) која се сручила на обе војске. Тек када се киша смирила, Турци су под заштитом мрака кренули на копање јама. Према турским хроничарима, у напад су први кренули српски стрелци из одреда Вука Бранковића, који је имао и највећег успеха у боју.
До одлучујуће битке дошло је 28. (15) јуна 1389. године северозападно од Приштине (Газиместан), на дан светог Виде (Видовдан). Турског султана Мурата убио је српски ратник Милош Обилић (Кобилић). Предања говоре да су Милоша пре битке на кнежевој вечери програсили издајником. За време битке, Милош је на превару ушао у турски логор, говорећи да жели да пољуби скуте султану, у знак покорења, и убио га ножем.
Други наш стари запис “Похвала кнезу Лазару“ (из XV века) говори да је Мурат погинуо после борбе. Народно предање још говори и да је Милош извршио ово дело још пре почетка борбе.
Једно писмо краља Твртка помиње дванаест племића (завереника) који су заједно са Милошем извршили ово дело. Турски извори говоре да је Мурат погинуо после битке или мало пре њеног завршетка и да је убијен на превару од једног скривеног српског завереника или рањеног борца. О самом Милошу историја не зна никакве појединости.
На Косову су Турци сахранили Муратову утробу (Муратово турбе) а тело је пренето у Једрене ради балсамовања. Старији син Бајазит прикрио је смрт султанову јер би то значило пораз Турака, и наређује јуриш, што је сатрло српску војску (коњицу) јер је била оклопна, за разлику од турске лаке коњице. Брата Јакоба Бајазит је задавио, како би био једини владар.
Ускоро је и кнез Лазар био ухваћен и убијен. Наше легенде говоре да је кнез Лазар, када је био ухваћен, узвратио Бајазиту “ Да је раније знао за јуначки подвиг свог витеза, и да је за то знала цела српска војска, учинили би да и Бајазит лежи на трећим носилима “. Бајазит је, затим, наредио да се кнез Лазар и заробљена српска властела посеку. Није познато ко је и како изнео са бојног поља кнежево тело и предао га на балсамовање и чување калуђерима. Његово тело је тада сачувано, балсамовано и предато у цркву Вазнесењау Приштини (по неким непотпуним изворима Бајазит је за ово дао дозволу).
Убрзо после тога Вук Бранковић и Влатко Вуковић су се повукли. Турци су се сутрадан после боја повукли, водећи са собом многе заробљенике и рањенике, али је већина рањеника умрла на путу.
Косовска битка по свим изгледима трајала је само неколико часова а главна борба водила се око Мазгита и Газиместана.
Прве вести о бици записане су дванаест дана после боја од стране руског монаха Игњатија, који је пошао у посету светогорским манастирима. Најчуднији извештај је писмо босанског бана Твртка I који пише фирентијској влади како је он победио Турке на Косову, а о кнезу Лазару нема ни речи. Ово је још чудније јер је Твртко I имао извештај из прве руке, пошто се његов војсковођа Влатко Вуковић са делом војске вратио у Босну. То писмо је сачувано, као и његов одговор, у коме Фирентинци честитају Твртку I на победи и кажу да су срећни што је хришћанска војска победила. Чак се и сазнаје да су у Паризу звонила црквена звона у част победе хришћана над неверницима.
Из свега овога закључујемо да је победа у овом боју припала Србији, пошто су се турци повукли са бојишта. Турци су тек након седмдесет година освојили Србију.
Морамо да знамо и да има више верзија о борби и старадању на Косову пољу.
Кнез Лазар је најпре био сахрањен у Приштини. Затим је 1391. године пренет у своју задужбину Раваницу. Сахрана кнеза Лазара није могла бити обављена одмах након његове погибије, јер се његово тело налазило у рукама Турака. Бајазит,наследник султана Мурата, који је посекао кнеза Лазара, држао је кнежево тело као ратни трофеј и средство за преговоре и уцену кнежеве породице.У наметнутим условима породици, да дође до тела, лежи косовски пораз.
По завршетку преговора, кнежево тело је предано породици, која га је сахранила у Приштини, а потом пренела у манастир Раваницу, кнежеву задужбину. Сахрана у Приштини је извршена првих дана месеца јула 1389. По завршетку треће године од Лазареве сахране, приступило се свечаном отварању кнежева гроба. Тада је утврђено да тело није подлегло трулежи и да је свето.
Од 1697. године његове мошти су се налазиле у манастиру Врдник на Фрушкој Гори. У току Другог светског рата преносе их у Саборну цркву у Београд. Од 1989. године мошти кнеза Лазара налазе се поново у манастиру Раваница.
Црква је Лазара прогласила за светитеља, неговала је култ Косова и подстицала будућа поколења “ да освете КОСОВО “ – СРПСКУ СВЕТУ ЗЕМЉУ.
Речи Кнеза Лазара пред битку “ Пођимо, браћо и чеда, пођимо на подвиг који је пред нама, угледавши се на наградодавца Христа. Смрћу послужимо дужности, пролијмо крв нашу, искупимо живот смрћу и дајмо удове наших тела непоштедно за час и отачаство наше, а Бог ће се свакако смиловати на остатке наше и неће истребити до краја род и земљу нашу. “
Да се не заборави !
На Косову и Метохији (Старој Србији) било је, пола века после Косовске битке, само 46 новоусељених албанских кућа (Албанци су племе са Кавказа које је населило данашњу Албанију почетком 11. века), како сведочи први турски попис из 1445. године за области Дренице и Подрима.
А српских кућа: 12.844. У жупама: Косово, Сиринићкој, Средачкој, Ибарском Колашину, Биничкој Морави, Призренском Пољу, Лабу Шиптара тада нема.
У Пећи, на пример, тада није било ниједне албанске породице…
Чак, 1838. године скоро 400 година после првог турског пописа – у Пећи (како записује Јозеф Милер): Србичине 92,09 одсто становништва. Данас, после НАТО злочиначке-агресије, под називом „Милосрдни анђео“, у Пећи (седишту српског патријарха) живи само неколико Срба
Ђорђе Бојанић
srpska istorija | https://www.vidovdan.org/istorija/kosovski-boj-2/ | sr | 2018-06-28 | www.vidovdan.org/2a8b1c9515002c8e4d48621e0db3105210b3d8f9bef855be79a1ccfc24220a07.json | [
"Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поно... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-14 16:18:15+00:00 | null | 2018-06-14 18:09:41 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fkultura%2Fknjizevna-nagrada-slavisa-nikolin-zivkovic-pripala-stani-dinic-skocajic-za-rukopis-i-neka-mi-neko-posle-kaze%2F.json | sr | null | Књижевна награда Славиша Николин Живковић припала Стани Динић Скочајић за рукопис: „И нека ми неко после каже…“ | null | null | www.vidovdan.org | Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
На састанку одржаном у петак 8. јуна 2018. године жири у саставу Александар Костадиновић, Жељко Митић и Снежана Божић донео је, једногласно, одлуку да Награда Славиша Николин Живковић у другој години додељивања припадне Стани Динић Скочајић, за рукопис под називом И нека ми неко после каже…
Тачан датум свечаног уручења Награде и промоције књиге награђене ауторке биће благовремено саопштени јавности.
*
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ
“Славиша Николин Живковић”
Преко двадесет прича, које ова збирка износи пред читаоца, обзнањују интимне драме живописних, упечатљивих ликова, у препознатљивом стилском проседеу питке озбиљности и духовите опорости. Тематски разнолике, приче су обједињене јасно профилисаним и свеприсутним ауторским гласом, који, служећи се различитим техникама обликовања, најчешће из перспективе хомодијегетичког и повремено хетеродијегетичких приповедача (женског или мушког), цизелираним описима, понегде наглашено лирским, испреда интимне, личне и породичне сторије. Оне живот захватају у свим његовим димензијама, тематски се ширећи од (за ауторку и до сада карактеристичних) стваралачких увида у лице и наличје књижевног и културног живота у унутрашњости, преко де/конструкције самог списатељског чина, потом бележења особености појединачних судбина (индивидуалних прича, актуелних и прошлих), до сусрета са оностраним (визије, указања, повратак умрлих; мотиви мрака, таме, гробља; лудило, страхови, тајанствени унутрашњи живот ликова, губитак конроле над приватним простором…). Управо то отварање натприродне перспективе и присуство на особен начин обликованих готских мотива у појединим причама збирке представља поетичку новину, успешно остварену. Бројне интертекстуалне везе, трагови лектире аутора, ход „по ивициˮ света фактографског и фикцијског и њихово успешно стапање у јединствени свет приче, поигравање лако читљивим („рашчињивим“) алузијама на позната места, људе и догађаје, аутобиографски наноси и аутопоетички елементи, занимљиве фабуле, језик ликова обележен локалним, дијалекатским колоритом, брига о стилу, конкретно које се успиње до универзалног – све то збирку прича И нека ми неко после каже… чини у рецепцијском смислу привлачним штивом. Иако на моменте изразито опора, горкоискуствена, проза Стане Динић Скочајић ипак опстаје у вери у моћ књижевности, приче и приповедања. Без обзира на околности микро и макросоцијалног контекста, које ту веру непрестано потиру (савремено тржишно оријентисано издаваштво, фондације и фондери, платежни, политички подобни а стваралачки јалови скрибомани, одсуство релевантне књижевне критике, интересна повезивања и сл.), она истрајава у стваралачком напору, вишеструким „преокретање(м) тихог рада времена у своју користˮ.
*
Поред награђеног рукописа Стане Динић Скочајић, у најужем избору за награду ове године нашли су се и рукописи Душана Мијајловића Адског (збирка песама Трн у оку) и Каје Панчић Миленковић (збирка песама Самуилови војници). Награду Славиша Николин Живковић, која се састоји од повеље и објављивања награђеног рукописа, својим члановима додељује Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша.
*
Славиша Николин Живковић (Ниш, 3. април 1953 – Ниш, 1. мај 1990), звани Шака, био је рокер по вокацији, песник по опредељењу, вагабунд и клошар, светски путник без овереног пасоша, раноранилац-риболовац, зен-учитељ, радник у трећој смени, савременик Харолда Фостера, пријатељ Рајнера Фасбиндера, Де Садов лични критичар, човек који је уживо гледао Бен Белу и Јосипа Броза у блиндираној лимузини, џин у затуреном циркусу, спаринг партнер Мајка Тајсона, мајстор за полупроводнике, битник, велики стваралац и визионар.
Објавио је: Тор за шугаву овцу (песме; Градина, Ниш, 1979. и Нишки културни центар, 2004), Гримасе (приче; Видици, 1988. и Нишки културни центар, 2003); постхумно: Паликућа (роман; Градина, Ниш, 1991. и Нишки културни центар, 2004), Чудни шумар(есеји; Студентски културни центар, 1991. и Нишки културни центар, 2004), Штенад (приче из заоставштине; Нишки културни центар, Ниш, 2006). Такође, објављивао у часописима: Књижевна реч, Поља, Видици, Дело, Одјек, Quorum, Стремљења, Јединство, Градина…
*
СТАНА ДИНИЋ СКОЧАЈИЋ – Рођена у Струмици (Македонија), живела у Ковину, Белој Цркви, Београду, Књажевцу. Основну школу, гимназију и Вишу педагошку школу – Српскохрватски језик и југословенска књижевност, завршила у Нишу. У Београду студирала на Филолошком факултету (истоимена група). Живи у Нишу. Пише прозу и поезију. Радила на радију и на телевизији. Један је од покретача часописа за критику Нишки аналитичар. Као уметнички директор Књижевне колоније Сићево уредила и водила бројне округле столове, тематске расправе и уређивала комплетан програм колоније. Аутор је одрживог пројекта ДАНИ СТЕВАНА СРЕМЦА и покретач НАГРАДЕ СТЕВАН СРЕМАЦ, која се додељује за најбољу књигу прича или роман. У часопису Градина уређивала прозу. У више наврата била је чланица неколико жирија за доделу угледних књижевних награда (Жири Награде „Б. Миљковић“, Награде „Стеван Сремац“, Награде „Рамонда Сербика“). Уређивала је Књижевни програм у Нишком културном центру. Награђивана за појединачне приче.
Крајем 2016.године уручена јој је Награда Милица Стојадиновић Српкиња, за књигу песама ТЕГЛИЦЕ ЗА БУБИЦЕ.
Њене песме и приче заступљене су у бројним антологијама, од којих је најновија Антологија српских песника (ауторке су: Дубравка Ђурић и Биљана Обрадовић) под насловом МАЧКЕ И СЛИКАРИ, недавно објављена у Америци, са поговором водећег америчког песника Чарлса Бернстина.
Превођена на енглески, руски, шпански, италијански, бугарски и македонски језик.
Чланица је Српског књижевног друштва.
Објављене књиге:
Гладна тама, приче, БИГЗ, 1996.
Ушивање сенке, песме, Просвета-Ниш, 1996.
Мрежа, песме, Просвета-Ниш, 1998.
Мртви смо озбиљни, приче, Народна књига, 2001.
Страшне страсне везе, роман, Народна књига, 2002.
Ту си, птичице, приче, Народна књига, 2004.
Ноћ у голом врту, песме, Народна књига, 2006.
Влажни цвил, песме, Народна књига, 2008.
И поведи ме тамо, песме, Библиотека „Стефан Првовенчани“ 2010.
Теглице за бубице, Књижевна општина Вршац 2015.
Биће снега, Завод за културу Војводине, Нови Сад 2017. | http://www.vidovdan.org/kultura/knjizevna-nagrada-slavisa-nikolin-zivkovic-pripala-stani-dinic-skocajic-za-rukopis-i-neka-mi-neko-posle-kaze/ | sr | 2018-06-14 | www.vidovdan.org/182b5e8772f5c29b110784bd161201dc21f64767236e9e11ff409a553595b228.json | [
"Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша\nСАОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ\nНа састанку одржаном у петак 8. јуна 2018. године жири у саставу Александар Костадиновић, Жељко Митић и Снежана Божић донео је, једногласно, одлуку да Награда Славиша Николин Живковић у другој години додељивања припадне Стани Динић Скочајић, за... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-16 20:28:22+00:00 | null | 2018-06-16 22:21:19 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fslika-dana%2Fvideogujon-evo-zasto-su-bitni-plastenici-za-srbe-na-kosovu%2F.json | sr | null | (ВИДЕО)Гујон: Ево зашто су битни пластеници за Србе на Косову! | null | null | www.vidovdan.org | Da li znate tačno čemu služe plastenici? Evo zašto su oni bitni za Srbe na Kosovu i Metohiji. pic.twitter.com/AT6dpiI4iz
Ove porodice, koje žive samo od poljoprivrede, biće samostalnije i moći će čak i jedan deo proizvodnje da plasiraju na tržište. Važno je ulagati u poljoprivredne kapacitete porodica jer je to ulaganje u opstanak tog vrednog i hrabrog naroda na Kosovu i Metohiji. pic.twitter.com/oqvAbmHrw6
Ovog proleća smo, u saradnji sa @EparhijaKIM, uložili 30 000€ u kupovinu 60 plastenika za porodice koje se bave poljoprivredom na Kosovu i Metohiji. Zahvaljujući tim plastenicima sezona uzgoja povrća trajaće znatno duže, od marta do novembra, i time će proizvodnja biti veća. pic.twitter.com/sZD6tx2u08
— Arno Gujon (@ArnoGujon) June 15, 2018 | http://www.vidovdan.org/slika-dana/videogujon-evo-zasto-su-bitni-plastenici-za-srbe-na-kosovu/ | sr | 2018-06-16 | www.vidovdan.org/b796fc825ad0002326a5657666f9845f026c909d3e5b2350866e0215a7478d97.json | [
"Da li znate tačno čemu služe plastenici? Evo zašto su oni bitni za Srbe na Kosovu i Metohiji. pic.twitter.com/AT6dpiI4iz\nOve porodice, koje žive samo od poljoprivrede, biće samostalnije i moći će čak i jedan deo proizvodnje da plasiraju na tržište. Važno je ulagati u poljoprivredne kapacitete porodica jer je to u... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-19 18:21:24+00:00 | null | 2018-06-18 15:00:37 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Flingvisticka-karta-sveta-iz-1741-sa-recima-molitve-oce-nas-na-raznim-jezicima-i-pismima%2F.json | sr | null | Лингвистичка карта света из 1741. са речима молитве “Оче наш“ на разним језицима и писмима | null | null | www.vidovdan.org | Synopsis Universae Philologiae је први рад из компаративне лингвистике Готфридa Хенселa (Godofredus Henselius, 1687-1767), њемачког лингвисте који је радио као ректор у Хиршбергу (Јелења Гора) у Доњој Шлеској или Шлезији. Пуни наслов овог обимног дјела на латинском језику гласи: Synopsis universae philologiae: in qua: miranda unitas et harmonia linguarum totius orbis terrarum occulta, e literarum, syllabarum, vocumque natura & recessibus eruitur. Cum Grammatica, LL. Orient. Harmonica, Synoptice tractata; nec non descriptione Orbis Terr. quoad Linguarum situm & propagationem, mappisque geographico-polyglottis. Дјело је објављено 1741. године у Нирнбергу. Друго издање појавило се 1754. године.
У књизи су представљени сви језици свијета познати у то вријеме заједно са различитим системима писања/писмима. У складу са тим временом и раширеним митом о Кули вавилонској, Хенсел је покушао да изведе поријекло свих језика из једне заједничке основе, из Адамовог језика, слиједећи филозофски есеј Пјера Беснјера (из 1675. године) о поновном повезивању језика (Pierre Besnier, La reunion des langues, ou L’art de les apprendre toutes par une seule 1674 / A philosophicall essay for the reunion of the languages, or, the art of knowing all by the mastery of one, 1675)
Ова књига садржи најстарији лингвистички атлас четири континента, односно четири лингвогеографске карте “mappae geographico-polyglottae’’ у ком се налазе прве ријечи молитве ‘’Оче наш’’ на разним језицима и писмима у складу са географском распрострањеношћу језика. Наиме, гдје год је то могао, Хенсел је превео првих неколико ријечи “Оче наш, који си на небесима, да се свети име твоје“ на локалне језике.
Тo су:
Европа: ‘’Europa Polyglotta, Linguarum Genealogiam exhibens, una cum Literis, scribendique modis, omnium gentium’’
Азија: “Asia Polyglotta, Linguarum Genealogiam cum Literis, scribundique Modis exhibens“
Африка: ‘’ Africa Polyglotta Scribendi Modos Gentium exhibens‘’
и Америка: ‘’ America cum Supplementis Polyglottis‘’.
Са обје стране и при дну ових мапа су дате алфабетске таблице за најпознатије писане језике. Слика горе приказује двије табеле са нашег говорног подручја.
На другим мјестима, као на карти Америке, приказани су неки од праваца миграција народа: нпр. о Бразилу је написано да су први људи тамо дошли из Африке. На карти Африке у доњем десном углу, наводи се да боје на карти означавају подручја која су населили потомци три Нојева сина: Јафетови ( «rubicundi» – ружичаста), Семови ( «oriundos» – жуто-наранџаста), Хамови ( «virides» – маслинасто зелена). Наиме, од Јафета, Сема и Хама воде поријекло три велике групе народа, односно три људске расе: Семити – жута (народи Азије и Америке), Хамити – црна (народи Африке) и Јафетити – бијела раса (народи Европе).
ЛИНГВИСТИЧКА КАРТА ЕВРОПЕ
Карта која приказује Европу има латински назив “Europa Polyglotta, Linguarum Genealogiam exhibens, una cum Literis, Scribendique modis, Omnium Gentium“, у преводу на српски: „Вишејезична Европа, која приказује генеалогију језика, заједно са алфабетима и начинима писања свих народа.“
Било би занимљиво чути изворнe говорникe и колико њихова варијанта молитве “Оче наш“ данас одступа од ових приказаних средином 18. вијека.
Оно што је, такође, занимљиво, јесте да су ове карте међу првим тематским картама, ако не и прве, у којој се боје користе за разликовање различитих области.
Сања Бајић | https://www.vidovdan.org/istorija/lingvisticka-karta-sveta-iz-1741-sa-recima-molitve-oce-nas-na-raznim-jezicima-i-pismima/ | sr | 2018-06-18 | www.vidovdan.org/8dc3851443647120d47129267f096cd92adcd68a8d5c30602e101c18d7163009.json | [
"Synopsis Universae Philologiae је први рад из компаративне лингвистике Готфридa Хенселa (Godofredus Henselius, 1687-1767), њемачког лингвисте који је радио као ректор у Хиршбергу (Јелења Гора) у Доњој Шлеској или Шлезији. Пуни наслов овог обимног дјела на латинском језику гласи: Synopsis universae philologiae: in ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-29 21:25:00+00:00 | null | 2018-06-08 00:00:00 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fgest-zemunske-gimnazije-zapalio-tviter-ucenik-cinio-sve-da-popravi-lose-ocene-i-dobio-pohvalu%2F.json | sr | null | ГЕСТ ЗЕМУНСKЕ ГИМНАЗИЈЕ ЗАПАЛИО ТВИТЕР: Ученик чинио све да поправи лоше оцене и | null | null | www.vidovdan.org | „Земунска гимназија дала је признање ученику који није одличан и није победио на такмичењима, али је био упоран да поправи оцене и промени понашање. Прави подстрек за њега и браво за Гимназију“, написала је у својој објави једна корисница Твитера, а запослени у Земунској гимназији кажу да тај ученик код њих није никакав преседан.
Zemunska gimnazija dala priznanje uceniku koji nije odlican i nije pobedio na takmicenjima, ali je bio uporan da popravi ocene i promeni ponasanje. Pravi podstrek za njega i bravo za gimnaziju.
— Bobana Macanovic (@BobanaMacanovic) 29. јун 2018. | http://www.vidovdan.org/info/gest-zemunske-gimnazije-zapalio-tviter-ucenik-cinio-sve-da-popravi-lose-ocene-i-dobio-pohvalu/ | sr | 2018-06-08 | www.vidovdan.org/275d5cf45b4167f54c1a75c2c6a7ba586ecb7060fc96b100ad61fba19aa929e6.json | [
"„Земунска гимназија дала је признање ученику који није одличан и није победио на такмичењима, али је био упоран да поправи оцене и промени понашање. Прави подстрек за њега и браво за Гимназију“, написала је у својој објави једна корисница Твитера, а запослени у Земунској гимназији кажу да тај ученик код њих није н... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-18 09:33:00+00:00 | null | 2018-06-16 22:21:19 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fslika-dana%2Fvideogujon-evo-zasto-su-bitni-plastenici-za-srbe-na-kosovu%2F.json | sr | null | (ВИДЕО)Гујон: Ево зашто су битни пластеници за Србе на Косову! | null | null | www.vidovdan.org | Da li znate tačno čemu služe plastenici? Evo zašto su oni bitni za Srbe na Kosovu i Metohiji. pic.twitter.com/AT6dpiI4iz
Ove porodice, koje žive samo od poljoprivrede, biće samostalnije i moći će čak i jedan deo proizvodnje da plasiraju na tržište. Važno je ulagati u poljoprivredne kapacitete porodica jer je to ulaganje u opstanak tog vrednog i hrabrog naroda na Kosovu i Metohiji. pic.twitter.com/oqvAbmHrw6
Ovog proleća smo, u saradnji sa @EparhijaKIM, uložili 30 000€ u kupovinu 60 plastenika za porodice koje se bave poljoprivredom na Kosovu i Metohiji. Zahvaljujući tim plastenicima sezona uzgoja povrća trajaće znatno duže, od marta do novembra, i time će proizvodnja biti veća. pic.twitter.com/sZD6tx2u08
— Arno Gujon (@ArnoGujon) June 15, 2018 | https://www.vidovdan.org/slika-dana/videogujon-evo-zasto-su-bitni-plastenici-za-srbe-na-kosovu/ | sr | 2018-06-16 | www.vidovdan.org/222a7fe30bcdaf86ad96962ec4c8f0ae8a1411deceb3369c98ff0ad06b7388ed.json | [
"Da li znate tačno čemu služe plastenici? Evo zašto su oni bitni za Srbe na Kosovu i Metohiji. pic.twitter.com/AT6dpiI4iz\nOve porodice, koje žive samo od poljoprivrede, biće samostalnije i moći će čak i jedan deo proizvodnje da plasiraju na tržište. Važno je ulagati u poljoprivredne kapacitete porodica jer je to u... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 12:15:05+00:00 | null | 2018-06-07 13:09:15 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fstatusno-pravni-i-dinasticko-vladarski-periodi-novovekovne-drzave-srba%2F.json | sr | null | Статусно-правни и династичко-владарски периоди нововековне државе Срба | null | null | www.vidovdan.org | До које године ће постојати Република Србија у садашњој државно-правној форми?
Како савремени човек доживљава историју? Најкраће речено, као праволинијско „нагомилавање случајних историјских инцидената и епизода“. У овој идеји историје су кључне две одреднице: прва одређује историјски процес као праволонијски (или неповратан), а друга одређује „историјске инциденте и епизоде“ као случајне. У складу са оваквим схватањем историје, немачки теоретичари Вилхелм Винделбанд и Хенрих Рикерт су закључили, да је историја наука која: не формулише законе, не служи се математичким обрасцима и не допушта предвиђање будућности. Међутим, античка идеја историје је сасвим супротна савременој. По античком схватању, историјски ток је кружан (повратан), а не праволинијски, па је самим тим и будућност унапред одређена, а не случајна. Историјска збивања нам се понављају као годишња доба или месечеве мене, па онај ко познаје историју неке земље, може да сазна и њену будућност. Сажмимо то античко схатање у само две полуреченице римског цара и филозофа Марка Аурелија: све је од памтивека исто и све се у одређеним временским размацима враћа; све ствари које се сада дешавају, дешавале су се и раније и дешаваће се убудуће. Један од ренесансних зачетника модерне историјске науке, Франческо Гвичардини (1482-1540), своје схватање историје формулисао је на следећи начин: Прошлост баца светлост на будућност; свет је увек био једнородан; оно што јесте и што ће бити – то је у неко друго време било; исте се ствари понављају, али под другим именима и у другим бојама; не препознаје их свако, него само онај ко је мудар и приљежно их посматра.
Српска држава и свеколики српски народ се данас поново налезе у егзистенцијоналној неизвесности суочени: са бруталним претњама, уценама, притисцима и ултиматумима господара света, са безалтернативним путевима у сопствену пропаст, са идентитетским и демографским суновратом и чим све не. Запитајмо се стога – дешава ли нам се ово први пут или нам се историја понавља, и по ком временском распону се понавља, ако се понавља? Да ли је, уз помоћ идеје о историји као кружном и објективно нужном процесу могуће егзактно, бар у основним цртама, скицирати нека збивања која су пред нама. Једно од тих питања на које нема одговора је – до када ће данашња држава Срба, Република Србија, потрајати у садашњој државно-правној форми? Покушајмо у овом чланку да дођемо до одговора на то питање анализом статусно-правних и династичко-владарских фаза кроз које је држава Срба пролазила током своје нововековне историје.
Према статусно-правним критеријумима у периоду после 1804/05. нововековна држава Срба је прошла кроз следеће фазе:
Устаничка држава, 1804-1813.
Полуаутономна Кнежевина, 1817-1828/30.
Аутономна Кнежевина,1828/30-1867,
са потпериодом проширене аутономије, 1854-1867.
Кнежевина Србија, период фактичке независности, 1867-1882,
са потпериодом међународно признате независности, 1878-1882.
Краљевина Србија,1882-1918,
са потперодом окупације, 1915-1918.
(Краљевство) Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца: 1918-1929.
Краљевина Југославија: 1929-1945,
са потпериодом окупације, 1941-1945.
ФНР Југославија, 1945-1963.
СФР Југославија, 1963-1992.
СР Југославија, 1992-2006 (као заједничка држава Србије и Црне Горе),
са потпериодом Државне заједнице СЦГ, 2003-2006.
Република Србија: 2006 – ?
Комбинујући напред дефинисане статусно-правне фазе са династичко-владарским фазама, држава Срба је у току своје нововековне историје, (ради скраћивања текста почевши од 1842), прошла кроз следеће развојне периоде:
Аутономна Кнежевина, период Карађорђевића, 1842-1858.
Аутономна Кнежевина, период Обреновића Милошеве гране, 1858-1867.
Независна Кнежевина Србија, 1867-1882,
са потпериодом међународно признате независности, 1878-1882.
Краљевина Србија, период Обреновића Јевремове гране, 1882-1903.
Краљевина Србија, период Карађорђевића, 1903-1918,
са потпериодом окупације, 1915-1918.
(Краљевство) Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 1918-1929.
Краљевина Југославија, 1929-1945,
са потпериодом окупације, 1941-1945.
ФНР Југославија, 1945-1963.
СФР Југославија, период Јосипа Броза, 1963-1980,
са потпериодом номиналне владавине Броза (због старости и немоћи), 1977-1980.
СФР Југославија, период после Броза, 1980-1992.
СР Југославија и ДЗСЦГ, 1992-2006.
Република Србија, 2006-?
Има ли у овако представљеној нововековној историји српске државности било каквог система, или другим речима, има ли у наведеним преломним годинама српске државности било каквог система. Има. Све те преломне године се могу груписати у парове, између којих постоји временски распон од око 61-62 године. Самим тим, и свака од напред дефинисаних периода државног развоја Србије има своју реплику, која је трајала приближно исти број година са претходном матричнним периодом. Када пронађено матрични период за садашњу Републику Србију, која је настала 2006, знаћемо и колико ће она још година потрајати.
Аутономна Кнежевина, период Карађорђевића –
Краљевина Србија, период Карађорђевића
По временском ритму од око 61-62 године, период владавине Карађорђевића аутономном Кнежевином, реплицирао се у период владавине Карађорђевића Краљевином Србијом. Оба ова периода трајала су 15-16 година.
1842 – Почетак владавине Карађорђевића аутономном Кнежевином.
1903 – Почетак владавине Карађорђевића Краљевином Србијом.
Међувреме: 61/62 године.
1854 – Почетак потпериода Кнежевине Србије са проширеном аутономијом.
1915 – Почетак потпериода окупације Краљевине Србије.
Међувреме: 61/62 године.
1858 – Крај владавине Карађорђевића аутономном Кнежевином.
1918 – De iure крај Краљевине Србије (и крај окупације).
Међувреме: 61/62 (-1) година.
Аутономна Кнежевина, период Обреновића Милошеве гране –
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
1858 – Почетак друге владавине Обреновића Милошеве гране аутономном Кнежевином.
1918 – Почетак (Краљевства) Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Међувреме: 61/62 (-1) година.
1867/68 – De facto крај аутономне Кнежевине Србије (1867)
и крај владавине Обреновића Милошеве гране (1868).
1929 – Крај Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Међувреме: 61/62 године.
Кнежевина Србија –
Краљевина Југославија
1867/68 – Почетак de facto независне Кнежевине Србије (1867).
Почетак кнежевских владавина Обреновића Јевремове гране (1868).
1929 – Почетак Краљевине Југославије.
Међувреме: 61/62 године.
1878 – Почетак потпериода de iure независне Кнежевине Србије.
1941 – Почетак потпериода окупације (и почетак Недићеве Србије).
Међувреме: 61/62 (+1) година.
1882 – Крај Кнежевине Србије.
1945 – Крај Краљевине Југославије (крај окупације и Недићеве Србије – 1944).
Међувреме: 61/62 (+1) година.
1882 – Крај кнежевских владавина Обреновића.
1945 – Крај владавине Карађорђевића.
Међувреме: 61/62 (+1) година.
Краљевина Србија (период Обреновића) –
ФНР Југославија
1882 – Почетак Краљевине Србије.
1945 – Почетак ФНР Југославије.
Међувреме: 61/62 (+1) година.
1882 – Почетак краљевских владавина Обреновића Јевремове гране.
1945 – Почетак владавине Јосипа Броза ФНР Југославијом.
Међувреме: 61/62 (+1) година.
1903 – Крај владавине Обреновића Краљевином Србијом.
1963 – Крај ФНР Југославије и владавине Јосипа Броза ФНР Југославијом.
Међувреме: 61/62 (-1) година.
Краљевина Србија, период Карађорђевића –
СФР Југославија, период Јосипа Броза
1903 – Почетак владавине Карађорђевића Краљевином Србијом.
1963 – Почетак СФР Југославије и почетак Брозове председничке владавине СФРЈ-ом.
Међувреме: 61/62 (-1) година.
1915 – Почетак потпериода окупације Краљевине Србије и номиналне владавине Карађорђевића
Краљевином Србијом.
1977 – Почетак условно номиналне владавине Јосипа Броза СФРЈ-ом (због старости и немоћи).
Међувреме: 61/62 године.
1918 – De iure крај Краљевине Србије (и крај окупације).
1980 – Крај владавине Јосипа Броза СФР Југославијом.
Међувреме: 61/62 године.
Краљевина СХС –
СФР Југославија, период после Броза
По истом ритму, период трајања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца поновила је својим постојањем СФР Југославија под владавином колективног Председништва (после смрти Јосипа Броза).
1918 – Почетак (Краљевства) Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
1980 – Почетак владавине колективног Председништва СФР Југославијом без Броза.
Међувреме: 61/62 године.
1929 – Крај Краљевине СХС.
1992 – Крај СФР Југославије.
Међувреме: 61/62 године.
Краљевина Југославија –
СР Југославија (и ДЗСЦГ)
По ритму од око 61-62 године, период трајања Краљевине Југославије поновила је својим постојањем заједничка држава Србије и Црне Горе.
1929 – Почетак Краљевине Југославије.
1992 – Почетак СР Југославије као заједничка држава Србије и Црне Горе.
Међувреме: 61/62 (+1) година.
1941 – De facto крај Краљевине Југославије.
2003 – Крај СР Југославије.
Међувреме: 61/62 године.
* * *
1941 – Почетак окупације (и Недићеве Србије).
2003 – Почетак Државне заједнице Србије и Црне Горе.
Међувреме: 61/62 године.
1945 – De iure крај Краљевине Југославије
(крај окупације и Недићеве Србије – 1944).
2006 – Крај Државне заједнице Србије и Црна Горе.
Међувреме: 61/62 године.
ФНР Југославија –
Република Србија
По ритму од око 61/62 године, период трајања ФНР Југославије требало би својим постојањем да понови Република Србија.
1945 – Проглашена ФНР Југославија.
2006 – Проглашена Република Србија.
Међувреме: 61/62 године.
1963 – Крај ФНР Југославије.
Око 2023 – Крај Републике Србије у садашњој државно-правној форми?
Међувреме: 61/62 (-1) година.
У свим периодима нашег нововековног државног развоја, доношени су устави којима су напред наведене државе Срба конституисане или реконституисане. Ако ће Република Србија престати да постоји у садашњој државно-правној форми око 2023. године, када би по историјској ритмици била конституисана нова држава, њена наследница?
Уствна ритмика
Први уставни акт нововековне српске државе усвојен је 1808. године за време Устаничке државе (између осталог Карађорђу Петровићу је признато наследно кнежевско достојанство). Након тога су, на око 30-31 годину: 1838, 1869, 1901, 1931, 1963. и 1992. усвајани нови устави. Вероватно ће се исто десити и осми пут око 2023.
1808 – Усвојен Уставни акт Устаничке Србије.
1869 – Усвојен Устав Књажевства Србије, којим је конституисана независна Кнежевина.
Међувреме: 61/62 године.
1838 – Проглашен „Турски“ устав.
1901 – Октроисан Устав Краљевине Србије.
Међувреме: 61/62 (+1) година.
1869 – Усвојен Устав Књажевства Србије, којим је конституисана независна Кнежевина.
1931 – Октроисан Устав Краљевине Југославије, којим је она конституисана.
Међувреме: 61/62 године.
1901 – Октроисан Устав Краљевине Србије.
1963 – Усвојен Устав СФР Југославије, којим је она конституисана.
Међувреме: 61/62 године.
1931 – Октроисан Устав Краљевине Југославије, којим је она конституисана.
1992 – Усвојен Устав СР Југославије, којим је она конституисана.
Међувреме: 61/62 године.
1963 – Усвојен Устав СФР Југославије, којим је она и конституисана.
2023/24 – Око ове године би требала бити конституисана нова држава?
Међувреме: 61/62 године…
Важно је напоменути да наведена пројекција устројства будуће српске државе око 2023/24. године не искључује евентуално усвајање неког новог устава пре те године, мада то временска ритмика не наговештава. Међутим, тај устав не би био устав нове државе, већ би се њим реконституисала садашња.
Пажљивији читалац ће приметити да неки устави нису обухваћени овом анализом. Јесу ли они изван овог система? Устав којим је устројена садашња Република Србија усвојен је 2006, око 61/62 године после усвајања Устава ФНР Југославије.
1946 – Усвојен Устав ФНР Југославије.
2006 – Усвојен Устав Републике Србије.
Међувреме: 61/62 (-1) година.
Основна ритмика промена устава српске државе по временском распону од око 30-31 годину, важи и за остале неспоменуте уставе:
1888 – Усвојен Устав Краљевине Србије.
1921 – Усвојен устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав).
Међувреме: 30/31 (+1) година.
1921 – Усвојен устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав).
1953 – Усвојен Уставни закон ФНР Југославије (уведен председнички систем, самоуправљање итд).
Међувреме: 30/31 година…
* * *
1946 – Усвојен Устав ФНР Југославије.
1974 – Усвојен устав СФР Југославије.
Међувреме: 30/31 (-2) године.
1974 – Усвојен устав СФР Југославије.
2006 – Усвојен устав Републике Србије.
Међувреме: 30/31 (+1) година.
Сретењски устав аутономне Кнежевине из 1835. формално никад није признат, па га и нема у овој ритмици. И то би било то.
Тодор Вулић | http://www.vidovdan.org/aktuelno/statusno-pravni-i-dinasticko-vladarski-periodi-novovekovne-drzave-srba/ | sr | 2018-06-07 | www.vidovdan.org/47e41b6cfdb5cba958ee3f8c752a3a73d17c62fe30b74f75e228176b76295f45.json | [
"До које године ће постојати Република Србија у садашњој државно-правној форми?\nКако савремени човек доживљава историју? Најкраће речено, као праволинијско „нагомилавање случајних историјских инцидената и епизода“. У овој идеји историје су кључне две одреднице: прва одређује историјски процес као праволонијски (ил... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-15 20:23:12+00:00 | null | 2018-06-19 00:00:00 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fkomunisti-najvise-streljali-srpske-zemljoradnike%2F.json | sr | null | Комунисти највише стрељали српске земљораднике! | null | null | www.vidovdan.org | Pogledajte koje slojeve stanovništva su komunisti streljali bez suđenja u Srbiji posle 1944. prema dostupnim podacima o zanimanju.
Ukupan broj streljanih je viši, do sada identifikovano 60 000.#communism #violence #crimes #job #Serbia#rstats #data #dataviz #visualization pic.twitter.com/BToPzeUF7A
— Milos Popovic (@milos_agathon) June 15, 2018 | http://www.vidovdan.org/info/komunisti-najvise-streljali-srpske-zemljoradnike/ | sr | 2018-06-19 | www.vidovdan.org/81d37a23cfcbdbf14b8cd27148e5695009e4a8bd15a92886680c4407e7d23fe2.json | [
"Pogledajte koje slojeve stanovništva su komunisti streljali bez suđenja u Srbiji posle 1944. prema dostupnim podacima o zanimanju.\nUkupan broj streljanih je viši, do sada identifikovano 60 000.#communism #violence #crimes #job #Serbia#rstats #data #dataviz #visualization pic.twitter.com/BToPzeUF7A\n— Milos Popovi... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-27 16:10:28+00:00 | null | 2018-06-27 07:27:09 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsamomrzeci-srbi-ljubomir-miletic%2F.json | sr | null | Видовдан Магазин | null | null | www.vidovdan.org | Љубомир Милетић (буг. Любомир Милетич; Штип, 1. јануар 1863 — Софија, 1. јун 1937) је био водећи БУГАРСКИ научник и интелектуалац крајем 19. и почетком 20. века, лингвиста, етнограф и историчар.
По Бугарској енциклопедији, његов отац Ђорђе био је рођени брат Светозара Милетића и обојица, иако рођени у Аустроугарској, имају порекло из Источне Тракије, што је и утицало да се његов отац ожени женом из Велеса, због чега је Љубомир рођен у Штипу у данашњој Македонији. Отац Ђорђе Милетић је био уствари српски учитељ, који је само службом дошао фебруара 1859. године у Јужну Србију, тада у Турској. Али ,,бугарска пропаганда и терор отерали су га међу Бугаре, и данас је његов син Љубомир Милетић професор на Универзитету у Софији, један од највећих ‘србофоба'“, како пише у ,,Србобрану“ из 1917. године.
Иако рођени Србин, по оцу – „прешао је Бугарима и он је данас (1927) главни ‘списател и автор на македонскија научен институт’. Због тога што му је мајка била „Македонка“, он се одрекао српства. Његова веза са српством је видна 1877-1878. године, када се јавља као приложник „Љубомир Милетић са 200 крајцара из Штипа“, за Српску православну велику гимназију у Новом Саду. То је у ствари његов отац, само користећи име малог сина, приложио свом завичају. Студирао је Љубомир у Загребу и Прагу, и стекао филолошко образовање. У списку студената у Прагу, за њега се каже да је 1883-1884. године: „из Македоније, из Штипа, бугарске националности, православац“.
Један је од оснивача софијског Универзитета „Климент Охридски“. Био је члан и председник 1926-1937. године, Бугарске Академије наука.
Др Милетић је сматран за великог бугарског стручњака, слависту. Постао је дописни члан ЈАЗУ у Загребу 1900. године. Као Јагићев некадашњи ученик, дочекао је да га и Хрвати својатају, био је – „подриетлом Хрват“. Објавио је 1903. године студију о источнобугарским дијалектима, од стране Бечке академије. Бечка Академија наука је 1897. године ангажовала др Љубомира Милетића професора из Софије, да о њеном трошку обиђе источну Бугарску и проучи њене дијалекте. Бечлије су користиле велики „Трајтлов легат“ да финансирају „Балканску комисију“, за коју је радио Милетић. Милетић је био и васпитач младог престолонаследника Бориса III, будућег бугарског цара. За његов 25. годишњи књижевно-научни јубилеј, Бугари су му приредили свечано академско јубиларно вече у Софији 1912. године. Он је тада професор словенске филологије на Универзитету и подпредседник бугарске Академије.
За време Првог светског рата Милетића је послала бугарска влада да по Немачкој држи предавања, у корист бугарских интереса на Балкану. Он је након рата писац рубрике ‘Страници о миналото’, у Протогеровој ‘Македонији'“. Објавио је 1927. године у Софији, брошуру којом се замерио Србима, пишући са пијететом о бугарским комитама – „Спомени на Дамјан Грујев, Борис Сафаров и Иван Гарванов“. За разлику од другим шовинистички расположених Бугара, Србин Милетић је радио стручно – „научно“. Тако је по жељи Александрова и Протогерова написао четири пригодне брошуре као материјал „за историјата на македонското движеније“. Поседовао је и део архиве покојног стрица Светозара Милетића, коју је злоупотребљавао, пишући у гласилу В.М.Р.О. Написао је стручни есеј о књижевности и језику Бугара, у српском Банату.
Милетић је као научник и универзитетски професор у Софији, био председник Бугарске академије наука, до своје смрти. Умро је 1937. године и сахрањен са великим почастима, због великих заслуга за бугарски народ. Е Љубомире…
(Према „Енциклопедия България“, издање Бугарске академије наука
^ „Србобран“, Њујорк 2. септембра 1917. године
^ „Политика“, Београд 1927. године
^ „Споменица о стогодишњици Српске православне велике гимназије у Новом Саду“, Нови Сад 1910. године
^ Пера Тодоровић: „Српска ствар у Македонији“, Београд 1997. године
^ Георгес Десбонс, Вишња Павелић: „У одбрани истине и правде“, Загреб? 1983. године
^ „Срђ“, Дубровник 28. фебруар 1907. године
^ „Дело“, Београд 1. јул 1898. године
^ „Босанска вила“, Сарајево 1912. године
^ „Политика“, Београд 13. децембар 1927. године
^ „Време“, Београд 4. јун 1937. године)
Извор. ФБ страница Историја Срба | https://www.vidovdan.org/istorija/samomrzeci-srbi-ljubomir-miletic/ | sr | 2018-06-27 | www.vidovdan.org/942d716992f43b5f3d504dbc6a85de760971511722cf9e7046561a7e0280aafe.json | [
"Љубомир Милетић (буг. Любомир Милетич; Штип, 1. јануар 1863 — Софија, 1. јун 1937) је био водећи БУГАРСКИ научник и интелектуалац крајем 19. и почетком 20. века, лингвиста, етнограф и историчар.\nПо Бугарској енциклопедији, његов отац Ђорђе био је рођени брат Светозара Милетића и обојица, иако рођени у Аустроугарс... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-26 19:11:30+00:00 | null | 2018-06-26 12:05:58 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fvladislav-djordjevic-zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-se-gura-ispod-zita-mimo-javnosti%2F.json | sr | null | Владислав Ђорђевић: Закон о родној равноправности се гура испод жита мимо јавности! | null | null | www.vidovdan.org | JAВНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРAВНОСТИ
У понедељак 25. јуна у Великој сали Скупштине Аутономне покрајине Војводине (ул. Владике Платона бб) одржана је јавна расправа о нацрту Закона о родној равноправности.
Заправо, у наслову, као и првој реченици, две стври нису тачне. Прво, није тачно да је било речи о „родној равноправности”, него о фаворизацији жена. Друго, никакве „јавне расправе” ту није ни било. Јавност мало зна за тај закон и за „јавну расправу” о њему. То је разумљиво, јер се све ради испод жита. Иза закона стоји лезбијско-феминистички лоби. Њему је стало да се о закону зна што мање. „Јавна расправа” је одржана само форме ради. Да је реч о феминистичком закону сведочи најпре „родни састав” његових састављачица и промотерки.
Од 9:30 до 10:30 биле су поздравне речи. Уводну реч је имала др Стана Божовић, државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (МРЗБСП). Затим је говорио Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине. Затим је говорио Ђорђе Миличевић, потпредседник Покрајинске владе. Затим је говорила Миа Страјин, председница Савета за родну равноправност и координаторка Женске парламентарне мреже АПВ. Затим је говорила Диана Миловић, директорка Покрајинског завода за равноправност полова. Затим је говорио Срђан Кружевић, заменик градоначелника Града Новог Сада. На крају овог дела програма, говорила је Мирјана Василић, председница Комисије за родну равноправност Града Новог Сада.
Од 10:45 до 11:20 представљан је нацрт Закона о родној равнопаноссти. Говориле су само жене. Најпре је говорила др Стана Божовић, државна секретарка у МРЗБСП. Затим је говорила Нина Митић, в.д. помоћница министра, Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности МРЗБСП. Затим је говорила др Биљана Стојковић, виша саветница, Сектор за антидискриминациону политику и унапређивање родне равноправности МРЗБСП. Затим је говорила, помоћница Покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова, задужена за ресор равноправности полова. На крају је говорила Марина Благојевић Хјустон, национална експерткиња за родну равноправност и научна саветница у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду.
Како се види, све промотерке закона су жене. У уводном делу говорила су и три мушкарца, али само протоколарно. Они су у том перформансу „корисни идиоти”. Дакле, све промотерке су жене и то радикалне феминисткиње. То је и логично, јер закон нема никакве везе са „равноправноћу”, него са повећањем привилегија жена. Све жене које га промовићу жале само јеш веће привилегије за себе и своје „сестре” лезбијке.
Овај закон говори о „родној равноправности”. А каква то „неравноправност” полова постоји у Србији, па да је потребан закон од 71 члана да то исправља? Који члан Устава дискриминише жене? Ниједан. Који закон дискриминише жене? Ниједан. Ако ћемо право, постоје закони који дискриминишу мушкарце, па би заправо они требало да се боре за равноправност.
Закон о родној равнопавности су написале и сада га промовишу на „јавним расправама” чланице лезбијско-феминистичког лобија. Он је написан тако да злоупотребе не само омогућава, него и налаже. Ова закон је у свој потки антимушки, а самим тим и антипородичан. Он ће само донети више разарања бракова и веза.
Закон има тоталитарне претензије. Његов први члан има једну дугу реченицу и у њој се на чак осам места спомиње синтагма „родна равноправност”. То мантрање има ралигиозни значај и ефекат. Идеологија „родне равнопраност” је наша нова државна религија. Некада смо имали „самоуправни социјализам”, а сада имамо „родну равноправност”. То је наш нови „ружичасти марксизам”. То је нова социјална догма у коју се не сме сумњати. То је наше ново социјално златно теле. Сви „јеретици” могу очекивати само медијске ломаче.
Али ја се не бојим ничега. Да се ја питам тај накарадни Закон о родној равноправности спалио бих на новосадском Тргу Слободе или на београдском Тргу Републике, а све жене које су га писале или промовисале послао бих у затвор.
Владислав Ђорђевић | https://www.vidovdan.org/aktuelno/vladislav-djordjevic-zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-se-gura-ispod-zita-mimo-javnosti/ | sr | 2018-06-26 | www.vidovdan.org/3011d9d0931335851be732bec966cebb92a7a4c5d993a2d7249a52e2cb8be54e.json | [
"JAВНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРAВНОСТИ\nУ понедељак 25. јуна у Великој сали Скупштине Аутономне покрајине Војводине (ул. Владике Платона бб) одржана је јавна расправа о нацрту Закона о родној равноправности.\nЗаправо, у наслову, као и првој реченици, две стври нису тачне. Прво, није тачно да је бил... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-18 15:10:17+00:00 | null | 2018-06-18 15:00:37 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Flingvisticka-karta-sveta-iz-1741-sa-recima-molitve-oce-nas-na-raznim-jezicima-i-pismima%2F.json | sr | null | Лингвистичка карта света из 1741. са речима молитве “Оче наш“ на разним језицима и писмима | null | null | www.vidovdan.org | Synopsis Universae Philologiae је први рад из компаративне лингвистике Готфридa Хенселa (Godofredus Henselius, 1687-1767), њемачког лингвисте који је радио као ректор у Хиршбергу (Јелења Гора) у Доњој Шлеској или Шлезији. Пуни наслов овог обимног дјела на латинском језику гласи: Synopsis universae philologiae: in qua: miranda unitas et harmonia linguarum totius orbis terrarum occulta, e literarum, syllabarum, vocumque natura & recessibus eruitur. Cum Grammatica, LL. Orient. Harmonica, Synoptice tractata; nec non descriptione Orbis Terr. quoad Linguarum situm & propagationem, mappisque geographico-polyglottis. Дјело је објављено 1741. године у Нирнбергу. Друго издање појавило се 1754. године.
У књизи су представљени сви језици свијета познати у то вријеме заједно са различитим системима писања/писмима. У складу са тим временом и раширеним митом о Кули вавилонској, Хенсел је покушао да изведе поријекло свих језика из једне заједничке основе, из Адамовог језика, слиједећи филозофски есеј Пјера Беснјера (из 1675. године) о поновном повезивању језика (Pierre Besnier, La reunion des langues, ou L’art de les apprendre toutes par une seule 1674 / A philosophicall essay for the reunion of the languages, or, the art of knowing all by the mastery of one, 1675)
Ова књига садржи најстарији лингвистички атлас четири континента, односно четири лингвогеографске карте “mappae geographico-polyglottae’’ у ком се налазе прве ријечи молитве ‘’Оче наш’’ на разним језицима и писмима у складу са географском распрострањеношћу језика. Наиме, гдје год је то могао, Хенсел је превео првих неколико ријечи “Оче наш, који си на небесима, да се свети име твоје“ на локалне језике.
Тo су:
Европа: ‘’Europa Polyglotta, Linguarum Genealogiam exhibens, una cum Literis, scribendique modis, omnium gentium’’
Азија: “Asia Polyglotta, Linguarum Genealogiam cum Literis, scribundique Modis exhibens“
Африка: ‘’ Africa Polyglotta Scribendi Modos Gentium exhibens‘’
и Америка: ‘’ America cum Supplementis Polyglottis‘’.
Са обје стране и при дну ових мапа су дате алфабетске таблице за најпознатије писане језике. Слика горе приказује двије табеле са нашег говорног подручја.
На другим мјестима, као на карти Америке, приказани су неки од праваца миграција народа: нпр. о Бразилу је написано да су први људи тамо дошли из Африке. На карти Африке у доњем десном углу, наводи се да боје на карти означавају подручја која су населили потомци три Нојева сина: Јафетови ( «rubicundi» – ружичаста), Семови ( «oriundos» – жуто-наранџаста), Хамови ( «virides» – маслинасто зелена). Наиме, од Јафета, Сема и Хама воде поријекло три велике групе народа, односно три људске расе: Семити – жута (народи Азије и Америке), Хамити – црна (народи Африке) и Јафетити – бијела раса (народи Европе).
ЛИНГВИСТИЧКА КАРТА ЕВРОПЕ
Карта која приказује Европу има латински назив “Europa Polyglotta, Linguarum Genealogiam exhibens, una cum Literis, Scribendique modis, Omnium Gentium“, у преводу на српски: „Вишејезична Европа, која приказује генеалогију језика, заједно са алфабетима и начинима писања свих народа.“
Било би занимљиво чути изворнe говорникe и колико њихова варијанта молитве “Оче наш“ данас одступа од ових приказаних средином 18. вијека.
Оно што је, такође, занимљиво, јесте да су ове карте међу првим тематским картама, ако не и прве, у којој се боје користе за разликовање различитих области.
Сања Бајић | http://www.vidovdan.org/istorija/lingvisticka-karta-sveta-iz-1741-sa-recima-molitve-oce-nas-na-raznim-jezicima-i-pismima/ | sr | 2018-06-18 | www.vidovdan.org/649f4723e2b93950633b0dc0f110e4e04a4150460b4ce688c3c2b9baf70afa1a.json | [
"Synopsis Universae Philologiae је први рад из компаративне лингвистике Готфридa Хенселa (Godofredus Henselius, 1687-1767), њемачког лингвисте који је радио као ректор у Хиршбергу (Јелења Гора) у Доњој Шлеској или Шлезији. Пуни наслов овог обимног дјела на латинском језику гласи: Synopsis universae philologiae: in ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-06 16:45:07+00:00 | null | 2018-06-06 17:46:09 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fantonic-cenzura-udzbenika-u-koloniji-srbiji-zbog-lgbt-predrasuda%2F.json | sr | null | Антонић: Цензура уџбеника у колонији Србији због „ЛГБТ предрасуда“ | null | null | www.vidovdan.org | У колонији Србији Министарство просвете, на захтев једне ЛГБТ-НВО, забрањује шест уџбеника
Укратко, поменута цензура изгледа овако:
Најпре, две фондације из ЕУ плате да НВО из Србије, која се бави ЛГБТ питањима, уради „Анализу дискриминаторног садржаја (према ЛГБТ популацији) у средњошколским уџбеницима (у Србији)” (2014; анализа овде); Затим, Брисел у свом извештају „о напретку Србије (на ЕУ путу)” напише „да је потребно изменити школске уџбенике који садрже дискриминаторски садржај (према ЛГБТИ особама)” (2016; овде, стр. 74; слично и овде, стр. 37). А онда српско Министарство просвете донесе одлуку да се шест уџбеника избаци из „Плана уџбеника за школску 2018/19. годину”, односно „да се преко школских управа упути допис свим школама” да се тих шест уџбеника више „не користе у извођењу наставе за средње школе” (2018; видети овде, стр. 8).
Па какви су то страшни „дискриминаторни садржаји” откривени у српским уџбеницима, због којих је, ових дана, њих шест забрањено за употребу?
У њима нема позивања да се ЛГБТ особама ускрати неко право – што би морао да буде једини садржај појма „дискриминација”. „Дискриминативни садржај” заправо се састоји из следећа два злочина.
Први злочин је тај што уџбеници биологије, психологије и медицине садрже тачне исказе – чију истинитост не доводе у питање чак ни ауторке Анализе – али који нису афирмативни за ЛГБТ популацију.
Јер, „Анализа” коју је урадила ова спонзорисана НВО инсистира на томе да у уџбеницима могу да стоје само искази који су „афирмативни и тачни” (стр. 75). То значи да искази који су само тачни, а не и афирмативни – а који, по мишљењу ауторки „Анализе”, могу да доведу до „предрасуда” према ЛГБТ популацији – морају бити одбачени као неприхватљиви.
На пример, у једном уџбенику психологије (овде, стр. 189) налази се исказ који гласи: „Осим хетеросексуалне постоји и хомосексуална проституција, и то чешће мушка него женска.” У „Анализи” се, међутим, тражи да се ова – иначе неспорно тачна констатација – „избаци” зато што „не постоји потреба за истицањем мушке `хомосексуалне проституције`, јер се тиме стварају предрасуде, које воде у стварање дискриминаторног односа према геј мушкарцима” (стр. 55).
Дакле, иако је наведена реченица истинита, она је неприхватљива зато што може произвести предрасуде које могу довести до тога да неко некада буде дискриминисан.
Дискриминација, очигледно, више није само извршено дело које је произвело негативне последице. Она је сада постала свако дело које има потенцијал да може да доведе до преступа.
То је правна логика, иначе типична за бољшевичку јуриспруденцију, којој смо се својевремено подсмевали. Познат је случај десеторо младих људи у СССР-у који су се тридесетих година 20. века састајали да слушају музику и пију чај. Пошто су шећер и чај у то време били права драгоценост, младеж је сакупљала копејке у једну кутијицу. Прибирање новца за чај није било забрањено, али тај новац могао се употребити и за помоћ контрареволуцији. Све девојке и младићи били су похапшени и осуђени на робију од три до десет година. То се једноставно звало „социјална профилактика” (овде, стр. 54‒55).
Е, па управо такву „социјалну предохрану” данас спроводе комесари ЕУ у Србији (није чудо да се министри ЕУ владе зову баш тако: „комесари”). Преступ је сада постало и оно што се није догодило, али би можда могло да доведе до преступа.
Зато, истинити исказ који можда може да доведе до предрасуде која би можда могла да доведе до дискриминације треба цензурисати ма колико да је истинит – зато што је већ његов сам потенцијал „дискриминаторан“.
По истом моделу у „Анализи” се захтева цензура и других исказа из уџбеника у којима се говори, као у уџбенику из здравствене неге (овде, стр. 57) о, рецимо, „бисексуалности” као „фактору ризика” за преношење ХИВ-а, или о „групама са ризичним понашањем” у које спадају и „хомо- и бисексуалци” (исто, стр. 55). Ауторке „Анализе”, наиме, траже да се „бисексуалност уклони из фактора ризика” (стр. 37), односно да се „хомо/бисексуалност уклони из фактора ризика” (стр. 38) – иако је реч о потпуно истинитим информацијама!
Јер, готово половину свих регистрованих случајева ХИВ инфекције у САД чине ЛГБТ особе. Гејеви ће између 44 и 86 пута вероватније да се заразе ХИВ-ом него други мушкарци, док ће та вероватноћа код лезбејки бити 40–77 пута већа него код других жена (изворе података видети у мојој књизи Моћ и сексуалност, 2014, пдф овде, стр. 174).
Уклањање ових истинитих, али неафирмативнихинформација аналитичарке из ове НВО тражиле су и када је реч о уџбенику из интерних болести. Ту се указује (овде, стр. 94) да „у групе са високом учесталошћу хепатитиса Б” спадају и „сексуално промискуитетне особе (нарочито хомосексуалци)”. Статистички то је потпуно тачно. Нека истраживања показују да „модални број мушких сексуалних партнера за старије геј мушкарце износи између 101 и 500” (видети Антонић, исто, стр. 173). Због тога се у тој популацији свакако чешће бележе болести које се преносе сексуалним путем. Зашто би та информација намењена будућим медицинским радницима била „дискриминација”?
Дискриминаторна је, наводно, и реченица из једног другог уџбеника психологије (овде, стр. 154) која гласи: „Објекат сексуалног нагона је по правилу јединка супротног пола.” У „Анализи” се, међутим, тражи „да се избаци наведена реченица” (стр. 56) – иако је она несумњиво истинита. Наиме, и ауторке „Анализе” пишу да нехеторсексуалних особа нема више од 10% у популацији (тај удео је, истини за вољу, вишеструко мањи, али нека им и буде; видети моју књигу, стр. 175‒176).
Дакле, оно „по правилу” из спорне реченице односи се на најмање 90% људи – што је не само тачна употреба синтагме „по правилу” већ подразумева признање постојања и изузетака. Али, ЛГБТ тужитељи неће да буду „изузеци”. Зато они траже „да се избаци наведена реченица” или да се замени реченицом „објекат сексуалног нагона је јединка супротног и/или истог пола” (стр. 56).
Овом допуном оно што је статистички у апсолутној мањини (испод 10%) треба да на неки начин постане једнако са изразитом већином (преко 90%). Тиме се посредним путем хоће постићи нормативно изједначавање ове две врсте сексуалних пракси, али и друштвених односа и идентитета које на њима почивају. То и јесте идеја тзв. ЛГБТ инклузије.
Управо одсуство ЛГБТ инклузије онај је други злочин који се замера српским уџбеницима. Тако „Анализа” (на стр. 49) захтева да се из једног уџбеника неуропсихијатрије (овде, стр. 132) избаци реченица која гласи: „Трагање за сопственим идентитетом и интегритетом доводи адолесценте до предворја жеље за супротним полом.”
Проблем је што се у контексту сексуалне жеље уз хетеросексуалност изричито не наводи и – хомосексуалност. Исто се замера и уџбенику из психологије у коме се (овде, стр. 139) каже: „У адолесценцији, сексуално сазревање прати развој снажног интересовања за супротни пол и појава еротске страсти.”
Овакав садржај, протестују наше аналитичарке, „утиче на стварање става да је хетеросексуалност једина сексуална оријентација која постоји” (стр. 56) и зато траже „да се цитирани део `снажног интересовања за супротни пол` допуни `снажним интересовањем за супротан, исти или оба пола`” (55).
Проблем са оваквом инклузијом је то што ће се увек наћи нека група која ће тврдити да није укључена у опште исказе, те да је зато и она дискриминисана. Рецимо, и људи који имају секс са животињама несумњиво да осећају снажну страст према предмету своје жеље. Јован Марић приповеда о мушкарцу с којим је разговарао у својој ординацији, а који је прелазио и по пет километара како би полно општио с козом. Он је, такође, Марићу причао да је његова крава несумњиво уживала у сношају с њим (овде).
Дакле, ако се по начелу недискриминатроне инклузије набраја све према чему се може јавити сексуална жеља, зашто се онда, поред „супротног пола, истог или оба пола”, не наброје и животиње (краве, овце, козе…), мртваци, ствари (чизме, најлон чарапе, рукавице) и шта све још не? Зашто би се антидискриминаторна инклузија зауставила само на хомосексуалцима?
Проблем је што ова врста диктата политичке коректности онемогућава да се изричу општи судови о човеку, породици или друштву. Рецимо, исказ „човек има две руке”, посматран из антидискриминативне оптике, увек може бити протумачен као суштински опресиван према инвалидима („Шта, инвалид с једном руком није човек?!”), или пак према сијамским близанцима („Шта, сијамски близанац са четири руке није човек?!”).
Због тога би у дискурсу антидискриминаторне инклузије горњи исказ морао да гласи овако: „Човек има нула, једну, две, три или четири руке.”
Бесмисленост оваквог дискурса свакако да не треба посебно доказивати. Али, он је израз и актуелне конфигурације моћи у којој се једној по броју маргиналној групи додељују статус и овлашћења идеолошких контролора. Једна НВО успела је, као што се види, да издејствује цензуру шест уџбеника. Успела је и то да се остали аутори уџбеника, као и њихови издавачи, застраше претњом да ће им рад и новац пропасти ако у вези с темама о којима је овде било речи покажу „политичку некоректност”.
Учинак је, несумњиво, ширење аутоцензуре, али и сужавање аутономије струке која ће надаље морати да се руководи и ваннаучним захтевима приликом уобличавања основних уџбеничких формулација.
Но, права невоља је у томе што то није крај, већ почетак процеса ревизије. Као што пишу ауторке „Анализе”, „постоји потреба да се проблематизује целокупна сфера образовања која се заснива на хетеронормативним обрасцима” (стр. 5). Отуда је и њихов „захтев за променом садржаја онога што се учи уједно и захтев за променом доминантне вредности” (стр. 7).
Како пишу ауторке „Анализе” (стр. 76), „образовање представља једно од места које би требало да подлегне промени, јер се управо кроз образовни систем вредности преносе и додатно производе”. Кроз образовање, дакле, треба произвести нове вредности код деце и омладине, „потребно је окончање сексуалне опресије која почива на принципима присилног одабира између супротстављених сексуалности, хетеросексуалности и сексуалности другачије од хетеросексуалне, где се позитивно вреднује искључиво хетеросексуалност” (исто). Крајњи „циљ је успоставити (сексуалну) норму која ће проширити границе људског” (исто).
Признајте да сте помислили да претерујем када сам почео с причом о оном Марићевом заљубљенику у козе и краве. „Успоставити норму која ће проширити границе људског” и „окончати присилни одабир између хетеросексуалности и хомо/би-сексуалности” – није ли ту реч управо о поменутом Марићевом заљубљенику?
У сувереној Русији оваква предаторска ревизија образовног система законски је забрањена. У колонији Србији Министарство просвете, на захтев једне ЛГБТ-НВО, забрањује шест уџбеника.
А ту није крај. Докле?
ИЗВОР: Стање ствари | http://www.vidovdan.org/info/antonic-cenzura-udzbenika-u-koloniji-srbiji-zbog-lgbt-predrasuda/ | sr | 2018-06-06 | www.vidovdan.org/5397e2aa552f564be00d760ec620ece2ff55d80bbe17dea1ed8204e3dff4acbe.json | [
"У колонији Србији Министарство просвете, на захтев једне ЛГБТ-НВО, забрањује шест уџбеника\nУкратко, поменута цензура изгледа овако:\nНајпре, две фондације из ЕУ плате да НВО из Србије, која се бави ЛГБТ питањима, уради „Анализу дискриминаторног садржаја (према ЛГБТ популацији) у средњошколским уџбеницима (у Србиј... | |
[
"Please Enter Your Name Here",
"Комнен Коља Сератлић",
"Hmkmkovic Maljo"
] | 2018-06-03 12:54:13+00:00 | null | 2018-06-03 12:09:03 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fsasa-nedeljkovic-rec-o-ignjatu-pavlasu%2F.json | sr | null | Саша Недељковић: Реч о Игњату Павласу | null | null | www.vidovdan.org | Игњат Павлас рођен је у Славонији, Доњи Михољац 1885. У Новом Саду је завршио 1904. Српску православну велику гимназију. Студирао је право у Загребу и Будимпешти. Добио је титулу доктора права. (1) Придружио се српским соколима и био изабран 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва.
На крају Првог светског рата Српски народни одбор у Новом Саду своју прву јавну седницу одржао је 3. новембра 1918. у свечаној сали Матице српске. Делегација Српског народног одбора у Новом Саду пробила се до Београда. Члан српске владе Љуба Јовановић примио је у свом стану у Београду 1918. делегацију Главног Одбора у Новом Саду (Јаша Томић, Васа Стајић и др Игњат Павлас). Истакао је делегацији да је жеља владе Србије да се Војводина прикључи Србији независно од Загреба. Игњат Павлас прихватио је жељу српске владе, а Васа Стајић био против (2). Ослобођење и свечани улазак српске војске у Нови Сад новембра 1918. најватреније су дочекали српски соколи. Павлас је као потпедседник Српског народног одбора, са огромном масом света и 400 српских народних коњаника, на обали Дунава, дочекао и први поздравио мајора Бугарског. У председништво Велике народне скупштине у Новом Саду 25. новембра 1918. изабран је др. Игњат Павлас. Пошто је завршено конституисање Скупштине, председавање је преузео др. Игњат Павлас, који је најавио Јашу Томића као председника СНО Нови Сад и подносиоца предлога о присаједињењу Краљевини Србији (3).
После Уједињења повукао се из политике и посветио се раду у Савезу сокола. На чело Бачке соколске жупе долази 1921. и ту дужност обавља до 1941. а од 1930. до 1941. је члан Старешинства Савеза Сокола Краљевине Југославије. У Старешинству Савеза Сокола одговарао је за Правни реферат и Организацијски одсек. Истовремено је био и дугогодишњи члан Управе, а и неколико година председник „Данубиуса“, новосадског веслачког клуба. У Новом Саду био је председник Савеза културних друштава (са 52 удружења). Соколска жупа обухватала је око 80 друштава и чета (цела Бачка са малим делом Срема на обронцима Фрушке горе). Жупа је приредила 7 слетова. (4) Павлас је читав живот посветио напретку свог народа, делујући у соколској организацији. Како је истакнуто у књизи „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду” био је оличење поштења, радиности, одговорности за преузете обавезе, упорности, храбрости, осећања части и високих организаторских способности. Као старешина Бачке соколске жупе допринео је омасовљењу соколства. Био је један од легата акције за подизање соколског дома 1924. у Новом Саду. Дом је био завршен 1936. (5) Бачка соколска жупа са седиштем у Новом Саду обухватала је друштва Ада, Апчош, Бачка Паланка, БачкаТопола, Бачки Петровац, Бачко Градиште, Бачко Петрово Село, Бајмок, Бајша Бачка, Бешка, Црвенка, Биково, Дероње, Черевић, Чуруг, Деспот св. Иван, Ђурђево, Госпођинци, Хоргош, Ириг, Каћ, Кисач, Косанчић, Велебит, Врбас, Колонија Жедник, Ковиљ, Куцура, Кула, Кулпин, Мартонош, Мол, Мошорин, Нови Сад, Обровац, Оџаци, Пачир, Пашићево, Петроварадин, Пивнице, Руменка, Жабаљ, Чиб, Сента, Сириг, Сомбор, Србобран, Сремски Карловци, Стара Кањижа, Стари Бечеј, Стари Футог, Стари Сивац, Суботица, Тител, Товаришево, Турија, Таванкут I, Таванкут II, Таванкут III, Сонта, Степановићево и Светозар Милетић. Сем друштава у Жупи су деловале сеоске соколске чете : Косанић, Љутово, Мали Бајмок, Мали Београд, Рашина, Св. Михајло, Соколац, Степановићево, Сонта, Талајковић I, Талајковић II, Талајковић III, Хајдуково, Томиславци, Чавољ, Чортановци, Бешка, Буковац, Велебит, Гардиново, Горња Рогатица, Дероње, Добровољачко село, Карађорђево, Колонија Жедник, Колонија Милошево и Колонија Његошево. (6)
На II. Слету Бачке Соколске Жупе одржаном 28. и 29. јуна 1922. у Суботици говорио је старешина жупе Павлас. Пред градском кућом старешина Бачке Соколске Жупе, др. Игњат Павлас поздравио је град Суботицу. После толико векова, рекао је Павлас, нашли су се јунаци и соколи опет заједно и наша народна песма, која нам је дочаравала слике из давне прошлости, постала је стварност. Соколи су долетели у Суботицу из оних висина, где влада чисти идеализам, где нема политичких партија, … где је у срцима свију уписано само једно начело : „Сви смо синови само једног народа и једне Отаџбине, за чију слободу и срећу спремни смо да гинемо !”. Говор Павласа бурно је и дуго поздрављан од непрегледне масе света, која је прекрила пространи Карађорђев трг. Градоначелник др. Андрија Плетикосић захвалио се соколима на приређеној манифестацији, која је на све Суботичане учинила најдубљи утисак. Град Суботица приредио је банкет соколима у свечаној дворани хотела „Београд”. На банкету је било 120 особа. Сем сокола, били су велики жупани др. Паја Добановачки и др Лазар Бугарски, … председник удружења резервних официра мајор Милан Радосављевић, посланици суботичког округа и многи други. (7)
I слет нараштаја Бачке соколске жупе одржан је у Новом Саду 27. и 28. 5. 1923. Као изасланик Т.О. Савеза присуствовао је Душан Богуновић. Соколско-школска изложба коју је приредила грађанска школа из Новог Сада и соколско друштво Нови Сад отворена је 24. маја 1923. На слетској јавној вежби је било присутно преко 7.000 гледалаца. У вече Соколско друштво Нови Сад приредило је, уз учешће музике и женске грађанске школе, музичког друштва, чланова народног позоришта, велику соколску забаву са концертом и соколским вежбама. Врт градског стрелишта био је пун грађана и сокола. Том прликом извело је Соколско друштво из Новог Сада : Фр. Шварцвалд “Вечер на Сави”, “Пад Тирана” и Ербен “Женска деветка”. За време слета није се употребљавао алкохол, већ је био приређен Соколски здрављак. (8) Био је председник Савеза културних друштава у Новом Саду, основаног 1928. Савез је окупљао друштва у Новом Саду и организовао њихове активности.(9)
Један од најзначајнијих слетова био је VI жупски слет у Суботици. На VI жупском слету 8 и 9 јуна 1929. у Суботици било је 1.600 учесника-вежбача. У преподневним часовима одржан је дефиле сокола од Градске куће до слетишта. Ношене су соколске заставе улицама града, а присутно грађанство одушевљено је поздравило соколе. Поподне је у присуству око 10.000 гледалаца одржан Соколски слет. Овим слетом Соколска жупа Светозар Милетић приказала је своју снагу обележавајући десетогодишњицу настанка. (10) Соколи су приредили дечји соколски слет у Новом Врбасу 3.6.1934. Учествовало је 4.000 учесника. Говорио је Ђура Паунковић, а присуствовао старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас. Приређена је соколска изложба. (11)
Покрајински слет северних жупа требало је да се одржи у Суботици 28 и 29 јуна 1935. Требале су да учествују жупе Београд, Вел. Бечкерек, Осијек. Бјеловар, Вараждин, Мостар и Нови Сад. Слет је одржан 1936. У чланку у часопису „Соколска Просвета“ старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас истакао за за соколе „сврстаће се у Суботици као живи гранички бедем”. (12) У Суботици је 24 марта 1935. засађена Словенска липа. Соколи су засадили прастаро словенско знамење на северној граници као опомену и упозорење да ће ту и остати. Соколи су поставили липу као гранични стуб на северној међи. Словенска липа требала је да буде зборно место онога часа, када соколи буду заменили своје црвене кошуље, сурим копоранима, да би и делом доказали, да је сваки педаљ земље неприкосновен. Свечаност сађења Словенске липе протекла је скромно, у знаку жалости за краљем Александром. Председништво слетског одбора, сви делегати северних соколских жупа и сво чланство Соколског друштва у Суботици окупило се на летњем друштвеном вежбалишту, одакле су кренули на Ериов трг пред Градску кућу, где је у малом парку било одређено место за сађење липе. На трибини били су: представници бана, командант Потишке дивизијске области, градски сенатор Пољановић, остали представници власти, установа и корпорација из Суботице. Савез сокола представљао је др. Игњат Павлас, члан Управе Савеза СКЈ, старешина Соколске жупе Нови Сад и председник Слетског одбора. Северне соколске жупе заступали су: др. Јова Поповић, заменик старешине Соколске жупе Петровград; др. Драган Колачевић, члан управе Соколске жупе Бјеловар; Михајло Дојчиновић, тајник Соколске жупе Марибор; др. Никола Перваз, тајник Соколске жупе Нови Сад заступао је Соколску жупу Вараждин; Милован Кнежевић, заменик старешине Соколске жупе Нови Сад; Бранко Чипчић, заменик старешине Соколске жупе Београд и др. Иво Јелавић, заменик старешине Соколске жупе Осијек. Свечаност је отворио подпредседник Слетског одбора инг. Коста Петровић. Изразио је захвалност сокола цивилним и војним властима, као и корпорацијама и свима који су присуствовали свечаности. Ненад Рајић, старешина Соколског друштва Суботица, позвао делегате жупа да засаде липу. Липу су донели соколи и соколице Соколског друштва Суботица. Липу је примио др. Игњат Павлас и са осталим представницима северних жупа засадио је уз звуке војничке молитве. Овај чин је посматрало гологлаво око 5.000 присутних. Др. Павлас је предао липу на чување градској општини, у име које је примио градски сенатор Јосип Пољаковић, обећавши, да ће Словенску липу чувати као знамење слободе и јединства. (13)
Програм и ставове сокола изразио је старешина жупе др Игњат Павлас на Главној скупштини Соколске жупе Нови Сад 29 марта 1936. у свечаној дворани Мушке гимназије у Новом Саду. Скупштину је отворио др. Игњат Павлас поздрављајући бана, изасланика команданта армије, … . Подвукао је да бити добар соко значи и бити добар војник. У свом говору истакао је : „Није један народ онда ако говори једним језиком, него је један народ онда ако једно мисли, једно осећа и једно жели. Тој сврси служиће наше … Соколство и ми нећемо стати све дотле, док не будемо могли речи : читав … народ је … Соколство, а читаво Соколство је … народ”. Осврћући се на неједнаке прилике под којима се историјски развијао наш народ, раздвојен и разједињен, налазећи да је било људи који нису својски и свесно пригрлили идеју ослобођења и уједињења, др. Павлас је наставио : „Наши идеали биће и јесу, да оне генерације мале деце васпитамо тако, да када постану људи забораве на грехе својих отаца, … васпитати те генерације за подношење жртве за идеале нације и идеале државе.” О селу је истакао : „Оданде, са села долази снага која појачава град. Идимо у наша села, упознајно и ми њих и они нас, јер само оно што се упозна може се волети. А само за оно што се воли може се жртвовати.” Завршавајући свој говор Павлас се обратио соколима : „Желимо да вам у срцу буде отаџбина, а у мишицама ваша снага.” (14) Као старешина соколске жупе др. Игњат Павлас присуствовао је националним прославама као што је откривање споменика краљу Петру I код Хоргоша, недалеко од Суботице.
Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу на први дан Духова 31 маја 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима је стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургије на којој је певао хор Соколског друштва формирана је поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка је на путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многобројне публике. Кад је поворка стигла почео је свечани обред, који је извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено је на слетишту. Потом је одржана јавна вежба, која је у ствари била вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. Увече је приређена свечана академија. (15)
У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије 1936. Над соколским слетиштем виле су се заставе свих словенских народа. Министар физичког васпитања народа др. Јосип Рогић прогласио је стадион и парк око њега Југословенским народним парком Краља Петра II. Затим је говорио представник бугарских Јунака професор Минев. Предао је поклон плакету др. Игњату Павласу. На плакети је писало: „Новосадској Соколској жупи братски спомен од Савеза Јунака поводом слета у Суботици, јуна 1936 г“. У свом говору др. Игњат Павлас истакао је: „Соколска жупа Нови Сад, на чијој се територији одржава овај IV покрајински слет Савеза СКЈ, прима с братском захвалношћу овај дар као залогу братства и љубави између Савеза бугарских Јунака и Савеза Сокола Краљевине Југославије и свих њихових припадника. … да наше несебично и ничим помућено братство и љубав поведу Савез бугарских Јунака и Савез Сокола Кр. Југославије једним заједничким путем, а у загрљају са свима словенским соколским савезима.“ Затим је следило свечано развиће и предаја заставе, коју су друштва и чете жупе Нови Сад поклониле својој жупи. (16)
На X свесоколском слету у Прагу од музика Савеза Сокола учествовали су : мешовити соколски хор из Старог Сивца, музика соколског друштва из Београда, Вараждина, Подгорице, Сплита, Љубљане, Суботице, Новог Сада, Куле (нараштајска) и тамбурашки соколски зборови из Суботице и Петровграда. (17)
Соколско друштво у Суботици прославило је 8. јуна 1939. свечано двадесетогодишњицу свог оснивања. На прославу су дошли делегати свих националних и културних удружења из Војводине, и велики број сокола из свих околних друштава. Присуствовали су дивизијски генерал Илија Брашић, подбан Дунавске бановине Драгољуб Дринчић, председник суботичке општине Липоземчић, изасланик Савеза Сокола др. инг. Коста Петровић, старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас итд. Као гост присуствовао је прослави први начелник суботичког сокола од пре 20 година, артиљеријски пуковник Димитрије Павловић.
Прослава је почела 7 јуна 1939. у вече свечаном соколском академијом у амфитеатру Народног дома краља Александра. На академији су сем сокола из Суботице учествовала и друштва Хоргош, Сента, Бачка Топола, Нови Сад и Мали Бајмок. Свечаност је настављена 8 јуна 1939. соколским збором на соколском стадиону. Том приликом предати су прелазни дарови најбољем нараштајцу за 1939, Рудићу и најбољој нараштајки, Иванки Петровић. Након збора формирана је свечана поворка која је прошла главним градским улицама, срдачно поздрављена од становништва, а затим је пред Народним домом извршен дефиле и поздрав. Масу је поздравио старешина друштва Суботица Лазар Тешић, приказавши усвом говору развој соколства у Суботици и успехе које је соколство постигло на национално просветном и социјалном подручју. Истакао је да у Суботици постоји Соколско друштво Матица и Соколско друштво I, а основане су сеоске чете у Малом Бајмоку, Бикову, Таванкуту, …. . Нагласио је да ће суботички соколи остати и надаље на стражи на северној граници отаџбине. После њега говорио је др. Игњат Павлас, истакавши да ће соколи радије умрети у слободи за слободу, него да буду робови туђина. (18)
Скупштину соколског друштва Нови Сад отворио је старешина Јован Тотовић. Скупштина је одржана у присуству 300 чланица и чланова. Старешина жупе др. Павлас захвалио је на поздравима, изразивши схватање да ће соколи заслужити назив неимара нације и државе. По њему соколи су знали само за једну идеологију -идеологију словенску. (19)
У Југославији је 12 маја 1940. одржана смотра соколства, као прва манифестација стања соколске приправности. Соколи су сматрали да су одговорни за стварање унутарњег фронта, за организацију одбране и отпора. (20) У Новом Саду смотра је почела подизањем соколске заставе и говором старешине жупе др. Павласа. Колоне сокола су ишле преко вароши у Петроварадин и Буковац, на челу са соколском коњицом и музиком. У Петроварадину им се придружио велики број сокола са старешином Витошевићем, а даље соколи из Сремских Карловаца, са старешином др. С. Симеоновић-Чокићем. У Буковцу их је дочекала месна чета, са старешином Ранковићем на челу. На обронцима Фрушке Горе соколи су извели народно-одбрамбене вежбе. Смотру је посетио командант прве армијске области генерал Милорад Петровић, који је посветио нарочиту пажњу стрељачком одељењу. Говорили су старешине Јован Тотовић, Влада Витошевић, … . Соколска поворка вратила се у Нови Сад. (21)
Соколска жупа Нови Сад и соколска друштва Нови Сад и Петроварадин приредила су 12.октобра 1940. у Соколском дому у Новом Саду опроштајни банкет генералу Милораду Петровићу, који је постављен за команданта Београда. Банкету су присуствовали бан Кијурина, председник општине др. Петровић и сва управа жупе и друштава Нови Сад и Петроварадин. Старешина жупе др. Игњат Павлас поздравио је генерала Петровића. Захвалио му се на његовом личном учешћу на свим соколским приредбама и пожелео му успеха на високом положају. Генерал Петровић захвалио се соколима на пажњи која му је увек указивана, истакавши да је све оно што је чинио за соколе, чинио због тога, што је био уверен да соколство у целој држави, а нарочито у овим крајевима, врши једну корисну и благотворну мисију. (22)
Соколи су 27. марта 1941. први изашли на улице Новог Сада. У току преподнева 27. марта 1941. одржана је седница представника свих патриотских друштава у Соколском дому у Новом Саду. Седницу је отворио старешина жупе Павлас. За време седнице окупила се маса грађана пред соколским домом. Павлас је између осталог у свом говору нагласио: „Да бисмо дали израз нашим осећањима решили смо да пред зградом формирамо поворку и да поворка прође градом“. На челу поворке око 15.000 људи били су др. Игњат Павлас, др. Александар Моч – председник Матице српске … Врхунац ове манифестације одиграо се пред палатом Бановине, где је са балкона говорио др. Игњат Павлас. Протести су настављени до вечери када је одржана велика бакљада.
За време рације јануара 1942. из Соколског дома одведен је са својим бројним соколима на обалу Дунава и стрељан Др. Игњат Павлас са својом супругом. (23)
После обнове соколских друштава 1992. соколи су настојали да оживе сећање на свог старадалог старешину. Соколско друштво Београд III Звездара организовало је одлазак на Фрушку Гору 23.јуна 2007. У групи су били соколи из соколских друштава Звездара и Матица Београд, као председница Савеза Соко Србије Гордана Рајновић и њена заменица проф. Др. Габријела Крагујевић. Циљ путовања био је Павласов чот, по виси други врх планине (531м). Име су дали планинари Новог Сада и Војводине због заслуга др. Игњата Павласа за оснивање и развој планинарства Војводине. Павлас је био један од највиђенијих грађана Новог Сада са својом супругом соколицом убијен је и у Дунав под лед бачен јануара 1942. Пошто није имао гроба, планинари су на безименом врху подигли спомен пирамиду и код власти регулисали да се тај врх и званично назове „Павласов чот“. Тај врх непрекидно више пута годишње (и по снегу) обилазили планинари. На почетку свечаности соколи су подно пирамиде запалили свеће. Затим је професор универзитета др. Милан Бреберина, председник Планинарско-смучарског савеза Војводине и иницијатор постављања овог знамења, говорио о заслугама Павласа. Истакао је да је Павлас био један од главних актера за присаједињење Војводине Србији, иницијатор и организатор подизања два планинарска дома на Фрушкој Гори и једног на Руднику у Шумадији. (24)
Др. Игњат Павлас рођен је у Славонији. Придружио се српским соколима и био изабран 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва. У међуратном периоду био је старешина Соколске жупе са седиштем у Новом Саду. Савез сокола краљевине Југославије и Бачка соколска жупа трудили су се да својом активношћу делује као бедем према аспирацијама Мађара према Бачкој. Слетови су често одржавани на северној граници у Сомбору и Суботици. Др. Игњат Павлас је као старешина жупе допринео омасовљењу соколства на територији Жупе Нови Сад. У својим јавним наступима истицао је да ће соколи радије умрети у слободи за слободу, него да буду робови туђина. Како је живео тако је и умро, као једна од жртава рације јануара 1942. у Новом Саду. После обнове соколских друштава 1992. соколи су настојали да оживе сећање на свог страдалог старешину.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | http://www.vidovdan.org/aktuelno/sasa-nedeljkovic-rec-o-ignjatu-pavlasu/ | sr | 2018-06-03 | www.vidovdan.org/eaca55e910c2a7984f553d491bdafafaa44e5b81ec082a243f74a37006220de3.json | [
"Игњат Павлас рођен је у Славонији, Доњи Михољац 1885. У Новом Саду је завршио 1904. Српску православну велику гимназију. Студирао је право у Загребу и Будимпешти. Добио је титулу доктора права. (1) Придружио се српским соколима и био изабран 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва.\nНа к... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-28 18:01:58+00:00 | null | 2018-06-12 00:00:00 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fnepoznati-crnjanski-drevni-srbi-na-britanskom-tlu-2%2F.json | sr | null | НЕПОЗНАТИ ЦРЊАНСКИ - Древни Срби на Британском тлу | null | null | www.vidovdan.org | Пре него што се вратио из Енглеске Црњански је 1964. године објавио у НИН-у неколико прилога под овим насловима: ’’Ноулс о Косовској бици’’, ’’Археолошке везе Балкана’’, ’’Вендски траг у Британији’’ и ’’Откуд потичу имена наших река и брда’’. Наш познати историчар Реља Новаковић објединио је ове чланке, на темељу којих је написао књигу ’’Непознати Црњански’’. У наставку ћу вам пренети неке интересантне појединости из тог дела.
Када је Црњански споменуо да су археолошке везе између Балкана и Британских острва могле постојати још у преисторијско доба он је одмах скренуо пажњу на Гордона Чајлда, за кога је рекао да је он први указао на постојање тих веза, али је одмах и додао да је те везе још више истицао чувени биолог професор Холдејн. За њега каже да је у једном популарном чланку написао да су британска острва у преисторији била колонија територије на којој се простире Југославија. Његово мишљење није са озбиљношћу прихваћено у научним круговима.
Затим Црњански наводи ирског археолога, професора Мак Алистера, за кога каже да је веровао у дубоку старост тих веза, сматрајући да је метропола те културе била Винча. При спомену Винче, Црњански није могао да не скрене пажњу на чувеног професора Милоја Васића, као и то да је био његов ученик. Такође, подсећа да је на “илирске везе“ указивала и госпођа Хокс, која је експерт за археолошке везе са Балканом. Те везе је подвлачио и чувени шкотски археолог професор Стјуарт Пигот.
“Сви они признају ране илирске трагове у преисторијском добу британских острва. Те везе имају и своју литерарну прошлост.“
И антички историчари су писали о везама између британских острва и земаља које су данас словенске, нарочито везе са данашњом Русијом и Украјином. Страбон налази да су институције становника на Британским острвима сличне самотрачким. Као историчар, Црњански је био упућен у средњевековну историјску литературу и зато с правом истиче да су средњевековни хроничари и историчари запажали сличност у топонимији британских острва и илирских и вендских, а нарочито скитских земаља.
“Ево каква сам имена налазио у археологији Шкотске, Енглеске, Ирске и Велса у келтска и античка времена, и на античким географским картама британских острва: Liig (Љиг), Varar (Вардар), Cethen (Цетина), Drem (Дрим), Murav (Морава), Limina (Лим), Boyan (Бојана), Derwent (Дерванта), Thamesis (Тамиш), Don (Дон), Ultava (Влтава)… И за основца у археологија ова имена морају бити запрепашћујуће славофона…На пример:Liig, у старовелшком језику је протумачено као утока реке која је блатна. “
Солзбери (Salisbury) је град у Енглеској. Античко име овог утврђења гласи Sarum. У првом попису места Енглеске у средњем веку (Doomsday Book) записано је као: Sarisbery. На Антонинском итинерару, међутим, налазимо име места као: Sorbiodun, што звучи и више него славофоно. Очигледно је да Sorbiodun можемо третирати као Сорби+Дун (ДУН-ав, Синги-ДУН-ум). Познато је да ДУН значи утврђење на води, тако да би на келтском језику Sorbiodun значило српско утврђење на води. Погледајмо грб локалног фудбалског клуба, запажамо двоглаве орлове.
Опште мишљење које влада међу археолозима је да имена великих река и планина представљају много поузданије доказе о боравку неког народа на одређеном простору, у односу на споменике или било какве материјалне остатке одређене културе, јер се та имена по свему судећи ретко (или готово никад) не мењају.
Генерално, западни историчари признају те “илирске везе“, а многи од њих у последње време негирају истиветност Срба и Илира, приписујући је Албанцима. Не знам зашто онда гласно не повикну: “Албанци су староседеоци Британских острва“. Тако да видимо у какав је “ћор сокак“ зашла историјска наука јер се истина “гура под тепих“.
Живковић Дражен
српска иторија | http://www.vidovdan.org/istorija/nepoznati-crnjanski-drevni-srbi-na-britanskom-tlu-2/ | sr | 2018-06-12 | www.vidovdan.org/82560a17bb9c69862f0575d4f5228436f47e0670a1254f4f66712a39c3026ad4.json | [
"Пре него што се вратио из Енглеске Црњански је 1964. године објавио у НИН-у неколико прилога под овим насловима: ’’Ноулс о Косовској бици’’, ’’Археолошке везе Балкана’’, ’’Вендски траг у Британији’’ и ’’Откуд потичу имена наших река и брда’’. Наш познати историчар Реља Новаковић објединио је ове чланке, на темељу ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-26 19:14:14+00:00 | null | 2018-06-25 16:02:49 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fslika-dana%2Fsrdjan-dragojevic-na-cirilici-insistiraju-samo-nepismene-bitange%2F.json | sr | null | Срђан Драгојевић: "На ћирилици инсистирају само неписмене битанге"! | null | null | www.vidovdan.org | Imate ovo isto na cirilicnom tviteru – Noz, zica, twiterica. Tamo da diskutujete. Svi kulturni Srbi koriste oba pisma. Na cirilici insistiraju samo nepismene bitange bez procitane knjige u zivotu. Mi volimo cirilicu a preziremo shoviniste! Pozdrav latinicom.
— Srdjan Dragojevic (@srdjandrago) June 24, 2018 | https://www.vidovdan.org/slika-dana/srdjan-dragojevic-na-cirilici-insistiraju-samo-nepismene-bitange/ | sr | 2018-06-25 | www.vidovdan.org/add289a339e19157d08f8338abc7564b8449f8949f6fd978eaada97385cd8494.json | [
"Imate ovo isto na cirilicnom tviteru – Noz, zica, twiterica. Tamo da diskutujete. Svi kulturni Srbi koriste oba pisma. Na cirilici insistiraju samo nepismene bitange bez procitane knjige u zivotu. Mi volimo cirilicu a preziremo shoviniste! Pozdrav latinicom.\n— Srdjan Dragojevic (@srdjandrago) June 24, 2018",
"С... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 09:09:40+00:00 | null | 2018-06-12 00:00:00 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fdragan-milosavljevic-bankokratija-strategija-za-d-b-devastiranu-buducnost-srbije%2F.json | sr | null | Драган Милосављевић: Банкократија, стратегија за Д.Б. (Девастирану будућност) Србије! | null | null | www.vidovdan.org | Увођење у стратегију колoнијалне субoрдинације према свемоћној банкократији још једног од наших проверених „есперата“ транзиције a у улози поузданог гаранта државног трезора, некаквог „кретора предстојећег златног доба економије“ то је један од „најачих“ гегова у овдашњој лудаји од државе.“Врх брате“.
Заиста та промоција личи на довођење јарца да очува преостали купус у већ девастираној буџетској башти. Али, то је, истовремено, само кап у мору ситем(ат )ске деструкције и некажњиве, неспутане клановске самовоље, недодирљивих за право и правду. .
Некако, опет смо на деоници оног пута и после „Тита Тито.“На његовом никада прекинутом правцу који је после 199O постао јако џомбав. Па миниран. Посебно по губитника, наводног кривца за распад Југослаавије Срба .Па неће се ваљда историја Југославије поновити са Србијом као пролазном конфедерацијом.
Умрони смо браћо од „маршала „ уклети његовом заоставштином која усред Београда кличе „Мирдита Србијо“ У том хору су се, на наше очи, ујединили терористи УЧК са својим стратешким узором od бивших „бораца за ослобођење “, али пре свега од српског монархизма, . .
А баш њих су њих удружене снагама споразума из Јалте, као победнике грађанског рата, Американаца и Руса „ савезници „ довели да владају Србијом Осуђеним наследником још једне творевине за јендократну употребу.
Плашење народа
Уствари, ови на власти, који саучествују у тим планвима, само су статисти, интренациналисти, који су променили раније одежде и предходну реторику. Али ипак све мање је спорна њихова прпипадност и новој Коминтерни која је у било којој варијанти црвена или црна, свеједно, увек против Срба патриота .
Јер и даље, без обзира на све уступке и понижењеа од двехиљадите, опет су Срби „ нациналисти „ и за запад „кљјучари“ тамнице, негативци Међтим оно што је опробано у Србији против суверениста шири се даље као светска пракса одбране глобале. Против тобожњег популизма и ускоро васцеле Европе.
То показује и недавни покушај бруталног суспендовање демократије и поништавања резултата избора у Италији, Па пре тога довођење дволичног левичара Ципраса,, уствари играча банкарских лобија у Грчкој , па морално истог таквог, Макрона у Француској Најзад и расплет у Немачкој против изборне ваље Немаца Све је то доказ да светска влада банкарских лобија, укршетних са јастребовима НАТО , већ увелико постоји. И функционише.
Јер софтвер глобале одређује не само ко ће бити председник Србије, или неке друге нациљане земље, већ и које структуре становништва , узете предходно у ружичасту спин машину, треба да га “ изаберу.“ Апсолутном већином.. Или рецимо да се повинују његовој сугестији ,сутра, на референдумском пресецанју чвора . Сви „Пореобраћени“ преходно страхом и незвиешноћу за сутра . И за себе и своје потомаке..
Да би се то поспешило сада је на реду нова фаза у српској реторти увођење необјављеног ванредног стања, подстцање страховања , од могућег севање “ сабљи“, дакле плашење народа..Али, далеко од помисли да те конце у рукама држи само АВ.
Сасвим свеједно ко на тој позицији председника седи, важно је да уме да спинује према задатим нотама Јер цео систем унутрање и спољње политике везан још искључиво за истински центар моћи. А он је ван Србије То су .оне силе која су некоћ покушле и неће одустати док не сломију и Италијане.Исте која који су им позајмили Евијано да бомбардују Србију.Хоће све да се врати, онда „ када једног дана дођу и по мене у глобалном гулагу“, гласи један горки виц .
Знају то и у другој Србији и сва фртутма против „диктатора“ и текуће обједињавање демократских „различитости“ обично је глуматање. Јер су сви , и власт и опозиција, упрегнути су у исти пројекат. око „ спасонесне“ предаје Косова и смењују се на кормилу када добију знак команданта пловидбе .. Они, досмалије , тобожњо пртивници АВ, такође знају ко стварно управља финансијама, војском , полицијом РТС ом , Политком. А и новинским агецијамаОни који и њих држе на резерви.. Ко надзире све друштвене мреже и скупља сазнања о располежењу народа да ли ће да изађе на улицу. И да му се тада , на време, стави ма чело. Баш као 5. октобра Или сутра у РС:..
Јуришници на ветрењачу
И зато жутаћи, већ избледели од жудње за повратком у седло упорно јуришају на ветрењачу Вучића А његова једина релна снага је заправо гласачка машина састављена претежно од парија овог капитализма најбруталнијег лика, ту и тамо лукавих гласачких профитера., Већина су ипак корисни идиоти задовољни коскама бачених са стола Они реално немају правог учешћа у одлукама које се изгласавају њихови посланици . Важно је да се све што је зготовљено од стране „саветника“ и деливери јунитс, потврди у парламенту. Озваничи.
.
И зато све то сасвим одговара духу руалитија и лакрдије каквом се руко води овдашања елита .Председник се, у међувремену, од свакодневног делења лекција о реду и раду , па изругивања свом бирачком народу , због наводне ендемске лењости , преко ноћи, што му иначе иде без проблема, од „аутриратца „ прометнуо се у мајку Терезу.
Притом , не објашњава откуд то сад оволики притисци и одједном претеће „уништење Србије ако се потпуно не покори око предаје Косова.“ А , опет , каква птотивречносзт сви његови сусрети са свестком елитом, преко 6о шефова држава и влада , поготво оних на западу , оцењени су од њега лично , као веома успешни. Плодотворни..
Он се притиснут нуждом ограничава на ову тему само кратким изјавама. Где своје своје саговорнике највишег нивоа , хтео не хтео, ипак мора да сврста у оне факторе који су ето иза свих кулиса подастирања и признавања лажне државе Косово.
Да управо наши „партнери“ на папиру су прави кретори политике отимања Косова Али, изгледа да само слуђена српска јавност није до краја то схватила. Јер не налази за потребно да потражи. макар у парламенту. додатна објашњењаа од председника за парадокс „успеха“ његове спољњне политике. Или је народ , однедавно, додатно затечен парадама снага лојаних председнику већ у атмосфери некаквог необјављеног ванредног страховања.
Додатно свакодневно препадан ма под капом медијских баба рога председникове аналитике да се свака реч и свако хало и свака е мал порука, која се газди не свиђа, бележи тамо где треба. Ако властима буде затребало да каштигују оне који су против спасоносног „ компромиса „Спасононог али за кога …
Сва та спинерска играрија, компрадорска, алавост политичара, њихова безобирност и лицемерје , то ипак није никаква српска специјалност. Већ одавно, поготово после избора у Америци, изабраници Ротшилда и Рокфелера или Сороша, улазе на велика врата у званичне, легалне токове политике, и не само Србије , која је још од 199о показни лабараторијски бели миш. Довољно жилав да до сада преживи све сурове епсперименте новог поретка. И зато посебно „ користан иза вечни наук су његове патње онима који би да не слушају.
Зато ни кастинговање нових министра и њихова иницијација у газде срске судбине а на препоруку водећих банкарских институција , правих господара света, не би требало да буде изузетак. Пре уобичајена пракса како се неколонијализам обезбеђује на освојеним територијама , Стварањем послушничких влада и њихових невлаадних парњака који их контролишу из сенке. То је главни смисао обавеза изабраника банкократије у девастирању будућности Србије.
Драган Милосављевић | http://www.vidovdan.org/aktuelno/dragan-milosavljevic-bankokratija-strategija-za-d-b-devastiranu-buducnost-srbije/ | sr | 2018-06-12 | www.vidovdan.org/2ea3f06cea3c459eb7ba8e42176d7bceddbb2ee92766a246d6c8e2e003d2c820.json | [
"Увођење у стратегију колoнијалне субoрдинације према свемоћној банкократији још једног од наших проверених „есперата“ транзиције a у улози поузданог гаранта државног трезора, некаквог „кретора предстојећег златног доба економије“ то је један од „најачих“ гегова у овдашњој лудаји од државе.“Врх брате“.\nЗаиста та п... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-29 14:47:31+00:00 | null | 2018-06-28 10:43:54 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fdjordje-bojanic-kosovski-boj%2F.json | sr | null | Ђорђе Бојанић: КОСОВСКИ БОЈ | null | null | www.vidovdan.org | Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поново нападну Србију. Али и тај покушај за Турке је био погубан, па су морали поново да беже из Лазареве државе.
Турци су слично прошли и у Босанској држави, где их је 1388. године потукао Твртков војвода Влатко Вуковић и натерао на повлачење. Турци су били изненађени оваквим отпором у Србији и Босни. Схватили су да за ове нападе треба боље да се припреме и прикупе још више војске. Султан Мурат почео је посебне припреме за напад на Србију.
Кнез Лазар припремао је своју војску за одлучујућу борбу против Турака.Позвао је све Србе да иду на Косово да бране своју државу и српско име од Турака.
Народна песма каже да је кнез Лазар сваког ко не дође у бој на Косово проклео овим речима: “Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, А не дође на бој на Косово, Од руке му ништа не родило, Ни у пољу белица пшеница, Ни у брду винова лозица, Не имао од срца порода, Ни мушкога ни девојачкога, Рђом кап’о док му је колена..!”
Српску војску предводио је кнез Лазар, иако није успео да сакупи сву српску властелу, а ни све српске ратнике.Од обласних господара кнезу Лазару се придружио Вук Бранковић (господар Косова), један одред послао је и босански бан Твртко I Котроманић, на челу са војводом Влатком Вуковићем.
Турску војску предводио је султан Мурат I са синовима Бајазитом и Јакубом. Турска војска кретала се територијом Дејановића. Сматра се да их је Дејановић задржао (снабдео их храном) а са циљем да јави кнезу Лазару о величини Муратове војске (претпоставља се око 50 000 војника), што је за то време био огроман број, док је Лазар имао упола мање војника.
Дејановић је говорио турским старешинама да је преко расквашених поља у Македонији немогуће проћи пре маја. Тако је зауставио турску војску на његовој територији у намери да кнезу Лазару јави о величини турске војске и да му омогући што више времена да окупи све српске ратнике и спремно сачека турску војску и крене у одлучујућу битку.
Српска војска је, по претежним оценама, била бројно мања од турске, али раније пристигла, била је одморна и спремна за борбу. Ипак, било је двоумљења да ли да се одмах крене на Турке.
По оценама војних стручњака, наша војска је имала више шанси за победу да је одмах кренула на Турке, пошто је била одморнија.
Са друге стране, Турци не би имали времена да им на главном правцу удара, као што су то учинили у току ноћи пред битку, ископају јаме и у њих уграде зашиљено коље и то све прекрију сламом. Међутим, већања команданата обе војске прекинула је велика олуја, а затим и јака киша (права провала облака) која се сручила на обе војске. Тек када се киша смирила, Турци су под заштитом мрака кренули на копање јама. Према турским хроничарима, у напад су први кренули српски стрелци из одреда Вука Бранковића, који је имао и највећег успеха у боју.
До одлучујуће битке дошло је 28. (15) јуна 1389. године северозападно од Приштине (Газиместан), на дан светог Виде (Видовдан). Турског султана Мурата убио је српски ратник Милош Обилић (Кобилић). Предања говоре да су Милоша пре битке на кнежевој вечери програсили издајником. За време битке, Милош је на превару ушао у турски логор, говорећи да жели да пољуби скуте султану, у знак покорења, и убио га ножем.
Други наш стари запис “Похвала кнезу Лазару“ (из XV века) говори да је Мурат погинуо после борбе. Народно предање још говори и да је Милош извршио ово дело још пре почетка борбе.
Једно писмо краља Твртка помиње дванаест племића (завереника) који су заједно са Милошем извршили ово дело. Турски извори говоре да је Мурат погинуо после битке или мало пре њеног завршетка и да је убијен на превару од једног скривеног српског завереника или рањеног борца. О самом Милошу историја не зна никакве појединости.
На Косову су Турци сахранили Муратову утробу (Муратово турбе) а тело је пренето у Једрене ради балсамовања. Старији син Бајазит прикрио је смрт султанову јер би то значило пораз Турака, и наређује јуриш, што је сатрло српску војску (коњицу) јер је била оклопна, за разлику од турске лаке коњице. Брата Јакоба Бајазит је задавио, како би био једини владар.
Ускоро је и кнез Лазар био ухваћен и убијен. Наше легенде говоре да је кнез Лазар, када је био ухваћен, узвратио Бајазиту “ Да је раније знао за јуначки подвиг свог витеза, и да је за то знала цела српска војска, учинили би да и Бајазит лежи на трећим носилима “. Бајазит је, затим, наредио да се кнез Лазар и заробљена српска властела посеку. Није познато ко је и како изнео са бојног поља кнежево тело и предао га на балсамовање и чување калуђерима. Његово тело је тада сачувано, балсамовано и предато у цркву Вазнесењау Приштини (по неким непотпуним изворима Бајазит је за ово дао дозволу).
Убрзо после тога Вук Бранковић и Влатко Вуковић су се повукли. Турци су се сутрадан после боја повукли, водећи са собом многе заробљенике и рањенике, али је већина рањеника умрла на путу.
Косовска битка по свим изгледима трајала је само неколико часова а главна борба водила се око Мазгита и Газиместана.
Прве вести о бици записане су дванаест дана после боја од стране руског монаха Игњатија, који је пошао у посету светогорским манастирима. Најчуднији извештај је писмо босанског бана Твртка I који пише фирентијској влади како је он победио Турке на Косову, а о кнезу Лазару нема ни речи. Ово је још чудније јер је Твртко I имао извештај из прве руке, пошто се његов војсковођа Влатко Вуковић са делом војске вратио у Босну. То писмо је сачувано, као и његов одговор, у коме Фирентинци честитају Твртку I на победи и кажу да су срећни што је хришћанска војска победила. Чак се и сазнаје да су у Паризу звонила црквена звона у част победе хришћана над неверницима.
Из свега овога закључујемо да је победа у овом боју припала Србији, пошто су се турци повукли са бојишта. Турци су тек након седмдесет година освојили Србију.
Морамо да знамо и да има више верзија о борби и старадању на Косову пољу.
Кнез Лазар је најпре био сахрањен у Приштини. Затим је 1391. године пренет у своју задужбину Раваницу. Сахрана кнеза Лазара није могла бити обављена одмах након његове погибије, јер се његово тело налазило у рукама Турака. Бајазит,наследник султана Мурата, који је посекао кнеза Лазара, држао је кнежево тело као ратни трофеј и средство за преговоре и уцену кнежеве породице.У наметнутим условима породици, да дође до тела, лежи косовски пораз.
По завршетку преговора, кнежево тело је предано породици, која га је сахранила у Приштини, а потом пренела у манастир Раваницу, кнежеву задужбину. Сахрана у Приштини је извршена првих дана месеца јула 1389. По завршетку треће године од Лазареве сахране, приступило се свечаном отварању кнежева гроба. Тада је утврђено да тело није подлегло трулежи и да је свето.
Од 1697. године његове мошти су се налазиле у манастиру Врдник на Фрушкој Гори. У току Другог светског рата преносе их у Саборну цркву у Београд. Од 1989. године мошти кнеза Лазара налазе се поново у манастиру Раваница.
Црква је Лазара прогласила за светитеља, неговала је култ Косова и подстицала будућа поколења “ да освете КОСОВО “ – СРПСКУ СВЕТУ ЗЕМЉУ.
Речи Кнеза Лазара пред битку “ Пођимо, браћо и чеда, пођимо на подвиг који је пред нама, угледавши се на наградодавца Христа. Смрћу послужимо дужности, пролијмо крв нашу, искупимо живот смрћу и дајмо удове наших тела непоштедно за час и отачаство наше, а Бог ће се свакако смиловати на остатке наше и неће истребити до краја род и земљу нашу. “
Да се не заборави !
На Косову и Метохији (Старој Србији) било је, пола века после Косовске битке, само 46 новоусељених албанских кућа (Албанци су племе са Кавказа које је населило данашњу Албанију почетком 11. века), како сведочи први турски попис из 1445. године за области Дренице и Подрима.
А српских кућа: 12.844. У жупама: Косово, Сиринићкој, Средачкој, Ибарском Колашину, Биничкој Морави, Призренском Пољу, Лабу Шиптара тада нема.
У Пећи, на пример, тада није било ниједне албанске породице…
Чак, 1838. године скоро 400 година после првог турског пописа – у Пећи (како записује Јозеф Милер): Србичине 92,09 одсто становништва. Данас, после НАТО злочиначке-агресије, под називом „Милосрдни анђео“, у Пећи (седишту српског патријарха) живи само неколико Срба!
…
Ево још неких догађаја који су се одиграли на ВИДОВДАН
• 1881, потписивање Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске.
• 1915, српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
• 1919, потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат,
• 1921, српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
• 1948, на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
• 1989, обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану,
• 1990, усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској,
• 1991, случај наводног убиства тројице војника Југословенске народне армије, познатији као случај Холмец,
• 1992, пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске,
• 1995, снаге босанских Срба спречиле покушај АБиХ и ХВО Деблокаде Сарајева,
• 2001, – Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу.
Без сумње, Видовдан је најважнији датум у колективној свести српског народа и заједно са светосављем један од темеља колективног идентитета Срба.
Приредио – Ђорђе Бојанић
Српска историја | https://www.vidovdan.org/istorija/djordje-bojanic-kosovski-boj/ | sr | 2018-06-28 | www.vidovdan.org/7086dc8ce7f483ad2e12c26c5b136feb0bb19b52fbb35358104125f3a14c7d71.json | [
"Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поно... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-18 09:33:20+00:00 | null | 2018-06-16 20:30:07 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsasa-nedeljkovic-osnivanje-saveza-sokola-kraljevine-jugoslavije-1929%2F.json | sr | null | Саша Недељковић : ОСНИВАЊЕ САВЕЗА СОКОЛА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1929. | null | null | www.vidovdan.org | Соколи су поштовали краља Александра као потомка Карађорђа и Његоша, а подржавали су га због његовог југословенства. За соколе Карађорђевићи су били народна династија. До 1929. Соколски савез је био врховни, управни, извршни и надзорни орган соколске организације на чијем челу је био најистакнутији соко. Савез је деловао самостално према правилницима које је сам доносио. (1) Због забране рада политичких странака после увођења шестојануарске диктатуре 1929. политички рад пренет је у соколска друштва. Поред Хрватског соколског савеза у Земуну је основано друштво Хрватски соко а у Београду Српски соко. (2)
Краљ Александар донео је 5. децембра 1929. закон о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије”. Све дотадашње соколске организације (Југословенски Соколски Савез, Хрватски соко и Српски соко) морале су да се уђу у Савеза Сокола или да прекину са радом. Тим поводом одржана је изванредна главна скупштина Југословенског Соколског Савеза којој су присуствовали делегати свих соколских жупа. На скупштини је донет закључак да ЈСС ступи у нову организацију „Савез Сокола Краљевине Југославије”. (3) Од 1929. управу Савеза Сокола именовао је и разрешавао министар просвете и министар војске и морнарице у сагласности са председником министарског савета. (4) Соколске организације и даље су бирале управе жупа и друштава. О том периоду рада Савеза Сокола предратни соколи Жупе Београд препустили су историји да да свој суд. (5) Савез Сокола био је помаган од државе и материјално и морално. Држава је помагала новчано изградњу соколских домова. За време диктатуре дошло је до наглог омасовљавања соколских редова. Многи су пожелели да постану чланови соколских друштава. Велики број предратних сокола посебно хрватских напустио је због тог утицаја државе за време диктатуре соколске редове. Соколи су користили свој углед за време диктатуре за давање имена улица градова по Тиршу.
Старешина Душан Богуновић је још 1931. уочио да се соколи претварају у интервенистичку странку. Посетио је просторије банске управе. Био је дан примања. При проласку кроз собу за примање имао је шта да види : „Много је оних, који чекају да буду примљени. .. опазих на великој већини соколске значке. Поздравих се Здраво ! Погледи оних, којима је ишао поздрав – били су пуни чуђења. – „Одкуд долазим да их поздравим”. За њега је то био очигледан пример да соколска значка, односно припадништво соколској организацији, „има да служи да се до нечега дође. … Гледао сам и читао мноштво препорука за ово или оно место, у овом или оном сталежу. Врло ретко налазите позната имена, чији соколски рад заиста треба да буде признат и на основу рада, да и дође до места. У свим препорукама стоји – члан соколске организације. И као што је некад припадништво политичко-партијској странци било средство да се нешто постигне — ето тако ми изгледа и данас међу нама. … Слушао сам, да су извесни људи грађани, а ступивши у соколске редове – касније били због овога или онога злочина позвати на одговорност. У једном селу близу Загреба – приређује се као увод у соколски рад забава у гостиони. Долази до свађе – гостионичар члан тог нашега соколскога братства убија у пијаном стању шофера. Соколски је течај учитељства. Учитељима се говори – кад свршите течај, бит ћете намештени, куд хоћете итд. Ових примера за сигурно има безброј … и боље је о њима и не мислити.” Наставио је : „ … Зло је – велики број придошлих чланова, а не уверени и одани Соколству. … Зло је – на челу Соколства – управе без знања, свести, воље и љубави за Соколство, а само да се попуни број. Још веће је зло – ако је само припадништво Соколству — а не твој живот и рад у Соколству, из кога произилази твоје соколско право, да си бољи и спремнији чиновник-грађанин од другога, чији живот није соколски. Зло је – ако мислимо, да ћемо утицати на живот државе у правцу Соколства, ако заузмемо чим више положаје, без обзира на наш соколски положај у друштву нашега братства, из којега положаја иде и право на положај у држави. Зло је — ако примамо, да нас буде већи број, скоро све што нам се пријави. Зло је – ако у организацију долазе – јер им се обећава ово или оно место итд. — Све су то негативне стране бивших партијских странака, чији живот нам је најјаснији доказ пропасти, ако право на утецај у држави не произилази из рада и живота у Соколству. Јест – ми хоћемо да утјечемо на живот у држави, али не зато што смо само припадници соколске организације, већ зато, што узгој, живот и рад у Соколству учинио ме је бољим и способнијим чиновником, радником, грађанином итд. И тај живот бољи од других, даје ми право да сам поштиван више од другога – и тај живот у Соколству — мало по мало пренашамо на државу и тако се збива не од једном већ у низу деценија преображај државе у духу соколства, као што чине наша браћа и сестре на северу. И зато – не од припадништва соколској организацији, већ из живота и рада у Соколству – соколском утецају у држави – из живота и рада у Соколству, а не само припадништво некој организацији – даје право на бољи положај у држави.
У противном није добро ни за Соколство, а није добро ни за државу нашу – националну – чији темељи су грађени на етици и свести свих нас, а не чиновничкој каријери или повлаштеним класама. Добро државе и моралност и трајност Соколства тражи да будемо данас нарочито чувари мисли : Од живота и рада у Соколству — соколском утецају у држави. “(6)
Развој прилика у соколским редовима ишао је супротно жељама Душана Богуновића. О томе су писали у соколској штампи. Др. Нико Калођера писао је 1938. у „Оку Соколовом”, да је југословенска идеја пре Првог светског рата окупљала највеће духовне снаге народа са циљем да се ослободи и уједини у једну државу. После рата није имала снаге да их духовно повеже. За носиоце идеје означавали су се појединци који су је одржавали ради личних интереса. (7) Др. Лаза Поповић о стању у соколским редовима писао је : „у соколству а на водећем месту и на управи, морају стајати опробани људи, … сасвим сигурно да је наше соколство пре рата, за рата па и одмах после рата било одасвију страна богато са људима крепким, патриотским, јуначким, југословенским, а да се у току ових двадесет година после рата све то богатство полако распућкало и прилично пропало, тих добрих људи изгледа да у соколству нема више … јер су се стари и повукли и из соколства извукли.” (8) Приликом прославе Дана Уједињења 1939. Момир Синобад је уочио да на свечаној седници, и у поворци нису опажени соколи чланови Савезне управе који су припадали београдској Жупи и соколи који су са тротоара посматрали соколску поворку. Сматрао је да је мањи број сокола постао малодушан из страха за будућност који је захватио све грађанске слојеве. (9) После избијања Другог светског рата чланови сокола су били понети “свеопштим метежом”. Општа неизвесност утицала је на грађане да своје снаге концентришу на решавање проблема своје породице. Настала је “луда и незапамћена трка” на прикупљању хране, одеће и огрева. Момир Синобад је сматрао да је тада требало сакупити снагу и са више ведрине гледати на све проблеме. Соколски покрет је одувек имао тај циљ. Међутим сада се десило супротно. Надвладао је страх и нагон за самодржањем. (10)
Законом о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије” режим је ставио соколе под државну контролу. Старешина Душан Богуновић је уочио да се соколи у шестојануарској диктатури претварају у интервенистичку странку. Мноштво нових чланова очекивало је повластице због ступања у соколске редове и није било спремно да следи соколске идеале. Момир Синобад писао је о паници која је захватила соколске редове у Београду на почетку Другог светског рата. У таквим приликама и са таквим кадровима је Савез Сокола дочекао Други светски рат.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | https://www.vidovdan.org/istorija/sasa-nedeljkovic-osnivanje-saveza-sokola-kraljevine-jugoslavije-1929/ | sr | 2018-06-16 | www.vidovdan.org/aa2dd04f32a67a60fa5f4dd415d4599a71346879687d435f756b8c57242f28bf.json | [
"Соколи су поштовали краља Александра као потомка Карађорђа и Његоша, а подржавали су га због његовог југословенства. За соколе Карађорђевићи су били народна династија. До 1929. Соколски савез је био врховни, управни, извршни и надзорни орган соколске организације на чијем челу је био најистакнутији соко. Савез је ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-23 12:19:11+00:00 | null | 2018-06-23 13:04:23 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fkako-su-stari-sloveni-davali-imena-deci%2F.json | sr | null | Како су стари Словени давали имена деци | null | null | www.vidovdan.org | Пажњу словенских научника привукла су Словенска имена, нова, а потом и стара. Наиме, данас диљем словенског света, мноштво људи носе имена која потичу из неких других народа и култура. Под притиском американизације садашња деца носе имена која су пренесена из САД, односно Енглеске. Пре американизације десила се христијанизација са доношењем тада модерних имена из јеврејске, грчке и италијанске (латинске) културе, а доласком Турака на Балкан уз ислам, балкански Словени добијају нова, муслиманска, већином арапска имена. На овај начин изворна словенска имена су маргинализована, као немодерна, односно сведена на безначајну меру.
Зато није чудо што део словенских научника као и љубитеља словенске изворне културе траже истомишљенике диљем словенских држава, а посебно у Русији. Они се друже, сарађују и размењују сазнања са људима који су себе спознали као Словене (без обзира на верске, политичке, националне итд. разлике), односно са људима из словенског света дали предност старословенским, или савременијим именима словенског порекла у односу на имена америчког, немачког, латинског и др. порекла. Ова појава има своје корене у поштовању предака, позитивне традиције и далеко је од бесмисленог помодарства у неким урбаним и руралним срединама у којима се деци дају чудна имена јунака са ТВ и биоскопског екрана.
После распада словенске заједнице, односно када су одређена словенска племена ушла у орбиту утицаја страних култура, језичка култура, језичка традиција и обичаји нису дозвољавали члановима друштвене елите да (одмах) одступе од канона двочланог словенског личног имена (600 – 1000. године наше ере). Дете је постајало, према словенској традицији, пуноправни члан заједнице (задруге, рода, племена, државе) када напуни седам година. Тада дете прелази од женског под мушко старатељство. Том приликом се уприличавао «обред увођења под мушко старатељство» (иницијација) и дете је добијало ново име, а старо које је давано независно од пола, под утицајем осећања и импулса мајке, предавано је забораву. Ново, специјално смишљено име, морало је да одговара карактеру детета, квалитетима које у њему желе да виде родитељи и родбина. Имену се придавала још већа пажња уколико би се приметило да дете има слаб карактер. Тада би се одлучивали за име које треба да га подсећа на оно што нема, а треба да достигне. Флоренски у једној својој књизи следи ову праисконску, од Словена препознату истину и пише: « Али то никако не значи да је између имена и личности, тачније између етимолошког значења имена и његовог енергетског значења, немогуће запазити било какву везу. Напротив, пажљивијим проницањем у име и у личност која га носи могуће је открити нити које повезују име и личност, и постаје јасније оно првобитно ткиво, које се преобразило у дату личност, а ово ткиво је очигледно одређено разматраним именом. Када се у то проникне, онда постаје јасно како и у којој мери се име симболички одражава у датој личности, која не само да у површинским слојевима противречи етимолошком значењу имена него својим дубљим слојевима ово значење истовремено и потврђује». На пример осмотримо имена попут:
Богумил – да буде мио Богу;
Гостерад – да се одликује гостопримством;
Мстислав – да буде надмоћан над искушењима, односно ђаволом;
Јарослав – да буде честит, племенит, на добром гласу, хвали, да има истинску, непорочну славу;
Љубомир(ка) – да буде велики љубитељ мира, итд., итд.
Како видимо, према старословенским веровањима име је било заклетва и магијски знак, повезано са човеком, тј његовим носиоцем.
Благодарећи лексичком саставу имена (два члана), сачуваним обичајима и традицијом, ми много знамо о култури и систему вредности наших предака. Ево примера из различитих сфера живота:
Жизн(ь) (суфикси – бит, жир) – следе имена – Властибит, Жирослав, Домажир.
Пожељне вредности (добро, драго, мило, радо) уграђивале су се у имена – Доброгост, Љубомир, Љубивоје, Љубивој, Радомир, Ратислав, Радослав, Растимир, Милостриј.
Одречне, непожељне вредности (не) давале су имена – Никлот, Немир, Негослав, Нерад.
Смисао познања (мисли, мисао, вид) уграђиван је у имена – Мислибор, Гостевид, Болемисл.
Друштвено устројство (держи, гради, влади) у основи је имена Держикрај, Градислав, Владимир.
Гостопримство (гост) основа је за имена – Љубогост, Доброгос, Радогост.
Војна организација (полк/пук, вој) давала је инспирацију за следећа имена – Свјатополк, Во(ј)ислав.
Борбена готовост (буди, креси) – инспирисала је имена – Будивој, Кресислав.
Борба (бори, рати) – Боригнев, Ратибор.
Војна врлина (свјато, јаро, пако) – Светомир/Свјатомир, Јарослав, Пакослав.
Част, слава (чти, слав) – Чтибор, Томислав, Болеслав.
Породица (брато, стриј, сестро) – Братомил, Желистриј, Сестромил.
Сопственост (семи) – Семисл, Семавит.
Вера (Бог) – Богосав/Богуслав, Хвалибог, Молибог, Богухвал.
Ови примери откривају присуство вредности, осећања, веровања, друштвеног начина живота, организације живота у условима рата. Овде је потребно нагласити да у систему старословенских имена нема система давања имена као код других индо-европских народа и језика где је то рађено по животињама, оружју, професији (занату) којим су се бавили и сл. Дакле, ради се о светски уникатној културној баштини.
У Пољској, као и у другим словенским државама, постоје три различита морфолошка типа имена.
Први тип – двочлано име представља основни, најстарији и најизворнији образац давања имена (други тим исходи од двочланих имена, а трећи, најпростоји је давање једночланих имена). Оно се састоји од две међу собом слагајуће речи са тачним синтакстичким смислом. У Пољској, током средњег века оваквих имена је било у употреби око 600. Међутим, ова су имена, са примањем хришћанства замењена јеврејско-грчким и латинским именима, да би током XV – XVI века била скоро потпуно истиснута. Од овога су била изузета имена где су одређени хришћански храмови носили имена словенских светаца, који су то постали, а да су задржали словенска двочлана имена. На пример, Чеслав, Казимир, Станислав, Вацлав, Владислав, Војцех. Такође, двочлана словенска имена су се задржала међу пољским племством, посебно она која су трајала дуже (династије): Јагелони (на пример: Владислав Варненски), Вази (на пример: Владислав IV, Ваза).
У XVI и XVII веку још су се по Пољској могла срести имена: Бронислава, Дадзибога, Доброгоста, Держислава, Јарослава, Мирослава, Мстислава, Пшемислава, Пшецлава, Владимира, Збигнева. У XVIII веку у Пољској давање словенских двочланих имена драстично опада. Ситуација се мења у XIX веку и повезана је са интересом за пољску историју и снажење пољског национализма. Тада се почињу објављивати календари са словенским именима, али ово је и време христијанизације словенских имена. Тако што је други члан остајао словенски, а први се узима из хришћанства тзв. хибридна форма). Таква имена су: Јан – Јанислав, Јулиан – Јулисав, итд. Обнову старословенских имена подстакла је, такође, романтичарска литература која је обиловала старословенским и старопољским мотивима, као и старословенским именима.
Између два светска рата популарност двочланих словенских имена је расла захваљујући делатности истраживача језика и словенске митологије. Популаризацији словенских двочланих имена доприносили су календари и књиге чији су писци користили псеудониме састављене од двочланих словенских имена. Било је и покушаја попут оног у новини «Задруга» да се не објављују пуна имена аутора текста – осим иницијала, ако оно није било словенско.
Данас у Пољској делују организације, на пример, «Никлот», «Крак», «Љубуш», укорењене у занимању за Словенство, које од својих чланова траже да мењају име уколико није двочлано, словенско.
У овом повратку словенству у Пољској предњачи Краков. На пример, тренутно у овом граду има 800.000 имена Станислав, Казимира 300.000, Војцеха, Владислава, Чеславова и Владимира по 200.000, Богдана 130.000. У Пољској је често и име Богумил, Богуслав, Богухвал, Свјатослав. Ова имена су популарна због њихове повезаности са хришћанством. Међутим, има и имена која немају много везе са хришћанством, попут Збигњев (400.000), Јарослав, Мирослав, Веслав, Здислав (по 200.000), Пшемислав (130.000), Болеслав, Бронислав, Радослав (по 80.000).
Од мушких имена образују се женска, на пример: Станислава (300.000), Казимира (1450.00), Владислава (140.000), Чеслава (100.000), а популарна су и имена: Вацлава, Бронислава, Људмила, Доброслава, Славомира, Збигнева и Здислава.
Допринос пољском (краковском) покрету за враћање и употребу старословенских имена дао је и Боримир Боровчак. Наиме, Боримир се тако и није звао. Његови родитељи, као римокатолици, дали су му латинско (италијанско) име Рафаело. Када се упознао са изворним старословенским именима решио је да кроз обред иницијације промени своје име у Боримир (које значи «борити се са непријатељем за свој мир/свет»). Оно одговара његовом презимену и карактеру. Међутим, неколико година није могао да промени име. У сагласности са пољским законима о личним именима било је прихваћено само десетак словенских имена (уз мноштво јеврејских, немачких и латинских), али не и Боримир. Закон (Поменути Закон је под притиском јавности укинут), истовремено, дозвољава да се промени презиме и то у немачком духу (на пример Виљк (Вук) у Волф.
Да би се сачувала двочлана словенска имена као етнокултурна знаменитост, која нас разликује од других језичких група, неопходна је акција популаризације ових имена и културе. Боримир Боровчак предлаже за словенски свет следећи модел:
• За литерарна и уметничка имена узимати псеудониме у форми двочланих словенских имена, на пример: писци Људовит Штур, Збигњев Ненацки, Брним Рогалица.
• Обавезно коришћење словенског имена у организацијама националне и словенске усмерености;
• Предузећима (фирмама), продавницама, улицама итд. давати словенска имена (на пример у Пољској постоји кобасичарска радња «Доброслава»);
• Адекватно пропагирати рано средњовековље кроз археолошке експедиције и заседања, конференције и скупове историчара, пошто су сви владари у овом периоду имали словенска имена;
• Херојима књига, стихова, филмова, стрипова итд. давати словенска имена;
• Издавати календаре са списком словенских имена, само оних проверено тачних;
• Наравно, не треба заборавити ни децу која долазе или ће тек доћи на свет. Размислимо о њиховом имену. Нека буде, пре свега, словенско.
• На свесловенским састанцима потребно је формирати специјалну комисију која би се позабавила листом и каталогизацијом двочланих словенских имена која се могу наћи на свим странама словенског света. Ово би довело до формирања банке ових имена доступних за објављивање у календарима и публикацијама различитих садржаја.
Идеје Пољака већ су наишле на одјек у Белорусији, Украјини и Русији. Код словенских народа на Балкану овај покрет, на жалост, још није наишао на одјек. Када се неки пробуде ваљда ће се запитати како се зову и приметити да им је, у међувремену, неко «заменио» имена. Тада ће се придружити традицији осталих Словена и тражити да им се бар деца зову онако како су то уобичајавали њихови преци.
Русија, односно њени научници који су схватили значај личних имена за очување сопствене словенске културе, доприносе очувању двочланих имена на више начина. Један од начина афирмације словенских двочланих имена јесте објављивање научних и публицистичких радова о овом питању.
Проблем са именима није једини проблем словенске савремене културе. На пример, у великом делу словенског света 24. мај се слави као Дан словенске писмености, односно Дан Ђирила и Методија, али у Србији не. Али има тенденција да се у неким школама слави спорна «Ноћ вештица» (Halloween). Сукоб са сопственом историјом и традицијом јесте сукоб са дубоким социолошким последицама.
Зоран Милошевић
ИЗВОР: Центар академске речи | http://www.vidovdan.org/istorija/kako-su-stari-sloveni-davali-imena-deci/ | sr | 2018-06-23 | www.vidovdan.org/5a34e7a5c6658667ca0fc4ce42492e5cf9fa816101ed2dcc9cc920faeaf7d949.json | [
"Пажњу словенских научника привукла су Словенска имена, нова, а потом и стара. Наиме, данас диљем словенског света, мноштво људи носе имена која потичу из неких других народа и култура. Под притиском американизације садашња деца носе имена која су пренесена из САД, односно Енглеске. Пре американизације десила се хр... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-14 08:03:09+00:00 | null | 2018-06-14 07:32:28 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsasa-nedeljkovic-sokolsko-drustvo-u-staroj-pazovi%2F.json | sr | null | Саша Недељковић: СОКОЛСКО ДРУШТВО У СТАРОЈ ПАЗОВИ | null | null | www.vidovdan.org | После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде.
У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Доносиле су се хитно резолуције … . Основан је Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио је у „Омладинском гласнику“ оснивање сокола на све стране у Аустро-Угарској монархији. Лаза Поповић ступио је у контакт са чешким соколима. Нова соколска друштва оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна,Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора …). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе. Друштво у Карловцима било је матица српског соколства на територији Аустро-Угарске Монархије. Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. На Раваничким соколским слетовима српски соколи заветовали су се да ће се борити за ослобођење и уједињење. (1) Народ који је био на ходочашћу у Раваници могао се приликом слета упознати са соколима и њиховим радом. На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др. Св. Новаком и 25 чланова; … . Друштва која нису вежбала просте вежбе била су : Српски соко из Загреба са старешином др. Стојановићем и 5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осијека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из Новог Сада са вођом др. Свињарцем и 10 чланова. Били је присутна депутација Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Цијаком и делегација „Душана Силног” из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим бројем чланова и функционера друштва. У Раваници сва друштва су у поворци кренула на један овећи плато иза манастира Раванице, где су вршили покус за просте вежбе. Након покуса окупили су се соколи у дворани гостионице на заједнички ручак. Изашавши из дворане соколи су формирали поворку која је кренула на вежбалиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу поворке је било 5 застава, иза којих су ишли старешине друштава, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за њима друштва у гимнастичком оделу.
Одржана је јавна вежба са простим вежбама, а онда је одржано такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у бацању диска, камена и копља, и трчању. У бацању диска најбољи је био старешина др. Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле тешке 5 килограма. Изведена је српска народна игра бацање камена тешког 16 колограма. После такмичења развила се народна слава уз певање, свирање и играње. (2)
Српски Соко у Старој Пазови основан је 15 августа 1906. као пето српско соколско друштво, после Сремских Карловаца, Шида, Земуна и Новог Сада. Др. Јован Бараћ, општински лекар, и Јован Вучковић са 22 грађанина основали су Српски соко. Уз помоћ др Лазе Поповића и карловачких сокола сачињена су Правила друштва и припремљена је прва јавна вежба септембра 1906. У Голубинцима су у октобру 1907. заједно са вежбачима из Сремских Карловаца одржали другу јавну вежбу. Учествовали су 1907. на две заједничке вежбе, у Војки и Голубинцима, са соколима из Војке, Инђије, Голубинаца, Чортановаца и Сремских Карловаца. Соколи из Старе Пазове са 17 чланова посетили су слет у Раваници 1910. Учествовали су 1912. на великом Јавном соколском часу у Београду. (3) Бошко Машић постао је вођа 1909. Учествовао је као добровољац у турском, бугарском и Првом светском рату.
Словачко соколско друштво је од 1912. радило помагано од словачке жупе из Чикага. Главни оснивачи били су Павел Блох и Мирослав Галанте. Два су друштва сарађивала до Првог светског рата. Почетком Првог светског рата прекинут је рад оба соколска друштва. У новембру 1918. оживео је рад у оба соколска друштва. Божа Саламун, Србин католик и српски добровољац из Шибеника у својој песми „Дочек српске војске у Старој Пазови” описао је дочек 7 новембра 1918. После Првог светског рата 1919. Српски соко ујединио се са Словачким соколом. Соколско друштво Стара Пазова учествовало је на слету у Загребу од 15 до 17. августа 1924. Соколско друштво је било средиште културног и просветног рада места и околине. На академији посвећеној прослави Дана Уједињења, 1 децембра 1926. изведен је позоришни комад „Мртва стража” трагедија из живота Истрана који су тада били под Италијом.
Соколско друштво Стара Пазова прославило је 19. јуна 1927. 20 година од свог оснивања. Већ рано ујутро осећало се празнично расположење у месту. Соколи из Старе Пазове као и из Нових Карловаца, састали су се ујутро у соколани и са заставама кренули на станицу, где су дочекали соколе и соколице из Београда, Земуна, Сремске Митровице, Ср. Карловаца и Петровца. Прослави су присуствовала соколска друштва Београд I, Земун, Сремска Митровица и Нови Карловци. Са станице је кренула поворка до општине у чијем је дворишту одржала проба. После пробе формирала се нова поворка са соколским заставама и заставом добровољаца, са војном музиком, са соколском и народном коњицом и многобројним народом из места и ближе околине. Поворка је обишла главније улице места. Када је поворка поново стигла до општине старешина Живојин Михајловић у свом говору поздравио је присутне. После њега говорио је делегат жупе др. Воја Кујунџић о соколству и његовим идејама. Иза њега говорио је Пера Лазаревић, који је истакао важност соколских друштава за уједињење. Председник општине Мартин Ухрик поздравио је госте и грађанство на словачком језику. После њега одржао је говор у националном духу Милоје Араницки. Говорници су истицали значај соколства у најновијој историји. Бањалучки процес био је уперен углавном против сокола. За време Првог светског рата соколска друштва су растурена али се ипак победило. После те победе Соколство је стајало пред тешким задатком да сачува оно што је тешко и крваво стечено. После подне одржана је јавна вежба а увече забава у соколани. Поворка и јавна вежба давали су слику малог слета. Градња соколског дома почела је 1927. а дом је био завршен 1931. Изградњу је помогла општина, али су главна средства добијена од соколских приредби и прилога. Прилози су били од 212 појединаца, установа и организација међу којима и соколска друштва из 63 места Југославије. (4)
Застава Месног одбора ратних добровољаца у Старој Пазови освештана је 1. августа 1924. Застави је кумовао изсланик краља, генерал Стеван Хаџић. (5)
Соколско друштво у Старој Пазови организовало је 8. марта 1930. прославу осамдесетогодишњице чехословачког председника Масарика у великој сали хотела Петровић. Сала је била украшена чехословачким и југословенским заставама а слике краља Александра и Масарика биле су окићене зеленилом. Свечаност је отворена чехословачком и југословенском химном, које је певало певачко друштво “Гусле”. Од присутних представника друштава на прослави су говорили : Никола Петровић у име Народне Одбране, Српске православне општине и певачког друштва “Гусле”; Богданка Клајић у име Кола Српских Сестара; др. Бранко Кијурина у име Удружења добровољаца; Милоје Араницки у име Читаоничког клуба; Георгије Михајловић у име Црвеног Крста; Станко Бабин у име Српске земљорадничке задруге и Читаонице и Бранко Петковић у име Занатлијске омладине. Свечаност је завршена свесловенском химном “Хеј Словени”, док је игранка и весеље настављено до касно у ноћ. (6) У Одбору за градњу Соколског дома били су Славко Ивковић, тајник Самко Бабик, старешина друштва др. Чипчић, заменик старешине др. Вл. Вереш и благајник М. Левец. Новац за градњу дома стигао је углавном из Јужне Србије и Словачке. Соколска делегација под вођством старешине друштва др. Чипчића, заменика старешине др. Вереша и чланова управе Бабика, Ивковића и Гајића посетила је среског начелника Станимира Лазића у вези да замоли за помоћ у градњи дома. Срески начелник је обећао делегацији да ће свим силама настојати да помогне акције сокола.(7)
Соколско друштво посветило је 5. октобра 1930. камен-темељац Соколског дома Краља Петра. Ујутро су дошла соколска друштва из београдске и новосадске жупе. Формирана је поворка на челу сакоњицом и представницима, музиком и уз пуцање прангија кренула је са станице у место. Посвету камена-темељца обавили су православни, евангелистички и римокатолички свештеници, након чега је прочитана повеља и положена у темеље дома. Посвета је обављена уз присуство огромног броја народа. Након посвете приређен је заједнички ручак, на коме је било преко 100 узваника. Представница Кола Српских Сестара, Богданка Клајић наздравила је и честитала успеху соколства у месту. У име Словачко-сремског сениората евангелистичке цркве наздравио је Самко Бабик, истичући братску узајамност и словенску солидарност. Књижничар соколског друштва Живојин Михајловић поздравио је све остале госте, као и градитеље дома Момира Коруновића и Предрага Зрнића. После подне одржана је јавна вежба. У вече одржана је свечана академија, а после било је весеље до касно у ноћ. (8)
У дому се развио рад на спортској гимнастици, атлетици и групним саставима, затим у одбојци, стрељаштву, културно-просветни рад. У околним селима друштво је оснивало соколске чете и то у Крчедину, Војки, Голубинцима, Новом Сланкамену, Новим Карловцима, Ст. Бановцима. Соколско друштво Стара Пазова учествовало је на свим соколским слетовима у земљи ( Београд, Загреб, Војка, Ст. Бановци, Белегиш, Стари Сланкамен, Нови Карловци, Кисач, Петровци, Батајница, Инђија, Панчево, Сремска Митровица, Београд) и иностранству (Праг и Софија). (9)
Старешина друштва др. Бранко Чипчић одржао је 1929. комеморативно предавање о Владимиру Гортану, стрељаном у Истри од фашистичке Италије. У предговору Споменице коју је издало Соколско друштво у Старој Пазови др. Лаза Поповић истакао је : „Није било веће сиротиње, није било мање искуства, није било горих прилика, па се обарало, јуришало и заузимало, увек напред и са огромним одушевљењем само напред … оних дивних ђака, богословаца и омладинаца фрушкогорских од пре двадесетпет и више година, … Чудна су и велика времена била, али за нас нису прошла.”.
Када је Хигијенски завод из Новог Сада 1928. затражио од општине Стара Пазова земљиште за здравствену станицу, Соколско друштво је уступило земљиште за градњу здравствене станице. На конференцији одржаној 24. маја 1929. између представника Хигијенског завода Министарства Народног Здравља у Новом Саду са делегатима соколског друштва и Кола Српских Сестара постигнут је споразум да соколско друштво уступи земљиште за градњу дома, а да се уз Соколану сазида здравствена станица повезана ходником са соколским домом.(10) Соколски дом био је на најлепшем месту улице престолонаследника Петра. Здравствена станица поред социјално-хигијенских задатака, имала је и школску поликлинику, која се старала о заштити здравља ученика и наставника и о поликлиничком лечењу болесних. Соколски дом је био повезан са станицом, тако да се из соколске гардеробе ишло у купатило здравствене станице. Соколи су после сваког вежбања могли да се туширају под станичним тушевима. Овим су могли соколићи да се од детињства привикавају на хигијену и да то схвате као своју свакодневну потребу. Соколе у Старој Пазови посетио је Гангл 1931. На станици I заменика старешине Савеза сокола Гангла дочекали су сви соколски одборници са својим старешином на челу и заступник среског начелника. Гангл је разгледао соколски дом и летње вежалиште. Након тога посетио је Словачки народни дом, где се уписао у спомен-књигу. (11)
Соколско друштво Стара Пазова имало је 1937. 114 чланова и 28 чланица. Имало је 24 вежбача и 11 вежбачица. На дан 31.12.1936. имало је 151 члана, 41 нараштајца и 236 деце, укупно 428 припадника. (12) Друго просветно окружје у Старој Пазови приредило је свој I просветни течај 28.2.1937. у просторијама Соколског дома. На течају је било 14 чланова сокола, из Старе Пазове 10, а из Старих Бановаца, Инђије, Нових Карловаца и Голубинаца по један. Од 7 до 12 часова одржана су 5 предавања. (13)
Соколско друштво Стара Пазова везало је Вукову прославу са прославом 19- годишњице доласка српске војске у Стару Пазову и 7. 11. 1937. одржало вечерње посело у соколани. Просветар жупе Београд Момир Синобад предавао је о Вуковим заслугама за српски народ, изложивши зашто соколи нарочито поштују Вука. Затим је др. Ђ. Михајловић у исцрпном предавању приказао пробој солунског фронта и долазак српске војске у Стару Пазову. Приход посела био је намењен за подизање Вукове задужбине.(14)
На позив матичног друштва из Старе Пазове Соколска чета у Голубинцима приступила је прикупљању прилога за пострадале од временских непогода. Истакли су да су прихватили позив вољни увек помоћи ближњем. Соколска управа замолила је све имућније мештане, да сиромашнима притекну у помоћ са колском спрегом и радном снагом. (15)
Са соколима и са Здравственом станицом сарађивало је Коло Српских Сестара Стара Пазова. Учествовало је на свим соколским прославама. Основано је 22.4.1904. као Добротворна Задруга Српкиња, а од 31.3.1923. деловало је као Коло. Архитекта Државног хигијенског завода Радонић бесплатно је израдио планове за подизање спрата на дому Кола и вршио надзор над градњом. Одржавањем приватног забавишта Кола ударен је темељ државном забавишту. Заслугом Кола одржана је у Старој Пазови Државна мешовита грађанска школа. Стара Пазова прославила је 7.новембра 1938. 20 година од уласка српске војске. Чланица Кола учитељица Олга Ивановић је заједно са осталим делегатима из места на Опленцу запалила воштаницу на гробу краља Александра. Радиле су на пропагирању српско-сремске народне ношње.У дому Кола одржан је до 15 априла 1939. течај уметничког ткања. Течај је водила наставница Марија Хуберт из Београда. Течај су похађале делом чланице Кола а делом остале грађанке места (њих 23). Училе су пиротско ткање, зумак, келим, гоблен и персиско ткање. (16)
Заједно са Државним хигијенским заводом у Новом Саду отвориле су 1940. течај домаћичке школе са интернатом у свом дому. Хигијенски завод послао је 2 своје наставнице. О течају је водила бригу Здравствена станица а хигијену је предавао њен шеф др Владимир Вереш, дугогодишњи сарадник Кола. Течај је похађало 17 девојака из места. Југословенски Женски савез у Београду упутио им је позив да се пријаве за разне радове у случају рата, како би замениле мушкарце. Чланице Кола (њих 20) су свршиле нижи самарићански течај који су одржавали лекари у оквиру друштва Црвеног крста. Упутиле су са осталим мештанима делегата на Опленац да упали воштаницу на гробу краља Ујединитеља на дан уласка српске војске у Стару Пазову 7.11.1939. На Материце позвале су све Привредникове питомце шегрте у месту у њихов дом. Здравственој станици су помагале у одржавању Ђачке Трпезе. Посетиле су чајанку Добротворне Задруге Српкиња у Инђији и Свесловенску забаву Главног одбора у Београду са 12 чланица у народној ношњи. (17)
Соколи су 27. марта 1941. организовало демонстрације. После Априлског рата 1941. Савез сокола био је забрањен. Током рата соколски дом је био руиниран, јер су га војске свих врста и страна користиле. После Другог светског рата нове власти су уместо сокола створиле прво фискултурна друштва, па гимнастичка, која су касније добила име Партизан. Бивши соколи обновили су свој дом. Друштво „Партизан” имало је после рата 9 предњака и 5 предњакиња из бившег соколског друштва. Вежбала се гимнастика, атлетика, одбојка, стрељаштво, шах, пинг-понг и кошарка. Организовани су летовања на мору и зимовања са скијашким течајевима. Друштво је учествовало на општинским, среским, покрајинским, републичким и савезним такмичењима. Партизан у Старој Пазови је 1955. имао 527 чланова. Дом им је био одузет, а друштво је вежбало по школским салама са малим бројем справа. Соколско друштво Стара Пазова обновило је свој рад 1997. Обновили су га Јан Туран, начелник, и Златко Каравла, председник Друштва „Партизан” удружени са старим соколима и вежбачима. Соколско друштво је прославило 100 година од оснивања Свечаном академијом у великој сали Дома друштвених организација. Академија је приређена без вежбачког програма, јер друштво није добило назад свој дом. Хор Старе Пазове певао је химну „Боже правде” и две соколске песме „Полети соколе” и „Малена је Фрушка Гора”. Свечану седницу отворио је старешина друштва Петар Лађевић-Дишо, поздравивши велики број бивших вежбача ДТВ „Партизан” и госте. Било је присутно и неколико још живих сокола, који су учествовали у враћању старог имена друштву. Начелник друштва Јан Туран био је предњак и начелник у ДТВ „Партизан”. У име Савеза Соко Србије говорила је старешина Савеза Гордана Рајновић. Говорила је и Милијана Крстић, из батајничког сокола, која је више година радила у друштву Стара Пазова. Поводом прославе 100 година друштва штампана је књига Мирослава Кичиња „Соколско друштво Стара Пазова 1906-1941”. (18) Такође је обновило свој рад и Коло Српских Сестара у Старoj Пазови.
После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. У Старој Пазови основана је 1904. Добротворна Задруга Српкиња а 1906. основано је гимнастичко друштво Српски Соко. Почетком Првог светског рата 1914. прекинут је рад соколских друштава, али је у новембру 1918. оживео. Српски соко у Старој Пазови ујединио се са Словачким соколом 1919. Добротворна Задруга Српкиња деловала је од 1923. као Коло Српских Сестара. Са њима су сарађивали Удружење добровољаца, Народна Одбрана и певачко друштво “Гусле”. Соколи и Коло радили су у својим домовима. Друштва су била средиште патриотског, културног и просветног рада у Старој Пазови и околини. Национална друштва деловала су до Априлског рата 1941. После Другог светског рата нова власт је уместо сокола створила Друштво за телесно васпитање Партизан са бившим соколским предњацима. Соколско друштво Стара Пазова обновило је свој рад 1997.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | http://www.vidovdan.org/istorija/sasa-nedeljkovic-sokolsko-drustvo-u-staroj-pazovi/ | sr | 2018-06-14 | www.vidovdan.org/a978c29480578b76c43f91b500902ee11db3f384b633be609d6d69aeca7d0531.json | [
"После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету св... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-20 15:45:30+00:00 | null | 2018-06-01 00:00:00 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fprokletije-trojanske-planine-i-uloga-jovana-cvijica-u-zameni-imena-ove-planine%2F.json | sr | null | ПРОКЛЕТИЈЕ - Тројанске планине и улога Јована Цвијића у замени имена ове планине | null | null | www.vidovdan.org | Вила јесте на горама српским,
На горама – Тројанским планинама,
А то име – ТРОЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ,
Народ јесте баш заборавио,
Јер то име вредније од злата,
На сву жалост, Србин променио,
Баш чувени Јоване Цвијићу.
Немци њега јесу преварили,
Рекли су му да га саветују,
Кобајаги за добробит српску.
На сву жалост послуша их Цвијић,
Избрисао име тих планина –
То чинио на почетку века,
На почетку века двадесетог.
Тим горама, дао ново име,
Мучно име, ето, ПРОКЛЕТИЈЕ –
Како би се са земаља српских,
Избрисале све ознаке древне,
Које беху сигурни подаци,
О повјести српскијех предака.
Тим се сакри да је ТРОЈА српска
А била је где је СКАДАР данас,
Па се зато те оближње горе
И прозвале – ТРОЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ.
…
Вид Маливук, одломак из песме
Невесиње, 3. септембар 7525 (2017)
…
Слободан Јарчевић:
ЦВИЈИЋ МЕЊА ИМЕ ТРОЈАНСКИХ ПЛАНИНА
ПРОКЛЕТИЈЕ (планине у Црној Гори, Србији и Албанији) су се раније звале ТРОЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ, али је 1907. картограф Јован Цвијић занемарио то древно име Тројанске планине и убележио у картографију Југославије да се те планине зову: Проклетије.
Јован Цвијић (Лозница, 11. октобар 1865 — Београд, 16. јануар 1927) је био српски научник, оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Бавио се подједнако друштвеном и физичком географијом, геоморфологијом, етнографијом, геологијом, антропологијом и историјом. Сматра се утемељивачем српске географије.
Чудо је на чудима, да овако образован српски интелектуалац занемари најпознатије географске мапе европских народа и држава, штампане у Венецији 1690. године, у којима се Проклетије зову – Тројанске планине! Урадио је те мапе најпознатији европски картограф и теолог, Коронели Винћензо Мариа, рођен у Равени 16. 8. 1650. Реч је о 400 европских мапа, међу којима је и мапа српских земаља – под насловом: „Мапа Илирукума“ („Мапа Илирије“). На њој је убележено, да су се данашње Проклетије звале: „Монти Троиана“ („Тројанске планине“). Те мапе су биле преведене на све западноевропске и словенске језике и немогуће је да Јован Цвијић није видео те мапе и да није схватио да је име српских планина везано за најпознатији рат из другог миленијума Старе ере и за најчувенија књижевна дела о том рату – поеме: „Илијада“, „Одисеја“, па и поема римског књижевника Вергилија: „Енејида“. У њима су, управо, описане Тројанске планине и данашњи град Скадар, на чијем месту је била историјска Троја (Илиј).
Но, наш академик Цвијић се одлучио – да Тројанским планинама да име Проклетије, а те планине су тако звали Шиптари на свом језику, који су стигли на Хелм (Балкан) тек 1043. године, кад им је српски краљ Војислав уступио део територије у данашњој Албанији. Занимљиво је да су ове планине почетком 20. столећа, носиле још неколико имена, али је један њихов врх имао непромењено историјско име – звао се ТРОЈАН.
Ни то није упутило Цвијића да убележи у југословенску картографију право име овог горја око легендарне Троје (Скадра): Тројанске планине. Вероватно је подлегао колонијалној стратегији Аустрије, која је, често, у договору с Турском, брисала српске трагове из историје, па и српско име. Српско име јој је сметало из још научно не објашњених разлога, мада јој нису сметала имена других Словена: руско, пољско, украјинско, чешко, словачко, хрватско, словеначко, бугарско…
Ево како је тај Цвијићев поступак објаснила наша наука:
„Проклетије су у прошлости различито називане: „Бериселди“, „Северноалбански Алпи“, „Алпи на југу Европе“, „Црногорски Алпи“ и др. [2] Данашњи назив у множини – Проклетије, јер означава већи број планинских венаца, први је увео чувени географ Јован Цвијић. Истражујући ову планинску групу, он је приметио да овдашње српско становништво назива Богићевицу, Гребен, Бјелич, Каранфиле и Тројан заједничким именом Проклетије, што значи проклете планине. Овај назив Цвијић је у својим радовима проширио на читав планински венац почев од Скадарског језера, па све до Ибра и Метохије. Назив је данас прихваћен у општој терминологији и топонимији. Албанско становништво Проклетије назива (алб. Бјесхкëт е Немуна) што у преводу значи „проклете“ или „забрањене“ планине. Назив Проклетије има двоструко етимолошко значење. Оно симболизује, не само природне одлике овог простора (кршевитост, дивљину, непроходност), већ и некадашње друштвено-историјске прилике које су биле присутне на овом простору (лична несигурност, анархија, разне опасности и др)“.
Нажалост, ово упућује на закључак, да је требало са српске земље уклонити све што упућује – да су српски крајеви у древним временима били насељени цивилизованим становништвом. Томе су, својим поступцима, доприносили српски и словенски државници и научници, јер, често, нису били свесни свог негативног учинка. То се уочава као негативност тек у нашем времену.
Срећом, западноевропски фалсификати о Србима и другим Словенима се полако откривају и схватају и о томе ће бити речи у децембру 2017. на Међународном општенаучном скупу у Санкт Петербургу у Русији, на којем ће се посветити пажња и препознавању одлика различитих култура, а уз то ће се трагати за пореклом европских народа, њиховим језицима и њиховом културном баштином – у древним временима.
И свакако, лако ће се доказати да су прапостојбине Словена и данашња Русија и Хелм (Балкан), а да су данашње Проклетије биле ТРОЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ – изнад легендарног града Троје на Скадарском језеру.
…
Издавач „Мирослав“, Београд, Гоце Делчева 15, тел 011/297-0875, mirmi011@gmail.com објавио многе књиге о фалсификованој колонијалној германској историји Словена. Овај издавач има и песме препеване на десетерац: „Илијада“, „Одисеја“, „Енејида“ и „РгВеде“, где се препознаје да је у њима реч о прецима Срба (Словена) у древним временима.
ИЗВОР: Задни Срби, vesna.atlantidaforum.com | http://www.vidovdan.org/info/prokletije-trojanske-planine-i-uloga-jovana-cvijica-u-zameni-imena-ove-planine/ | sr | 2018-06-01 | www.vidovdan.org/bf897744ac37e5657908203117a0b9a2d8edd5db198827f572277ddbdd5cb0e4.json | [
"Вила јесте на горама српским,\nНа горама – Тројанским планинама,\nА то име – ТРОЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ,\nНарод јесте баш заборавио,\nЈер то име вредније од злата,\nНа сву жалост, Србин променио,\nБаш чувени Јоване Цвијићу.\nНемци њега јесу преварили,\nРекли су му да га саветују,\nКобајаги за добробит српску.\nНа сву жалос... | |
[
"Please Enter Your Name Here",
"Комнен Коља Сератлић"
] | 2018-06-03 09:58:12+00:00 | null | 2018-06-03 10:26:43 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fkultura%2Fpaja-jovanovic-slikar-srpske-istorije-2%2F.json | sr | null | Паја Јовановић - сликар српске историје | null | null | www.vidovdan.org | Уметник непроцењиво великог талента, школован на бечкој Академији ликовних уметности, ангажован у водећим европским галеријама и награђиван на бројним светским изложбама, никада није упао у уметничка лутања када је у питању инспирација. Све његово надахнуће на платно се пресликало из балканске историје, славе српских великаша и начина живота народа са Балкана.
Рођен у Вршцу, у тадашњем Аустроугарском царству, Павел Павле Јовановић (16. јун.1859 – 30. новембар 1957.) одрастао је у складној грађанској породици фотографа Стевана Јовановића. Рано је остао без мајке Ернестине, али је много љубави и пажње добијао од своје маћехе Марије, којом се Стеван убрзо након смрти супруге оженио. Растао је са још петоро браће и једном сестром, уз талентованог оца који је поред дара за фотографију имао и запажен сликарски таленат.
Своје прве цртеже Паја је направио у вршачкој Саборној цркви, где је свакодневно проводио сате копирајући црквене слике. Прича о његовом таленту је отишла пут Беча случајно, када је црквена општина у Вршцу одлучила да наручи нова звона за Саборну цркву. Како је требало направити цртеже мотива из цркве, по којима би се у Бечу израдили идентични рељефи на звонима, локални свештеник је проценио да то најбоље може да уради четрнаестогодишњи дечак који их је сатима савршено пресликавао за своју душу.
Његови цртежи су на бечке мајсторе оставили тако снажан утисак да су пожелели да сазнају више о аутору. Изненађени што је у питању дечак, сугеришу његовој породици да га школују за сликара на бечкој Академији и истичу да је у питању вансеријски таленат. Дуго је Стеван Јовановић слутио да је сликарство судбина његовог сина, али је покушавао да га одговори од тог сувише апстрактног и несигурног занимања.
Када је стигао позив из Беча, схватио је да се дечаку пружа животна шанса и одлучио је да га подржи. Након завршене гимназије, у априлу 1877. године, Стеван одводи Пају у Беч, где он даноноћно учи и ради у припремном атељеу Општег сликарског курса бечке Академије код професора Махолца. Већ у октобру постаје редован студент Академије у класи сликара и педагога Кристијана Грипенкерла.
Паја Јовановић у свом атељеу
Након основних студија, наставља усавршавање из историјског сликарства код свог професора, али и у мајстроској класи Леополда Карла Милера. Живео је веома скромно али је, по речима његових савременика, одувек поседовао урођену мешавину господства и аскетизма. На њему се неимаштина никада није примећивала ни у изгледу, ни у ставу. Ипак, самог себе је у шали често називао “Паја молер“, како у младости тако и у време своје највће сликарске славе.
Путовао је често, углавном током летњих распуста, и по Балкану упијао слике, атмосферу и обичаје народа. Враћао се са блоковима пуним скица предела, ликова горштака, народне ношње, оружја и накита. Имао је само 21 годину када је за слику Рањени Црногорац добио прву награду бечке Академије и царску награду која је укључивала великодушну стипендију.
Његову најранију сликарску фазу обележила су дела која су данас драгуљи српског реализма: Борба петлова, Кићење невесте, Арнаутска стража, Гуслар, Херцеговачка шваља, Причање о Боју на Косову и др. Школована техника, перфекционизам и урођени дар за запажање детаља омогућили су му да на платно верно пренесе не само догађаје, већ и менталитет и осећања људи. Из сваког његовог дела испијава таленат подржан квалитетном припремом, знањем и трудом.
Након награде која му је отворила врата у свет професионалног сликарства, Паја Јовановић склапа десетогодишњи уговор са галеријом Френч у Лондону. Потражња за његовим сликама је била велика. Стекао је углед и поштовање у престижним европским галеријама. Ослобођен финансијских брига, наставио је да путује кад год му се указала прилика, и из предела Кавказа, Марока, Шпаније и Египта доносио много утисака и хрпе скица.
Ипак, инспирацију за Час мачевања, дело настало у овој стваралачкој фази, нашао је у свом родном Вршцу. Британски ликовни критичари тврде да је та слика његово најзначајније дело и сама довољан доказ да је Паја Јовановић био највећи сликар свога времена.
Млади сликар за кога су се отимале галерије Беча, Лондона, Минхена, Рима и Париза постао је понос и дика српског народа. Ретке су биле куће у којој зид није красила бар једна репродукација његових слика. Познате сцене из живота, приказане реално и са пуно духа, лако су нашле пут и до публике која није залазила у музеје и галерије. Паја Јовановић је за живота постао национални херој у народу који је његов светски успех доживљавао као потврду своје вредности и посебности српске културне традиције.
Са само 29 година (1888) постао је најмлађи члан Српске краљевске академије (данашња САНУ) у њеној историји.
У том периоду настаје дело Вршачки триптих, сликарски омаж родном граду на којој представља три главне делатности Вршчана – виноградарство, ратарство и трговину.
Ова слика је непланирано изложена на Миленијумској изложби у Будимпешти. За ту манифестацију је била предвиђена друга слика, Сеоба Срба, коју је наручио Црквени сабор са жељом да прикаже долазак српског народа у Војводину под вођством Арсенија Чарнојевића, а на позив аустроугарског цара да бране границе његовог царства. Међутим, Карловачком сабору се није допала слика. Највише замерки је имао сам патријарх Георгије Бранковић, спочитавајући Паји да Срби нису представљени као војна сила која долази да брани империју, већ као обичан народ који бежи пред Турцима. “Бриши оне овце и жене!“ – рекао му је.
Паја Јовановић је започео радна другој верзији, где се јасно види позивна плакета цара у којој се српском народу обећавају бројне повластице. Међутим, и сам је имао професионалне невоље са овом сликом. Први пут суочен са тако великим форматом, мучио се да правилно постави однос првог плана и позадине, и пропорционално уклопи детаље. Нову верзију слике Сеоба Срба није успео да заврши до почетка изложбе, али је са њом почела друга фаза његовог стваралаштва, академски реализам.
Већ на следећој великој изложби, Светској изложби у Паризу 1900. године, Паја Јовановић по наруџби Владе Србије слика Проглашење Душановог законика (позната и као Крунисање цара Душана). Рад на слици су обележила бројна студијска путовања у старе српске престонице, где је правио скице и у аутентичном окружењу Призрена, Скопља, Грачанице и Жиче налазио инспирацију за ово уметничко дело. Радио је темељно и са пуном преданошћу на неколико верзија ове слике. До данас их је сачувано чак седам!. Слика је награђена златном медаљом, а Паја Јовановић овенчан титулом Officer d’academie, највећим француским уметничким признањем у то време.
Поред слике Проглашење Душановог законика, у овом периоду су настале још неке од изузетно цењених слика Паје Јовановића: Свети Сава измирује браћу, Таковски устанак и Женидба цара Душана.
Иако најпознатији по сликама са историјском тематиком, велика љубав Паје Јовановића су били портрети којима је посветио већи део свог живота и више од пола века стваралаштва. Поред бројних иконостаса са ликовима светаца у црквама широм света, на својим платнима је оживео ликове светских, али и наших великана попут Милутина Миланковића, породице Карађорђевић, Михајла Пупина и др. Један од својих најдражих ликова oвековечио је као Портрет принцезе Милице, кћерке црногорског краља Николе.
Бројни портрети дама, попут госпође Штраус, баронесе Ерлангер, госпође Кауфман, Софије Дунђерски, играчице Бергел и сл. сведоче о његовој фасцинацији женском лепотом, и благом оку које је у сваком лику успевало да ју нађе. На примедбе ликовних критичара да на портретима ласка дамама, приказујући их лепшим него што заиста јесу, одговорио је “вештина је наћи лепоту“.
Од свих дама које су се нашле на његовом платну, љубав сликара у већ зрелим годинама задобила је млада Аустријанка Хермина (Муни) Даубер, кћер настојника у згради где се налазио његов бечки атеље. Венчали су се 1917. године, након дугог познанства, када је она имала 25, а он 58 година. Елегантна, лепа и префињена, постала је његова доживотна љубав и инспирација. Паја Јовановић је био фасциниран начином на који је позирала и савршеним пропроцијама тела, као преписаним из сликарских уџбеника.
Остали су у браку пуних 40 година, до његове смрти. Поштујући жељу славног сликара, које су за живота биле њена лична својина, Хермина Даубер-Јовановић (13. март 1892 – 29. август 1972.) је оставила тестаментом Музеју града Београда. По својој жељи, сахрањена је поред њега у Алеји великана у Београду.
www.medias.rs | http://www.vidovdan.org/kultura/paja-jovanovic-slikar-srpske-istorije-2/ | sr | 2018-06-03 | www.vidovdan.org/a6e11c4b10adb45372eae942579b26ec0eeb95ea4e056ede975453cb905f3522.json | [
"Уметник непроцењиво великог талента, школован на бечкој Академији ликовних уметности, ангажован у водећим европским галеријама и награђиван на бројним светским изложбама, никада није упао у уметничка лутања када је у питању инспирација. Све његово надахнуће на платно се пресликало из балканске историје, славе српс... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-20 15:45:23+00:00 | null | 2018-06-20 16:30:20 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fevo-zasto-nestaju-srpske-kafane%2F.json | sr | null | Ево зашто нестају српске кафане! | null | null | www.vidovdan.org | Бурна историја места и догађаја који би у свакој земљи били главне туристичке тачке и делови уџбеника код нас остају да живе на усменим предањима, док светске корпорације и новопечени бизнисмени насрћу на ретке кафане, у којима се, упркос свему, слави живот
У кафани је рођен страначки живот Србије, многе политичке, касније ће се испоставити, и историјске одлуке донете су за кафанским столом с карираним столњацима.
Након Другог светског рата неке кафане биле су једино светло у порушеној престоници, опозит свеопштем страху, полицијском часу, терору Озне, духовној глади… У чврстим комунистичким временима биле су добар штит од глупости и менталног терора, места на којима су расли најзначајнији спрски писци, песници и боеми, чворишта најинтригантнијих трачева и љубави, постале су и незаобилазни културно-хедонистички топоним.
То су места где се најбоље мешају ноћ и дан, неретко и пића, богати и сиромашни, бивши и садашњи, глумице и редитељи, пословне жене и претенденти на министарска места…
Кафана Златна Моруна
Često se čuje kako jedan grad ne čine zgrade nego ljudi, ali bez pravih kafana, restorana i kafea nema ni srećnih gradova. Sedneš u najbolju kafanu i ceo grad prođe pored tebe. Pesnik Сима Пандуровић тврдио је да је кафана и социјална институција првог реда: гладног нахрани, жедног напоји, бескућнику пружи кров, а усамљеном друштво. Демократија је основ кафанске културе – спаја неспојиво. Макар је тако некада било.
Шта се данас збива с београдским кафанама? Неколико значајних, међу којима је последњи „Орач“, претворило се у ланце мегамаркета, који нас прате на сваком ћошку. Друге су прерасле у уштогљене продавнице козметике и, уместо гушчије џигерице, шкембића, вина и кремпита, сада нуде помаде помоћу којих ћете вечно бити млади. Више не продају мирисе на тањиру и сочне приче, већ илузије. Ново доба их је покосило, а оне које су преживеле удар светских корпорација сада нападају новопечени бизнисмени, браћа политичара и трговци спремни да по сваку цену откупе традицију како би они постали још традиционалнији и богатији.
Већ месецима се по градским кулоарима полушапатом ваља прича како ресторан са најлепшом баштом у граду, иако је поред аутопута, насилно променио власника. На Твитеру се шири глас како новобеоградска кафана позната по националној кухињи има нове власнике, а и ресторан медитеранских специјалитета у близини Владе Србије постао је плен новопечених кафеџија, да је следећи на мети „Вук“, а и „Река“. Ово нико, ни за живу главу, званично неће да потврди, а то отимање прате префињени крими-детаљи: „Добро вече, пошто кафана?“
„Није на продају!“, рећи ће вишегодишњи власник.
Скадарлија
„Нисмо питали да ли је на продају, него колико кошта“, одговориће будући власник.
И све ће остати обавијено велом тајне јер ће газда за одређену своту новца остати да глуми газду. А поносни власник ће одмах променити добављаче, углавити своју екипу, несвестан да су за кафану битни људи. И они који раде и они који долазе. Наравно, његове мисли и новчаник не оптерећује прошлост и како је све заправо почело.
Kлепишка
Турци су још 1522. у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. Према књизи „Старе кафане Београда“ Видоја Голубовића, после Београда прву кафану 1592. добија Сарајево, у Лондону се отвара тек 1652, две године касније у Марсељу, а у Бечу 1683.
Kафане су место друштвене критике и утолико су неретко представљале опасност за владајућу класу. У кафанама су у току револуције 1789-1794. формиране прве политичке организације, на пример јакобинци, а у њима су такође покренути и први радикални листови тог времена. Зато су кафане биле прве на листи установа које су реакционарни режими настојали да сузбију. Сентандрејска скупштина, на којој су свргнути Kарађорђевићи и на власт враћени Обреновићи 1858, одржана је у „Српској круни“.
А 1860. Никола Христић, тадашњи градоначелник Београда, издао је наредбу да се становништво у кафани може задржавати до 23 сата, а после тог времена нико улицом не сме да хода без фењера. Обавеза власника кафане била је да свако вече упали фењер пред кафаном, тачно у десет увече. Сто педесет три године касније челници Новог Сада дошли су на сличну, додуше два сата либералнију идеју, да се ноћни живот у војвођанској престоници гаси сат иза поноћи. Нису рекли да ли је обавезан и фењер.
Скадарлија
У кафани се одувек дешавао живот у свој својој пуноћи, некада су приказиване представе, одржавани концерти, састајали су се спортски и партијски моћници, после Првог светског рата у „Kасини“ су се одржавале и седнице Народне скупштине.
Kафана има посебну магију – прва сијалица у Београду засијала је у кафани „Пролеће“, у данашњој Масариковој улици, а на том месту данас се налази зграда „Електродистрибуције“. Први телефон у Београду зазвонио је у „Три листа дувана“, а први сајам књига 1893. одржан је у „Kоларцу“. „Kоларац“ је био једна од најрепрезентативнијих кафана, која се налазила у Македонској улици према Тргу, с фасадом у класицистичком стилу, великом салом где су се одржавали балови, а ту су се и играле представе позоришта Бране Цветковића „Орфеум“, и био је један од првих биоскопа у Београду.
У кафани „Златни крст“ приказана је 25. маја 1896. прва јавна биоскопска пројекција у Београду. У кафани је засвирао и први страни виолиниста – 1894. године. На „Kоларцу“, који је био смештен у склопу зграда које су припадале Илији Милосављевићу, пореклом из Kолара, састајали су се политичари, официри и државни чиновници. Срушен је за време немачког бомбардовања 1941. Милош Обреновић је на власт враћен по други пут у кафани „Велика пивара“ или „Kнежева пивара“. У гостионици „Империјал“ 1891. одржан је збор београдских новинара, где је одлучено да се обнови Српско новинарско друштво, које је преименовано у Српско новинарско удружење. На прелазу из 19. у 20. век у данашњој Македонској улици од 40 кућа 17 су биле гостионице. Прве кафанске звезде биле су Софка и Вукица Вука, чија је популарност између два светска рата била већа него фудбалера Моше Марјановића.
Скадарлија
А и тачно се знало какви гости где долазе, које пиће се служи и какве су теме на менију. У „Србији“ су се окупљали франкофили, фудбалери и навијачи СK Југославија, позоришни глумци и оперски певачи, чекајући да се у касне сате појави Бранислав Нушић. Некада је било јасно где седе радикали, а где напредњаци, где се скупљају либерали, а где социјалисти и знало се да треба послати шпијуне маскиране у обичне госте у супарнички табор. Изгледа да се историја понавља.
Њузвик | http://www.vidovdan.org/info/evo-zasto-nestaju-srpske-kafane/ | sr | 2018-06-20 | www.vidovdan.org/464cca90bd241d0818d0c3da41896ec2075ac0f929ad37c41a363f0c45d44d49.json | [
"Бурна историја места и догађаја који би у свакој земљи били главне туристичке тачке и делови уџбеника код нас остају да живе на усменим предањима, док светске корпорације и новопечени бизнисмени насрћу на ретке кафане, у којима се, упркос свему, слави живот\nУ кафани је рођен страначки живот Србије, многе политичк... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-26 11:30:27+00:00 | null | 2018-06-26 12:26:41 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fskrivena-istorija-zle-hazarske-mafije%2F.json | sr | null | Скривена историја зле Хазарске мафије | null | null | www.vidovdan.org | Скинута завеса у потпуности разоткрива Хазарску мафију и њен зли план да се инфилтрира, тиранише цео свет и искорени све Авраамске религије* и дозволи само свој Вавилонски Талмудизам који је такође познат као Луциферијанство, Сатанизам или древно обожавање бога Вала*.
Историја Хазара, посебно, Хазарске Мафије (ХМ) као највеће светске организоване криминалне групе која је претворена у Хазарску олигархију вешту у свом распоређивању новца створеног вавилонском магијом ропског система* је скоро потпуно избрисана у историјским књигама.
Данашња ХМ зна да не може да ради или да функционише без подле тајности, и због тога даје много новца да своју историју исече из уџбеника историје како би спречила грађане света да упознају то да “Зла изнад граница маште” која јачају овај свет долазе од највеће организоване криминалне Кабале.
Аутори овог чланка дали су све од себе да васкрсне ова изгубљена, тајна историја Хазара и њиховог великог међународног организованог криминалног синдиката, да на најбољи начин покажу све о Хазарској Мафији (ХМ) и да та историја постане доступна целом свету преко Интернета који је нова Гутенбергова штампарија.
Било је изузетно тешко реконструисати ову скривену тајну историју ХМ, тако да молимо за опроштај због мањих грешака које су ненамерне и које су настале због тешкоћа у ископавању праве историје Хазарије и њене мафије. Ми смо урадили најбоље што можемо да је реконструишемо.
То је урадио Мајк Харис (Mike Harris ) који је повезивао тачке и представио стварно откриће присуства тајне историје и крвне заклетве Хазарске мафије да се освети Русији за помоћ Американцима да победе у Револуционарном * и Америчком Грађанском рату*, и њихове крвне осветничке заклетве против Америке и Американаца за победу у овим ратовима и одржавање уније Сједињених Америчких Држава.
На Сиријској Конференцији о борби против тероризма и верског екстремизма,1. децембра 2014. – у свом експозеу, виши уредник и директор портала Veterans today, Гордон Даф (Gordon Duff), објавио је јавно по први пут да је светски тероризам заправо велика међународна организована криминална група која је повезана са Израелом. Ово откриће је послало шок таласе на конференцији скоро моментално широм света и створило ситуацију да је скоро сваки светски лидер примио извештаје о Гордоновом историјском откривању тог истог дана, од којих су неки били послати у року од неколико минута.
И ударни таласи из његовог историјског говора у Дамаску и даље одјекују широм света и до данашњег дана.
И сада, Гордон Даф је замолио председника Путина да ослободи из руских тајних архива који ће изложити податке за око 300 издајника у Конгресу са њиховим озбиљним серијским кривичним делима и противзаконитом шпијунажом у име Хазарске Мафије (ХМ), против Америке и многих народа Блиског истока.
Ми сада знамо да је Хазарска мафија (ХМ) водила тајни рат против Америке и Американаца коришћењем лажних-застава (False-flag ), у Гладио стилу тероризма*, а преко незаконитог и неуставног система федералних резерви, IRS, FBI, FEMA, Homeland Security и TSA. Знамо сигурно да је ХМ била одговорна за распоређивање унутрашњег посла у операцијама у Гладио стилу лажне заставе, у нападу на Америку 9. септембра , као и експлозијама бомби у Оклахоми; Мурах зграда*, 19. априла 1995 .
Скривена историја невероватно зле Хазарске мафије
Престон Џејмс и Мајк Харис
Од 100. – 800. године нове ере – невероватно зло друштво се појављује у Хазарији
Када су се Хазари развили у нацију, завладао je зли краљ који је владао древном магијом вавилонске црне уметности, окултним олигарсима и својим судовима. Током овог периода, Хазари су постали познати земљама у окружењу, као лопови, убице, бандити на путу, и преузимачи идентитета тих путника који су убијани и та недела су посматрана као њихове уобичајене радне навике и начин живота.
800. година нове ере – ултиматум доставља Русија и други околни народи
Лидери околних народа, а посебно се то односило на Русију, примали су дуго година притужбе од стране својих грађана за страшне догађаје у вези Хазарије, који су се тада организовали и наступили као група која упућује ултиматум хазарском краљу.Они су послали саопштење хазарском краљу да мора да изабере једну од три авраамске религије, хришћанство, ислам или јудаизам, за свој народ, и да мора да је установи за званичну државну религију и да захтева од свих хазарских грађана да је практикују, и да друштвено упути сву хазарску децу да практикују ту религију коју је изабрао.
Хазарском краљу је дат избор између ислама, хришћанства и јудаизма. Хазарски краљ je изабрао јудаизам, и обећао да ће остати у условима утврђеним од стране окружења конфедерација народа на челу са руским царем. Упркос његовом споразуму и обећању којег је дао хазарски краљ и његовом унутрашњем кругу олигарха, Хазарија је наставила да примењује праксу древне вавилонске црне магије, која је такође позната као „Тајне Сатанизма“. Тајни Сатанизам укључује окултне церемоније са жртвовањем деце, где се после истакања њихове крви у посебне посуде-искрварености, пије њихова крв и једу њихова срца.
Дубока мрачна тајна окултних обреда је та да су сви били засновани на обожавању древног бога Вала, које је познато и као обожавање Велике сове (ово објашњава због чега се у народу сова сматра за симболом зла и смрти и њено гласање предсказује смрт; тако је и у Африци и у многим другим европским деловима континента прим.прев.).
Да би се преварила конфедерација народа на челу са Русијом која је надгледала Хазарију, хазарски краљ је стопио ову Луциферијанску црно-магијску праксу са јудаизмом и створио тајну Сатанско-хибридну религију, познату као Вавилонски Талмудизам. Ово је поставио као националну религију Хазарије, и наставио да негује исто зло по којем је Хазарија била позната и раније.
Нажалост, Хазари су наставили да иду путевима зла, пљачке и убијања људи из околних земаља који су путовали кроз Хазарију. Хазарски пљачкаши су често покушавали да преузму идентитет након што су убили те посетиоце, претходно их мучећи и откривајући све детаље везане за њихов живот, путовање и околности, и постали господари маски и лажног идентитета – праксу су наставили чак до данашњег дана (јер им је таква пракса записана дуготрајним коришћењем у генима, прим.прев), заједно са жртвовањем деце у окултним церемонијама, које је у ствари богослужење свом древном богу Валу.
1000. година – Русија и околне земље немају више толеранције према понашању Хазарије и предузимају мере
Око 1000. године, Русија предводи групу земаља у окружењу Хазарије и нападају је, како би зауставиле хазарске злочине над својим народом, који је укључивао отмицу своје мале деце и беба за њихова крвна жртвовања у ритуалним свечаностима служењу богу Баалу. Хазарски краљ и његов унутрашњи суд криминалаца и убица постали су познати као Хазарска Мафија (ХМ) за суседне земље.
Лидери Хазара имали су развијену шпијунску мрежу кроз коју су у право време добили упозорења и побегли су из Хазарије у европске земље на западу, узимајући и носећи са собом своју огромну срећу у злату и сребру.
Они су у новим околностима постали снисходљиви и прегруписали су се под претпоставком да ће добити нови идентитет. Тајно, они су наставили своје сатанске ритуале крвног жртвовања деце и веровали су да ће им Вал дати цео свет и сво његове богатство, као што су тврдили да је то и сам обећао у моментима док су практиковали крварење и жртвовање деце и одојчади за њега.
Хазарски краљ и његова судска мафија је планирала вечну освету против Руса и околних народа који су напали Хазарију и скинули га са власти.
Хазарска мафија је извршила инвазију на Енглеску након што је избачена из Хазарије после више стотина година
Да би испунили своју инвазију, ангажовали су Оливера Кромвела да убије краља Чарлса Првог како би затим Енглеска постала поново погодна за банкарство. То је почело Енглеским грађанским ратовима* који су беснели скоро једну деценију, што је резултирало убиством краљевске породице и стотина чланова истинског енглеског племства. На овај начин је Град Лондон, (City of London) основан као банкарски главни центар Европе и који је покренуо почетак Британске империје.
Са сајта Дејвид Ајка, адреса је https://www.davidicke.com . Дејвид Ајк је био први човек који је имао храбрости да покаже злочине Ротшилда јавно пред стотинама људи. То га је направило међународним херојем и дало му је идеју да још више са својом врстом храбрости треба да се пробије у врх који се крије у Хазарској мафији и да оконча њихову нелегитимну моћ над светом!
Хазарска Мафија (ХМ), одлучује да се инфилтрира и отме све светске банкарске системе користећи вавилонскоу црну магију, такође познату као вавилонска магија новца или тајне уметности како зарађивати новац ни из чега користећи погубну снагу зеленашења за акумулирање интереса
ХМ користи своју огромну срећу да уђе у нови систем банкарства, на основу тајне вавилонске црне магије-магијског новца за коју су тврдили да су научили од злих духова древног бога Вала, коју су добили у замену за бројне крвне жртве деце жртвоване за њега.
Ова вавилонска магија новца је укључивала замену папирним кредитним сертификатима за златне и сребрне депозите који су омогућили путницима да путују са својим новцем у облику који је лак за руковање и преношење и где не може да буде изгубљен или украден, то јест, погоднији је за дискретније коришћење.
Интересантно је како је сам проблем који је започео код њих у Хазарији а који се тиче отимања злата и сребра такође имао решење које је дато од њих. На крају се хазарски краљ са својим малим окружењем суда инфилтрирао у Немачку са групом за коју је одабрао назив “Бауерс”(фармери) Немачке која је упућена да их заступа и да установи моћни систем зла који је посвећен Валу. Фармери (бауерс) Црвених Штитова, који представљају друштво са својим тајнама заснованим на бази крвног жртвовања деце, променили су име у РОТШИЛД (Rothschild , дете стене, Сатана, синоним “child of the rock, Satan”).
Ротшилди, као челни људи Хазарске мафије (ХМ) инфилтрирали су се и отели британски банкарски систем након чега су отели целу нацију Енглеске
Бауер / Ротшилд је имао пет синова који су се инфилтрирали и преузели европско банкарство и Централни банкарски систем Града Лондона (City of London Central Banking System) кроз различите лукаве тајне операције, укључујући и лажно објављивање победе Наполеона против Британаца, а заправо је изгубио. То је омогућило Ротшилдима да користе преваре и обмане да украду богатство енглеског племства и властеле, који су имали пословне инвестиције у банкарским институцијама Града Лондона.
Ротшилди су поставили лични Фиат банкарски систем који је специјализован за израду лажног новца ни из чега – зарађивање погубним зеленашењем којим су давали кредите за британски народ коришћењем онога што би требало да буде њихов властити новац.
То је била црна уметност вавилонске магије-новца; они су тврдили да су инсајдери такве технологије и тајне моћи новца коју им је обезбедио Вал, због својих честих жртвовања деце крварењем и жртвеним ритуалима посвећеним Вал.
Када су се инфилтрирали и отели британски банкарски систем, они су се укрштали са британском краљевском породицом и инфилтрирали и потпуно отели целу Енглеску и све њихове главне институције. Неки стручњаци верују да су Ротшилдиизвршили геноцид над члановима краљевске породице инсценираним и тајно управљаним инцестуозним и прељубничким парењем са сопственим хазарским мушкарцимакако би заменили чланове краљевске лозе са својим претендентима на престо.
Ротшилди стварају међународну трговину наркотика у име ХМ
Ротшилди су затим тајно водили британску империју и израдили су зао план за повратак огромне количине злата и сребра којим су Британци плаћали Кини за високо квалитетну свилу и зачине који су тада били недоступни на свим другим локацијама.
Ротшилди, кроз своју међународну шпијунску мрежу, сазнају да се од турског опијума и његових карактеристика ствара зависност. Они су се одлучили за тајну операцију која се огледала у томе да купе турски опијум и да га продају у Кини, и тако инфицирају милионе Кинеза зависношћу од опијума како би вратили злато и сребро у Ротшилд касу, али не и у касу британског народа.
Зависношћу од опијума коју је створио Ротшилд од продаје турског опијума, Кина је била толико оштећена да је два пута ступала у рат како би то зауставила. Ови ратови су познати као Боксерски устанак* или Опијумски рат.
Вредност новца којег су Ротшилди зарадили од продаје опијума је била толико велика да су постали још зависнији од добијања лаког новца него што су зависни зависници од опијума.
Ротшилди су стајали иза финансирања у оснивању америчких Колонија, укључивањем Hudson Bay Company и других трговачких компанија за искоришћавање у новом свету – Северној Америци. Ротшилд који је наредио масовно истребљење и геноцид над домороцима Северне Америке да би добио отворени пут за експлоатацију огромних природних ресурса континента.
Ротшилд је такође следио исти бизнис образац на Карибима и на азијском потконтиненту Индије, што је довело до убиства милиона недужних људи.
Ротшилди су започели бизнис са међународном трговином робљем, као једно предузеће које сматра да су ти киднаповани људи исти као животиње – што чини један утицај којег Хазари желе да наметну свим људима света који нису били део њиховог круга зла, које су неки назвали “Старо црно племство”( Old Black Nobility)
Следећи велики пројекат Ротшилда је да почне светску трговину робљем, купује робове од непоштених племенских шефова у Африци који су радили са њима на киднаповању припадника супротстављених племена за продају као робља.
Ротшилдови трговци робовима су ове киднаповане робове транспортовали на својим бродовима у скученим ћелијама у Америку и на Карибе, где су продати. Многи су умрли на мору због лоших услова.
Ротшилдова ХМ личним Фиат бакнстерским фалсификатима о земљишту захтева вечну освету против америчких колониста и Русије која их је помагала за губитак Америчког рата за независност
Када су Ротшилди изгубили у Америчком рату за независност, они су окривили руског цара и узвратили Русији за помоћ колонистима блокадом британским бродовима.
Призивали су вечну освету против америчких колониста, као што су радили када су Руси и њихови савезници сломили Хазарију око 1000. године. Ротшилди и њихова енглеска олигархија који их је опколила су планирали начине да поврате Америку, а то је постала њихова главна опсесија.
Њихов омиљени план је био да се оснује америчка централна банка, са вавилонском магијом новца и тајнама фалсификовања.
Ротшилд ХМ покушава да поврати Америку 1812. године у име Хазарске мафије, али не успева, опет због руског мешања
Овај пропуст разбеснео је Ротшилдову ХМ и они се опет заклињу да ће се вечно осветити како Русима тако и америчким колонистима и планирају да се инфилтрирају и да отимају нације и средства, да тиранишу, а затим уреде масовно убиство обе нације и њиховог становништва.
Покушаји ХМ да успостави приватну америчку централну банку су блокирани од стране председника Ендрјуа Џексона који их назива сатанским и обећава да ће их победити милошћу и снагом Свемогућег Бога.
Ротшилдови банкстери су се прегруписали и наставили своје тајне покушаје да се инсталира вавилонска магијска банка новца унутар Америке.
На крају 1913. године, Ротшилдова ХМ успева да успостави главни мостобран и почиње велико искрцавање унутар Америке – и зао непријатељ свих Американаца улази на врата Америке
У 1913. је Ротшилдова ХМ успева да успостави мостобран подмићивањем непоштених и издајничких чланова Конгреса да донесу илегално, неуставни Закон о Федералним резервама за време Бадњег дана без потребног кворума! Закон је потом потписао покварени, непоштени и подмићени председник, који је био издајник Америке, као и чланови Конгреса који су гласали за њега.
Ротшилдова ХМ је затим створила нелегални порески систем у Сједињеним Америчким Државама
ХМ је инсталирала да се успостави нелегални, неуставни порески систем како би се осигурало да Американци морају да плаћају трошкове америчке владе одобрених на високом нивоу од стране корумпираних и непоштених чланова Конгреса и председничких марионета, који је успостављен корумпирањем од стране ХМ кроз политичке и друге финансијске кампање.
Било је лако да ХМ прикупи довољно новца да изабере кога жели, јер када се управља банком која је и главна тајна фалсификаторска фабрика новца, тада имате сав новац да урадите оно што желите. Отприлике у исто време, они су створили свој нелегални порески систем у Америци и такође подмитили чланове Конгреса да одобре стварање Пореске управе (Internal Revenue Service, IRS) која је њихова приватна агенција која је унајмила друге приватне агенције и које су користиле приватне извршитеље као порезнике које су биле инкорпориране у састав корумпиране државе Порторико, (ово није баш лако разумети, али самим разумевањем се ствара потпуна слика у којој мери је ХМ способна да усложи и маскира своје деловање до непрепознавања да се дешава превара, прим. прев.).
Убрзо након тога, они су створили Федерални Биро за Истраге (FBI) да заштите своје банкстерe, да служи потребама њиховог скривања и да спречавају да се суди за њихово ритуално жртвовање деце, за сакривање педофилске мреже; као и да се служи тајним подацима из архива операцијама у њихово име.
Имајте на уму да ФБИ нема званични статут, који је уписан у складу са законом у Конгресној библиотеци, и нема право да постоји или да издаје чекове.
Хазарска мафија (ХМ) финансира међународне напоре да се искорене краљеви који владају по божанском праву Бога Свемогућег
Јер, ХМ тврди да има лично партнерство са Баалом (Ђаво, Луцифер, Сатана) због својих жртава посвећених њему. Они мрзе краљеве који владају под окриљем Бога Свемогућег, јер већина њих осећа одговорност да осигура своје људе да буду заштићени од инфилтратора и издајника који доводе непријатеље пред врата-
” Enemies within the Gates*.”
У 1600. ХМ је извршила убиство британске краљевске породице и заменила их својом лажном. У 1700.-им, они убијају француску краљевску породицу. Непосредно пред Први светски рат су организовали убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда* за почетак Првог светског рата. То убиство је окарактерисано као ефекат лептирових крила. 1917. они су окупили своју ХМ војску, бољшевике које инфилтрирају и отимају Русију, хладнокрвно убијају цара и његову породицу, убијају бајонетом у груди његову омиљену ћерку и краду сво руско злато, сребро и уметничка блага. Непосредно пред Други светски рат, они убијају аустријску и немачку краљевску породицу. Онда су се ослободили од кинеске краљевске лозе и онеспосбљавају јапанског цара.
Хазарска Мафија гаји интензивну мржњу против било кога ко исповеда веру у било којег Бога осим њиховог сопственог бога Вала и то их је мотивисало да убију много краљева и да истребе краљевске лозе до те мере да се увере да више никада неће моћи да владају.
Они су урадили исто то и са америчким председницима – софистицираним тајним операцијама су их онеспособљавали.
Ако то не функционише, ХМ их убије, као што су урадили са Мек Кинлијем, Линколном и Кенедијем. ХМ жели да отклони било какве јаке владаре или изабране званичнике који се усуђују да одоле њиховим вавилонским магијским моћима новца или њиховим тајним моћима стеченим од њиховог размештања људске компромитоване мреже.
ХМ Ротшилда је покренула бољшевичке револуције у Русији да извуче невероватно дивљу, крваву освету против невиних Руса, које су депоноване током година, пошто су Хазари уништени
Ротшилдова ХМ је унапред организовала и дизајнирала Руску револуцију помоћу своје централне банке преко које је плаћала за убацивање бољшевика у Русију за стварање револуције у име Хазарске Мафије (ХМ).
Бољшевици су заправо створени и распоређени по наређењу Хазарске мафије (ХМ) као суштински део њихове дуго планиране освете руском цару и невином руском народу за разбијање Хазарије око 1000 АД због крађе, понављања пљачкања, убистава и крађе идентитета путницима из околних земаља Хазарије. Ова мало позната чињеница објашњава екстремно насиље које је изведено против Русије које је планирано кроз дугогодишњу освету од стране Ротшилда под контролом Хазарске Мафије(ХМ)
У добро планираном дивљачком, антиљудском и антицивилизацијском крвопролићу које је запањило свет, бољшевици су деловали у пуном бесу у име ХМ у извршењу освете над Русима. Ово је планирано до мере уништења од стране Хазарије.
Бољшевици, усмеравани од Ротшилдове ХМ, су силовали, мучили и масовно убили око 100 милиона Руса, укључујући жене, децу и одојчад. Нека од мучења и крвопролића су била тако интензивна, да их нећемо споменути овде у овом чланку.
Али читаоци који желе да знају, могу то добити на основу рада на дубинском истраживању „Црвеног терора“ или “Бољшевичких Чекиста” на интернету, или да одгледају класични филм “Чекист” који је доступан на Ју тјубу.
(Да поменем и то да је права трагедија што тај филм није преведен на србски језик, па зачуђује заправо чиме се људи у Србији баве који се баве Русијом или превођењем разних материјала. Филм који за сада постоји је линкован на енглески језик, а ја позивам наше патриоте да преведу филм и на наш језик прим.прев.).
Филм “Чекист”: https://www.youtube.com/watch?v=X_RSDqBn0bA
Ротшилдова Хазарска мафија (ХМ) се још једном одлучила да очисти себе( sheep-dip*) и инфилтрира се и преотме јудаизам
Ротшилдова ХМ је креирала главни план да контролише цео јудаизам и контролише умове јудаиста. Ротшилдова ХМ је отети јудаизам обукла у дезен Вавилонског Талмудизма (Луциферијанство или Сатанизам), и преузела је контролу над банкарским и Wall Street општим професијама, Конгресом, главним масовним медијима заједно са већином богатства и економским средствима успеха.
Према томе, Ротшилдова ХМ је могла да прође кроз папире богатства и успеха код оних јудаиста који су пили њихов сок у кесици (Kool-aide ) и користили су их као посреднике у тајној операцији, средства везе и пасивне спаваче – Сајениме. На овај начин, Ротшилди су отели јудаизам.
Њихово финансирање израелског Кнесета и његова изградња помоћу масонске окултне архитектуре приказује своју посвећеност окултном и Вавилонском Талмудизму и свом злу које га прати, укључујући и жртвовање деце њиховом тајном богу Валу. Они постављају систем Новог светског поретка под називом Свет ционизма који учи и усађује осетљиви јудаизам са параноичним групним обманама расне супериорности, којима претпостављају да су сви незнабошци имали намеру о масовним убиствима свих Јудаиста.
Масонска архитектура је коришћена у згради Кнесета и израелског Врховног суда, поглед кроз прозор
Они су назвали ову расно-параноидну масовно јудаистичку заблуду светског освајања, “СВЕТСКИ ЦИОНИЗАМ”, који је заправо облик тајног Вавилонског Талмудизма или Луциферијанства који је био непознат у уобичајеном јудаизму.Систем је пројектован тако да користи јудаисте као покривач-поклопац, али тако да су намазани снагом вавилонског новца, како би их користили као посреднике у тајној операцији, а касније ће бити жртвовани Луциферу у две фазе.
Прва фаза ће бити њихов планирани Други светски рат у нацистичким радним логорима, одсеченим од залиха, што доводи до смрти око 200.000 јудаиста од глади и болести, заједно са око 90.000 нејеврејских затвореника из истих разлога, према званичним подацима Црвеног крста. Овај број је 5% онога што Хазарска мафија (Светски ционисти) захтева.
Друга велика жртва ће бити коначна, када ће се успоставити нови светски поредак којег ће Луциферијански краљ ставити у пуноснажност, и када ће све три авраамске религије бити пред фазом искорењивања – а посебно јудаизам, који ће бити окривљен за све ратове и разарања света.
До тада, Ротшилди ће се још једном претворити у потпуно нови идентитет који није повезан са јудаизмом у било ком облику, па ни са Светским ционизмом.
Важно је да се схвати да је Ротшилдова ХМ од Немачке створила једно велико ништа после Првог светског рата, а то је створило вакуум за фашизам, а затим ју је обновила стварајући Нацизам и инсталирање Хитлера као контра-силе њиховом руском бољшевизму.
Хитлер је постао проблем за ХМ када се ослободио и почео да делује у интересу немачког народа и слободних људи у свету, и развио свој банкарски систем без Ротшилда.
Хитлер је увео финансијски систем који је постао слободан од зеленаштва и био веома корисан за радничке класе. Овај његов мандат је изазвао потпуну деструкцију Немачке и немачког народа, јер Ротшилди и Хазари никада не би могли да дозволе економски систем којим се не дозвољава да они добијају.
Видимо исту ствар данас са Хазарским ратом против ислама, јер ислам забрањује зеленаштво. Зато је Израел толико гласан и агресиван у уништавању људи исламског света.
ХМ је очекивала да буде велики светски рат у којем би подржали обе стране и то би могло да се користи за индустријализацију целог света и да максимално искористе своју банкстерску моћ новца.
Ротшилдова ХМ је подмитила и индуковала чланове Конгреса да пошаљу америчке војнике у њиховој пред-фази и конструисаном Првом светском рату
Као наставак њиховог добро доказаног обрасца финансирања обе стране у било којем рату како би се повећао профит, стицање више федералних прихода кроз порезе и повећавање међународне снаге, Ротшилдови Хазари поново подмићују, уцењују и индукују чланове Конгреса да објаве рат против Немачке 1917. године.
Ово је олакшано false-flag нападом ХМ у вези са потапањем брода РМС Лузитанија*.
Ротшилдова ХМ је од тада развила уобичајене обрасце тајно степенованог false-flag напада као стандардне оперативне процедуре за изазивање Американаца да ратују за Хазарску мафију.
Ротшилд банкари су научили на почетку тог рата да је то био одличан начин да удвоструче свој новац у кратком року позајмљивање новца за обе зараћене стране.Али, да би се гарантовало скупљање новца, морали су да се изборе да се порески закони усвоје који се могу користити за снагу наплате.
После завршетка Другог светског рата, Ротшилдова ХМ је распоређена у Хладном рату, и то користи као изговор да доведе нацистичке научнике и стручњаке за контролу ума у Америку за време операције Спајалица.
Ово им је омогућило да успостави светску мрежу доушника и шпијунски систем који далеко превазилази било који од њихових претходних напора.
Према овом новом систему, они настављају да се инфилтрирају и отимају све америчке институције, укључујући различите америчке цркве система, Слободно зидарство (посебно Шкотски ред и Јорк), америчку војску, тајне архиве САД и већину приватних конструктора и произвођача у сфери одбране, правосуђе и највећи број владиних агенција, укључујући већину из државних власти, и обе главне политичке странке, Републиканску и Демократску.
Ротшилдова ХМ успоставља нацистичке радне логоре као изговор за касније манипулисање савезника у добијању своје приватне колоније у Палестини, коришћењем земљишта украденог од Палестинаца
Ротшилдова ХМ је била у могућности да користи свој сопствени лажно обележени, такозвани “Холокауст” да служи као окидач контроле ума да спречи и да се одупре свакој критици својих ционистичких поступака (У Србији је 2016. ничим изазван проглашен Закон за негирање Холокауста којим се прети затворским казнама за свакога ко то негира; прим. прев.).
Истина је у томе је да Ротшилдова ХМ подесила нацистичке радне кампове како би добили огроман профит за своје корпорације које су управљале својим радним камповима и којима су добили своју нацистичку ратну машинерију.
Када је Ротшилдова ХМ добила своју приватну домовину у Израелу 1947. године преко својих тајних политичких манипулација, почели су да тајно посматрају целу Палестину као њихову Нову Хазарију, и почели су да показују слике како су сви Палестинци геноцидни и да краду све за себе. У њихове планове су укључили своју фантазију изградње “већег Израела” преузимањем целог Блиског истока и манипулисање глупим америчким етничким јеврејима- Goyim* да се боре и умиру у њихово име, узимајући све арапске земље за Израел и Хазарску мафију (ХМ) тако да могу преузимањем корпорацијама кроз стечај других да увећавају своје богатство и природне ресурсе, нарочито капацитетима сирове нафте.
Недавно рецензирана генетска истраживања Џонса Хопкинса (Johns Hopkins) која су веома поштована и уважена од стране јеврејске америчке заједнице показују да чак 97,5% од јудаиста који живе у Израелу немају никакав податак о старим јеврејским ДНК, па стога нису Семити, а немају ни старе крвне везе са целокупном земљом Палестине и око ње. Насупрот томе, 80% Палестинаца носе стари јеврејски ДНК и на тај начин су прави Семити, а имају и старе крвне везе са палестинском земљом.
То значи да су прави Анти-Семити Израелци, који су крали палестинску земљу у циљу изградње израелских насеља, моделом тиранисања и масовног убијања невиних Палестинаца (као на Косову и Метохији, у Хрватској и Босни и Херцеговини, прим.прев.).
Ротшилдова ХМ је одлучила да се поново претвори и прошири своје редове
У међувремену Ротшилдова ХМ је схватила да не може још много да остане сакривена од јавности, осим ако се опет не претвори и прошири тајно вођство.
У циљу превазилажења проблема, они су напорно радили да се додатно инфилтрирају и отимају Масонство и тајне ложе, и примају врхунске чланове у своје педофилске мреже и ритуале жртвовања деце.
Исто тако, кључни чланови Конгреса су увршћени у њихову тајну сатанску мрежу којима су дали посебну моћ, високу корпоративну моћ, позиције у војсци и приступу тајним информацијама, које прате велике новчане награде и високи статуси.Масивне хазарско мафијашке контрашпијунске фронтове који користе израелско-америчке грађане са двојним држављанствима “где је израелско држављанство на првом месту” користе као посреднике у тајној операцији у Америци у левку фалсификованог новца којег хазарски банкстери дају “политичарима за своје изборне кампање, како би их поседовали и контролисали када су изабрани.
Ротшилдова ХМ се одлучује на контролу ума америчке масе да би могли много лакше да их натерају да одобравају њихове незаконите, безразложно неуставне, непријављене, непобедиве, трајне ратове који су потребни да би се освојили огромни профити и да би се добило све више светске силе
Ротшилдова ХМ је одлучила да стекне потпуну контролу над свим јавним образовним публикацијама успостављањем Одељења за образовање и стварање глобалистичких и социјалистичких планова и програма на основу учења о политичкој коректности, разноликости и “учења типа перверзија је нормална”.
Флуорид се додаје у јавне водоводе и пасте за зубе, и стоматолози који су под програмом контроле ума приморани су да верују да флуор спречава каријес, и није штетан за мождане функције или функције штитасте жлезде, а заправо је сасвим другачије јер је штетан.
Додавањем флуорида у јавно водоснабдевање и пасте за зубе, заглупљеним Американцима доноси у просеку смањење оперативне интелигенције и доводи до тога да људи буду много више послушни него што би иначе били. Покренути су програми за развијање и увођење вакцине за заглупљивање деце које стварају огроман број будућих хроничних здравствених проблема.
Лекари су такође под програмом контроле ума и заведени су пристрасним истраживањима за изабирање најпожељнијих, игноришући неке студије које су биле негативне – а то укључује и већину њих. Све вакцине ћелијске линије су контаминиране вирусом SV-40*, познатим као канцерогеним спороактивирајућим вирусом.
ХМ користи своју монетарну моћ да преузме контролу над свим алопатским медицинским школама* како би подесила и контролисала Америчку Медицинску Асоцијацију и друга медицинска друштва, како би се увериле да је настављен њихов план заснован на лажима и преварама.
Део тог масовног плана за заглупљивање људи и контролу ума америчких маса је тај да је ХМ откупила и консолидовала све америчке масовне медије у шест контролних великих јавних информационих тела комерцијално маркетиншких медија и менаџмента (CMMM), у власништву и под контролом власника који управљају у њихово име. CMMM функционишу као илегалне вести картела, и треба да буде подељена кроз примену антимонополских закона и осуђена за шпијунажу и нелегалну пропаганду као оружје рата против америчког народа.
Ротшилдови шефови кланова су одлучили да је време да се искористи Америка да заврше свој коначни чин обарања и окупације целог света увођењем велике лажне вести о нападу унутар Америке за које ће окривити Исламисте за које желе да их означе и како би их Америка погрешно напала
Поглавари ХМ користе своје врхунске израелско-америчке двојне држављане “израелски-први”, који живе у Америци, да спроведу планирани велики нуклеарни напад на Америку 9-11-2001.
Биби Нетанијаху, оперативни шеф ХМ, распоређен је у Мосаду и овај грађанин са двојним држављанством је активиран да успостави и покрене овај напад на Америку којим је требало да се од стране CMMM оптуже муслимани.
Они су обавестили своје главне рабине и “Пријатеље светског ционизма” да не лете тог дана и да се склоне из Њујорка, од којих је Лари Силверштајн био један од главних људи укључених у рад.
Они су имали убачене агенте у Министарству одбране да намаме истражитеље за стање опасности (Able Danger*) да састанке у Пентагону одржавају у Поморској бази у тајној соби за састанке, где ће бити убијени томахавк пројектилом који је испаљен из једне израелске дизел подморнице класе Делфин која је купљена од Немачке.
Тридесет пет истражитеља Able Danger је убијено ударом томахавка у задња врата у нуклеарном складишту атомског наоружања Пантекс* у Тексасу приликом истраживања и откривања 350 израелских крађа у којима су украли материјал за мини бомбе W-54* из Дејви Крокет нуклеарног склоништа.
Израелски Мосад је преко Urban Moving Systems транспортовао мини-бомбе направљене од украдених W-54 из нуклеарне јаме из ПАНТЕКСА (и првобитно направљене у фабрици за прераду Ханфорд), које су чуване у израелској амбасади у Њујорку и транспортоване у Куле близнакиње за детонацију 9. Септембра 2001.
Баал звани Молох, Луцифер, Сотона. То је исто као зао дух који жели масовно убиство за све људе. У замену за оне који су радили његов “прљави посао” он награђује оне који му дозволе да им отме душу, дајући им невероватно богатство, славу и моћ. Ово је тајни крвни уговор називом “продаја душе.”
Невероватно зло Тајне агенде Хазарске мафије (ХМ) је сада откривено јавности по први пут у овом делу света, а раније преко је изворног сајта Veterans Today преко сопственог аутора Гордона Дафа. Сада знамо да је Биби Нетанијаху водио нуклеарни напад на Америку 9-11-2001. и то је урадио у оквиру опште Агенде Хазарске Мафије(ХМ).
Држите се за своје столице, јер је ово је веома велика тајна и објашњава много тога што се дешавало у Америци изазваним од стране Израела и Хазарске мафије која се инсталирала у скоро све америчке институције Владе и друштва.
Сада се по први пут се објављују веома специфичне тајне невероватно зле Агенде Хазарске Мафије (ХМ) која је откривена захваљујући једном интервјуу којег је Мајк Харис имао са уредником и директором Veterans Today , Гордоном Дафом у свом уживо програму који се зове “Кратак крај штапа ” 3. октобра, 2015. године.
Мајк Харис је чуо до сада много шокантних тајни од инсајдера током година, али овај је заиста шлаг на торти и објашњава оно шта ради Израел и његови миљеници у Америци у име Ротшилдове Хазарске Мафије(ХМ) који је покварио скоро сваки аспект наших живота стварајући лошу економију, много незапослености и недовољне запослености, масовних злочина, алкохолизма и дроге, унаказио просвету и “унапредио” школе да заглупљују децу, увео разне еугеничке програме попут флуорида у јавном водоводу и пастама за зубе и вакцине које су велика превара, и раширио политичку корупцију.
Овај интервју сада шаље шок-таласе широм света, а када се узме у обзир да је ова садржај Гордон Даф обелоданио по први пут јавно било где, бићете шокирани. И ви ћете схватити да је Биби Нетанијаху Оперативни шеф Хазарске Мафије(ХМ) и да је био он тај који је наредио и надзирао израелски нуклеарни напад на Америку 9. септембра, 2001. године.
У овом интервјуу Гордон Даф открива део од писаног транскрипта онога што је речено на састанку Биби Нетанијахуа и америчког издајника и неких других шпијуна у 1990.
Гордон Даф је такође открио да је Нетанијаху КГБ шпијун као Џонатан Полард.
И сада знамо да је Израел започео као сателит бољшевичке Русије и био је прилично несрећан када је Совјетски Савез је пао!
Бенџамин Нетанијаху је био на састанку у Финкс бару у Јерусалиму, познатој рупи коју Мосад користи као купалиште. Ево шта је он рекао што је узето директно из транскрипта снимљеног од стране нашег сведока који је присуствовао и који је 100% у потпуности аутентичан:
“Ако нас ухвате они само ће нас заменити са особама у оделима од истог штофа. Тако да није битно шта радиш, Америка је златно теле и ми ћемо га исисати, исецкати га и продати га комад по комад док не остане ништа, али највећу светску државу благостања ћемо поново створити и контролисати. Зашто? Јер је то Божја воља и Америка је довољно велика да се тако убије тако да можемо то учинити поново и поново и поново. То је оно што ми радимо земљама које мрзимо. Ми смо их уништили веома споро и пустили их да пате због одбијања да буду наши робови. “
То је управо оно што је Ротшилова Хазарска мафија (ХМ) радила у Америци, јер су се успешно инфилтрирали и отели Америку 1913. године (о овоме се детаљно може читати у књизи Света Русија против Хазарије, Татјана Грачова, 2009. прим.прев).
Након сазнања о томе шта је Биби рекао у име Ротшилдове Хазарске Мафије(ХМ) би требало све да разбесни и да мотивише за напад против тих злих створења из Америке да врате велику Републику назад у своје руке, био је коментар аутора текста.
Када Биби Нетанијаху помиње ће Бог уништити Америку, он је мислио на бога Баала (такође познатог као Велика Сова или Молох); Хазари верују да он тражи да му се поклањају стална крвопролића и болне људске жртве и масовна убиства и да ће они ако “продају своје душе” свом богу Баалу (званом Луцифер или Сатана) бити награђени са невероватним богатством, славом и великом силом. Када “продају своје душе” заправо се дешава да су њихове душе обузете и постају нечовечни и бездушни и узимајући карактеристике бога Баала долазе у ситуацију да они постају колективно психопате и зликовци.
Шта је Биби Нетанијаху је говорио о предстојећем нуклеарном нападу на Америку 9. Септембра, 2001, када је поменуо “они ће нас само заменити”?; – рекао је да је мислио на крај временског круга од дванаест година, а одговоре на то је дала група VETERANS TODAY преко сопствених колумниста и водитеља Стева Веба која је обелоданила у свету истину о Илуминатима који себе називају Следбеници Сатане и који себе потврђују кроз идентификацију прелаза са 11 на 12. Ови људи имају полу-годишње жртвовање деце у Денверу и једу срца деце, пију њихову крв након што су их педофилисали.
Људи, ову информацију морамо показати свима којима можемо, а онда се ујединити и ударити на ове бездушне шљамове који се клањају Баалу и истерати их из сваког ћошка Америке и да их све изведемо пред лице правде и добијемо правоснажне пресуде за сва њихова велика зла, био је позив Мајка Хариса, (а наша редакција је већ писала о опсежним операцијама у подземној бази аеродрома Денвер и осталим противтерористичким акцијама широм планете против Ротшилдове Хазарске Мафије (ХМ)).
Свако ко разуме шта Биби Нетанијаху мисли о Американцима као златном телету за корпорацијско отимање кроз стечајеве и клање народа треба да га је разбеснело и натерало на организовање заједнице, и политичке акције против израелске шпијунаже унутар Америке преко система Federal Reserve System, AIPAC, JINSA, the Defense Policy Board, the CFR и сличних.
Ротшилдова ХМ је поставила 25 нуклеарки у великим америчким главним градовима и другим већим градовима у Европи како би се спроводила уцењивања везана за владу. Ово се назива њихова Самсон опција (старозаветни судија Самсон, коме је снага лежала у никад шишаној коси јер је од рођења био посвећен Богу који је својом снагом срушио град, мужу Далиле), а први пут је открио и обелоданио Сејмоур Херш
Ротшилдова ХМ је имала намеру да набави S-19 и S-20 нуклеарне балистичке ракете средњег домета преко корумпираног члана Конгреса коме је додељен задатак да купи од украјински MIRV* у име америчке владе. Уместо тога, он их је продао Израелцима и поделио је новац са другим кључним конгресменима који су укључени у операцију набавке.
Ово је велеиздаја, а капитално дело достојно смртне казне. Одмах после напада на Америку, Ротшилдова ХМ је објавила америчкој администрацији да ће експлодирати нуклеарна бомба толике величине да може уништити читав велики град у више америчких градова, укључујући и Вашингтон, уколико Влада одбије да дозволи Израелу да створи сопствену велику полицијску државу окупационе силе унутар Америке, на основу консолидације целокупног америчког законодавства и његовог писања под једном централном израелском контролом.
Ова нова израелска окупациона сила се зове Унутрашња безбедност (DHS) коју су првобитно водили људи са двојним држављанством и перверзне личности. Бивши директор DHS Џенет Наполитано је тужена за сексуално узнемиравање људи који раде у DHS која је наредила да се мушкарци преселе своје канцеларије у близину мушког тоалета.
Двојни држављанин издајник, Мајкл Чертоф, (име преведено са руског значи “син ђавола”), био је главни криминални мозак подешавања рада преко статута и правила DHS, заједно са бившим шефом источнонемачког Штазија, Маркус Волфом који се запослио као посебан консултант и умро мистериозно одмах по завршетку његове мисије.
Ротшилдова ХМ није мислила да ће бити откривена за њихов нуклеарни напад на Америку 9.11.2001, али је она направила једну од највећих тактичких грешака у историји и преварили су сами себе од вишка охолости, на основу њихових превише лаких успеха које је правила екстремна снага новац у прошлости.
Ускоро ће мејнстрим Америке знати да је Биби Нетанијаху и његова Ликуд партија распоређена за напад на Америку 9-11-01 у име Ротшилдове ХМ
Они су мислили да имају потпуну контролу над CMMM и да могу да спрече било какву тајну IAEA и Сандије Лабс истрагу да никада не буде пуштена у америчкој јавности.
Они су направили озбиљну тактичку грешку, јер се сада истина о њиховој улози 9-11-01 напада на Америку објављује у свету путем интернета који је нова светска Гутенбергова штампа. Зашто Ротшилдова ХМ није разумела моћ Интернета и како се златне истине објављене и емитоване на њему људима из света шире као пожар при брзини светлости. Истина је свуда дифузна за масе.
Ова невероватна тактичка грешка од стране ХМ је толико велика да их је заправо осудила до потпуног откривања и евентуално потпуног уништења којег они објективно и заслужују. Биби Нетанијахуов наставак и достава нуклеарног напада на Америку 9.11.01. ће ући у историју као једна од највећих грешака ХМ, а он ће бити тај који ће бити окривљен за њихово откривање и разарање од стране света који се сада бори против њих.
Руси су сада способни да омогуће фајлове од IAEA и Сандије Лабс као и опасне фајлове које им је дао Едвард Сноуден. Ускоро ће све ове датотеке бити обезбеђене за све Американце и цео свет путем Интернета, а то не може да се заустави.
Велики број Руса у Високој војној команди у Русији, и на највишим позицијама вођства у руској влади схватају да је то била иста Организована Криминална Кабала коју је организовала Хазарија у бољшевичком масовном убиству 100 милиона невиних Руса – и ови људи желе наплату.
То је разлог зашто Ротшилдови банкстери воде рачуна како ће се извући из посла, што ће одсећи главу Хазарској Мафији са својом бескрајном понудом фалсификованог новца. Зато је створена БРИКС развојна банка – да замени САД Петро доларе као резервна светске валуте, али ова, за разлику од САД Петро долара је подржана златом, сребром и стварном робом, где фалсификовање није дозвољено.
CMMM пропада, а већина Американаца не верује ни у њихове ударне вести из земље, посебно млађи од тридесет година, који узимају врхунске чињенице са интернета у изградњи сопствених уверења.
Дакле, многи корисници Интернета сада одбијају CMMM па истина о Израелцима који су напали Америку 9.11. постаје све лакше доступнија и сваког дана све раширенија. Ускоро ће цела Америка знати да су Биби Нетанијаху и његов Мосад и грађани са двојним држављанством направили 9.11. напад на Америку.
Америчка висока војна команда зна да је Биби Нетанијаху наредио Мосаду и грађанима са дуплим држављанством да нападну Америку користећи нуклеарно оружје 9.11. у име Ротшилдове Хазарске Мафије (ХМ)
Разне дубоке тајне операције су сада глобално распоређене да разоткрију и одсеку главу Ротшилдовој ХМ у њиховој бескрајној понуди фалсификованог новца.
Њихови дани анти-људске моћи су одбројани. Тајни, невероватно добро обучен амерички тим, под називом “Нуклеарна Змија-Eaters*” сада напорно ради у потрази за свим долазним израелским дипломатским кесицама и пошиљкама; прелазећи преко синагога и израелске амбасаде и Мосадових сигурних кућа помоћу уређаја са високом технологијом гама зрака и хелијум-3 неутронских детектора; и коришћењем ултра високо технолошких и прилагођених и фокусираних сателита тражи било какве локације ускладиштеним нуклеарним материјалима, као и на томе да поврати сва украдена нуклеарна постројења од стране Израелаца било где у свету ван Израела.
Овај супер-елитни тим је упозорио Михаела Шримптона телефонским позивом на службени телефон MI-6 којим су га обавестили да је израелски “City Buster” бомба којима су претили америчкој влади 9.11. постављена у близини Олимпијског стадиона. Овај погрешни позив га је послао право у затвор. “City Buster” бомба је демонтирана од стране “Нуклеарна Змија-Еатерс”, која је ушла Енглеску и деактивирала и разоружали велику нуклеарну бомбу. На жалост МИ-6 је хтела да та нуклеарка експлодира у циљу добијања више снаге за Хазарску мафију у Енглеској – матичној бази унутар Финансијског дистрикта Града Лондона – јер се њена моћ убрзано губи.
Тајни назив за ове шефове кланова ХМ који руководе великим делом света из града Лондона је Гог и Магог, упркос томе што много историчара верују да је то тајно име Русије, оно то није. То је тајно име врха ХМ, а по свему судећи оригинално представља порекло одакле долазе.
Тајни тим супер-елитне групе “Нуклеарне Змије-Еатерс” је спреман да буде распоређен у Израел било када, уколико народ буде пред колапсом док се већина европских корпорација ослободе од Израела у времену када ће САД увести санкције које би била у складу са америчким законима. То је незаконито да се даје помоћ једном народу који има нуклеарке, а који није потписао споразум о неширењу нуклеарног оружја.
Израел поседује нуклеарно оружје које је откривено из сателитских хелијум-3 сензора и то никада није признао, нити је потписао споразум о неширењу нуклеарног оружја.
Америка мора да захтева да Конгрес и администрација поштују закон и одмах прекину давање новчане и војне помоћи Израелу, и да ухапси све израелске шпијунске главне директоре AIPAC, JINSA, the Defense Policy Board, the “Joint” in NYC, and the ADL и тако даље.
Непознато је, али се сумња да је значајан број ових украдених нуклеарки већ демонтиран. То је пријављено од стране инсајдера који је упутио веома свечану поруку која је достављена Биби Нетанијахуу и његови Ликудистима, као и свим главним члановима израелског шпијунског фронта у Америци, као што су AIPAC, JINSA, the Defense Policy Board, the “Joint” и слично.
Шта је ово озбиљно упозорење? Ако су извештаји инсајдера тачни, ови људи су рекли да ако постоји још један израелски план заснован на лажној-застави нападу, који је он наредио или су укључени у њега, да ће бити гоњени од стране америчке националне безбедности и елиминисани, а израелске структуре одбране у вези са таквом вољом за одбраном Америке ће бити претворене у прах и пепео.
Остатак историје Ротшилдове ХМ ће вероватно бити одређена ТОБОМ
Будућност Ротшилдове ХМ ће вероватно бити одређена људима који уче тајну, забрањену историју Хазарске Мафије која је исечена из историјских књига и библиотека од стране ХМ за заштиту своје зле историје да је нико не би прихватио да је постала позната.
Дакле, ову причу са породицом, пријатељима и сарадницима и узмите је као вирус. Да буде јасно у вези овога – уколико ХМ није у стању да ради у тешкој тајности, она ће бити нападнут са свих страна и уништена заувек. Тако одузета тајност откривањем своје скривене историје за цео свет је урађена да се зна и разуме.
Зато су тако напорно радили да купују и контролишу масовне маркетинг медије и јавно масовно образовање, укључујући факултете и универзитете, да људи на свету никада не сазнају о њиховом тајном злу, које је толико нехумано, да би направили да цео свет са њима буде једна банда убица њима и нападају их са свих страна на сваком нивоу док они постоје.
Велико питање остаје: Да ли је прави узрок код лидера Хазарске Мафије за спровођење великог зла и окрутности према људској раси споредан или је природан или је генетски негован? Неки верују да је то заједничка симбиоза паразитизма и склоности ка масовном убиству, учествовању у педофилији и пуштању дечје крви и жртвовању деце производ отровне културе, најбоље описане као малигни Трибализам, а карактерише је групна параноична заблуда о расној супериорности. Други мисле да су лидери ХМ крвна линија Каина, сина Адамовог, убице брата Авеља, да су деца Каина, који су Анђели са два лика и немају апсолутно никакву душу или људску савест, али су чисти предатори као дивље звери – док у исто време имајући та два невероватна лица, могу да примене добар трик и средипокажу споља веома лепо лице. Можда су ту по среди оба фактора. У сваком случају, време је да се покаже ово зло, највеће зло које је свет икада искусио. Време је за свет да ради заједно да сада и заувек искорени овај проблем, било каквим средствима ако је потребно.
ДУХОВНИ ПОСАО ХАЗАРСКЕ МАФИЈЕ
Главни посао врхова Хазарске Мафије више није профит како се наивно мисли већ куповина људске душе и њено заробљавање. У духовном смислу, Хазарска Мафија је отеловљење Сатане лично и све операције развоја на земљи су до сада скопчане у трагичном губљењу људских душа.
Ништа човека не може дубље да погоди од тога да је неко продао или изгубио душу или је души својој наудио. Управо тим пословима се бави врх Хазарске Мафије – куповином људских душа. Ако знамо да је Исус рекао апостолу Петру рибару да ће одсад бити ловац на људске душе, ми знамо да је он ловио душе у тренутном стању те их као такве разобличавао и упућивао јер је касније писао и многе посланице народима. Међутим, хазарски ловци на душе користе све државне, националне системе власти, маркетинга, превара и светског зеленашког система да поробе много људских душа ударајући директно тамо где су оне најслабије, а најслабије су у односу на своје тело.
Објашњења:
Авраамске религије
https://en.wikipedia.org/wiki/Abrahamic_religions
Вал
https://sr.wikipedia.org/sr/Баал
Вавилонска магија новца
http://archonmatrix.com/easy-to-understand-babylonian-money-magic-slave-system/
Амерички револуционарни ратhttps://en.wikipedia.org/wiki/American_Revolutionary_War
Амерички грађански рат
https://en.wikipedia.org/wiki/American_Civil_War
Гладио стил тероризма
https://en.wikipedia.org/wiki/Operation_Gladio
Напад на Америку, 11. септембарhttps://en.wikipedia.org/wiki/September_11_attacks
Оклахома – бомбе
https://en.wikipedia.org/wiki/Oklahoma_City_bombing
Енглески цивилни рат
https://www.britannica.com/event/English-Civil-Wars
Enemies within the gates
https://books.google.rs/books/about/Enemies_Within_the_Gates.html?id=Lu65jfPE-xwC&redir_esc=y
Убиство Франца Фердинанда
http://www.vidovdan.org/2017/01/19/dragan-kolarevic-masoni-i-sarajevski-atentat-xiii/
Боксерски устанак
https://sr.wikipedia.org/sr/Боксерски_устанак
DEEP SHEEP
https://en.wikipedia.org/wiki/Sheep_dip
потапање брода Лузитанија
https://en.wikipedia.org/wiki/Sinking_of_the_RMS_Lusitania
ГОЈ
https://en.wikipedia.org/wiki/Goy
СВ40, бомба
https://sr.wikipedia.org/sr/SV40
Алопатска медицина
http://staznaci.com/alopatija
Able danger
https://en.wikipedia.org/wiki/Able_Danger
Pantex Plant
https://en.wikipedia.org/wiki/Pantex_Plant
W54
http://www.globalsecurity.org/wmd/systems/w54.htm
MIRV
https://en.wikipedia.org/wiki/Multiple_independently_targetable_reentry_vehicle
EATER — особа или животиња која троши храну на одређени начин или одређеног типа.
izvor: http://www.veteranstoday.com
ИЗВОР: vajts.blogspot.ba | http://www.vidovdan.org/istorija/skrivena-istorija-zle-hazarske-mafije/ | sr | 2018-06-26 | www.vidovdan.org/d95ac0b4a221cc12b9870130de942cbe433f05d175545c18ecb454a5b9b81db1.json | [
"Скинута завеса у потпуности разоткрива Хазарску мафију и њен зли план да се инфилтрира, тиранише цео свет и искорени све Авраамске религије* и дозволи само свој Вавилонски Талмудизам који је такође познат као Луциферијанство, Сатанизам или древно обожавање бога Вала*.\nИсторија Хазара, посебно, Хазарске Мафије (ХМ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-29 14:47:50+00:00 | null | 2018-06-12 00:00:00 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fnepoznati-crnjanski-drevni-srbi-na-britanskom-tlu-2%2F.json | sr | null | НЕПОЗНАТИ ЦРЊАНСКИ - Древни Срби на Британском тлу | null | null | www.vidovdan.org | Пре него што се вратио из Енглеске Црњански је 1964. године објавио у НИН-у неколико прилога под овим насловима: ’’Ноулс о Косовској бици’’, ’’Археолошке везе Балкана’’, ’’Вендски траг у Британији’’ и ’’Откуд потичу имена наших река и брда’’. Наш познати историчар Реља Новаковић објединио је ове чланке, на темељу којих је написао књигу ’’Непознати Црњански’’. У наставку ћу вам пренети неке интересантне појединости из тог дела.
Када је Црњански споменуо да су археолошке везе између Балкана и Британских острва могле постојати још у преисторијско доба он је одмах скренуо пажњу на Гордона Чајлда, за кога је рекао да је он први указао на постојање тих веза, али је одмах и додао да је те везе још више истицао чувени биолог професор Холдејн. За њега каже да је у једном популарном чланку написао да су британска острва у преисторији била колонија територије на којој се простире Југославија. Његово мишљење није са озбиљношћу прихваћено у научним круговима.
Затим Црњански наводи ирског археолога, професора Мак Алистера, за кога каже да је веровао у дубоку старост тих веза, сматрајући да је метропола те културе била Винча. При спомену Винче, Црњански није могао да не скрене пажњу на чувеног професора Милоја Васића, као и то да је био његов ученик. Такође, подсећа да је на “илирске везе“ указивала и госпођа Хокс, која је експерт за археолошке везе са Балканом. Те везе је подвлачио и чувени шкотски археолог професор Стјуарт Пигот.
“Сви они признају ране илирске трагове у преисторијском добу британских острва. Те везе имају и своју литерарну прошлост.“
И антички историчари су писали о везама између британских острва и земаља које су данас словенске, нарочито везе са данашњом Русијом и Украјином. Страбон налази да су институције становника на Британским острвима сличне самотрачким. Као историчар, Црњански је био упућен у средњевековну историјску литературу и зато с правом истиче да су средњевековни хроничари и историчари запажали сличност у топонимији британских острва и илирских и вендских, а нарочито скитских земаља.
“Ево каква сам имена налазио у археологији Шкотске, Енглеске, Ирске и Велса у келтска и античка времена, и на античким географским картама британских острва: Liig (Љиг), Varar (Вардар), Cethen (Цетина), Drem (Дрим), Murav (Морава), Limina (Лим), Boyan (Бојана), Derwent (Дерванта), Thamesis (Тамиш), Don (Дон), Ultava (Влтава)… И за основца у археологија ова имена морају бити запрепашћујуће славофона…На пример:Liig, у старовелшком језику је протумачено као утока реке која је блатна. “
Солзбери (Salisbury) је град у Енглеској. Античко име овог утврђења гласи Sarum. У првом попису места Енглеске у средњем веку (Doomsday Book) записано је као: Sarisbery. На Антонинском итинерару, међутим, налазимо име места као: Sorbiodun, што звучи и више него славофоно. Очигледно је да Sorbiodun можемо третирати као Сорби+Дун (ДУН-ав, Синги-ДУН-ум). Познато је да ДУН значи утврђење на води, тако да би на келтском језику Sorbiodun значило српско утврђење на води. Погледајмо грб локалног фудбалског клуба, запажамо двоглаве орлове.
Опште мишљење које влада међу археолозима је да имена великих река и планина представљају много поузданије доказе о боравку неког народа на одређеном простору, у односу на споменике или било какве материјалне остатке одређене културе, јер се та имена по свему судећи ретко (или готово никад) не мењају.
Генерално, западни историчари признају те “илирске везе“, а многи од њих у последње време негирају истиветност Срба и Илира, приписујући је Албанцима. Не знам зашто онда гласно не повикну: “Албанци су староседеоци Британских острва“. Тако да видимо у какав је “ћор сокак“ зашла историјска наука јер се истина “гура под тепих“.
Живковић Дражен
српска иторија | https://www.vidovdan.org/istorija/nepoznati-crnjanski-drevni-srbi-na-britanskom-tlu-2/ | sr | 2018-06-12 | www.vidovdan.org/019178414e1bc97263066d82722b1261cb4556ce83cee56ea03c3c0b6146a832.json | [
"Пре него што се вратио из Енглеске Црњански је 1964. године објавио у НИН-у неколико прилога под овим насловима: ’’Ноулс о Косовској бици’’, ’’Археолошке везе Балкана’’, ’’Вендски траг у Британији’’ и ’’Откуд потичу имена наших река и брда’’. Наш познати историчар Реља Новаковић објединио је ове чланке, на темељу ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-25 14:24:55+00:00 | null | 2018-06-25 16:02:49 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fslika-dana%2Fsrdjan-dragojevic-na-cirilici-insistiraju-samo-nepismene-bitange%2F.json | sr | null | Срђан Драгојевић: "На ћирилици инсистирају само неписмене битанге"! | null | null | www.vidovdan.org | Imate ovo isto na cirilicnom tviteru – Noz, zica, twiterica. Tamo da diskutujete. Svi kulturni Srbi koriste oba pisma. Na cirilici insistiraju samo nepismene bitange bez procitane knjige u zivotu. Mi volimo cirilicu a preziremo shoviniste! Pozdrav latinicom.
— Srdjan Dragojevic (@srdjandrago) June 24, 2018 | http://www.vidovdan.org/slika-dana/srdjan-dragojevic-na-cirilici-insistiraju-samo-nepismene-bitange/ | sr | 2018-06-25 | www.vidovdan.org/62e37a712815f969b2638dd7ef4a3771b71d3737fbefc2267e71d4e99e2779d2.json | [
"Imate ovo isto na cirilicnom tviteru – Noz, zica, twiterica. Tamo da diskutujete. Svi kulturni Srbi koriste oba pisma. Na cirilici insistiraju samo nepismene bitange bez procitane knjige u zivotu. Mi volimo cirilicu a preziremo shoviniste! Pozdrav latinicom.\n— Srdjan Dragojevic (@srdjandrago) June 24, 2018",
"С... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-26 19:16:26+00:00 | null | 2018-06-24 20:27:39 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fcrna-gora-nisu-srbi-oslobodili-budvu-nego-se-austrijanci-povukli%2F.json | sr | null | Црна Гора: Нису Срби ослободили Будву, него се Аустријанци повукли… | null | null | www.vidovdan.org | Vlast u Crnoj Gori želi da skloni tablu sa zidina starog grada u Budvi. Kažu, nije srpska vojska oslobodila Budvu, nego se austrougarska vojska povukla pre nego što su Srbi stigli.
Da, povukli su se, jer su kolektivno otišli u penziju, ili na skijanje, nikako drugačije. pic.twitter.com/jYZ0L72Hpl
— Jevrejin_u_❤ (@nestranacki) June 23, 2018 | https://www.vidovdan.org/info/crna-gora-nisu-srbi-oslobodili-budvu-nego-se-austrijanci-povukli/ | sr | 2018-06-24 | www.vidovdan.org/95c9d5726538e3c974a9243b0677ef53689664aafee94b640803fea96224337c.json | [
"Vlast u Crnoj Gori želi da skloni tablu sa zidina starog grada u Budvi. Kažu, nije srpska vojska oslobodila Budvu, nego se austrougarska vojska povukla pre nego što su Srbi stigli.\nDa, povukli su se, jer su kolektivno otišli u penziju, ili na skijanje, nikako drugačije. pic.twitter.com/jYZ0L72Hpl\n— Jevrejin_u_❤ ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-28 18:01:12+00:00 | null | 2018-06-28 10:43:54 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fdjordje-bojanic-kosovski-boj%2F.json | sr | null | Ђорђе Бојанић: КОСОВСКИ БОЈ | null | null | www.vidovdan.org | Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поново нападну Србију. Али и тај покушај за Турке је био погубан, па су морали поново да беже из Лазареве државе.
Турци су слично прошли и у Босанској држави, где их је 1388. године потукао Твртков војвода Влатко Вуковић и натерао на повлачење. Турци су били изненађени оваквим отпором у Србији и Босни. Схватили су да за ове нападе треба боље да се припреме и прикупе још више војске. Султан Мурат почео је посебне припреме за напад на Србију.
Кнез Лазар припремао је своју војску за одлучујућу борбу против Турака.Позвао је све Србе да иду на Косово да бране своју државу и српско име од Турака.
Народна песма каже да је кнез Лазар сваког ко не дође у бој на Косово проклео овим речима: “Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, А не дође на бој на Косово, Од руке му ништа не родило, Ни у пољу белица пшеница, Ни у брду винова лозица, Не имао од срца порода, Ни мушкога ни девојачкога, Рђом кап’о док му је колена..!”
Српску војску предводио је кнез Лазар, иако није успео да сакупи сву српску властелу, а ни све српске ратнике.Од обласних господара кнезу Лазару се придружио Вук Бранковић (господар Косова), један одред послао је и босански бан Твртко I Котроманић, на челу са војводом Влатком Вуковићем.
Турску војску предводио је султан Мурат I са синовима Бајазитом и Јакубом. Турска војска кретала се територијом Дејановића. Сматра се да их је Дејановић задржао (снабдео их храном) а са циљем да јави кнезу Лазару о величини Муратове војске (претпоставља се око 50 000 војника), што је за то време био огроман број, док је Лазар имао упола мање војника.
Дејановић је говорио турским старешинама да је преко расквашених поља у Македонији немогуће проћи пре маја. Тако је зауставио турску војску на његовој територији у намери да кнезу Лазару јави о величини турске војске и да му омогући што више времена да окупи све српске ратнике и спремно сачека турску војску и крене у одлучујућу битку.
Српска војска је, по претежним оценама, била бројно мања од турске, али раније пристигла, била је одморна и спремна за борбу. Ипак, било је двоумљења да ли да се одмах крене на Турке.
По оценама војних стручњака, наша војска је имала више шанси за победу да је одмах кренула на Турке, пошто је била одморнија.
Са друге стране, Турци не би имали времена да им на главном правцу удара, као што су то учинили у току ноћи пред битку, ископају јаме и у њих уграде зашиљено коље и то све прекрију сламом. Међутим, већања команданата обе војске прекинула је велика олуја, а затим и јака киша (права провала облака) која се сручила на обе војске. Тек када се киша смирила, Турци су под заштитом мрака кренули на копање јама. Према турским хроничарима, у напад су први кренули српски стрелци из одреда Вука Бранковића, који је имао и највећег успеха у боју.
До одлучујуће битке дошло је 28. (15) јуна 1389. године северозападно од Приштине (Газиместан), на дан светог Виде (Видовдан). Турског султана Мурата убио је српски ратник Милош Обилић (Кобилић). Предања говоре да су Милоша пре битке на кнежевој вечери програсили издајником. За време битке, Милош је на превару ушао у турски логор, говорећи да жели да пољуби скуте султану, у знак покорења, и убио га ножем.
Други наш стари запис “Похвала кнезу Лазару“ (из XV века) говори да је Мурат погинуо после борбе. Народно предање још говори и да је Милош извршио ово дело још пре почетка борбе.
Једно писмо краља Твртка помиње дванаест племића (завереника) који су заједно са Милошем извршили ово дело. Турски извори говоре да је Мурат погинуо после битке или мало пре њеног завршетка и да је убијен на превару од једног скривеног српског завереника или рањеног борца. О самом Милошу историја не зна никакве појединости.
На Косову су Турци сахранили Муратову утробу (Муратово турбе) а тело је пренето у Једрене ради балсамовања. Старији син Бајазит прикрио је смрт султанову јер би то значило пораз Турака, и наређује јуриш, што је сатрло српску војску (коњицу) јер је била оклопна, за разлику од турске лаке коњице. Брата Јакоба Бајазит је задавио, како би био једини владар.
Ускоро је и кнез Лазар био ухваћен и убијен. Наше легенде говоре да је кнез Лазар, када је био ухваћен, узвратио Бајазиту “ Да је раније знао за јуначки подвиг свог витеза, и да је за то знала цела српска војска, учинили би да и Бајазит лежи на трећим носилима “. Бајазит је, затим, наредио да се кнез Лазар и заробљена српска властела посеку. Није познато ко је и како изнео са бојног поља кнежево тело и предао га на балсамовање и чување калуђерима. Његово тело је тада сачувано, балсамовано и предато у цркву Вазнесењау Приштини (по неким непотпуним изворима Бајазит је за ово дао дозволу).
Убрзо после тога Вук Бранковић и Влатко Вуковић су се повукли. Турци су се сутрадан после боја повукли, водећи са собом многе заробљенике и рањенике, али је већина рањеника умрла на путу.
Косовска битка по свим изгледима трајала је само неколико часова а главна борба водила се око Мазгита и Газиместана.
Прве вести о бици записане су дванаест дана после боја од стране руског монаха Игњатија, који је пошао у посету светогорским манастирима. Најчуднији извештај је писмо босанског бана Твртка I који пише фирентијској влади како је он победио Турке на Косову, а о кнезу Лазару нема ни речи. Ово је још чудније јер је Твртко I имао извештај из прве руке, пошто се његов војсковођа Влатко Вуковић са делом војске вратио у Босну. То писмо је сачувано, као и његов одговор, у коме Фирентинци честитају Твртку I на победи и кажу да су срећни што је хришћанска војска победила. Чак се и сазнаје да су у Паризу звонила црквена звона у част победе хришћана над неверницима.
Из свега овога закључујемо да је победа у овом боју припала Србији, пошто су се турци повукли са бојишта. Турци су тек након седмдесет година освојили Србију.
Морамо да знамо и да има више верзија о борби и старадању на Косову пољу.
Кнез Лазар је најпре био сахрањен у Приштини. Затим је 1391. године пренет у своју задужбину Раваницу. Сахрана кнеза Лазара није могла бити обављена одмах након његове погибије, јер се његово тело налазило у рукама Турака. Бајазит,наследник султана Мурата, који је посекао кнеза Лазара, држао је кнежево тело као ратни трофеј и средство за преговоре и уцену кнежеве породице.У наметнутим условима породици, да дође до тела, лежи косовски пораз.
По завршетку преговора, кнежево тело је предано породици, која га је сахранила у Приштини, а потом пренела у манастир Раваницу, кнежеву задужбину. Сахрана у Приштини је извршена првих дана месеца јула 1389. По завршетку треће године од Лазареве сахране, приступило се свечаном отварању кнежева гроба. Тада је утврђено да тело није подлегло трулежи и да је свето.
Од 1697. године његове мошти су се налазиле у манастиру Врдник на Фрушкој Гори. У току Другог светског рата преносе их у Саборну цркву у Београд. Од 1989. године мошти кнеза Лазара налазе се поново у манастиру Раваница.
Црква је Лазара прогласила за светитеља, неговала је култ Косова и подстицала будућа поколења “ да освете КОСОВО “ – СРПСКУ СВЕТУ ЗЕМЉУ.
Речи Кнеза Лазара пред битку “ Пођимо, браћо и чеда, пођимо на подвиг који је пред нама, угледавши се на наградодавца Христа. Смрћу послужимо дужности, пролијмо крв нашу, искупимо живот смрћу и дајмо удове наших тела непоштедно за час и отачаство наше, а Бог ће се свакако смиловати на остатке наше и неће истребити до краја род и земљу нашу. “
Да се не заборави !
На Косову и Метохији (Старој Србији) било је, пола века после Косовске битке, само 46 новоусељених албанских кућа (Албанци су племе са Кавказа које је населило данашњу Албанију почетком 11. века), како сведочи први турски попис из 1445. године за области Дренице и Подрима.
А српских кућа: 12.844. У жупама: Косово, Сиринићкој, Средачкој, Ибарском Колашину, Биничкој Морави, Призренском Пољу, Лабу Шиптара тада нема.
У Пећи, на пример, тада није било ниједне албанске породице…
Чак, 1838. године скоро 400 година после првог турског пописа – у Пећи (како записује Јозеф Милер): Србичине 92,09 одсто становништва. Данас, после НАТО злочиначке-агресије, под називом „Милосрдни анђео“, у Пећи (седишту српског патријарха) живи само неколико Срба!
…
Ево још неких догађаја који су се одиграли на ВИДОВДАН
• 1881, потписивање Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске.
• 1915, српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
• 1919, потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат,
• 1921, српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
• 1948, на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
• 1989, обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану,
• 1990, усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској,
• 1991, случај наводног убиства тројице војника Југословенске народне армије, познатији као случај Холмец,
• 1992, пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске,
• 1995, снаге босанских Срба спречиле покушај АБиХ и ХВО Деблокаде Сарајева,
• 2001, – Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу.
Без сумње, Видовдан је најважнији датум у колективној свести српског народа и заједно са светосављем један од темеља колективног идентитета Срба.
Приредио – Ђорђе Бојанић
Српска историја | http://www.vidovdan.org/istorija/djordje-bojanic-kosovski-boj/ | sr | 2018-06-28 | www.vidovdan.org/219e9d6f34ddff817653212c5f045bffd9a773a1e0b92cdd9278922827279633.json | [
"Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поно... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-21 12:39:07+00:00 | null | 2018-06-21 14:05:01 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fda-li-ce-najstariji-sahovski-klub-u-srbiji-zbog-javasluka-sabackih-vlasti-zavrsiti-na-ulici%2F.json | sr | null | Да ли ће најстарији шаховски клуб у Србији због јавашлука шабачких власти завршити на улици?! | null | null | www.vidovdan.org | Шабачки шаховки клуб је један од најстаријих колектива на Балкану …Јосип Винавер је Оснивач Шабачког шаховског клуба . У априлу месецу 1905 . године је одигран званично , шаховски меч између Београдског шановског клуба и Шабачког шаховског клуба у Београду . О томе је писала и шаховска штампа у Загребу , а детаљан извештај дао је Озрен Недељковић у својим записима . Тако да може се рачунати да је Шабачки шаховски клуб основан 1905 године , али у Библиотеци града Београда , пише истовремено да Стојан Чупић је померао нека дрвца и раније , јер је познато да су шабачки трговци по кафанама и раније играли шах .
Просторије ШШК су биле у Масариковој бр . 5 , а у пролеће 1965 . године , у априлу месецу уговором који је закључен између Шабачког шаховског клуба и Дома Омладине ‘’ Вера Благојевић ‘’ у Шапцу , извршена је размена пословног простора, тако што је Дом Омладине за просторије у улици Масариковој бр 5 , Шах клубу уступио своје просторије у улици Маршала Тита бр 12 . у згради коју је добио на коришћење .Повиљон југословенске народне армије У току 1975 . године , те су просторије замењене , тако да пословни простор у улици Маршала Тита бр . 1 . Одлуком Скупштине Општине додељен је на коришћење ШШК .
Како су пословне просторије које је Дом Омладине ‘’ Вера Благојевић ‘’ из Шапца ШШК уступа боље и подесније за одвијање активности , странке су се споразумеле , да Шабац и ШШК плати Дому Омладине 193.000 динара и овај новац је употребљен за реновирање пословног простора . Тада клуб добија на трајно коришћење без накнаде од града пословни простор корисне површине 110 метара квадратних , који се налази на спрату у тадашњој улици Маршала Тита , садашњој Господар Јевремовој 1 . По решењу за укњижење права коришћења у земљишњим књигама и другим јавник књигама на много година корисника . Касније доношењем закона о реституцији ШШК је био предмет размене , тако се решавало по захтеву враћању одузете имовине односно , обештетила неке наследнике из породице Самуровића и то је Агенција за Реституцију подручне јединице у Крагујевцу обавила у 2017 . години , а ми смо добили решење на које смо се жалили Агенцији за реституцију и Минисарству финансија , поднели смо захтев , то је било 12 . 3. 2018.године , а одмах затим веома убрзано , вероватно под нечијим сугестијама и интервенцима десетог маја 2018 године , добили смо решење у коме пише да се одбија као неоснована жалба ШШК из Шапца и то је изјава- решење Агенције за реституцију , подручне јединице Крагујевац .. Мислим да је Министарство финансија и град Шабац , на неки начин донео неку погрешну одлуку , без обзира на одлуку Министарства , мислим да је град Шабац морам да нађе начина и решења да се споразуме са наследницима да октупи то и да овако један диван простор који је намењен ученицима и у ком функционише ШШК толики низ година , нађе решење и да би могли и даље да функционишемо . Само да вам кажем , Шабачки шаховски клуб има близу двеста чланова , од тога , 85 такмичара , који су разврстани у три екипе , Прва шабачка екипа већ од 2006 . године је члан Прве Лиге Централне Србије , то је највиши ранг у Централној Србији , ослањајући се искључиво на домаће играче играмо значајну улогу улогу у том рангу и годинама смо у средини табеле Сем тога друга екипа ШШК се такмичи у Српској Лиги – Север , док је прва женска екипа такође у Првој Централној Лиги Србије и с поносом говоримо да ослањајући се на домаће играчице достојно репрезентујемо град Шабац ,. Поносимо се нашим шахисткињама Маријом Драгојевић , а поготово Анђелом Бојичић ,која је једна од најталентованијих играчица данас у Србији , која је вишегодишња , кадетска и омладинска првакиња Србије , која иза себе низ призњања , медаља , пехара има . А такође је и добра је ученица , одлична ученица Гимназије шабачке . Све ово узимајући у обзир , мислим да би био велики грех , ако град Шабац и људи који су задужени за спорт и друштвене делатности не нађу решења да се ШШК не дају одговарајуће неке , изузетне просторије , сличних димензија у коме би могао да врши своје активности . Сем тога ми смо поносни и на своју школу шаха којом руководе професор Драшко Бегуш ФИДЕ мајстор из Шапца а такође и остали ФИДЕ мајстори , као што су Мирослав Мисојчић , Саша Пантелић и други . Одлуком Министарства за омладину и спорт , шах је ушао као изборни предмет у свим школама , На жалост то се не спроводи доследно и није довољно репрезентативан и није у понуди не знам из којих разлога , али то се дешава по основним и средњим школама . Надам се да ће у неким бољим временима и то да прође као једна дивна спортска манифестација и акција у циљу одвођења деце са улица , кафића и тако других ствари … Ово је један идеалан простор , идеална прилика за све и родитеље и љубитеље шаха , знајући колико је шах популаран и колико је шах цењен у другим државама , као што је Русија , Шпанија , Мађарска , Бугарска итд . , где се рађају истински шампиони и где шах није само изборни , није само игра , него је и редовни предмет . Сем тога традиција осрпског шаха је од великог угледа у свету , јер познато је које су све резултате постигли Глигорић , Матановић , Матуновић , Љубојевић и остали наши велемајстори а њима за петама доследно иду Дамјановић , Иванишевић , Перуновић и тако , то је једна шаховска плејада , има њих доста младих играча а мислим да град Шабац као носилац пројекта у Подрињском Колубарском региону заслужује , да има један диван простор . Свима је познато , ако немамо простора за играње , ми не можемо ни да одржавамо своје активности а самим тим , не можемо ни пратити ни шаховска дешавања , где шаховски шампиону већ од пете до седме године стасавају , а од 12 . год. до 14 . год . у свету већ постају велемајстори и постају значајна имена , то су деца из Индије , из бивших Совјетских Република , и тако редом , а надам се да је раме уз раме уз Русија , Југославија била друга у свету , одмах иза Совјетског Савеза . Ово су све предуслови , да се још једном обратим Градоначелнику и свим људима добре воље да нам изађу у сусрет , да нам доделе просторије у којим би могли да вршимо своје активности , у којим би могли да окупљамо своју децу , децу из основних и средњих школа и истовремено , они би нашли свој простор , не да буду на улици , не да буду по кафићима и на сумњивим местима , него да буду у једном дивном простору као што је и сада репрезетативни простор ШШК .
Осим тога ШШК се и организационо поноси на оно што је урадио у задњих двадесетак година поготово од кад је чело дошао проф. Мердовић , који је са својом екипом одрадио један велики део посла и просто васкрсао клуб који је био на ивици понора . Кроз наш клуб су прошла позната светска шаховска имена , као што су бивши светски првак у шаху Анатолиј Капов , као што је Димитрије Бјелица , као што је Божидар Кићовић , наш , легенда југословенског шаха , публициста новинар и тако редом , онда сви водећи играчи данашњег шаха Дамјановић , Матуловић ,.Иванишевић , то су играчи који заслузију велико признање … А понос нам је што сваког петка организујемо у нашим просторијама брзопотезно првенство на коме своју снагу доказују најбољи играчи из региона и шире ,
Сем тога , ми смо организатори и два велика такмичења у облику убрзаног шаха а то је меморијални турнир ‘’Чедомир Петровић’’ који се организује већ пету годину за редом и Светосавски брзопотезни турнир које се организује од двехиљадите године где учешће имају најбољи српски играчи из околине , то су још неке од активности уз школу шаха , на коју је ШШК поносан , рекао је у разговору проф. Мирољуб Мердовић , председник Шабачког Шаховског Клуба
Текст и фото : Славица Јовановић новинар и књижевник | http://www.vidovdan.org/info/da-li-ce-najstariji-sahovski-klub-u-srbiji-zbog-javasluka-sabackih-vlasti-zavrsiti-na-ulici/ | sr | 2018-06-21 | www.vidovdan.org/51306b5ef8f4351a4f94ce6950866eb95ae610e70cd889ace18d635cbd146673.json | [
"Шабачки шаховки клуб је један од најстаријих колектива на Балкану …Јосип Винавер је Оснивач Шабачког шаховског клуба . У априлу месецу 1905 . године је одигран званично , шаховски меч између Београдског шановског клуба и Шабачког шаховског клуба у Београду . О томе је писала и шаховска штампа у Загребу , а детаљан... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-17 12:47:14+00:00 | null | 2018-06-17 13:07:14 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fprezimena-albanaca-svedoce-njihovo-slovensko-poreklo%2F.json | sr | null | ПРЕЗИМЕНА АЛБАНАЦА сведоче њихово словенско порекло | null | null | www.vidovdan.org | Презимена Албанаца, као и свих других народа на свету, веродостојна су индикација и чињеница њихове националности, али не и једина, посебно не и апсолутна. И код презимена имамо ограничења, искључења, па и очигледних неодређености, недоследности и нетачности. Зато је често потребно, за опредељење националности једне особе, која носи ово или оно презиме, да узмемо у обзир и друге његове карактеристике, пре свега језик којим говори он и којим су му говорили родитељи, преци
Поред језика, којим говоре људи, етимологија њиховог презимена, нарочито кад је оно устаљено, наслеђено са покољења на покољење, кад показује претка, патернитет, очинство, јасна и врло снажна је индикација националног порекла носиоца, јер сва прва презимена, формирана пре мешања народа и култура, произашла су из матерњег језика и имају чисто етно-национални карактер.
Тако албанско презиме KUJTIMI, једно од најстаријих међу Албанцима, датира још из 1416. године1) и без сумње означава Албанца, јер ниједан од народа, којима су се Албанци мешали, немају ни презиме КУЈТИМИ, нити реч kujtim = „sećanje“. То је чисто албанска реч и, кад се узме у обзир да то није неко ново презиме, већ од пре неколико векова, значи пре албанског препорода и албанских националистичких фалсификата, можемо са сигурношћу, без и најмањег оклевања, рећи да је носилац тог презимена чистокрвни Албанац.
Али, кад неко носи презиме BUDI (Petar BUDI, 1566-1622, један од аутора старе албанске књижевности), па да се и он сам изјавио за Албанца, ми му то не можемо прихватити, јер БУДИ није албанска реч. Напротив, то је чисто словенска реч, од имена БУДИМИР, или и од БУДАК. Гојко Вукчевић признаје да је одавде изашла скраћеница БУДО, али је погрешно везује са медским племенима.2) Имена Будимир, Будак, Будо, Будислав, Будиша и дан-данас су јако распрострањена међу свим Словенима, посебно међу онима Балкана, међу Србо-Црногорцима и Македонцима. А кад узмемо у предвид да се и сâм Петар Буди изјавио за Македонца, преко свега кад узмемо у предвид и његов албански језик препун српско-македонских речи, онда и без најмање сумње можемо и треба да му верујемо да је стварно Македонац по националности, а не Албанац, како то претендују албански националисти.3)По националности! Док као стваралац, као књижевник, он није Македонац, јер не знамо да је ма што написао на македонском језику. Као стваралац он је Албанац, па као такав и припада албанској култури. Значи, он је поливалентна, конкретно – двовалентна особа.4)
Исто тако и презиме NAJDENI. Албански „научници“ претендују да је Саид Најдени (1864-1903) чистокрвни Албанац.5) Могуће да се и сâм Саид изјавио за Албанца, јер – како се зна – преко муслиманске вере, срођивањем са албанским муслиманима, многи су Словени (Срби, Македонци, Црногорци), научили језик својих ујака Албанаца, па су се временом и албанизовали. Али наука је наука и, кад истражује национално порекло, неће да зна ни за изјаве, нити за очигледност. Она забија своју сонду у дубине прошлости и открива корене. А корени презимена НАЈДЕНИ су словенски, македонски. Не само што сâмо презиме НАЈДЕНИ нема никаквог смисла у албанском језику (оно је чисто македонско, српски значи НАЂЕНИ, док на албанском језику било би I GJETURI), већ зато што и дан-данас имамо православних Македонаца са тим презименом. На пример Иван Најденов.6) Ако је православни Иван Најденов Македонац, онда и муслимански Саид Најдени треба да је Македонац. По пореклу! По националном пореклу! А ако се он албанизовао па нам се данас осећа Албанцем, на здравље му било !
Ево још један пример из Македоније:
Преци Nafi Çegrani-a, овог „аутохтоног“ Албанца, како претендује сâм и његове колеге – „Били су малисори са планина и околине Мата“.7) Значи – из Албаније! По самопризнању Нафија, они су сишли у Полог Македоније, онако како су сишли и остали Албанци – са јалових планина њихове Албаније – и у осталим плодним равнинама Македоније, Србије (Косово и Метохија), Црне Горе и Грчке. Дед Нафијов, звани Ðерђ Муја, сместио се са породицом у село Чегране, околина Гостивара, при Сухој Гори, коју Нафи албанизује у Mali i Thatë, онако како албанизује и име села, којему изводи етимологију из албанског Ç’E NGRANË 8) (на албанском „ала смо се најели !“), извитоперена ово велико-албанска националистичка етимологија, која нема ни најмање везе са научном етимологијом. Име села Чегране, како се назива на македонском језику, приближава се са словенскимцедар (албански qedër), од лат. Cedrus Libani. Чегране или чедристе на македонско-словенском језику значи „место са цедровима“. Ни Албанац dr Qemal Murati, који је са његовим најекстремнијим национализмом настојао да представи Македонију на све стране као земљу са албанским топонимима, апелатив Чегране не спомиње нигде, не као топоним, већ ни као патроним 9), управо зато што никако није успео да га прикаже и учини албанским. Али, ако га не чини он, који је мање-више од професије, чини га Nafi Çegrani, који не мирише не само у етимологију, већ ни у многе друге теме и проблеме, које третира у његовом «делу ».10)
Ипак, његово признање да је његов дед дошао ту, у Македонију, из Албаније, и то управо из области Мата, значајно је за наше претендовање да Албанци у Србији, Македонији и Црној Гори, и кад њихова презимена то не кажу, нису мештани, аутохтони, већ дошљаци из Албаније, што – како видесте – и сами ти дошљаци сасвим добро памте и признају. Исто тако, да су дошљаци из Албаније на Косово, признаје и албански књижевник из Пећи – Nijazi Sulça, који дословно пише:
„Наша породица има своје порекло из Скадра. Наши преци, делећи се од Скадра, прешли су у Никшић (Црна Гора,- КБ). После малог постојања у ово место, касније су се иселили у Пећ, и по другим градовима Косова.“11)
Рекох да за нас (за науку!) нису важне изјаве, па ни очигледност ствари. И албански „научници“, кад им се нешто не свиђа, не узимају у обзир ни изјаве, нити очигледност. Тако изјаву др Петра Богдана (1625-1689, највећи представник старе албанске књижевности) да није Албанац, већ Србин, они не прихватају12), иако нас на то упућује и његово чисто српско презиме БОГДАН. Ми бисмо били сагласни са албанским научницима кад би нам они било чиме доказали албанску националност Петра Богдана. До данас они нису ни покушали да то било чиме докажу, јер су свесни да је њихово претендовање сасвим апсурдно. Или није истина ово, мистер Malcolm ?!
Презимена Албанаца која означавају и њихову племенску припадност, као што су Beriša, Bytyçi, Gaši, Gega, Hoti, Kabaši, Kelmendi, Krasniće, Ljabi, Sopi, Šalja, Škreli, Šoši, Thaçi i Toska, уопште узев јесу сигурна индикација албанске националне припадности њихових носилаца, без обзира на неалбанску етимологију тих презимена.
Тако име племена Krasniqe, које данас носе као своје презиме многи Албанци, поготово на Косову, показује не само да су они по националности Албанци и припадници тог племена, већ да су и пореклом из Северо-источне Албаније, из покрајине Красниће, одакле су се њихови преци иселили и сишли у српске области Метохија и Косово. Али, ако будемо извршили етимолошку анализу топонима (презимена) Krasniqe, видећете да имамо посла са једним српским апелативом: ХРАСНИЦА. Овако се звало село у тој области, које су без сумње основали Срби (они који имају реч храст!), кад су стигли тамо у V веку нове ере. Око десет векова касније, из Средње Албаније долазе у то село Албанци, који асимилирају Србе, али чувају име села, наравно – албанизујући га у KRASNIQE. По том селу се касније назвала читава та област, која данас има 24 села. По тој области назвало се и братство Албанаца, које је касније прерасло у племе.13) Ако је по етимологији презиме КРАСНИQЕ српско, то не значи да су и носиоци тог презимена Срби. Ово важи и за многа друга албанска презимена, која су по етимологији српска, македонска или црногорска. Ипак, кад знамо како су Албанци дошли до презимена Красниqи, не искључује се могућност да је који носилац тог презимена пореклом од оних албанизованих Срба тог села. Ово важи и за друге сличне случајеве.
Штовише, како ћемо нагласити у продужетку конкретним примерима, за неке од припадника ових племена, са сигурношћу се зна да су албанизовани Срби, Македонци и Црногорци.
Тако, мање-више, исто ово можемо рећи и за презимена BERISHA, GASHI, HOTI, или ма које друго албанско презиме, које је пореклом од имена племена.
Топоними, које људи носе као презиме, са сигурношћу показују место одакле су дошли они или њихови преци, али нису сигурни као индикатори њихове националне припадности. Тако презимена становника Србије (Метохија, Косово), Македоније и Црне Горе:
Allamani; Bashori, Bashota, Bici, Bllaca, Bodinaku, Bokshi, Brisku, Bushati; Currani, Curri; Dajçi, Dardha, Dibra, Dobraçi, Domni, Draçini, Dukagjini; Elshani; Fani; Gajtani, Gega, Gojani, Gora, Gorana, Gorani, Gurzaku; Hasi; Iballa, Ishmi, Ishmaku; Jubani; Kaçinari, Kastrati, Kavaja, Kolgecaj, Koliqi, Korça, Krasniqi, Kruma, Kryeziu; Leshi, Lisi, Luma; Mala, Mati, Mavriqi, Merohi, Miloti, Milla, Mirdita, Mjeda, Morina, Muriqi, Mushani; Nikaj, Nikçi; Paci, Pecaj, Peza, Peraj, Perashi, Poga, Progri, Puka, Pulaj, Pulti; Reçi, Roboshta, Rragami; Samrishti, Selishta, Selita, Stavileci, Suli, Suma, Surroi; Shata, Shijaku, Shiroka, Shllaku, Shurdha: Toska; Thaçi; Vela, Villa, Vukatana; Xhuheri; Zadrima, Zaganjori; Zherka i dr.
показују да су они, носиоци тих презимена, дошли ту, у Србију (Метохија, Косово), Македонију и Црну Гору, из Албаније, где налазимо те топониме. Показују да су дошли отуда, али не и да су по националности Албанци. Они могу бити Албанци, па у већини случајева и јесу то, али могу бити и Срби, Македонци, Црногорци, као и припадници других народа, јер у Албанији нити су живели и нити живе дан-данас само Албанци. Нека нас извини за ово албански „научник“, академик, проф. др Марк Красниqи, који претендује да му је његова Албанија чисто албанске националности, без иједног мањинца, становника неалбанске националности14). Како се већ зна, кад су 1913. године одређене границе данашње Албаније, тамо су Албанци сачињавали једва 50% становништва. Друга половина су били Власи, Срби, Македонци, Црногорци, Грци, Роми, Цигани, Турци, Арабљани, Церкези, Ермени, Италијани, Французи, Немци и др.
Према томе, носиоци презимена TIRANA, SHKODRA, KAVAJA, KORÇA, могу бити Албанци, али могу бити и Власи, Грци, Македонци, Срби, Црногорци и др. Не само ван граница данашње Албаније, већ и у самој Албанији. Ја сам лично познавао у Албанији, у граду Лушње, Власе са презименом SHKODRANI (= Скадранин).15)
Тако, први носиоци презимена ДУКАГЈИНИ нису били Албанци, већ Немци, који су и дали то име покрајини Средње Албаније. Друга група носиоца тог презимена, ако нису припадници племићке породице Дукагјини, нису више Немци, већ Албанци, па и Срби, Црногорци, Македонци, Власи. Тако данас, носиоци тог презимена, што се више бусају у прса да су Албанци, утолико више могу бити Срби и Црногорци, Македонци.
За албанске „научнике“ до данас била је довољна индикација да је неко из Албаније, да би за њега претендовали да је и по националности Албанац. Тако за познатог немачког позоришног глумца, светског гласа, Aleksandar Mojsiu (1879-1935), чим су сазнали да су му родитељи из Каваје, Албанија, одмах су га прогласили за Албанца, иако знају сасвим добро да у граду Каваја живи породица Мојсиу, која је влашке националности, јер не само да још увек говоре влашки код куће, већ и чувају влашку националну свест. Бити пореклом из Албаније не значи бити и по националности Албанац, као што и бити пореклом из Југославије не значи бити по националности Југословен, ни Србин, Црногорац или Македонац! Из Југославије је био и Моша Пијаде, али је по националности био Јевреј. Из Албаније је био и Ðурађ Кастриота – Скендербег, али је по националности био Србо-Македонац. Из Албаније је био и Јан Кукузели (XI век н.е, рођен у Дуррхацхиуму-Драчу-Дуррëс, кад ту није било живе душе албанске националности!), али је по националности био Македонац, а не Албанац, како то претендују албански „научници“ и Чичикови.16)
Овим албанским „научницима“, који за сваку особу, пореклом из Албаније, претендују да је по националности Албанац, ако им по истој логици кажете да и свака особа, која је пореклом из Србије, треба да је Србин, одмах ће вам рећи: „То је апсурдност !“ Нема речи, паметни су ови албански „научници“. Они су своју националистичку велико-албанску политику ставили у први план својих „научних“ истраживања и претендовања. Служи им на част што су то јавно и поштено признали, бар под заставом Енвера Хоџе.
Један добар део Албанаца употребљавају као презиме име свога оца. Природна појава и код осталих народа. Управо тако су и произашла већина презимена. Али код Албанаца и дан-данас имамо ову појаву: Asllanov син зове се Hasan. Он за презиме носи име свога оца, па се назива Hasan Asllani. Његов син се зове Osman и назива се Osman Hasani. Син овога последњег назива се Azis Osmani. Тако са покољења на покољење сваки носи за презиме име свога оца.
Ово нам сведочи о недостатку породичне традиције. Уопште узев, код Албанаца, који се не прозивају по имену племена или места одакле су пореклом, имамо врло мало устаљених презимена. И ако је ово устаљивање презимена у последње време узело маха, није последица развоја њихове породичне и националне свести, колико резултат насилног регистровања у матичне књиге и снабдевања личним исправама, које савремено друштво и држава намећу овим Албанцима својим законима, правилима и администрацијом, одувек туђа и неприхватљива за њихову непокорну и за цивилизацију подозриву нарав.
И поред овога, сваки од ових Албанаца чува своју племенску свест, па је и горд што припада овом или оном племену, које је за њега супериорно у односу на остала племена. Тако Bajram Curri, нпр. зна да припада племену Krasniqe, a Hasan Prishtina да припада племену Berisha.
Интересантна је еволуција презимена ове велике албанске друштвено-политичке личности. У почетку Hasan Prishtina и његови преци, звали су се Шишковић.17) Затим, видећи да им то није албанско презиме, већ чисто српско, узели су за своје презиме име племена BERISHA. После овога, да би се везали за Косово, назвали су се ВУЧИТРНИ, по месту где су се настанили кад су ту дошли из Албаније. На крају – Хасан се назвао и PRISHTINA, само он, пошто је био посланик Приштине у турском парламенту, а не и његов отац, понајмање браћа.
Овакву пермутацију имају и многа друга презимена Албанаца. Колико за пример спомињем и презиме МИЛАНИ – претворено у последње време у БИЛАНИ, БОГДАНИ – претворено уSHEHU, БРАЈОВИЋ – претворено у ФЕРХАТИ, итд.
Скоро сви ови Албанци знају и кад им је отац, дед, или прадед сишао са албанских гора, из области Krasniqe, Berisha, Gashi, Shllaku итд. у српске области Косово и Метохија, или у Македонију, Црну Гору.
Имамо и таквих, не само у Србији (Косово и Метохија), у Македонији и Црној Гори, већ и у самој Албанији, који се називају Hasan Asllani или Asllan Hasani, изјављују се за Албанца по националности, али који не само да не знају којем албанском племену припадају, већ и не памте да се у њиховој породици икада говорило о каквој племенској припадности. Нема сумње да у овим случајевима немамо посла са Албанцима, већ са Србима, Македонцима, Црногорцима, Власима, Грцима и др, који су се временом албанизовали.
Тако породица SPAHIU из Ђирокастре, не само да не памти да је икада припадала којем албанском племену, већ памти сасвим добро да су код куће, њихови преци, говорили грчки. Spartak Spahiu, син фамозног Bedri Spahiu, са којим сам био у истој ћелији затвора у Бурељу (Албанија), сада је у Тирани, жив: иако муслиман, рекао ми је да је сасвим свестан свог грчког националног порекла и да се осећа Грком.
У Албанији сам познавао и муслимана и православца са презименом ЛЕНГУ. Обоје из Лабрије, Југо-западне Албаније. Муслиман се изјављује по националности Албанац, а православац се изјављује за Грка.
Многи од ових албанизованих становника Албаније и суседних земаља, живећи и радећи као раја или кметови, чифчије, на чифлуцима албанских везира, паша, бегова и ага, да би се додворили свом господару, под чијом командом су често ишли и у рат, прихватали су господарево презиме, па и племенску припадност, посебно кад су били хришћани.
Ја сам познавао лично Рома Hajdar Gashi, из Косовске Ђаковице, који није порицао да је Ром, а видело му се то и по фаци, лицу, боји коже, али је истовремено изјављивао да припада и албанском племену Gashi, па је име тог племена и носио као своје презиме. Уопште узев, сви Роми и Цигани Косова су се изјавили за Албанце, па су узели и албанска презимена, али су 1999. године, при нападу НАТО снага на Југославију, показали на делу колико су Албанци, нападајући их с леђа и пустошећи њихове домове, палећи и жарећи све што је било албанско.
То се десило и са многим другим муслиманима Србије (Косово и Метохија), Македоније и Црне Горе. Није овде место да изложимо разлоге њиховог изјављивања за Албанце, околности. Ја сам већ о томе објавио посебну студију.18) Али, и после њиховог албанизовања, остају њихова презимена, која нам својом етимологијом недвосмислено сведоче о њиховом неалбанском пореклу, да су словенског порекла, српског, македонског и црногорског.
Управо због овога, Албанци су предузели промену презимена. У Албанији породица БОГДАНИ из Кукса сада се презива SHEHU, породица KOVAÇI, из Пешкопије, која се некада поносила за своје сродство са Србином, народним херојем Савом Ковачевићем, сада се презива HYSENI и не сме више ни да помисли на некадашње своје сродство. Познавао сам лично књижевника и ухапшеника Bajram KOVAÇI, коме променише на моје очи презиме у HYSENI. Црногорцу православне вере Зарији БРАЈОВИЋУ, из Скадра, кога сам исто тако лично познавао, променили су презиме у ФЕРХАТИ 19). Тако су и МАТАНОВИЋИМА променили презиме у МАТАНИ, а ШИЉЕГОВИЋИМА у ПРАНВЕРАЈ 20). Нема тог Србина, Македонца и Црногорца у Албанији коме нису променили и албанизовали презиме. Штовише и мени, који сам у Албанији био странац, политички емигрант.
У Албанији мењају презимена и мртвима. Колико за пример спомињем Јована ЧЕТИРИ, коме су променили презиме у КАТРО. 21)
Јовану КАСТРИОТИ промени су и име: у почетку у ЈАН, а касније, видећи да и то није албанско, променили су у ГЈОН. Његовом сину – ЂУРЂУ, променили су име у GJERGJ, па претендују за њега да је био и католик, а не православац, мада добро знају да је његов брат Репош последње дане свог живота провео као калуђер српског манастира, у Хиландару. Мајки славног Скендербега, Војислави, променили су име у VOJSË. Све ово да би их некако албанизовали и присвојили.
И док се то у Албанији чинило преко власти, принудно, притиском и шантажом, претњом и затвором, па и драњем на живо, у Србији (Косово и Метохија), Македонији и Црној Гори, на очи власти југословенских чинили су то и чине дан-данас албански екстремни националисти, шовинисти и расисти, који су стигли да припрете и смрћу Србима, Македонцима и Црногорцима муслиманске вере, ако не буду пристали да промене њихово неалбанско презиме у албанско и ако не буду изјавили да су по националности Албанци. Ја сам о овоме већ објавио и један докуменат, њихово претеће писмо, које су упутили управо мени.22)
Тако презимена Албанаца српских покрајина Косово и Метохија, црногорских: Улцињ, Тузи, Плав и Гусиње, као и западних покрајина Македоније, недвосмислено нам сведоче или порекло из Албаније њихових носиоца, или да су националним пореклом Срби, Црногорци и Македонци.
Свесни овога, неки су албански интелектуалци, правећи се разумним, као нпр. новинар Mehmet Latifi, признали да су неки од њих стварно сишли ту, на Косово, Метохију, Западну Македонију и Црну Гору, са албанских врлети, из покрајина данашње Албаније, али за оне који су пореклом од албанизованих Срба, Македонаца и Црногораца, па следствено немају ни презимена која сигнализирају њихово порекло из Албаније, нити припадају којем албанском племену, изјављују да су ту староседеоци, аутохтони, следбеници некадашњих Илира, па и Пелазга. У овоме их подржава и поменути Нöел Малцолм, који се посветио фалсификацији историје албанског народа. Док академик проф. др Rexhep Qose, отворено, преко штампе, позива своје Албанце да лажу и измишљају, да фалсификују све и свашта, без лимита, да би доказали своју аутохтонију и порекло од Илира и Пелазга. И овако, њиховим фалсификатима и лажима они се надају да ће убедити свет, па и саме Србе, Македонце и Црногорце, да су те покрајине њихове, албанске, и да требају да им их уступе, да са њима изграде њихову нову, супер Ве-е-елику Албанију.
Женева,
дана 12. јуна 1992.*)
___________________
1) Ово презиме налазимо у Кадастарски регистар Скадра од године 1416, код имена Андреа КУЈТИМИ.
2) ВУКЧЕВИЋ, Гојко: О ПОРИЈЕКЛУ ИЛИРА,- Подгорица 1992, стр. 148.
3) После објављивања ове студије на албански, српски, македонски и енглески језик, изузев неких албанских националиста, сви су се сложили са етимологијом Академика Буровића и македонским националним пореклом П.Будиа. За ово видите на интернету.- РЕДАКТОР.
4) О поливаленцији персоналитета видите моју студију Polivalenca e personaliteteve (= Polivalencija personaliteta), zbirka eseja MBI DASHURINË (= O LJUBAVI),- Ženeva 2001, str. 79.
5) AKADEMIA E SHKENCAVE E RPSSH: FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR,- Tirana 1985, str. 742, kol. II. Албански академици кажу да је „истакнути албански патриота“ Саид Најдери рођен у Дебар (Западна Македонија), где се македонско становништво меша са албанским. Опширније о њему и његовом презимену НАЈДЕНИ видите моје дело PATRONIMIASHQIPTARE (= ALBANSKA PATRONIMIJA),- рукопис, затвор у Бурељу (Албанија) 1986.
6) РИСТОВСКИ, Блаже: ИСТОРИЈА НА МАКЕДОНСКАТА НАЦИЈА,- Скопје 1999, стр. 21. Познати су овим презименом – НАЈДЕНОВСКИ – и спортисти: кошаркаш националне екипе бугарске 1990, као и македонски ногометаш из исте 1990. године.
7) ÇEGRANI, Nafi: BALLË PËR BALLË ME VDEKJEN,- Tirana 2000, str. 20.
8) Iden: str. 21.
9) MURATI, Qemal: DËSHMIME ONOMASTIKE,- Tirana 1993.
10) BUROVIĆ, Kaplan: SHPIFJET E UDBASHIT NAFI ÇEGRANI (= LAŽI UDBAŠA NAFI ČEGRANI),- Ženeva 2000, str. 12-13.
11) SULÇA, Njazi: RRËFIMET E AXHËS,- Ankara 2003, str. 5.
12) O ovome su pisali albanski akademici, izdavači knjige HISTORIA E LETËRSISËS SHQIPTARE,- tom I, Tirana 1953, kod poglavlja o Petru Bogdanu, a piše o ovome i Albanac Albert Ramaj, u članku Bogdani dhe Gjeçovi mbesin çka janë,- objavljen u časopisu URTIA Br. 1, Zagreb 1993, kojim se diže protiv prof. dr Aleksandra Stipčevića (i ovaj Albanac), koji je izjavio da su po nacionalnosti Srbi albanski književnici Petar Bogdan i Stefan Ðečov(i), koje ovi Albanci drže za svoje ne samo zbog njihovog stvaranja (u čemu imaju pravo!), već i po nacionalnosti (za što nemaju pravo !). Opširnije o ovome vidite moj članak Bogdani ka deklaruar vetë se është sërb(= Bogdani je izjavio sâm da je Srbin),- objavljen u reviji YLBERI God. II, Br. 2-3, Ženeva 1994, str. 28.
13) Opširnije o ovome vidite u mom delu OČI SIMONIDE OPTUŽUJU, Beograd 2014. Predgovor ovog dela je objavljen na albanskom jeziku, pod naslovom Sytë e Simonidës akuzojnë, revija YLBERI God. VI, Br. 7, Ženeva 1998, str. 15. Tu imate i podatke o selu HRASNICA. Ovaj predgovor je objavljen i na našem jeziku, u S-I novine ISTINA God. II, Br. 60, Beč 17. IV. 2006.
14) KRASNIQI, Mark: GJURMË E GJURMIME,- Tirana 1982.
15) Vidite moj roman STUDENTKINJE,- Ženeva 2001, gde spominjem učiteljicu Kaseni Shkodraninjenim pravim imenom.
16) Albanski akademici su ga uveli i u svojoj enciklopediji. Vidite njihov citirani FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, str. 570, kol. II. Posle mojeg proglašenja Jana Kukuzelia za Makedonca, probudiše se i Makedonci, pa nam sada preko njihove štampe pišu o njemu. Isto se ovo desi i sa Ðurđem Kastriot-Skenderbegom, a verujem da će prihvatiti za svoje Makedonce i mnoge druge „Albance“, na koje sam im ukazao preko mojih studija. Zahvaljujem im za njihovu nezahvalnost!
17) BATAKOVIĆ, Dušan: KOSOVO I METOHIJA,- Beograd 1998, str. 107.
18) BUROVIĆ, Kaplan: MUSLIMANI CRNE GORE,- objavljeno u S-I novine ISTINA God. II, br. 58, Beč 03.IV.2006. Preštampano u delu O SRBIMA MUSLIMANSKE VEROISPOVESTI – zbornik radova sa naučnog skupa Matice srpske, Beograd 2012, str. 13-34.
19) INSTITUT SRPSKOG NARODA: SRPSKA NACIONALNA MANJINA U ALBANIJI, Beograd 1994, str. 119.
20) Iden: str. 119.
21) Za opširnije vidite u mom delu MIKROLOGJIRA,- Ženeva 2000, str. 76, glas JOVAN ČETIRI.
22) BUROVIĆ, Kaplan: NJEGOŠ I ALBANCI,- Ženeva 2002, str. 59. Vidite OTVORENO PISMO.
*) Prevedeno i objavljeno na albanski, engleski, makedonski, slovenački. Na makedonski jezik je objavljeno u Akademikovom djelu POTEKLOTO NA ALBANCITE,- Bitolj 2005, str. 123-139. Na engleski jezik je objavljeno u sklopu djela WHO ARE ALBANIANS ?,- Ženeva 2008, str. 208-219.- REDAKTOR.
Каплан Буровић, Искра | http://www.vidovdan.org/info/prezimena-albanaca-svedoce-njihovo-slovensko-poreklo/ | sr | 2018-06-17 | www.vidovdan.org/8788007948d75fcd5792b4bcb6e9c4c78ec3ef7970e67085332c8263f984177e.json | [
"Презимена Албанаца, као и свих других народа на свету, веродостојна су индикација и чињеница њихове националности, али не и једина, посебно не и апсолутна. И код презимена имамо ограничења, искључења, па и очигледних неодређености, недоследности и нетачности. Зато је често потребно, за опредељење националности јед... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-28 18:00:44+00:00 | null | 2018-06-28 14:30:01 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fkosovski-boj-2%2F.json | sr | null | Видовдан Магазин | null | null | www.vidovdan.org | Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поново нападну Србију. Али и тај покушај за Турке је био погубан, па су морали поново да беже из Лазареве државе.
Турци су слично прошли и у Босанској држави, где их је 1388. године потукао Твртков војвода Влатко Вуковић и натерао на повлачење. Турци су били изненађени оваквим отпором у Србији и Босни. Схватили су да за ове нападе треба боље да се припреме и прикупе још више војске. Султан Мурат почео је посебне припреме за напад на Србију.
Кнез Лазар припремао је своју војску за одлучујућу борбу против Турака.Позвао је све Србе да иду на Косово да бране своју државу и српско име од Турака.
Народна песма каже да је кнез Лазар сваког ко не дође у бој на Косово проклео овим речима: “Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, А не дође на бој на Косово,Од руке му ништа не родило, Ни у пољу белица пшеница, Ни у брду винова лозица, Не имао од срца порода, Ни мушкога ни девојачкога, Рђом кап’о док му је колена..!”
Српску војску предводио је кнез Лазар, иако није успео да сакупи сву српску властелу, а ни све српске ратнике.Од обласних господара кнезу Лазару се придружио Вук Бранковић (господар Косова), један одред послао је и босански бан Твртко I Котроманић, на челу са војводом Влатком Вуковићем.
Турску војску предводио је султан Мурат I са синовима Бајазитом и Јакубом. Турска војска кретала се територијом Дејановића. Сматра се да их је Дејановић задржао (снабдео их храном) а са циљем да јави кнезу Лазару о величини Муратове војске (претпоставља се око 50 000 војника), што је за то време био огроман број, док је Лазар имао упола мање војника.
Дејановић је говорио турским старешинама да је преко расквашених поља у Македонији немогуће проћи пре маја. Тако је зауставио турску војску на његовој територији у намери да кнезу Лазару јави о величини турске војске и да му омогући што више времена да окупи све српске ратнике и спремно сачека турску војску и крене у одлучујућу битку.
Српска војска је, по претежним оценама, била бројно мања од турске, али раније пристигла, била је одморна и спремна за борбу. Ипак, било је двоумљења да ли да се одмах крене на Турке.
По оценама војних стручњака, наша војска је имала више шанси за победу да је одмах кренула на Турке, пошто је била одморнија.
Са друге стране, Турци не би имали времена да им на главном правцу удара, као што су то учинили у току ноћи пред битку, ископају јаме и у њих уграде зашиљено коље и то све прекрију сламом. Међутим, већања команданата обе војске прекинула је велика олуја, а затим и јака киша (права провала облака) која се сручила на обе војске. Тек када се киша смирила, Турци су под заштитом мрака кренули на копање јама. Према турским хроничарима, у напад су први кренули српски стрелци из одреда Вука Бранковића, који је имао и највећег успеха у боју.
До одлучујуће битке дошло је 28. (15) јуна 1389. године северозападно од Приштине (Газиместан), на дан светог Виде (Видовдан). Турског султана Мурата убио је српски ратник Милош Обилић (Кобилић). Предања говоре да су Милоша пре битке на кнежевој вечери програсили издајником. За време битке, Милош је на превару ушао у турски логор, говорећи да жели да пољуби скуте султану, у знак покорења, и убио га ножем.
Други наш стари запис “Похвала кнезу Лазару“ (из XV века) говори да је Мурат погинуо после борбе. Народно предање још говори и да је Милош извршио ово дело још пре почетка борбе.
Једно писмо краља Твртка помиње дванаест племића (завереника) који су заједно са Милошем извршили ово дело. Турски извори говоре да је Мурат погинуо после битке или мало пре њеног завршетка и да је убијен на превару од једног скривеног српског завереника или рањеног борца. О самом Милошу историја не зна никакве појединости.
На Косову су Турци сахранили Муратову утробу (Муратово турбе) а тело је пренето у Једрене ради балсамовања. Старији син Бајазит прикрио је смрт султанову јер би то значило пораз Турака, и наређује јуриш, што је сатрло српску војску (коњицу) јер је била оклопна, за разлику од турске лаке коњице. Брата Јакоба Бајазит је задавио, како би био једини владар.
Ускоро је и кнез Лазар био ухваћен и убијен. Наше легенде говоре да је кнез Лазар, када је био ухваћен, узвратио Бајазиту “ Да је раније знао за јуначки подвиг свог витеза, и да је за то знала цела српска војска, учинили би да и Бајазит лежи на трећим носилима “. Бајазит је, затим, наредио да се кнез Лазар и заробљена српска властела посеку. Није познато ко је и како изнео са бојног поља кнежево тело и предао га на балсамовање и чување калуђерима. Његово тело је тада сачувано, балсамовано и предато у цркву Вазнесењау Приштини (по неким непотпуним изворима Бајазит је за ово дао дозволу).
Убрзо после тога Вук Бранковић и Влатко Вуковић су се повукли. Турци су се сутрадан после боја повукли, водећи са собом многе заробљенике и рањенике, али је већина рањеника умрла на путу.
Косовска битка по свим изгледима трајала је само неколико часова а главна борба водила се око Мазгита и Газиместана.
Прве вести о бици записане су дванаест дана после боја од стране руског монаха Игњатија, који је пошао у посету светогорским манастирима. Најчуднији извештај је писмо босанског бана Твртка I који пише фирентијској влади како је он победио Турке на Косову, а о кнезу Лазару нема ни речи. Ово је још чудније јер је Твртко I имао извештај из прве руке, пошто се његов војсковођа Влатко Вуковић са делом војске вратио у Босну. То писмо је сачувано, као и његов одговор, у коме Фирентинци честитају Твртку I на победи и кажу да су срећни што је хришћанска војска победила. Чак се и сазнаје да су у Паризу звонила црквена звона у част победе хришћана над неверницима.
Из свега овога закључујемо да је победа у овом боју припала Србији, пошто су се турци повукли са бојишта. Турци су тек након седмдесет година освојили Србију.
Морамо да знамо и да има више верзија о борби и старадању на Косову пољу.
Кнез Лазар је најпре био сахрањен у Приштини. Затим је 1391. године пренет у своју задужбину Раваницу. Сахрана кнеза Лазара није могла бити обављена одмах након његове погибије, јер се његово тело налазило у рукама Турака. Бајазит,наследник султана Мурата, који је посекао кнеза Лазара, држао је кнежево тело као ратни трофеј и средство за преговоре и уцену кнежеве породице.У наметнутим условима породици, да дође до тела, лежи косовски пораз.
По завршетку преговора, кнежево тело је предано породици, која га је сахранила у Приштини, а потом пренела у манастир Раваницу, кнежеву задужбину. Сахрана у Приштини је извршена првих дана месеца јула 1389. По завршетку треће године од Лазареве сахране, приступило се свечаном отварању кнежева гроба. Тада је утврђено да тело није подлегло трулежи и да је свето.
Од 1697. године његове мошти су се налазиле у манастиру Врдник на Фрушкој Гори. У току Другог светског рата преносе их у Саборну цркву у Београд. Од 1989. године мошти кнеза Лазара налазе се поново у манастиру Раваница.
Црква је Лазара прогласила за светитеља, неговала је култ Косова и подстицала будућа поколења “ да освете КОСОВО “ – СРПСКУ СВЕТУ ЗЕМЉУ.
Речи Кнеза Лазара пред битку “ Пођимо, браћо и чеда, пођимо на подвиг који је пред нама, угледавши се на наградодавца Христа. Смрћу послужимо дужности, пролијмо крв нашу, искупимо живот смрћу и дајмо удове наших тела непоштедно за час и отачаство наше, а Бог ће се свакако смиловати на остатке наше и неће истребити до краја род и земљу нашу. “
Да се не заборави !
На Косову и Метохији (Старој Србији) било је, пола века после Косовске битке, само 46 новоусељених албанских кућа (Албанци су племе са Кавказа које је населило данашњу Албанију почетком 11. века), како сведочи први турски попис из 1445. године за области Дренице и Подрима.
А српских кућа: 12.844. У жупама: Косово, Сиринићкој, Средачкој, Ибарском Колашину, Биничкој Морави, Призренском Пољу, Лабу Шиптара тада нема.
У Пећи, на пример, тада није било ниједне албанске породице…
Чак, 1838. године скоро 400 година после првог турског пописа – у Пећи (како записује Јозеф Милер): Србичине 92,09 одсто становништва. Данас, после НАТО злочиначке-агресије, под називом „Милосрдни анђео“, у Пећи (седишту српског патријарха) живи само неколико Срба
Ђорђе Бојанић
srpska istorija | http://www.vidovdan.org/istorija/kosovski-boj-2/ | sr | 2018-06-28 | www.vidovdan.org/575382fdf51f32830cdc580dc668ff75310f180937dd91231ef1c345a65adb7e.json | [
"Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поно... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-01 09:19:41+00:00 | null | 2018-06-01 11:11:48 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fslika-dana%2Fu-cemu-je-tragedija-premestanja-grigorija-u-nemacku%2F.json | sr | null | У чему је трагедија премештања +Григорија у Немачку? | null | null | www.vidovdan.org | Kad sam video koliko rozapadni mediji žale ep. Grigorija pomislio sam da su ga rascinili kad ono dobio bogatu parohiju hoću reći nemacku eparhiju a on je poznat kao covek biznisa. U cemu je tragedija? Nikako da sve ispratim.
— grupa TNT (@BrankoRadun) June 1, 2018 | http://www.vidovdan.org/slika-dana/u-cemu-je-tragedija-premestanja-grigorija-u-nemacku/ | sr | 2018-06-01 | www.vidovdan.org/5c02bb9557aff0655a3438d2858da5de7deb0fc1f9b04c5cc71bb766b5aaed85.json | [
"Kad sam video koliko rozapadni mediji žale ep. Grigorija pomislio sam da su ga rascinili kad ono dobio bogatu parohiju hoću reći nemacku eparhiju a on je poznat kao covek biznisa. U cemu je tragedija? Nikako da sve ispratim.\n— grupa TNT (@BrankoRadun) June 1, 2018",
"У чему је трагедија премештања +Григорија у ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-01 09:19:48+00:00 | null | 2018-06-01 10:41:11 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsasa-nedeljkovic-sokolska-drustva-i-sokolane-2%2F.json | sr | null | Саша Недељковић : СОКОЛСКА ДРУШТВА И СОКОЛАНЕ | null | null | www.vidovdan.org | Соколски домови били су главни услов успешног рада соколских друштава. Домови су били културни центри места и околине. Величина дома зависила је од тога колико је друштво могло да прикупи средстава за градњу. Министарство за физичко васпитање народа било је врховна надзорна власт над свим организацијама, друштвима, удружењима и установама, које су се бавиле телесним васпитањем у Југославији. Пре оснивања министарства телесно васпитање је било препуштено приватној иницијативи. У години 1932. Министарство је предвидело као помоћ Савезу Сокола 8 милиона динара; за соколске домове 200.000 динара; жупама и учесницима на Свесловенском слету у Прагу 400.000 динара.(1)
Без домова соколска друштва су морала да се сналазе за обезбеђење просторија за прославе. Соколско друштво Бања Лука било је у неприлици како да прослави Дан уједињења 1932. пошто није тада имало свој дом. Бан Милосављевић ставио им је на располагање нови бански двор. Пре подне друштво је приредило свечану академију у Народном позоришту за своје чланове и ђаке виших разреда средњих школа. Академији је присуствовало и мноштво грађана. Свечаност је почела говором старешине друштва др. Перенчевића о значају дана уједињења за народ и соколе. Затим су нови чланови положили соколски завет. Полагању завета присуствовали су сем управе друштва чланови и чланице у одорама, мушка и женска деца и нараштај те чланови соколских чета, који су се налазили у Бања Луци на жупском течају. Следила је јавна вежба. Мушка деца извела су вежбу “Соколску песму”. Сами су певали “Ој летни сиви соколе”. Чланови су извели вежбу А. Мудрог “Ој Словени”. Увече је у банским дворима била свечана забава са плесом. Било је преко 500 гостију, које је делимично привукла и нова зграда, која је овом приредбом први пут била отворена за јавност. Поздравну реч одржао је старешина жупе др. Мољевић. Након говора извели су чланови Народног позоришта неколико концертних тачака. Участвовали су Иван Горски, М. Краљева, Косана Павловић, Бакотић и Чејван. Изведен је скеч у једном чину “Скочићу у Саву”, у коме су учествовали Мира Шекулин, Момир Андрић и Станоје Душановић. Након завршетка програма био је плес. (2)
Соколско друштво Јајце завршило је крајем октобра 1934. свој дом. Отварање дома било је заказано за 11 новембар 1934. али је због жалости после убиства краља Александра била одложена. Управни одбор Соколског друштва је по одобрењу управе жупе у Бања Луци одлучио да се дом отвори 9 јуна 1935.(3)
Соколске домове су градиле чете друштва Имотски. Скупштине чета одржане су јануара 1935. Чета Проложац завршила је изградњу бунара и скоро завршила дом, први соколски дом у Имотској Крајини. Чета Каменмост је марљиво радила на подизању свог дома. Чета Небрижевац је довршила изградњу моста. Чета Главина I започела је градњу дома и подигла зидове. (4) Соколске чете Каменмост, Главина и Проложац до 1940. саградили су своје домове. Чета Проложац дала је део просторија свог дома на употребу основној школи. За соколе то је био пример како се радом може помоћи запуштеном селу. (5)
Соколско друштво Јајце отворило је 9 јуна 1935. свој Соколски дом Краља Петра Великог Ослободиоца. Том приликом развијена је друштвена застава. На свечаности је присуствовао министар за физичко васпитање народа др. Ауер. Увече 8 јуна 1935. цео град је попримио свечани изглед, није било куће на којој се није вила застава. Дом је био расветљен рефлекторима и искићен венцима. Исте вечери стигли су соколи из Зенице, Бугојна, Травника и Сарајева са музиком сарајевског друштва. Сутрадан су возовима на прузи Шипада, и посебни воз из Сарајева, аутобусима и колима стизали соколи из Дрвара, Приједора, Санског Моста, Кључа, Мркоњић Града, Бања Луке, Градишке, Гламоча, Бугојна, Купреса, Зенице, Високог, Травника и Сарајева. Гостију на прослави било је око 2.000. Након наступа на стадиону Електробосне свечана поворка кренула је испред новог дома кроз град. После поворке и дефилеа отворен је дом. Свечаност је отворена “Соколским поздравом” коју је певао певачки хор Соколског друштва Јајце. Након поздрава старешине друштва дра Бранисављевића, изасланик краља мајор Никола Басараба отворио је свечано дом. Говорио је министар за физичко васпитање народа др. Ауер, старешине жупа из Бања Луке и Сарајева. Свечаност је завршена песмом “Из братског загрљаја”. После подне на стадиону Електробосне одржан је окружни слет. За време вежби свирала је музика друштва Сарајево, а за време наступа и отступа месна ватрогасна музика. Вежбало је 544 вежбача, од тога 130 из друштва Јајце. Соколске чете су биле из Дрвара, Кључа, Приједора и Санског Моста. Увече је у дому приређена свечана академија на којој је певао мешовити певачки хор друштва Јајце под управом просветара Милана Илића. На програму су биле ритмичке игре друштава Јајце и Мркоњић Град, а академија је завршена алегоријом “На врелу братства”. (6)
На прослави и слету у Јајцу били су представник Савеза Сокола др. Марковић и представници Соколске жупе Сарајево Радмило Грђић, Иван Радић и Јово Плавшић. Застави је кумовао бан Врбаске бановине др. Кујунђић. Изасланик Савеза сокола и Бањалучке жупе др. Лазо Марковић предао је соколском друштву диплому Савеза. Испред сокола Босанске крајине поклонио је соколима у Јајцу портрет Петра Мркоњића, рад Шпире Боцарића. (7)
Освећење новог соколског дома у Берову било је 21.9.1935. Присуствовали су изасланик краља Петра и изасланици и представници културних друштава и огромна маса народа из Малешког среза. После свечаности музика 29 пешадијског пука свирала је народна кола, која су играли сви присутни. Истог дана увече приређена је свечана академија. Истицале су се вежбе “Перачица” коју су извела женска деца, “Биљана платно белеше” извеле чланице, и “Живот у шуми” ритмичко-балетска композиција. Све вежбе биле су извођене уз пратњу музике. Управа соколског друштва је подигла дом из својих средстава без икаквог дуга. (8)
Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу на први дан Духова 31 маја 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима је стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургије на којој је певао хор Соколског друштва формирана је поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка је на путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многобројне публике. Кад је поворка стигла почео је свечани обред, који је извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено је на слетишту. Потом је одржана јавна вежба, која је у ствари била вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. Увече је приређена свечана академија. (9)
Соколски дом у Олову отворен је 11. октобра 1936. Изасланик краља, пешадијски потпуковник Тихомир Стојадиновић, помоћник команданта сарајевског војног округа стигао је моторном дресином у Олово. На станици је био соколски одбор са старешином друштва инг. Кузманом Милевићем, вежбаће чланство, многобројни грађани и сељаци како из ближе околине тако и из даљне. Са краљевим изаслаником дошли су Никифор Тодић, старешина Соколског друштва Тузла и Мехо Салихспахић, члан жупске управе. Ученица основне школе Мими Лоци предала је краљевом изасланику киту цвећа. Затим су стигли возови из Хан Пијеска и Завидовића којима је дошло мноштво гостију са свих страна. На улазу у летње вежбалиште краљевом изасланику девојчица Зора Цвијетић дала је со и хлеб. Изасланик краља пресекао је државну тробојку и отворио врата. Предао је дом на чување старешини Милевићу, са жељом да новоотворени дом буде светионик сваког добра. Старешина Милевић поздравио је изасланике краља, бана, делегате Савеза, жупе, и осталих друштава, представнике цркве, те остале посетиоце. Верски обред су извршили прота Михајло Савић из Кладња и муслимански свештеник Абдурахман Мехмедовић. Мехмедовић је одржао говор истакавши за соколство да га као организацију Ислам толерише. Увече била је забава у соколани. Позоришни комад “Соколска мајка” од Душана Ђ. Цвјетковића извели су друштвени дилетанти. (10)
Соколски дом у Сарајеву отворен је 6. новембра 1937. Свечаности су почеле доласком представника ССКЈ. 4. новембра 1937, када су у Сарајево стигли Е.Гангл, инг. Коста Петровић, Стаја Стајић, инж. Радуле Радуловић и пуковнок Димитрије Павловић. Министар за физичко васпитање народа др. Вјекослав Милетић стигао је у Сарајево 5. новембра 1937.У Сарајево су дошли бројни соколи из ближих и даљих друштава и чета. На прославу отварања Соколског дома у Сарајеву, 6 новембра 1937. дошли су бугарски Јунаци на челу са старешином Витошке јуначке области Атанасовом. Приређена је бакљада. У оквиру прославе отварања Соколског дома у Сарајеву, 6 новембра 1937. приказан је у биоскопу “Империјал” филм „Ој летни сиви соколе” . Пре почетка филма просветар жупе Сарајево Љубунчић укратко је изнео значај соколства. Пројекцији филма су присуствовали бројни представници војске, банске управе, општине, Савеза СКЈ и Соколске жупе Сарајево, соколи и грађани. У име бугарских Јунака поздравио је соколе старешина Витошке јуначке области Атанасов, а у име руских сокола у Сарајеву Покровски је предао Соколском друштву Сарајево-Матици спомен-пехар. У свом говору старешина Соколске жупе Сарајево др. Војислав Бесаровић истакао је : „… У то доба када је наш непријатељ распиривао верску мржњу, наши Соколи исповедају ону основну народну мисао „Брат је мио које вере био” и проповедајући велика соколска начела братства, једнакости и слободе утиру стазе заједничком раду … Наша прва соколска друштва су основана у доба најцрње реакције, када нисмо имали ни основних грађанских права, те су Соколи били међу првим носиоцима слободарске мисли, који су и на својим заставама исписали борбу за ослобођење. … Српски Соко у Сарајеву се … сматра творцем Српске соколске жупе Бос. Херцеговачке, у којој сарајевски Соколи најактивније сарађују и својим неуморним радом доприносе, да већ 1911 год. та жупа броји 40 соколских друштава, 40 жаришта националне мисли, у којима се спремају Соколи за своје велике соколске задаће, које су за време рата тако достојно вршили, борећи се као добровољци у редовима херојске српске војске. …. Многи сарајевски Соколи су се у почетку рата као добровољци борили … Сарајевски Соколи иза четири године најтежег живота по интернацијама и затворима састају се са својом браћом сарајевским Соколима, који су као српски официри поносно стигли у своје Сарајево. У братском загрљају пре свега одаше пошту својим друговима, који за време рата по тамницама и бојиштима положише своје животе на олтар отаџбине.” После њега говорио је Гангл, који је у свом говору истакао : „… Погледајмо испод овога крова на све стране, да видимо шта се догађа изван наше соколске заједнице ! Зар се можда не бацају пред крила полета некомпромисне идеје словенског соколског братства жалосни остаци душевног ропства, желећи да се наш … народ поново расцепа на троје и да сам утоне у својој ситности и ослабљености, да као плен падне у панџе птица грабљивица из туђих гнезда, да поновно постане човек човеку вук, …”.У оквиру свечаности отварања Соколског дома приређена је соколска изложба. Биле су изложене успомене на Гаврила Принципа, његове другове, и остале хероје. Било је изложено његово одело у коме је тамновао у Терезину. Затим слике о сарајевском атентату, хапшењу Принципа и о терору аустријских власти над народом.
Бугарски Јунаци приредили су 8. новембра 1937. у свечаној дворани соколског дома вече бугарских народних игара. Извели су неколико народних идила, песама на кавалу (дудуку), које је изводио Станил Пејаков, и бугарска народна кола. Публику су одушевиле народне песме, које је певала Атанаска Тодорова уз пратњу на кавалу Станила Пејакова. После тога изведен је народни балет, бугарска народна кола и народна игра „На прелу”. Извођење је пратио на хармоници Васко Михајлов. Кореографију и режију водила је начелница друштва Јунак у Софији, професорка Руска Колева.(11)
У Босанској Градишки соколско друштво је поводом прославе рођендана краља Петра 1937. приредило свечано освештење темеља свог дома “Петар Мркоњић”. Друштво је са целокупним чланством, нараштајем и децом присуствовало благодарењима у свим богомољама. После верског обреда који су извршили представници православне и исламске вере, говорио је старешина друштва Лука Бралић. Испред жупе говорио је Златко Пувачић изневши историјат и развој друштва, посебно у време тешких борби против туђина. На прослави је учествовало певачко друштво “Бранко” из Босанске Градишке. У наставку свечаности одржана је свечана седница уз учешће свих припадника друштва. Увече је друштво учествовало у манифестационој поворци. Свечана академија приређена је у просторијама “Хотела Србије”. На академији су изведене сликовите и ритмичке вежбе појединих категорија уз песму и музику. (12)
Соколско друштво Жупања је у оквиру Соколске Петрове Петолетке основало друштвени фонд за градњу соколане. Сваки члан друштва је месечно уплаћивао по 1 динар. (13) Радном снагом чланова саграђен је Соколски дом у Ловасу. За куповину земљишта и грађевинског материјала као и зграде која се налазила на плацу прикупљен је допринос од чланова чете и пријатеља, фирми и општине. Савез је дао помоћ од 5.000 динара и позајмицу од 5.000 динара. За куповину и изградњу било је утрошено 52.000 динара. Дом је тада 1938. био вредан 80.000 динара. Осим дома било је и вежбалиште. Дворана у дому била је дуга 19 метара, широка 8 м, и висока 5 м. Соколана је имала позорницу, велике свлачионице, балкон. У другом делу соколане биле су просторије југословенске читаонице. (14)
Старешина Соколског друштва Борово Томо Максимовић је на крају скупштине друштва 1939. поздравио чланове и истакао да треба да се подигне нова соколана. Човек није морао да буде соко само у соколани, јер прави соко мора да вежба свуда и на сваком месту, али ми хоћемо да подигнемо свој соколски дом, ми хоћемо да имамо свој кров над главом. … То вам свима стављам до знања, а ја сам уверен да ћемо радити, да ћемо свим силама настати да изградимо и подигнемо наш нови соколски дом. (15)
Соколски домови били су главни услов успешног рада соколских друштава. Домови су били културни центри за место и за околину. Величина соколане зависила је од количине новца којим је располагало соколско друштво или чета. Друштва у градовима су градила репрезентативне соколане. У селима су соколане биле мале. Министарство за физичко васпитање народа помагало је новчано градњу домова. Приликом отварања соколи су организовали приредбе, јавне вежбе, поворке … . Приредбе су привлачиле и оне који се нису занимали телесним васпитањем.
Током Другог светског рата соколане су користиле све зараћене стране. За судбину соколских домова илустративан је пример Соколског дома Новом Саду. После рата је био у друштвеном власништву а користило га је друштво Партизан и неко време Српско народно позориште, до подизања своје зграде. Новосадски Виши суд је пресудио, а Апелациони суд потврдио 2017. да је Соколско друштво власник зграде у Соколског дома и парцеле на којој је изграђена. Данас већина соколских домова није враћена обновљеним соколским друштвима, а поједина друштва само могу да користе простор у својим бившим домовима.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | http://www.vidovdan.org/istorija/sasa-nedeljkovic-sokolska-drustva-i-sokolane-2/ | sr | 2018-06-01 | www.vidovdan.org/68845e043948c0aefff0f4ec4a05755974ca67889009868ccf930e48dba68161.json | [
"Соколски домови били су главни услов успешног рада соколских друштава. Домови су били културни центри места и околине. Величина дома зависила је од тога колико је друштво могло да прикупи средстава за градњу. Министарство за физичко васпитање народа било је врховна надзорна власт над свим организацијама, друштвима... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-09 13:11:54+00:00 | null | 2018-06-09 11:38:31 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fsasa-nedeljkovic-savez-slovenskog-sokolstva%2F.json | sr | null | Саша Недељковић: САВЕЗ СЛОВЕНСКОГ СОКОЛСТВА | null | null | www.vidovdan.org | Соколски покрет настао је у Прагу. Ту је 1862. основано „Прашко гимнастичко друштво”. Професор др. Емануел Тонер је у српским народним песмама уочио значај сокола па је предложио 1864. да се друштву промени назив у „Прашки Соко”. До 1871. нова организација је себи пробијала пут. Оснивана су нова друштва у другим градовима, а телесно васпитање обухвата и жене. Тирш је 1871. издао лист „Сокол” и у њему први уводник „Наша задаћа, циљ и смјер” . Исте године издао је „Темељи тјеловјежбе”. Приређен је први свесоколски слет 1882. на коме је учествовало 1.600 чланова из 76 чешких соколских друштава. Чеси су 1889. основали савез „Чешка Обец Соколска”. (1) Соколска друштва оснивана су и код осталих словенских народа. Сви соколски савези словенских народа су се удружили 1908. у „Савез Словенског Соколства”. На челу савеза био је др. Јосип Штајнер, а начелник је био Јиндрих Ваничек. Почетком Првог светског рата соколски савез је био распуштен. (2)
После Првог светског рата словенски соколски савези тежили су обнови Савеза словенског Соколства. Савез Сокола учествовао је на Свесловенском слету у Прагу 1920. На I Југословенском Свесоколском слету 1922. у Љубљани, основан је Чехословачко-Југословенски Савез као претеча Свеславенског савеза. (3) На слету жупе Мостар у Дубровнику 1923. соколи су истицали да су на обали плавог Јадрана на бранику за краља, Отаџбину и велику Мајку Славију. (4) Као део напора Савеза Сокола за развијањем словенске узајамности програми за слетове штампани су и на језицима словенских народа који су присуствовали слетовима.
Соколи су се спремали да одрже други соколски сабор 1924. Група соколских радника из Загреба предложила је да се на сабор позову Чехословаци, Пољаци и Руси. (5) Сабор је одржаван у оквиру слета у Загребу. Југословенски соколи су приредили слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб је дошло 12.000 сокола из Србије, Војводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Словеније, Хрватске, Међумурја и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегација Пољског соколства. На Другом Југословенском Соколском сабору који је одржан заједно са слетом закључено је оснивање Свесловенског Соколског Савеза. (6) Седница представника свих словенских соколских савеза одржана је августа 1924. у Југославенском Касину у Загребу. (7) На сабору је вођа пољске делегације Счепански истакао да пољско соколство иде за тим да се обнове у соколству и по соколству старе свеславенске везе. (8) На сабору је био Адам Замојски. Много тога што је соколство у Југославији закључило употребио је и спровео у пољском соколству. После сабора састали су се представници свих словенских соколских савеза на саветовање и закључили да се обнови Савез словенског Соколства који је због Првог светског рата био разбијен. Ту обнову преузео је Замојски на себе. Обнова савеза извршена је у његовом дому у Варшави 14 и 15 августа 1925. Представници југословенског, чешкословачког, пољског и руског соколства објавили су да је основан Савез словенског Соколства. Од 1925. није било веће приредбе у Југославији а да Замојски није посетио Југославију. Задржавао се радо на Јадрану. (9) Бугарски Јунаци примљени су 10. јуна 1934. у Савез Славенско Соколство, пошто су изјавили, да прихваћају соколску идеологију и соколски теловежбени систем. (10) Савез Сокола Краљевине Југославије на седницама и слетовима заступала је савезна начелница Елза Скаларјева.
Соколске жупе Сплит, Шибеник-Задар и Сушак-Ријека приредиле су слет соколства на Јадрану у Сплиту јуна 1931. У „Соколском гласнику” истакли су да је било преко 15.000 сокола из Југославије и делегација чехословачког и пољског сокола. Пољске соколе предводио је староста А. Замојски. Одликовао је Мирка Буића, старешину жупе Сплит, због развијања и јачања братских веза Пољака и народа Југославије. У име Пољског соколског савеза предао му је две сребрне плакете, једну за њега, а другу за Соколско друштво Сплит. Сребрне плакете су у иметничком рељефу приказивале Пољску. (11) У Љубљани је 1 октобра 1933. у просторијама начелништва Савеза СКЈ у Народном дому одржана седница начелништва Савеза словенског Соколства. Седницу је отворио Мирослав Амброжић. Између осталог одлучено је да седиште начелништва Савеза словенског Соколства буде у Прагу. (12) О састанку представника Савеза Сокола и представника бугарских Јунака у Београду писали су и чехословачки листови. Брнске “Lidove Noviny” донеле су чланак о томе. У чланку се на крају истицало : „Тиме се неће само ојачати Савез словенског Соколства, већ ће бити уједно омогућена такође и дубља и јача радиност у извршавању програма СС, која је такође потребна у интересу целокупног словенског Соколства и словенске мисли.” (13)
На слету у Загребу 1934. присуствовали су представници Словенског Соколства и то : Чехословачког Трулар, Замојски као представник Пољског сокола, Драјлинг као представник Руског сокола, бугарских Јунака Лазов као и чланови управе Савеза Сокола на челу са Ганглом. (14)
У Савезу словенског соколства били су : Чешкословачка обец соколска са 746.878 припадника, Савез Сокола Краљевине Југославије са 356.630 припадника, Савез пољског Соколства са 59.713 припадника, Савез бугарских Јунака са 45.000 припадника и Руско Соколство са око 6.000 припадника. (15) Уочи отварања слета бугарских Јунака 11. јула 1935. у Софији је одржана седница председништва Савеза словенског Соколства. Седница је одржана у свечаној дворани Академије наука. Од стране Савеза Сокола учествовали су : Е. Гангл, Ђура Паунковић и Алфред Пихлер. Са седнице је упучен манифест Савеза словенског Соколства у коме се истицао позив на устрајан и неуморан рад. (16) У тежњи за што бољем међусобном упознавању, жближењу и учвршћењем братских веза међу словенским народима лист „Соколски гласник” пренео је чланак П.Н. Неичева „Словенска солидарност” из софијског дневника „Мир”. У чланку је истакнуто : „Међу њима уместо поштовања и љубави биле су завладале вечите мржње, које нису могле тако брзо да пређу у дубоки заборав. … Стога сви Словени и кажу :„Ране од блиске браће дубље су”. То је оно што доноси тако полако зближење и упознавање међу Словенима. Али успркос свију тих запрека, словенски идеализам и дух не једанпут издигли су се високо те се појавили у братској узајамности и помоћи; …. То се је најбоље видело на последњем састанку приликом слета Јунака, када су хиљаде словенских Сокола и Соколица заносно, неприсиљено и откривено изражавали своје свете осећаје о недељивом братству, поштовању и љубави. Ово равесељује и дубоко засеца у словенску душу, која корени и живи не само у умовању политичара, већ у душама и срцима народних маса. “(17)
И соколска друштва организовала су свеславенске вечери. У просторијама Официрског дома у Сарајеву сарајевска соколска друштва заједно са Чехословачком, Пољском лигом и руским соколима приредила су свесловенско-соколско вече 1. фебруара 1936. На приредби било је преко 100 народних ношњи из свих крајева земље и словенских земаља. Свечана сала била је окићена словенским заставама и сликама знаменитих словена из давне историје и тадашњег доба. Поред слика словенских владара били су и сви грбови словенских држава. Сем тога просторије су биле украшене соколским геслима, зеленилом и малим словенским заставицама. Приредбу је отворио заменик старешине матичног соколског друштва др. Богдан Видовић наглашавајући да су соколи желели приредбом да манифестују своја соколска осећања солидарности и словенску Тиршеву идеологију. Говорио је о животу и раду творца словенске химне, словачког свештеника Самуила Томашика, чија је песма „Хеј Словени”, доживела 100 година и која је пратила све словенске покрете, демонстрације и манифестације током буђења словенских народа. Учествовали су Чешка обец, руски соколи, пољска лига и гуслар. Члан сокола рецитовао је бугарску песму од Христе Ботева. На заједничкој седници свих соколских друштава било је решено да сваке године 4. фебруара (Штросмајеров дан) сва соколска друштва приређују свесловенско соколско вече, како би соколи и тиме васпитали чланове за соколско-југословенски-свесловенски живот, рад и зближење словенских народа. (18)
Савез Сокола сем слетова учествовао је на такмичењима у организацији Савеза Словенског Соколства. Соколско друштво Марибор изградило је свој дом, за који су планирали да лети служи као табор деци сиромашних родитеља, а зими као склониште соколима-смучарима. Позвани су и представници братских држава : Чехословачке, Бугарске и Пољске да дођу на такмичења на Похорје. (19) Соколи из Југославије су учествовали и на II смучарским такмичењима Савеза словенског Соколства на Штрбском Плесу у Татрама. Такмичили су се и чехословачки и пољски соколи. (20) Крајем фебруара 1937. била су V смучарска такмичења за првенство Савеза словенског Соколства у Планици. Уз СКЈ и ЧОС први пут су учествовали бугарски Јунаци. СКЈ је први пут освојио Ханжеков покал и постао словенски соколски смучарски првак. (21) Такмичења на Јахорини била су избирна такмичења за првенство ССС. Такмичари су се 25. 1. 1938. вратили са Јахорине, а 2.2. 1938. отпутовали су за Чехословачку. (22) Чехословачка соколска општина приредила је зимска такмичења у Високим Татрама. Такмичења су одржана од 6 до 13 фебруара 1938. као први део јубиларног X свесоколског слета у Прагу. Такмичења су обухватала : XI смучарска такмичења ЧОС, VI смучарска такмичења ССС и такмичења за покал југословенског министра за телесно васпитање. За првенство ССС и Ханжеков покал такмичили су се чланови ССКЈ, ЧОС, Јунака и ПСС. Олга Сковран такмичила се у такмичењима ССС као водница чланица. (23)
Такмичење за првенство Савеза словенског Соколства у Новом Саду одржано је 19 децембра 1937. Такмичари су стигли у Нови Сад 17 и 18 децембра 1937. Вођство чехословачке, пољске, бугарске и југословенске врсте 18 децембра 1937. посетило је општину и Матицу српску. Затим су посетили мушку гимназију краља Александра. Представници соколских савеза под вођством др Павласа посетили су Бановину, где их је примио подбан Рајић и министар за физичко васпитање народа др Вјекослав Милетић. Соколска жупа приредила је заједничку вечеру у ресторану Соколског дома. (24) После Судетске кризе Савез Сокола је решио да се прикупљају подаци о чешком соколу и Савезу словенског соколства. (25) Др. М. Градојевић је писао у часопису „Око Соколово” о смрти Адама Замојског. У чланку се истицало да је глас о његовој смрти стигао после многих перипетија. (26) Соколско студентско средиште у Загребу одржало је 23. марта 1941. комеморацију Адаму Замојском. (27)
У оквиру рада Савеза Сокола Краљевине Југославије на јачању словенске узајамности дошло је до обнове Савеза Словенског Соколства. Соколи су истицали да стоје на бранику не само за краља и отаџбину већ и за велику Мајку Славију. Савез Сокола учествовао је на Свесловенским слетовима у Прагу. Делегације сокола из словенских земаља присуствовале су слетовима Савеза Сокола у Југославији. Соколи су сматрали свој покрет као авангарду словенске узајамности и братства. Као део напора Савеза Сокола за развијањем словенске узајамности програми за слетове штампани су и на језицима словенских народа који су присуствовали слетовима. Организована су соколска спортска такмичења у оквиру Савеза словенског соколства. Савез Словенског Соколства обновљен 1925. нестао је у Другом светском рату. После увођења вишестраначја Савез Сокола Југославије обновљен је 1992. Светски соколски савез обновљен је 1993. у Прагу. Соколи из Србије су учествовали на обновљеним Свесоколским слетовима у Прагу. Савез Сокола Србије учествоваће са око 180 чланова на слету у Прагу крајем јуна 2018.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије Напомене : | http://www.vidovdan.org/aktuelno/sasa-nedeljkovic-savez-slovenskog-sokolstva/ | sr | 2018-06-09 | www.vidovdan.org/cb5b3819756184c91c0323064bf6045d020edeefd327ad99765d0c7d455f24e7.json | [
"Соколски покрет настао је у Прагу. Ту је 1862. основано „Прашко гимнастичко друштво”. Професор др. Емануел Тонер је у српским народним песмама уочио значај сокола па је предложио 1864. да се друштву промени назив у „Прашки Соко”. До 1871. нова организација је себи пробијала пут. Оснивана су нова друштва у другим г... | |
[
"Please Enter Your Name Here",
"Д. З."
] | 2018-06-04 13:56:33+00:00 | null | 2018-06-04 12:27:39 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fosim-beograda-i-novog-sada-sve-ostalo-je-u-srbiji-u-proseku-sirotinja%2F.json | sr | null | Осим Београда и Новог Сада, све остало је у Србији у просеку сиротиња… | null | null | www.vidovdan.org | Мапа која показује учешће појединих округа у стварању бруто додате вредности (БДВ) у Србији у 2016. години која ових дана кружи Твитером (објављена је на твитер налогу Френ (Фондација за напредак економије) најбоље показује колики је степен београдизације у нашој земљи.
Osim Beograda i Novog Sada, sve ostalo je u Srbiji u proseku sirotinja… pic.twitter.com/vtDyEad7tl
— Goran Radosavljevic (@Radosav77) 24. мај 2018. | http://www.vidovdan.org/info/osim-beograda-i-novog-sada-sve-ostalo-je-u-srbiji-u-proseku-sirotinja/ | sr | 2018-06-04 | www.vidovdan.org/59933d147f8a66b4b7657455ff363c898b39623311efc259c398eef7a4c27bda.json | [
"Мапа која показује учешће појединих округа у стварању бруто додате вредности (БДВ) у Србији у 2016. години која ових дана кружи Твитером (објављена је на твитер налогу Френ (Фондација за напредак економије) најбоље показује колики је степен београдизације у нашој земљи.\nOsim Beograda i Novog Sada, sve ostalo je u... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-19 20:58:10+00:00 | null | 2018-06-19 21:00:56 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fkultura%2Ffjodor-m-dostojevski-mrtva-snaga-i-snaga-buducnosti%2F.json | sr | null | Фјодор М. Достојевски: Мртва снага и снага будућности | null | null | www.vidovdan.org | ДОСТОЈЕВСКИ О ПАПИЗМУ
Сукоб православља и папизма је од средњег вијека актуелно вјерско и политичко питање, сукоб хришћанског Предања са папским политичко-религиозним пројектом. Пројекат папског духовног и државног поретка, од издвајања папства у засебну инстируцију, подразумијевао је признавање ‘папског примата’ заснованог на идеји о папском прејемству и праву на апсолутну политичку и духовну ваељенску власт. Узроке и почетке геополитичких подјела савременог свијета можемо пратити управо историјским мапама пројекта папског прозелитизма и римокатоличке мисије у свијету, од крсташких похода као почетка европског колонијализма, до блоковске подјеле `хладног рата`. Наиме, до рушења берлинског зида и ратног распада Југославије и данашњих ратова у Украјини и на блиском истоку као поприштима сукоба православне Русије и евроамеричке папско-протестантске војно-вјерске алијансе.
Православни богослови и мислиоци су од времена папског раскола писали о папској јереси – римокатоличком погрешном учењу о Богу и Цркви, указујући на погубне политичке и религиозне последице таквог учења по укупну будућност човјечанства. У православном свијету уопште, а посебно у православној Царској Русији, писало се о изопачености папске религиозно-политичке идеологије. Међу бројнм дјелима православних руских мислилаца и богослова о заблудама учења римокатолицизма посебан значај имају огледи Фјодора Михајловича Достојевског. Питања папизма Достојевски је разматрао како у романима, тако и у својој богатој есеистици, разоткривајући како духовне погубне последице, тако и политичку позадину и намјере папистичке религионе идеологије.
У Дневнику писца, који је излазио у Московским новинама, налази се велики број огледа и расправа о књижевности и историји, друштвено-политичким питањима, социјализму и демократизму, као и религиозна разматрања папизма и протестантизма. Један такав текст из Дневника писца за март 1876. године је ,Мртва снага и снага будућности’, теолошка и политичка анализа природе папизма и римског католицизма. Своју познату реченицу из својих Биљешки: ,,Папа вођа комунизма“, Достојевски у овим текстом подробно образлаже. Разоткрива револуционарну природу папизма, узроке папске прелести, од рађања идеје папског примата, до увођења догмата о папској непогрешивости. Указује на идеју папизма као покретача револуционарних идеологија и покрета, које су довеле до савремене идеологије сведозвоље – ности, коритољубивог и потрошачког стила и начина друштвеног живота, на чему папизам и изграђује поглаварску позицију, покровитеља просјека – покорне потрошачке пастве. У пројекту папском мелтинг пота, конзументима и потрошачима религија је потребан такав ‘духовни пастир’, што не омета њихов либерализам, а који ће их `светом` самовољом ослободити терета одговорности слободног одлучивања по личној савјести, ‘намјесник Христов’ који је прихватио прво демоново искушење и претворио камење у хљебове, кога ће слиједити због економске зависности и интереса без подвига пожртвовања и одрицања.
МРТВА СНАГА И СНАГА БУДУЋНОСТИ – Фјодор М.Достојевски -„Дневник писца“- март 1876.
»А шта је са папом? Та он ће данас-сјутра умријети и – шта ће онда бити? Је ли могуће да ће римски католицизам пристати да умре с нама заједно, онако због друштва? О, никад римски католицизам није био тако жељан живота као сада! Питање о папи се у нас уопште не поставља, оно је сведено ни на шта. Но, то »издавајање« је превелико и превише испуњено највећим и најнеобухватнијим жељама да би могло да пристане да се одрекне њих због мира у целом свијету. А због чега да се одриче, у корист чега? Због човјечанства, можда? Он, католицизам, давно мисли да је изнад човјечанства. Све досад он је блудничио са моћницима земаљским, и надао се у њих до последњег часа.
Но, сад се коначно приближио тај час, по свему судећи, и римски католицизам ће напустити земаљске моћнике, у то нема сумње – а они су га уосталом већ одавно издали у Европи и повели против њега општу хајку која је сада, особито у наше вријеме, постала све организованија. Но шта, римски католицизам је чинио и веће заокрете: једном је, кад се показало да је то потребно, не размишљајући много, католицизам продао и Христа због славе и власти на Земљи. Прогласивши, у облику догме, да се ,,хришћанство на земљи не може одржати без папинске световне власти“, он је тако прокламовао и новога Христа који нема везе с оним ранијим, прогласио је Христа који је прихватио саблазан трећег ђаволовог искушења – земаљско царство: »Све ће Твоје бити ако ми се будеш поклонио! «
О, ја сам слушао страсне приговоре на ову мисао, приговарали су ми да су вјера и Христов лик и данас живи у срцима милиона католика у свој својој некадашњој истинитости и чистоти. То је сигурно тако, али главни извор је замућен и затрован неповратно. Поред осталог, Рим је и сасвим недавно изјавио да се слаже са трећим ђаволовим искушењем у облику чврсте догме, и ми још нисмо успјели да уочимо све непосредне последице такве одлуке. Занимљиво је да је проглашење те догме, то откривање ,,цијеле тајне“, обављено управо у оном тренутку кад је уједињена Италија управо куцала на врата Риму. У нас су се тада многи томе смијали: »Срдит јесте али моћан није… «
Само, мало је вјероватно да није моћан. Не, овакви људи, људи способни да донесу овакве одлуке и да учине овакве заокрете, не умиру без борбе. Приговориће ми да је одувијек тако било у католицизму, да се барем све то подразумијевало, и да, према томе, није ни било неког посебног заокрета.
Да, али увијек је постојала тајна : папа је вјековима остављао утисак да је задовољан својим мајушним царством, папском облашћу, али све је то била само алегорија – основна ствар је у томе што се у тој алегорији одувијек скривало зрно основне идеје, оне сталне и вјековне папинске наде да ће то зрно проклијати и да ће из њега нићи моћно стабло чије ће гране у будућности покрити својом сјенком цијелу Земљу.
И, ево, у тренутку кад му одузимају последњи педаљ земаљског царства, поглавар римокатолицизма, видећи своју блиску смрт, одједном устаје и пред цијелим свијетом казује цијелу истину о себи:
»Ви сте мислили, зар не, да ћу се ја задовољити само титулом господара само папске области? Знајте да сам ја себе сматрао господаром цијелог свијета, господаром над свим земаљским царевима, и то не само духовним господаром него и световним – ја сам одувијек био прави господар, владар и император.
Ја сам цар над царевима, господар над владарима, само мени на земљи припадају све судбине људске, времена и дани, и, ево, ја то пред целим светом објављујем кроз догмо о мојој непогрешивости«
Не, то је сила, то је импозантно, а не смешно – то је обнављање древне идеје о светском јединству и светском господству која никада није била мртва у римском католицизму; то је Рим Јулијана Апостате (Отпадника) али не побијеђеног него оног који је “побиједио“ Христа у новој и последњој биткии. Тако је обављена продаја истинскога Христа за царство земаљско.
У римском католицизму та ће се продаја обавити и стварно на дјелу. Понављам, та страшна армија има оштро око које ће умјети да види, најзад, где се сада налази та снага на коју би требало да се ослони. Изгубивши цареве савезнике, римокатолицизам ће се окренути народу. Он има десетине хиљада заводника, мудрих и лукавих познавалаца срца и психолога, дијалектичара и исповедника, а народ је увијек и свуда добродушан и наиван – добар.
Поред осталог, у Француској, а тако је сада и у другим крајевима Европе, народ мрзи вјеру, истина је, презире је чак, али тај народ не познаје Јеванђеље, барем тако је у Француској.
Сви ће ти познаваоци срца и психолози похрлити у народ и донеће му новога Христа који се са свим саглашава, и који је проглашен на последњем римском нечастивом сабору.
«Да, пријатељи и браћо наша», рећи ће они, «све то што вас мучи ми имамо за вас од давно већ у овој књизи, ваше су вође све то украле од нас. Ако смо вам све до сад говорили нешто другачије, то је било само зато што сте ви досад били као мала дјеца – било је рано за вас да сазнате истину, али сада ево, дошло је вријеме и за вашу истину.
Знајте да папа држи у рукама кључеве Светога Петра, и да је вјера у Бога само вјера у папу којега је сам Бог поставио на Земљи да буде уместо Њега. Он је непогрешив и дата му је божанска власт, он је владар времена и векова, он је одлучио да је сад и ваше време наступило. Раније се снага вере састојала у кроткости, али сад је прошло вријеме кроткости и папа има власт да је укине, јер њему је дата свака власт. Да, ви сте сви браћа, и сам Христос је заповедио да сви будете браћа свима, но ако ваша старија браћа не буду хтјела да вас приме себи као своју браћу, узмите мотке и сами уђите у њихов дом и нагнајте их силом да буду ваша браћа.
Христос је дуго чекао да се ваша искварена браћа покају, и сад вам сам допушта да прокламујете: Fraternite ou la mort (Буди ми брат или ти оде глава!). Ако брат твој не буде хтео да подели с тобом на пола своје имање, узми му све, јер Христос је дуго чекао на његово покајање, и сад је дошло време гнева и освете. Знајте, такође, да сте недужни због свих ваших грехова, садишњих и будућих , јер сви су ваши греси долазили само због ваше беде и сиромаштва.
И ако су вам већ проповедали и раније ваши некадашњи вођи и учитељи, иако су вам истину говорили, да они нису имали да вам пре времена све то објава, јер такву власт има само папа, и она му је од самога Бога дата – а доказ вам је у томе што вас ваши учитељи нису довели ни до чега јаснога, имали сте само страдања и још веће биједе, јер је свако њихово дјело пропадало; поред осталог они су вас варали, како би ослањајући се на вас, постали силнији, и како би потом могли да себе скупље продају вашим непријатељима. А папа вас неће продати, јер над њим нема никог моћнијег, он је први међу првима – само вјерујте, али не у Бога, него у папу и у то да је он једини цар на земљи,сви би други требало да нестану и нестаће, јер им је вријеме истекло.
Радујте се сада и веселите се, јер је сада наступио рај на земљи, сви ће те бити богати, а кроз ваше богаство и праведни, јер ће све ваше жеље бити испуњене, биће вам одузет сваки разлог да чините зло«. Ове су ријечи улагивачке, и нема сумње, народ ће прихватити предлог, он ће у неочекиваном савезнику препознати силу која уједињује силу која је на све спремна и која ничему не смета, стварну, историјску силу која долази умјесто оних вођа – сањара и шпекуланата, у чију практичну способност, па и у поштење , народ сада не верује потпуно. Овдје је сада одједном јасна тачка ослонца, полуга је у рукама и ваља је само притиснути свом снагом и преврнути. А народ ће преврнути, још како, он је маса! А изнад свега, њему дају вјеру, и тиме се успокојавају срца многих, јер су многи већ одавно почели да осећају тугу и мучнину у свијету без Бога . . .
Ја сам већ једном говорио о свему томе, али летимице, у роману. Нека ми се опрости моја самоувјереност, али вјерујем да ће се све ово несумњиво догодити у западној Европи, на овај или онај начин, то јет католицизам ће прихватити демократију и спустиће се у народ, напустиће земаљске цареве баш зато што су га они сами већ напустили. Владе у Европи њега презиру стога што он на први поглед изгледа тако јадан и побијеђен, али нико га не види онако комично како то чине наши наивни политички публицисти.
Не би га, на пример, Бизмарк тако прогонио да не види у њему свог страшног непријатеља у будућности. Кнез Бизмарк је тако поносан човјек да би себи дозволио да узалуд троши толику снагу у борби са непријатељем који је смијешно слаб. Али, папа је и од њега јачи.
Понављам: данас је папинство можда најстрашније »издвајање« од свих која прете светском миру. А много шта угрожава мир. И никад до сада Европа није била изложена толикој мржњи као сада: Изгледа као да је све поткопано, набијено барутом, само се очекује прва варница . . . »Да, но што ми имамо с тим? Није ли то свет амо, у Европи, а не у нас?« Тиче се нас све то, на наша ће врата закуцати Европа, и од нас ће затражити да пођемо да је спасавамо кад избије последњи час њеном »садашњем стању ствари«.
И она ће затражити помоћ од нас с неким правом, затражиће је и као изазов и ко заповест, она ће нам рећи да смо и ми Европа, да и у нас постоји исти такав »ред и стање ствари« као што је у њих; рећи ће нам да је нисмо ваљда подражавали двеста година тек онако, рећи ће нам да смо и ми Европљани, и да би требало да је спасавамо јер, спасавајући њу, ми ће мо спасити и себе. Наравно, може бити, ми нисмо расположени да ствар ријешимо у корист једне стране, али имамо ли ми уопште снаге за нешто слично, нисмо ли се ми већ давно одвикли од такве помисли – знамо ли ми уопште у чему је то наше ,,издвајање“ као нације, и у чему се састоји наша улога у Европи?
Ми данас не знамо шта више не разумијиемо ово, ми не допуштамо питање у вези с тим – и све то сматрамо нашом глупошћу и заосталошћу. И ако заиста Европа буде закуцала на наша врата и буде затражила да спасавамо њен Поредак, можда ћемо ми тек тада први пут, и сви, схватити колико смо мало личили Европи, без обзира на оно наше двовековно подражавање Европи које се у нас манифестовало у облику најстраснијег одушевљења. Па, ако хоћете, нећемо ни тада схватити – биће касно. А ако је тако, више нећемо разумјети, наравно, ни оно што Европа од нас тражи, оно чиме бисмо јој стварно могли помоћи. Нећемо ли ми тада поћи да умирујемо непријатеља Европе и њеног поретка челиком и крвљу, као кнез Бизмарк? О, тада у случају таквог подвига ми бисмо већ могли одлучно да честитамо себи као правим Европљанима. Али, све је то још пред нама, све су до саме фантазије, а сада је све тако јасно, тако јасно!
Огњен Војводић
Извор: ognjenvojvodic.info | http://www.vidovdan.org/kultura/fjodor-m-dostojevski-mrtva-snaga-i-snaga-buducnosti/ | sr | 2018-06-19 | www.vidovdan.org/4899a508f10c7570b88b19004f6a5ccb46136cb62b3e61eb1fa5ad8575f3ef43.json | [
"ДОСТОЈЕВСКИ О ПАПИЗМУ\nСукоб православља и папизма је од средњег вијека актуелно вјерско и политичко питање, сукоб хришћанског Предања са папским политичко-религиозним пројектом. Пројекат папског духовног и државног поретка, од издвајања папства у засебну инстируцију, подразумијевао је признавање ‘папског примата’... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-14 11:05:42+00:00 | null | 2018-06-14 12:13:41 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fna-drustvenim-mrezama-se-siri-panika-da-je-voda-zagadjena%2F.json | sr | null | На друштвеним мрежама се шири паника да је вода загађена! | null | null | www.vidovdan.org | Друштвеним мрежама су од синоћ почеле да круже информације да је вода у престоници загађена, да се у њој налази метан, па је због тога у 10.30 у Скупштини града Београда одржана ванредна конференција за штампу.
Ostaviću ovo ovde
(kao prilog istoriji besčašća, ali i kao temi koju obrađuje Krivični zakonik, član 343): pic.twitter.com/VqfaVLgVeW
— Nebojša Krstić (@Krle22) June 14, 2018 | http://www.vidovdan.org/info/na-drustvenim-mrezama-se-siri-panika-da-je-voda-zagadjena/ | sr | 2018-06-14 | www.vidovdan.org/e1354f908351d7736ca6143beaceff2ee6c47ab2e79b9815054f8293aba0f0ad.json | [
"Друштвеним мрежама су од синоћ почеле да круже информације да је вода у престоници загађена, да се у њој налази метан, па је због тога у 10.30 у Скупштини града Београда одржана ванредна конференција за штампу.\nOstaviću ovo ovde\n(kao prilog istoriji besčašća, ali i kao temi koju obrađuje Krivični zakonik, član 3... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-15 07:21:37+00:00 | null | 2018-06-15 08:08:25 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fstefan-karganovic-buducnost-republike-srpske-po-baba-vangi%2F.json | sr | null | Стефан Каргановић: Будућност Републике Српске по Баба Ванги! | null | null | www.vidovdan.org | Прошле седмице, на необјашњен и загонетан начин окончани су животи најмање три у светским оквирима нимало занемарљиве особе, од којих је свака била чувенија од бањалучког Давида. У Америци овај свет је напустила позната и успешна модна креаторка Кејт Спејд, која се наводно обесила. Друго самоубиство високог профила, у Паризу, такође је одјекнуло, а односи се на једног од омиљених телевизијских кувара, Антони Бурдејна. Ни Кејт ни Антони нису имали никаквих видљивих пословних или личних проблема који су могли да их наведу на овакав чин. Међутим, као по незваничном прекоокеанском договору (бар по званично објављеним резултатима увиђаја) обе особе обесиле су се не на класичан начин, него о кваку (doorknob) на вратима. Да ли сте икада покушали да се обесите о кваку? Скептици који нешто знају о тим стварима убедљиво тврде да би тежина тела истргла кваку из лежишта и да би се самоубиство завршило неуспехом.
Исте недеље сазнало се да је у Аргентини, на исти начин, свој живот окончала и Инез Зорегиета, сестра холандске краљице Максиме, такође из још увек неразјашњених али тиме не мање сумњивих разлога.
Могло би се претпоставити да је свака од наведених особа имала много више пријатеља и обожавалаца од Давида из Бањалуке. Њихови смртни исходи су бар онолико сумњиви колико и Давидов, ако не и више. (Антони Бурдејн има историјат политичког активизма у оквиру којег се тешко замерио криминалном клану Клинтонових.) Па ипак, зачудо, на трговима Манхатана, Париза и Буенос Аиреса још увек нема масовних окупљања и захтева за «правду» за подједнако несрећне Кејт, Антонија и Инез.
Још чудније, у Бањалуци, на тргу Боске, епицентру потресног излива масовних племенитих емоција изазваних подозривим кончинама невиних жртава, није евидентирано да су Кејт, Антони и Инез уопште били поменути и да им је била указана икаква почаст као сродним случајевима, чисто реда ради и из људске солидарности.
У чему је ту разлика? Одговор је једноставан и голом оку видљив. Фарса на тргу у Бањалуци је осмишљена, логистички предуслови за њу су систематски и професионално одрађени (наменско убиство Давида Драгичевића), глумци (Анкетни одбор) и корисне будале (отац Давор Драгичевић) унапред су одабрани, медијска подршка је обезбеђена, и све то у функцији не неког сентименталног циља него рушења Републике Српске.
Никоме није потребно помињање неких других жртава, да од усредсређености на зацртану политичку агенду одвраћају пажњу слуђене масе.
До сада, Вашингтон, Лондон и друге западне престонице устројили су безброј «обојених», «кишобранских» и других лажних «револуција» и «пролећа». Кобни развој ситуације у Републици Српској је саставни део тог низа изрежираних субверзивних догађања који су се, без изузетка, одразили фатално по све земље и народе на које су се обрушили.
Пре четири године објавили смо приручник за одолевање нападима овакве врсте под насловом «Рушење Републике Српске». У просторијама Академије наука Републике Српске, у априлу 2014. године, одржали смо научни скуп на тему овог релативно новог облика субверзије (овде и овде). Залагањем једног изузетног младог режисера направили смо документарни видео «Обојени отпор,» где смо технологију преврата визуелно приказали, а све главне актере јасно идентификовали:
Од тада је прошло четири године. У Бањалуци се не дешава ништа ново, непредвидљиво или неочекивано. Све што се дешава данас унапред је антиципирано и готово пророчки описано, као да се сама Баба Ванга сажалила на Републику Српску па се са онога света ангажовала да јој помогне да опстане. Шта још треба? Шта би још могли да нацртамо таргетираном руководству Републике Српске да би га пробудили и скренули са пута у суноврат?
Анкетни одбор Скупштине РС је завршио са радом и објавио је свој „извештај.“ Захваљујући забринутости Баба Ванге за будућност Републике Српске, садржај и закључке тог Одбора објавили смо још кад је почео са радом (овде). „Извештај“ је по тону и закључцима изненађујућ у истој мери као што је то био извештај холандске комисије која је „истраживала“ обарање авиона MH-17 над Украјином (овде) и за то – на опште изненађење – оптужила Русију.
Ствари у Бањалуци почеле су да се убрзавају. На фону рада Анкетног одбора и његових унапред претпостављених закључака, уцвељени отац Давор Драгичевић прешао је на све јаче претње (овде) и по први пут на јавну сцену изведени су и други потенцијални лидери нарастајућег протеста (овде).
Након седнице колегијума НС РС, после објављивања «извештаја» Анкетног одбора, председник парламента Недељко Чубриловић изјавио је да његова странка не заузима став по овом питању, а његов лични став је да има и прихватљивих и неприхватљивих закључака (овде и овде). Да напоменемо, то је коалициони партнер већинске странке у власти. Његова странка „не заузима став,“ а он лично сматра да документ који је исфабриковао политички огранак „обојене револуције“ у парламенту Српске, којим он председава, а чији је крајњи циљ рушење свих установа, укључујући и Чубриловићеве, има и „добрих и лоших“ страна.
Истовремено, једини делегат већине у петочланом Анкетном одбору, посланик СНСД Драго Калабић, стидљиво се уздржао од гласања, без иједне речи критике на рачун недостатака «Извештаја», који боду очи.
Професионалном оку порука из ових ситних детаља је јасна и недвосмислена: у редовима оних који су задужени за одбрану Републике Српске, услед недостатка принципијелности и храбрости, настало је комешање и опортунистичко престројавање. По приручнику Џина Шарпа, одраније позициониране кртице у свим ешалонима угрожене власти почеће јавно да се од ње ограђују и удаљују, наносећи један за другим психолошке ударце и деморалишући опседнути «режим».
У јавност је изашло само то да је Анкетни одбор саставио извештај на 320 страна. Међутим, највећи део тог извештаја састоји се не из танке и неубедљиве анализе и «закључака», него из стенографских бележака са саслушања разних сведока, да би се документу на тај начин у очима простоте прибавили дужина и тежина. Није довољно читати ни закључке ни транскрипте у изолацији, они се морају поставити упоредо да би се видело да ли истражени подаци подржавају усвојене закључке. Тога још увек нема, али по пристрасној интонацији једног малог до сада објављеног извода из закључака очигледно је да ту нема ни трага од политички неутралне анализе:
Чак и на основу површног читања сведочења директора Завода за судску медицину РС Жељка Карана, где износи неубичајено понашање државног врха (Додик зове министра здравља да контактира Карана, Додик режира долазак другог стручњака из Београда да изврши реобдукцију, итд.) јасно је да се од избијања Афере Драгичевић власт успаничила и почела да вуче исхитрене потезе у настојању да подиђе уличним агитаторима, у нади да ће их тиме стишати (овде). Међутим, ништа се од тога није догодило. Управо на такав начин, створили су утисак којег више не могу да се отресу, а то је да имају нешто да сакрију и да настоје да што пре ствар гурну под тепих. Тај дилетантски произведени утисак сада им се свети у облику драстично урушеног кредибилитета.
Вредно је напоменути да се нешто слично догодило и са Сребреницом, када је извршено прекопавање гробница.
Интересантно је питање зашто „Скупштина“ не објављује стенографске белешке, већ тај посао од огромног јавног значаја обавља приватни портал Фронтал. На основу садржаја стенограма, тамо нема никаквог пиштоља који се пуши нити убедљивог и сувислог објашњења за судбину Давида Драгичевића. Постоји само констатација да је убијен, што је равно проналаску топле воде. Кључно питање је ко га је убио и зарад какве политичке агенде? Зашто интелектуалне громаде из владајуће већине не изврше анализу транскрипата у односу на климаве закључке које је усвојила опозициона већина унутар Анкетног одбора, да би се видело да ли и у којој мери информације добијене путем саслушања позваних сведока подржавају или су у нескладу са усвојеним закључцима? Да ли би разумна особа, на основу истих података, могла да изведе различите закључке?
То питање је од изузетног значаја, посебно у светлу искуства са Сребреницом. Западна пропагандна машинерија понавља искључиво закључке Хашког трибунала («пресуде»), избегавајући да се упушта у анализу доказа. Када је Историјски пројекат Сребреница проверио форензички материјал на коме су се ти закључци наводно темељили, обелоданило се да «материјални докази» уопште не подржавају закључке који су, тобож ослањајући се на њих, били изведени.
Држањем највећег дела извештаја у фијоци иде се на руку петој колони зато што су њој битни једино дискредитујући закључци које су усвојили њени људи постављени као већина у Анкетном одбору. За неколико дана, 19. јуна, на пленарном заседању Скупштине расправљаће се о «извештају» Анкетног одбора, али под најнеповољнијим условима апсолутне петоколонашке контроле јавног дискурса. А за то одговорност сноси искључиво владајућа већина. Опозиција ће зато до бесвести понављати фразе из својих закључака, без обзира на то да ли у изведеним чињеницама имају упориште или не. Власт је опет себе сатерала у ћорсокак и на бојном пољу утисака претрпеће још један неславан пораз.
Извештај Баба Ванге одозго, који по свим параметрима делује релевантније и убедљивије од закључака Анкетног одбора, није нимало оптимистичан. Република Српска је у озбиљним проблемима зато што је мета професионално организованог процеса у циљу њеног уништења. За сада, остварењу тога циља нико се не супротставља, а све иде наруку.
Макијавели је рекао да је онај ко не схвата игру предодређен да постане њен предмет. То је савршен опис положаја власти у тренутним дешавањима у Републици Српској.
Али пре него што их морално апсолвирамо, приписивањем барем пристојне намере ако не и неопходних државничких капацитета, на столу је и даље кључно питање: да ли власт својим противницима садејствује из чисте глупости или је то у оквиру неког идиотског аранжмана за спасавање живе главе, постигнутим са вероломним страним фактором?
Стефан Каргановић, Аналитички форум | http://www.vidovdan.org/info/stefan-karganovic-buducnost-republike-srpske-po-baba-vangi/ | sr | 2018-06-15 | www.vidovdan.org/99bc6347a7e4dafca4c0e02a6d883387399492831669b04dded23c73e7b187ab.json | [
"Прошле седмице, на необјашњен и загонетан начин окончани су животи најмање три у светским оквирима нимало занемарљиве особе, од којих је свака била чувенија од бањалучког Давида. У Америци овај свет је напустила позната и успешна модна креаторка Кејт Спејд, која се наводно обесила. Друго самоубиство високог профил... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-26 19:11:34+00:00 | null | 2018-06-26 12:26:41 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fskrivena-istorija-zle-hazarske-mafije%2F.json | sr | null | Скривена историја зле Хазарске мафије | null | null | www.vidovdan.org | Скинута завеса у потпуности разоткрива Хазарску мафију и њен зли план да се инфилтрира, тиранише цео свет и искорени све Авраамске религије* и дозволи само свој Вавилонски Талмудизам који је такође познат као Луциферијанство, Сатанизам или древно обожавање бога Вала*.
Историја Хазара, посебно, Хазарске Мафије (ХМ) као највеће светске организоване криминалне групе која је претворена у Хазарску олигархију вешту у свом распоређивању новца створеног вавилонском магијом ропског система* је скоро потпуно избрисана у историјским књигама.
Данашња ХМ зна да не може да ради или да функционише без подле тајности, и због тога даје много новца да своју историју исече из уџбеника историје како би спречила грађане света да упознају то да “Зла изнад граница маште” која јачају овај свет долазе од највеће организоване криминалне Кабале.
Аутори овог чланка дали су све од себе да васкрсне ова изгубљена, тајна историја Хазара и њиховог великог међународног организованог криминалног синдиката, да на најбољи начин покажу све о Хазарској Мафији (ХМ) и да та историја постане доступна целом свету преко Интернета који је нова Гутенбергова штампарија.
Било је изузетно тешко реконструисати ову скривену тајну историју ХМ, тако да молимо за опроштај због мањих грешака које су ненамерне и које су настале због тешкоћа у ископавању праве историје Хазарије и њене мафије. Ми смо урадили најбоље што можемо да је реконструишемо.
То је урадио Мајк Харис (Mike Harris ) који је повезивао тачке и представио стварно откриће присуства тајне историје и крвне заклетве Хазарске мафије да се освети Русији за помоћ Американцима да победе у Револуционарном * и Америчком Грађанском рату*, и њихове крвне осветничке заклетве против Америке и Американаца за победу у овим ратовима и одржавање уније Сједињених Америчких Држава.
На Сиријској Конференцији о борби против тероризма и верског екстремизма,1. децембра 2014. – у свом експозеу, виши уредник и директор портала Veterans today, Гордон Даф (Gordon Duff), објавио је јавно по први пут да је светски тероризам заправо велика међународна организована криминална група која је повезана са Израелом. Ово откриће је послало шок таласе на конференцији скоро моментално широм света и створило ситуацију да је скоро сваки светски лидер примио извештаје о Гордоновом историјском откривању тог истог дана, од којих су неки били послати у року од неколико минута.
И ударни таласи из његовог историјског говора у Дамаску и даље одјекују широм света и до данашњег дана.
И сада, Гордон Даф је замолио председника Путина да ослободи из руских тајних архива који ће изложити податке за око 300 издајника у Конгресу са њиховим озбиљним серијским кривичним делима и противзаконитом шпијунажом у име Хазарске Мафије (ХМ), против Америке и многих народа Блиског истока.
Ми сада знамо да је Хазарска мафија (ХМ) водила тајни рат против Америке и Американаца коришћењем лажних-застава (False-flag ), у Гладио стилу тероризма*, а преко незаконитог и неуставног система федералних резерви, IRS, FBI, FEMA, Homeland Security и TSA. Знамо сигурно да је ХМ била одговорна за распоређивање унутрашњег посла у операцијама у Гладио стилу лажне заставе, у нападу на Америку 9. септембра , као и експлозијама бомби у Оклахоми; Мурах зграда*, 19. априла 1995 .
Скривена историја невероватно зле Хазарске мафије
Престон Џејмс и Мајк Харис
Од 100. – 800. године нове ере – невероватно зло друштво се појављује у Хазарији
Када су се Хазари развили у нацију, завладао je зли краљ који је владао древном магијом вавилонске црне уметности, окултним олигарсима и својим судовима. Током овог периода, Хазари су постали познати земљама у окружењу, као лопови, убице, бандити на путу, и преузимачи идентитета тих путника који су убијани и та недела су посматрана као њихове уобичајене радне навике и начин живота.
800. година нове ере – ултиматум доставља Русија и други околни народи
Лидери околних народа, а посебно се то односило на Русију, примали су дуго година притужбе од стране својих грађана за страшне догађаје у вези Хазарије, који су се тада организовали и наступили као група која упућује ултиматум хазарском краљу.Они су послали саопштење хазарском краљу да мора да изабере једну од три авраамске религије, хришћанство, ислам или јудаизам, за свој народ, и да мора да је установи за званичну државну религију и да захтева од свих хазарских грађана да је практикују, и да друштвено упути сву хазарску децу да практикују ту религију коју је изабрао.
Хазарском краљу је дат избор између ислама, хришћанства и јудаизма. Хазарски краљ je изабрао јудаизам, и обећао да ће остати у условима утврђеним од стране окружења конфедерација народа на челу са руским царем. Упркос његовом споразуму и обећању којег је дао хазарски краљ и његовом унутрашњем кругу олигарха, Хазарија је наставила да примењује праксу древне вавилонске црне магије, која је такође позната као „Тајне Сатанизма“. Тајни Сатанизам укључује окултне церемоније са жртвовањем деце, где се после истакања њихове крви у посебне посуде-искрварености, пије њихова крв и једу њихова срца.
Дубока мрачна тајна окултних обреда је та да су сви били засновани на обожавању древног бога Вала, које је познато и као обожавање Велике сове (ово објашњава због чега се у народу сова сматра за симболом зла и смрти и њено гласање предсказује смрт; тако је и у Африци и у многим другим европским деловима континента прим.прев.).
Да би се преварила конфедерација народа на челу са Русијом која је надгледала Хазарију, хазарски краљ је стопио ову Луциферијанску црно-магијску праксу са јудаизмом и створио тајну Сатанско-хибридну религију, познату као Вавилонски Талмудизам. Ово је поставио као националну религију Хазарије, и наставио да негује исто зло по којем је Хазарија била позната и раније.
Нажалост, Хазари су наставили да иду путевима зла, пљачке и убијања људи из околних земаља који су путовали кроз Хазарију. Хазарски пљачкаши су често покушавали да преузму идентитет након што су убили те посетиоце, претходно их мучећи и откривајући све детаље везане за њихов живот, путовање и околности, и постали господари маски и лажног идентитета – праксу су наставили чак до данашњег дана (јер им је таква пракса записана дуготрајним коришћењем у генима, прим.прев), заједно са жртвовањем деце у окултним церемонијама, које је у ствари богослужење свом древном богу Валу.
1000. година – Русија и околне земље немају више толеранције према понашању Хазарије и предузимају мере
Око 1000. године, Русија предводи групу земаља у окружењу Хазарије и нападају је, како би зауставиле хазарске злочине над својим народом, који је укључивао отмицу своје мале деце и беба за њихова крвна жртвовања у ритуалним свечаностима служењу богу Баалу. Хазарски краљ и његов унутрашњи суд криминалаца и убица постали су познати као Хазарска Мафија (ХМ) за суседне земље.
Лидери Хазара имали су развијену шпијунску мрежу кроз коју су у право време добили упозорења и побегли су из Хазарије у европске земље на западу, узимајући и носећи са собом своју огромну срећу у злату и сребру.
Они су у новим околностима постали снисходљиви и прегруписали су се под претпоставком да ће добити нови идентитет. Тајно, они су наставили своје сатанске ритуале крвног жртвовања деце и веровали су да ће им Вал дати цео свет и сво његове богатство, као што су тврдили да је то и сам обећао у моментима док су практиковали крварење и жртвовање деце и одојчади за њега.
Хазарски краљ и његова судска мафија је планирала вечну освету против Руса и околних народа који су напали Хазарију и скинули га са власти.
Хазарска мафија је извршила инвазију на Енглеску након што је избачена из Хазарије после више стотина година
Да би испунили своју инвазију, ангажовали су Оливера Кромвела да убије краља Чарлса Првог како би затим Енглеска постала поново погодна за банкарство. То је почело Енглеским грађанским ратовима* који су беснели скоро једну деценију, што је резултирало убиством краљевске породице и стотина чланова истинског енглеског племства. На овај начин је Град Лондон, (City of London) основан као банкарски главни центар Европе и који је покренуо почетак Британске империје.
Са сајта Дејвид Ајка, адреса је https://www.davidicke.com . Дејвид Ајк је био први човек који је имао храбрости да покаже злочине Ротшилда јавно пред стотинама људи. То га је направило међународним херојем и дало му је идеју да још више са својом врстом храбрости треба да се пробије у врх који се крије у Хазарској мафији и да оконча њихову нелегитимну моћ над светом!
Хазарска Мафија (ХМ), одлучује да се инфилтрира и отме све светске банкарске системе користећи вавилонскоу црну магију, такође познату као вавилонска магија новца или тајне уметности како зарађивати новац ни из чега користећи погубну снагу зеленашења за акумулирање интереса
ХМ користи своју огромну срећу да уђе у нови систем банкарства, на основу тајне вавилонске црне магије-магијског новца за коју су тврдили да су научили од злих духова древног бога Вала, коју су добили у замену за бројне крвне жртве деце жртвоване за њега.
Ова вавилонска магија новца је укључивала замену папирним кредитним сертификатима за златне и сребрне депозите који су омогућили путницима да путују са својим новцем у облику који је лак за руковање и преношење и где не може да буде изгубљен или украден, то јест, погоднији је за дискретније коришћење.
Интересантно је како је сам проблем који је започео код њих у Хазарији а који се тиче отимања злата и сребра такође имао решење које је дато од њих. На крају се хазарски краљ са својим малим окружењем суда инфилтрирао у Немачку са групом за коју је одабрао назив “Бауерс”(фармери) Немачке која је упућена да их заступа и да установи моћни систем зла који је посвећен Валу. Фармери (бауерс) Црвених Штитова, који представљају друштво са својим тајнама заснованим на бази крвног жртвовања деце, променили су име у РОТШИЛД (Rothschild , дете стене, Сатана, синоним “child of the rock, Satan”).
Ротшилди, као челни људи Хазарске мафије (ХМ) инфилтрирали су се и отели британски банкарски систем након чега су отели целу нацију Енглеске
Бауер / Ротшилд је имао пет синова који су се инфилтрирали и преузели европско банкарство и Централни банкарски систем Града Лондона (City of London Central Banking System) кроз различите лукаве тајне операције, укључујући и лажно објављивање победе Наполеона против Британаца, а заправо је изгубио. То је омогућило Ротшилдима да користе преваре и обмане да украду богатство енглеског племства и властеле, који су имали пословне инвестиције у банкарским институцијама Града Лондона.
Ротшилди су поставили лични Фиат банкарски систем који је специјализован за израду лажног новца ни из чега – зарађивање погубним зеленашењем којим су давали кредите за британски народ коришћењем онога што би требало да буде њихов властити новац.
То је била црна уметност вавилонске магије-новца; они су тврдили да су инсајдери такве технологије и тајне моћи новца коју им је обезбедио Вал, због својих честих жртвовања деце крварењем и жртвеним ритуалима посвећеним Вал.
Када су се инфилтрирали и отели британски банкарски систем, они су се укрштали са британском краљевском породицом и инфилтрирали и потпуно отели целу Енглеску и све њихове главне институције. Неки стручњаци верују да су Ротшилдиизвршили геноцид над члановима краљевске породице инсценираним и тајно управљаним инцестуозним и прељубничким парењем са сопственим хазарским мушкарцимакако би заменили чланове краљевске лозе са својим претендентима на престо.
Ротшилди стварају међународну трговину наркотика у име ХМ
Ротшилди су затим тајно водили британску империју и израдили су зао план за повратак огромне количине злата и сребра којим су Британци плаћали Кини за високо квалитетну свилу и зачине који су тада били недоступни на свим другим локацијама.
Ротшилди, кроз своју међународну шпијунску мрежу, сазнају да се од турског опијума и његових карактеристика ствара зависност. Они су се одлучили за тајну операцију која се огледала у томе да купе турски опијум и да га продају у Кини, и тако инфицирају милионе Кинеза зависношћу од опијума како би вратили злато и сребро у Ротшилд касу, али не и у касу британског народа.
Зависношћу од опијума коју је створио Ротшилд од продаје турског опијума, Кина је била толико оштећена да је два пута ступала у рат како би то зауставила. Ови ратови су познати као Боксерски устанак* или Опијумски рат.
Вредност новца којег су Ротшилди зарадили од продаје опијума је била толико велика да су постали још зависнији од добијања лаког новца него што су зависни зависници од опијума.
Ротшилди су стајали иза финансирања у оснивању америчких Колонија, укључивањем Hudson Bay Company и других трговачких компанија за искоришћавање у новом свету – Северној Америци. Ротшилд који је наредио масовно истребљење и геноцид над домороцима Северне Америке да би добио отворени пут за експлоатацију огромних природних ресурса континента.
Ротшилд је такође следио исти бизнис образац на Карибима и на азијском потконтиненту Индије, што је довело до убиства милиона недужних људи.
Ротшилди су започели бизнис са међународном трговином робљем, као једно предузеће које сматра да су ти киднаповани људи исти као животиње – што чини један утицај којег Хазари желе да наметну свим људима света који нису били део њиховог круга зла, које су неки назвали “Старо црно племство”( Old Black Nobility)
Следећи велики пројекат Ротшилда је да почне светску трговину робљем, купује робове од непоштених племенских шефова у Африци који су радили са њима на киднаповању припадника супротстављених племена за продају као робља.
Ротшилдови трговци робовима су ове киднаповане робове транспортовали на својим бродовима у скученим ћелијама у Америку и на Карибе, где су продати. Многи су умрли на мору због лоших услова.
Ротшилдова ХМ личним Фиат бакнстерским фалсификатима о земљишту захтева вечну освету против америчких колониста и Русије која их је помагала за губитак Америчког рата за независност
Када су Ротшилди изгубили у Америчком рату за независност, они су окривили руског цара и узвратили Русији за помоћ колонистима блокадом британским бродовима.
Призивали су вечну освету против америчких колониста, као што су радили када су Руси и њихови савезници сломили Хазарију око 1000. године. Ротшилди и њихова енглеска олигархија који их је опколила су планирали начине да поврате Америку, а то је постала њихова главна опсесија.
Њихов омиљени план је био да се оснује америчка централна банка, са вавилонском магијом новца и тајнама фалсификовања.
Ротшилд ХМ покушава да поврати Америку 1812. године у име Хазарске мафије, али не успева, опет због руског мешања
Овај пропуст разбеснео је Ротшилдову ХМ и они се опет заклињу да ће се вечно осветити како Русима тако и америчким колонистима и планирају да се инфилтрирају и да отимају нације и средства, да тиранишу, а затим уреде масовно убиство обе нације и њиховог становништва.
Покушаји ХМ да успостави приватну америчку централну банку су блокирани од стране председника Ендрјуа Џексона који их назива сатанским и обећава да ће их победити милошћу и снагом Свемогућег Бога.
Ротшилдови банкстери су се прегруписали и наставили своје тајне покушаје да се инсталира вавилонска магијска банка новца унутар Америке.
На крају 1913. године, Ротшилдова ХМ успева да успостави главни мостобран и почиње велико искрцавање унутар Америке – и зао непријатељ свих Американаца улази на врата Америке
У 1913. је Ротшилдова ХМ успева да успостави мостобран подмићивањем непоштених и издајничких чланова Конгреса да донесу илегално, неуставни Закон о Федералним резервама за време Бадњег дана без потребног кворума! Закон је потом потписао покварени, непоштени и подмићени председник, који је био издајник Америке, као и чланови Конгреса који су гласали за њега.
Ротшилдова ХМ је затим створила нелегални порески систем у Сједињеним Америчким Државама
ХМ је инсталирала да се успостави нелегални, неуставни порески систем како би се осигурало да Американци морају да плаћају трошкове америчке владе одобрених на високом нивоу од стране корумпираних и непоштених чланова Конгреса и председничких марионета, који је успостављен корумпирањем од стране ХМ кроз политичке и друге финансијске кампање.
Било је лако да ХМ прикупи довољно новца да изабере кога жели, јер када се управља банком која је и главна тајна фалсификаторска фабрика новца, тада имате сав новац да урадите оно што желите. Отприлике у исто време, они су створили свој нелегални порески систем у Америци и такође подмитили чланове Конгреса да одобре стварање Пореске управе (Internal Revenue Service, IRS) која је њихова приватна агенција која је унајмила друге приватне агенције и које су користиле приватне извршитеље као порезнике које су биле инкорпориране у састав корумпиране државе Порторико, (ово није баш лако разумети, али самим разумевањем се ствара потпуна слика у којој мери је ХМ способна да усложи и маскира своје деловање до непрепознавања да се дешава превара, прим. прев.).
Убрзо након тога, они су створили Федерални Биро за Истраге (FBI) да заштите своје банкстерe, да служи потребама њиховог скривања и да спречавају да се суди за њихово ритуално жртвовање деце, за сакривање педофилске мреже; као и да се служи тајним подацима из архива операцијама у њихово име.
Имајте на уму да ФБИ нема званични статут, који је уписан у складу са законом у Конгресној библиотеци, и нема право да постоји или да издаје чекове.
Хазарска мафија (ХМ) финансира међународне напоре да се искорене краљеви који владају по божанском праву Бога Свемогућег
Јер, ХМ тврди да има лично партнерство са Баалом (Ђаво, Луцифер, Сатана) због својих жртава посвећених њему. Они мрзе краљеве који владају под окриљем Бога Свемогућег, јер већина њих осећа одговорност да осигура своје људе да буду заштићени од инфилтратора и издајника који доводе непријатеље пред врата-
” Enemies within the Gates*.”
У 1600. ХМ је извршила убиство британске краљевске породице и заменила их својом лажном. У 1700.-им, они убијају француску краљевску породицу. Непосредно пред Први светски рат су организовали убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда* за почетак Првог светског рата. То убиство је окарактерисано као ефекат лептирових крила. 1917. они су окупили своју ХМ војску, бољшевике које инфилтрирају и отимају Русију, хладнокрвно убијају цара и његову породицу, убијају бајонетом у груди његову омиљену ћерку и краду сво руско злато, сребро и уметничка блага. Непосредно пред Други светски рат, они убијају аустријску и немачку краљевску породицу. Онда су се ослободили од кинеске краљевске лозе и онеспосбљавају јапанског цара.
Хазарска Мафија гаји интензивну мржњу против било кога ко исповеда веру у било којег Бога осим њиховог сопственог бога Вала и то их је мотивисало да убију много краљева и да истребе краљевске лозе до те мере да се увере да више никада неће моћи да владају.
Они су урадили исто то и са америчким председницима – софистицираним тајним операцијама су их онеспособљавали.
Ако то не функционише, ХМ их убије, као што су урадили са Мек Кинлијем, Линколном и Кенедијем. ХМ жели да отклони било какве јаке владаре или изабране званичнике који се усуђују да одоле њиховим вавилонским магијским моћима новца или њиховим тајним моћима стеченим од њиховог размештања људске компромитоване мреже.
ХМ Ротшилда је покренула бољшевичке револуције у Русији да извуче невероватно дивљу, крваву освету против невиних Руса, које су депоноване током година, пошто су Хазари уништени
Ротшилдова ХМ је унапред организовала и дизајнирала Руску револуцију помоћу своје централне банке преко које је плаћала за убацивање бољшевика у Русију за стварање револуције у име Хазарске Мафије (ХМ).
Бољшевици су заправо створени и распоређени по наређењу Хазарске мафије (ХМ) као суштински део њихове дуго планиране освете руском цару и невином руском народу за разбијање Хазарије око 1000 АД због крађе, понављања пљачкања, убистава и крађе идентитета путницима из околних земаља Хазарије. Ова мало позната чињеница објашњава екстремно насиље које је изведено против Русије које је планирано кроз дугогодишњу освету од стране Ротшилда под контролом Хазарске Мафије(ХМ)
У добро планираном дивљачком, антиљудском и антицивилизацијском крвопролићу које је запањило свет, бољшевици су деловали у пуном бесу у име ХМ у извршењу освете над Русима. Ово је планирано до мере уништења од стране Хазарије.
Бољшевици, усмеравани од Ротшилдове ХМ, су силовали, мучили и масовно убили око 100 милиона Руса, укључујући жене, децу и одојчад. Нека од мучења и крвопролића су била тако интензивна, да их нећемо споменути овде у овом чланку.
Али читаоци који желе да знају, могу то добити на основу рада на дубинском истраживању „Црвеног терора“ или “Бољшевичких Чекиста” на интернету, или да одгледају класични филм “Чекист” који је доступан на Ју тјубу.
(Да поменем и то да је права трагедија што тај филм није преведен на србски језик, па зачуђује заправо чиме се људи у Србији баве који се баве Русијом или превођењем разних материјала. Филм који за сада постоји је линкован на енглески језик, а ја позивам наше патриоте да преведу филм и на наш језик прим.прев.).
Филм “Чекист”: https://www.youtube.com/watch?v=X_RSDqBn0bA
Ротшилдова Хазарска мафија (ХМ) се још једном одлучила да очисти себе( sheep-dip*) и инфилтрира се и преотме јудаизам
Ротшилдова ХМ је креирала главни план да контролише цео јудаизам и контролише умове јудаиста. Ротшилдова ХМ је отети јудаизам обукла у дезен Вавилонског Талмудизма (Луциферијанство или Сатанизам), и преузела је контролу над банкарским и Wall Street општим професијама, Конгресом, главним масовним медијима заједно са већином богатства и економским средствима успеха.
Према томе, Ротшилдова ХМ је могла да прође кроз папире богатства и успеха код оних јудаиста који су пили њихов сок у кесици (Kool-aide ) и користили су их као посреднике у тајној операцији, средства везе и пасивне спаваче – Сајениме. На овај начин, Ротшилди су отели јудаизам.
Њихово финансирање израелског Кнесета и његова изградња помоћу масонске окултне архитектуре приказује своју посвећеност окултном и Вавилонском Талмудизму и свом злу које га прати, укључујући и жртвовање деце њиховом тајном богу Валу. Они постављају систем Новог светског поретка под називом Свет ционизма који учи и усађује осетљиви јудаизам са параноичним групним обманама расне супериорности, којима претпостављају да су сви незнабошци имали намеру о масовним убиствима свих Јудаиста.
Масонска архитектура је коришћена у згради Кнесета и израелског Врховног суда, поглед кроз прозор
Они су назвали ову расно-параноидну масовно јудаистичку заблуду светског освајања, “СВЕТСКИ ЦИОНИЗАМ”, који је заправо облик тајног Вавилонског Талмудизма или Луциферијанства који је био непознат у уобичајеном јудаизму.Систем је пројектован тако да користи јудаисте као покривач-поклопац, али тако да су намазани снагом вавилонског новца, како би их користили као посреднике у тајној операцији, а касније ће бити жртвовани Луциферу у две фазе.
Прва фаза ће бити њихов планирани Други светски рат у нацистичким радним логорима, одсеченим од залиха, што доводи до смрти око 200.000 јудаиста од глади и болести, заједно са око 90.000 нејеврејских затвореника из истих разлога, према званичним подацима Црвеног крста. Овај број је 5% онога што Хазарска мафија (Светски ционисти) захтева.
Друга велика жртва ће бити коначна, када ће се успоставити нови светски поредак којег ће Луциферијански краљ ставити у пуноснажност, и када ће све три авраамске религије бити пред фазом искорењивања – а посебно јудаизам, који ће бити окривљен за све ратове и разарања света.
До тада, Ротшилди ће се још једном претворити у потпуно нови идентитет који није повезан са јудаизмом у било ком облику, па ни са Светским ционизмом.
Важно је да се схвати да је Ротшилдова ХМ од Немачке створила једно велико ништа после Првог светског рата, а то је створило вакуум за фашизам, а затим ју је обновила стварајући Нацизам и инсталирање Хитлера као контра-силе њиховом руском бољшевизму.
Хитлер је постао проблем за ХМ када се ослободио и почео да делује у интересу немачког народа и слободних људи у свету, и развио свој банкарски систем без Ротшилда.
Хитлер је увео финансијски систем који је постао слободан од зеленаштва и био веома корисан за радничке класе. Овај његов мандат је изазвао потпуну деструкцију Немачке и немачког народа, јер Ротшилди и Хазари никада не би могли да дозволе економски систем којим се не дозвољава да они добијају.
Видимо исту ствар данас са Хазарским ратом против ислама, јер ислам забрањује зеленаштво. Зато је Израел толико гласан и агресиван у уништавању људи исламског света.
ХМ је очекивала да буде велики светски рат у којем би подржали обе стране и то би могло да се користи за индустријализацију целог света и да максимално искористе своју банкстерску моћ новца.
Ротшилдова ХМ је подмитила и индуковала чланове Конгреса да пошаљу америчке војнике у њиховој пред-фази и конструисаном Првом светском рату
Као наставак њиховог добро доказаног обрасца финансирања обе стране у било којем рату како би се повећао профит, стицање више федералних прихода кроз порезе и повећавање међународне снаге, Ротшилдови Хазари поново подмићују, уцењују и индукују чланове Конгреса да објаве рат против Немачке 1917. године.
Ово је олакшано false-flag нападом ХМ у вези са потапањем брода РМС Лузитанија*.
Ротшилдова ХМ је од тада развила уобичајене обрасце тајно степенованог false-flag напада као стандардне оперативне процедуре за изазивање Американаца да ратују за Хазарску мафију.
Ротшилд банкари су научили на почетку тог рата да је то био одличан начин да удвоструче свој новац у кратком року позајмљивање новца за обе зараћене стране.Али, да би се гарантовало скупљање новца, морали су да се изборе да се порески закони усвоје који се могу користити за снагу наплате.
После завршетка Другог светског рата, Ротшилдова ХМ је распоређена у Хладном рату, и то користи као изговор да доведе нацистичке научнике и стручњаке за контролу ума у Америку за време операције Спајалица.
Ово им је омогућило да успостави светску мрежу доушника и шпијунски систем који далеко превазилази било који од њихових претходних напора.
Према овом новом систему, они настављају да се инфилтрирају и отимају све америчке институције, укључујући различите америчке цркве система, Слободно зидарство (посебно Шкотски ред и Јорк), америчку војску, тајне архиве САД и већину приватних конструктора и произвођача у сфери одбране, правосуђе и највећи број владиних агенција, укључујући већину из државних власти, и обе главне политичке странке, Републиканску и Демократску.
Ротшилдова ХМ успоставља нацистичке радне логоре као изговор за касније манипулисање савезника у добијању своје приватне колоније у Палестини, коришћењем земљишта украденог од Палестинаца
Ротшилдова ХМ је била у могућности да користи свој сопствени лажно обележени, такозвани “Холокауст” да служи као окидач контроле ума да спречи и да се одупре свакој критици својих ционистичких поступака (У Србији је 2016. ничим изазван проглашен Закон за негирање Холокауста којим се прети затворским казнама за свакога ко то негира; прим. прев.).
Истина је у томе је да Ротшилдова ХМ подесила нацистичке радне кампове како би добили огроман профит за своје корпорације које су управљале својим радним камповима и којима су добили своју нацистичку ратну машинерију.
Када је Ротшилдова ХМ добила своју приватну домовину у Израелу 1947. године преко својих тајних политичких манипулација, почели су да тајно посматрају целу Палестину као њихову Нову Хазарију, и почели су да показују слике како су сви Палестинци геноцидни и да краду све за себе. У њихове планове су укључили своју фантазију изградње “већег Израела” преузимањем целог Блиског истока и манипулисање глупим америчким етничким јеврејима- Goyim* да се боре и умиру у њихово име, узимајући све арапске земље за Израел и Хазарску мафију (ХМ) тако да могу преузимањем корпорацијама кроз стечај других да увећавају своје богатство и природне ресурсе, нарочито капацитетима сирове нафте.
Недавно рецензирана генетска истраживања Џонса Хопкинса (Johns Hopkins) која су веома поштована и уважена од стране јеврејске америчке заједнице показују да чак 97,5% од јудаиста који живе у Израелу немају никакав податак о старим јеврејским ДНК, па стога нису Семити, а немају ни старе крвне везе са целокупном земљом Палестине и око ње. Насупрот томе, 80% Палестинаца носе стари јеврејски ДНК и на тај начин су прави Семити, а имају и старе крвне везе са палестинском земљом.
То значи да су прави Анти-Семити Израелци, који су крали палестинску земљу у циљу изградње израелских насеља, моделом тиранисања и масовног убијања невиних Палестинаца (као на Косову и Метохији, у Хрватској и Босни и Херцеговини, прим.прев.).
Ротшилдова ХМ је одлучила да се поново претвори и прошири своје редове
У међувремену Ротшилдова ХМ је схватила да не може још много да остане сакривена од јавности, осим ако се опет не претвори и прошири тајно вођство.
У циљу превазилажења проблема, они су напорно радили да се додатно инфилтрирају и отимају Масонство и тајне ложе, и примају врхунске чланове у своје педофилске мреже и ритуале жртвовања деце.
Исто тако, кључни чланови Конгреса су увршћени у њихову тајну сатанску мрежу којима су дали посебну моћ, високу корпоративну моћ, позиције у војсци и приступу тајним информацијама, које прате велике новчане награде и високи статуси.Масивне хазарско мафијашке контрашпијунске фронтове који користе израелско-америчке грађане са двојним држављанствима “где је израелско држављанство на првом месту” користе као посреднике у тајној операцији у Америци у левку фалсификованог новца којег хазарски банкстери дају “политичарима за своје изборне кампање, како би их поседовали и контролисали када су изабрани.
Ротшилдова ХМ се одлучује на контролу ума америчке масе да би могли много лакше да их натерају да одобравају њихове незаконите, безразложно неуставне, непријављене, непобедиве, трајне ратове који су потребни да би се освојили огромни профити и да би се добило све више светске силе
Ротшилдова ХМ је одлучила да стекне потпуну контролу над свим јавним образовним публикацијама успостављањем Одељења за образовање и стварање глобалистичких и социјалистичких планова и програма на основу учења о политичкој коректности, разноликости и “учења типа перверзија је нормална”.
Флуорид се додаје у јавне водоводе и пасте за зубе, и стоматолози који су под програмом контроле ума приморани су да верују да флуор спречава каријес, и није штетан за мождане функције или функције штитасте жлезде, а заправо је сасвим другачије јер је штетан.
Додавањем флуорида у јавно водоснабдевање и пасте за зубе, заглупљеним Американцима доноси у просеку смањење оперативне интелигенције и доводи до тога да људи буду много више послушни него што би иначе били. Покренути су програми за развијање и увођење вакцине за заглупљивање деце које стварају огроман број будућих хроничних здравствених проблема.
Лекари су такође под програмом контроле ума и заведени су пристрасним истраживањима за изабирање најпожељнијих, игноришући неке студије које су биле негативне – а то укључује и већину њих. Све вакцине ћелијске линије су контаминиране вирусом SV-40*, познатим као канцерогеним спороактивирајућим вирусом.
ХМ користи своју монетарну моћ да преузме контролу над свим алопатским медицинским школама* како би подесила и контролисала Америчку Медицинску Асоцијацију и друга медицинска друштва, како би се увериле да је настављен њихов план заснован на лажима и преварама.
Део тог масовног плана за заглупљивање људи и контролу ума америчких маса је тај да је ХМ откупила и консолидовала све америчке масовне медије у шест контролних великих јавних информационих тела комерцијално маркетиншких медија и менаџмента (CMMM), у власништву и под контролом власника који управљају у њихово име. CMMM функционишу као илегалне вести картела, и треба да буде подељена кроз примену антимонополских закона и осуђена за шпијунажу и нелегалну пропаганду као оружје рата против америчког народа.
Ротшилдови шефови кланова су одлучили да је време да се искористи Америка да заврше свој коначни чин обарања и окупације целог света увођењем велике лажне вести о нападу унутар Америке за које ће окривити Исламисте за које желе да их означе и како би их Америка погрешно напала
Поглавари ХМ користе своје врхунске израелско-америчке двојне држављане “израелски-први”, који живе у Америци, да спроведу планирани велики нуклеарни напад на Америку 9-11-2001.
Биби Нетанијаху, оперативни шеф ХМ, распоређен је у Мосаду и овај грађанин са двојним држављанством је активиран да успостави и покрене овај напад на Америку којим је требало да се од стране CMMM оптуже муслимани.
Они су обавестили своје главне рабине и “Пријатеље светског ционизма” да не лете тог дана и да се склоне из Њујорка, од којих је Лари Силверштајн био један од главних људи укључених у рад.
Они су имали убачене агенте у Министарству одбране да намаме истражитеље за стање опасности (Able Danger*) да састанке у Пентагону одржавају у Поморској бази у тајној соби за састанке, где ће бити убијени томахавк пројектилом који је испаљен из једне израелске дизел подморнице класе Делфин која је купљена од Немачке.
Тридесет пет истражитеља Able Danger је убијено ударом томахавка у задња врата у нуклеарном складишту атомског наоружања Пантекс* у Тексасу приликом истраживања и откривања 350 израелских крађа у којима су украли материјал за мини бомбе W-54* из Дејви Крокет нуклеарног склоништа.
Израелски Мосад је преко Urban Moving Systems транспортовао мини-бомбе направљене од украдених W-54 из нуклеарне јаме из ПАНТЕКСА (и првобитно направљене у фабрици за прераду Ханфорд), које су чуване у израелској амбасади у Њујорку и транспортоване у Куле близнакиње за детонацију 9. Септембра 2001.
Баал звани Молох, Луцифер, Сотона. То је исто као зао дух који жели масовно убиство за све људе. У замену за оне који су радили његов “прљави посао” он награђује оне који му дозволе да им отме душу, дајући им невероватно богатство, славу и моћ. Ово је тајни крвни уговор називом “продаја душе.”
Невероватно зло Тајне агенде Хазарске мафије (ХМ) је сада откривено јавности по први пут у овом делу света, а раније преко је изворног сајта Veterans Today преко сопственог аутора Гордона Дафа. Сада знамо да је Биби Нетанијаху водио нуклеарни напад на Америку 9-11-2001. и то је урадио у оквиру опште Агенде Хазарске Мафије(ХМ).
Држите се за своје столице, јер је ово је веома велика тајна и објашњава много тога што се дешавало у Америци изазваним од стране Израела и Хазарске мафије која се инсталирала у скоро све америчке институције Владе и друштва.
Сада се по први пут се објављују веома специфичне тајне невероватно зле Агенде Хазарске Мафије (ХМ) која је откривена захваљујући једном интервјуу којег је Мајк Харис имао са уредником и директором Veterans Today , Гордоном Дафом у свом уживо програму који се зове “Кратак крај штапа ” 3. октобра, 2015. године.
Мајк Харис је чуо до сада много шокантних тајни од инсајдера током година, али овај је заиста шлаг на торти и објашњава оно шта ради Израел и његови миљеници у Америци у име Ротшилдове Хазарске Мафије(ХМ) који је покварио скоро сваки аспект наших живота стварајући лошу економију, много незапослености и недовољне запослености, масовних злочина, алкохолизма и дроге, унаказио просвету и “унапредио” школе да заглупљују децу, увео разне еугеничке програме попут флуорида у јавном водоводу и пастама за зубе и вакцине које су велика превара, и раширио политичку корупцију.
Овај интервју сада шаље шок-таласе широм света, а када се узме у обзир да је ова садржај Гордон Даф обелоданио по први пут јавно било где, бићете шокирани. И ви ћете схватити да је Биби Нетанијаху Оперативни шеф Хазарске Мафије(ХМ) и да је био он тај који је наредио и надзирао израелски нуклеарни напад на Америку 9. септембра, 2001. године.
У овом интервјуу Гордон Даф открива део од писаног транскрипта онога што је речено на састанку Биби Нетанијахуа и америчког издајника и неких других шпијуна у 1990.
Гордон Даф је такође открио да је Нетанијаху КГБ шпијун као Џонатан Полард.
И сада знамо да је Израел започео као сателит бољшевичке Русије и био је прилично несрећан када је Совјетски Савез је пао!
Бенџамин Нетанијаху је био на састанку у Финкс бару у Јерусалиму, познатој рупи коју Мосад користи као купалиште. Ево шта је он рекао што је узето директно из транскрипта снимљеног од стране нашег сведока који је присуствовао и који је 100% у потпуности аутентичан:
“Ако нас ухвате они само ће нас заменити са особама у оделима од истог штофа. Тако да није битно шта радиш, Америка је златно теле и ми ћемо га исисати, исецкати га и продати га комад по комад док не остане ништа, али највећу светску државу благостања ћемо поново створити и контролисати. Зашто? Јер је то Божја воља и Америка је довољно велика да се тако убије тако да можемо то учинити поново и поново и поново. То је оно што ми радимо земљама које мрзимо. Ми смо их уништили веома споро и пустили их да пате због одбијања да буду наши робови. “
То је управо оно што је Ротшилова Хазарска мафија (ХМ) радила у Америци, јер су се успешно инфилтрирали и отели Америку 1913. године (о овоме се детаљно може читати у књизи Света Русија против Хазарије, Татјана Грачова, 2009. прим.прев).
Након сазнања о томе шта је Биби рекао у име Ротшилдове Хазарске Мафије(ХМ) би требало све да разбесни и да мотивише за напад против тих злих створења из Америке да врате велику Републику назад у своје руке, био је коментар аутора текста.
Када Биби Нетанијаху помиње ће Бог уништити Америку, он је мислио на бога Баала (такође познатог као Велика Сова или Молох); Хазари верују да он тражи да му се поклањају стална крвопролића и болне људске жртве и масовна убиства и да ће они ако “продају своје душе” свом богу Баалу (званом Луцифер или Сатана) бити награђени са невероватним богатством, славом и великом силом. Када “продају своје душе” заправо се дешава да су њихове душе обузете и постају нечовечни и бездушни и узимајући карактеристике бога Баала долазе у ситуацију да они постају колективно психопате и зликовци.
Шта је Биби Нетанијаху је говорио о предстојећем нуклеарном нападу на Америку 9. Септембра, 2001, када је поменуо “они ће нас само заменити”?; – рекао је да је мислио на крај временског круга од дванаест година, а одговоре на то је дала група VETERANS TODAY преко сопствених колумниста и водитеља Стева Веба која је обелоданила у свету истину о Илуминатима који себе називају Следбеници Сатане и који себе потврђују кроз идентификацију прелаза са 11 на 12. Ови људи имају полу-годишње жртвовање деце у Денверу и једу срца деце, пију њихову крв након што су их педофилисали.
Људи, ову информацију морамо показати свима којима можемо, а онда се ујединити и ударити на ове бездушне шљамове који се клањају Баалу и истерати их из сваког ћошка Америке и да их све изведемо пред лице правде и добијемо правоснажне пресуде за сва њихова велика зла, био је позив Мајка Хариса, (а наша редакција је већ писала о опсежним операцијама у подземној бази аеродрома Денвер и осталим противтерористичким акцијама широм планете против Ротшилдове Хазарске Мафије (ХМ)).
Свако ко разуме шта Биби Нетанијаху мисли о Американцима као златном телету за корпорацијско отимање кроз стечајеве и клање народа треба да га је разбеснело и натерало на организовање заједнице, и политичке акције против израелске шпијунаже унутар Америке преко система Federal Reserve System, AIPAC, JINSA, the Defense Policy Board, the CFR и сличних.
Ротшилдова ХМ је поставила 25 нуклеарки у великим америчким главним градовима и другим већим градовима у Европи како би се спроводила уцењивања везана за владу. Ово се назива њихова Самсон опција (старозаветни судија Самсон, коме је снага лежала у никад шишаној коси јер је од рођења био посвећен Богу који је својом снагом срушио град, мужу Далиле), а први пут је открио и обелоданио Сејмоур Херш
Ротшилдова ХМ је имала намеру да набави S-19 и S-20 нуклеарне балистичке ракете средњег домета преко корумпираног члана Конгреса коме је додељен задатак да купи од украјински MIRV* у име америчке владе. Уместо тога, он их је продао Израелцима и поделио је новац са другим кључним конгресменима који су укључени у операцију набавке.
Ово је велеиздаја, а капитално дело достојно смртне казне. Одмах после напада на Америку, Ротшилдова ХМ је објавила америчкој администрацији да ће експлодирати нуклеарна бомба толике величине да може уништити читав велики град у више америчких градова, укључујући и Вашингтон, уколико Влада одбије да дозволи Израелу да створи сопствену велику полицијску државу окупационе силе унутар Америке, на основу консолидације целокупног америчког законодавства и његовог писања под једном централном израелском контролом.
Ова нова израелска окупациона сила се зове Унутрашња безбедност (DHS) коју су првобитно водили људи са двојним држављанством и перверзне личности. Бивши директор DHS Џенет Наполитано је тужена за сексуално узнемиравање људи који раде у DHS која је наредила да се мушкарци преселе своје канцеларије у близину мушког тоалета.
Двојни држављанин издајник, Мајкл Чертоф, (име преведено са руског значи “син ђавола”), био је главни криминални мозак подешавања рада преко статута и правила DHS, заједно са бившим шефом источнонемачког Штазија, Маркус Волфом који се запослио као посебан консултант и умро мистериозно одмах по завршетку његове мисије.
Ротшилдова ХМ није мислила да ће бити откривена за њихов нуклеарни напад на Америку 9.11.2001, али је она направила једну од највећих тактичких грешака у историји и преварили су сами себе од вишка охолости, на основу њихових превише лаких успеха које је правила екстремна снага новац у прошлости.
Ускоро ће мејнстрим Америке знати да је Биби Нетанијаху и његова Ликуд партија распоређена за напад на Америку 9-11-01 у име Ротшилдове ХМ
Они су мислили да имају потпуну контролу над CMMM и да могу да спрече било какву тајну IAEA и Сандије Лабс истрагу да никада не буде пуштена у америчкој јавности.
Они су направили озбиљну тактичку грешку, јер се сада истина о њиховој улози 9-11-01 напада на Америку објављује у свету путем интернета који је нова светска Гутенбергова штампа. Зашто Ротшилдова ХМ није разумела моћ Интернета и како се златне истине објављене и емитоване на њему људима из света шире као пожар при брзини светлости. Истина је свуда дифузна за масе.
Ова невероватна тактичка грешка од стране ХМ је толико велика да их је заправо осудила до потпуног откривања и евентуално потпуног уништења којег они објективно и заслужују. Биби Нетанијахуов наставак и достава нуклеарног напада на Америку 9.11.01. ће ући у историју као једна од највећих грешака ХМ, а он ће бити тај који ће бити окривљен за њихово откривање и разарање од стране света који се сада бори против њих.
Руси су сада способни да омогуће фајлове од IAEA и Сандије Лабс као и опасне фајлове које им је дао Едвард Сноуден. Ускоро ће све ове датотеке бити обезбеђене за све Американце и цео свет путем Интернета, а то не може да се заустави.
Велики број Руса у Високој војној команди у Русији, и на највишим позицијама вођства у руској влади схватају да је то била иста Организована Криминална Кабала коју је организовала Хазарија у бољшевичком масовном убиству 100 милиона невиних Руса – и ови људи желе наплату.
То је разлог зашто Ротшилдови банкстери воде рачуна како ће се извући из посла, што ће одсећи главу Хазарској Мафији са својом бескрајном понудом фалсификованог новца. Зато је створена БРИКС развојна банка – да замени САД Петро доларе као резервна светске валуте, али ова, за разлику од САД Петро долара је подржана златом, сребром и стварном робом, где фалсификовање није дозвољено.
CMMM пропада, а већина Американаца не верује ни у њихове ударне вести из земље, посебно млађи од тридесет година, који узимају врхунске чињенице са интернета у изградњи сопствених уверења.
Дакле, многи корисници Интернета сада одбијају CMMM па истина о Израелцима који су напали Америку 9.11. постаје све лакше доступнија и сваког дана све раширенија. Ускоро ће цела Америка знати да су Биби Нетанијаху и његов Мосад и грађани са двојним држављанством направили 9.11. напад на Америку.
Америчка висока војна команда зна да је Биби Нетанијаху наредио Мосаду и грађанима са дуплим држављанством да нападну Америку користећи нуклеарно оружје 9.11. у име Ротшилдове Хазарске Мафије (ХМ)
Разне дубоке тајне операције су сада глобално распоређене да разоткрију и одсеку главу Ротшилдовој ХМ у њиховој бескрајној понуди фалсификованог новца.
Њихови дани анти-људске моћи су одбројани. Тајни, невероватно добро обучен амерички тим, под називом “Нуклеарна Змија-Eaters*” сада напорно ради у потрази за свим долазним израелским дипломатским кесицама и пошиљкама; прелазећи преко синагога и израелске амбасаде и Мосадових сигурних кућа помоћу уређаја са високом технологијом гама зрака и хелијум-3 неутронских детектора; и коришћењем ултра високо технолошких и прилагођених и фокусираних сателита тражи било какве локације ускладиштеним нуклеарним материјалима, као и на томе да поврати сва украдена нуклеарна постројења од стране Израелаца било где у свету ван Израела.
Овај супер-елитни тим је упозорио Михаела Шримптона телефонским позивом на службени телефон MI-6 којим су га обавестили да је израелски “City Buster” бомба којима су претили америчкој влади 9.11. постављена у близини Олимпијског стадиона. Овај погрешни позив га је послао право у затвор. “City Buster” бомба је демонтирана од стране “Нуклеарна Змија-Еатерс”, која је ушла Енглеску и деактивирала и разоружали велику нуклеарну бомбу. На жалост МИ-6 је хтела да та нуклеарка експлодира у циљу добијања више снаге за Хазарску мафију у Енглеској – матичној бази унутар Финансијског дистрикта Града Лондона – јер се њена моћ убрзано губи.
Тајни назив за ове шефове кланова ХМ који руководе великим делом света из града Лондона је Гог и Магог, упркос томе што много историчара верују да је то тајно име Русије, оно то није. То је тајно име врха ХМ, а по свему судећи оригинално представља порекло одакле долазе.
Тајни тим супер-елитне групе “Нуклеарне Змије-Еатерс” је спреман да буде распоређен у Израел било када, уколико народ буде пред колапсом док се већина европских корпорација ослободе од Израела у времену када ће САД увести санкције које би била у складу са америчким законима. То је незаконито да се даје помоћ једном народу који има нуклеарке, а који није потписао споразум о неширењу нуклеарног оружја.
Израел поседује нуклеарно оружје које је откривено из сателитских хелијум-3 сензора и то никада није признао, нити је потписао споразум о неширењу нуклеарног оружја.
Америка мора да захтева да Конгрес и администрација поштују закон и одмах прекину давање новчане и војне помоћи Израелу, и да ухапси све израелске шпијунске главне директоре AIPAC, JINSA, the Defense Policy Board, the “Joint” in NYC, and the ADL и тако даље.
Непознато је, али се сумња да је значајан број ових украдених нуклеарки већ демонтиран. То је пријављено од стране инсајдера који је упутио веома свечану поруку која је достављена Биби Нетанијахуу и његови Ликудистима, као и свим главним члановима израелског шпијунског фронта у Америци, као што су AIPAC, JINSA, the Defense Policy Board, the “Joint” и слично.
Шта је ово озбиљно упозорење? Ако су извештаји инсајдера тачни, ови људи су рекли да ако постоји још један израелски план заснован на лажној-застави нападу, који је он наредио или су укључени у њега, да ће бити гоњени од стране америчке националне безбедности и елиминисани, а израелске структуре одбране у вези са таквом вољом за одбраном Америке ће бити претворене у прах и пепео.
Остатак историје Ротшилдове ХМ ће вероватно бити одређена ТОБОМ
Будућност Ротшилдове ХМ ће вероватно бити одређена људима који уче тајну, забрањену историју Хазарске Мафије која је исечена из историјских књига и библиотека од стране ХМ за заштиту своје зле историје да је нико не би прихватио да је постала позната.
Дакле, ову причу са породицом, пријатељима и сарадницима и узмите је као вирус. Да буде јасно у вези овога – уколико ХМ није у стању да ради у тешкој тајности, она ће бити нападнут са свих страна и уништена заувек. Тако одузета тајност откривањем своје скривене историје за цео свет је урађена да се зна и разуме.
Зато су тако напорно радили да купују и контролишу масовне маркетинг медије и јавно масовно образовање, укључујући факултете и универзитете, да људи на свету никада не сазнају о њиховом тајном злу, које је толико нехумано, да би направили да цео свет са њима буде једна банда убица њима и нападају их са свих страна на сваком нивоу док они постоје.
Велико питање остаје: Да ли је прави узрок код лидера Хазарске Мафије за спровођење великог зла и окрутности према људској раси споредан или је природан или је генетски негован? Неки верују да је то заједничка симбиоза паразитизма и склоности ка масовном убиству, учествовању у педофилији и пуштању дечје крви и жртвовању деце производ отровне културе, најбоље описане као малигни Трибализам, а карактерише је групна параноична заблуда о расној супериорности. Други мисле да су лидери ХМ крвна линија Каина, сина Адамовог, убице брата Авеља, да су деца Каина, који су Анђели са два лика и немају апсолутно никакву душу или људску савест, али су чисти предатори као дивље звери – док у исто време имајући та два невероватна лица, могу да примене добар трик и средипокажу споља веома лепо лице. Можда су ту по среди оба фактора. У сваком случају, време је да се покаже ово зло, највеће зло које је свет икада искусио. Време је за свет да ради заједно да сада и заувек искорени овај проблем, било каквим средствима ако је потребно.
ДУХОВНИ ПОСАО ХАЗАРСКЕ МАФИЈЕ
Главни посао врхова Хазарске Мафије више није профит како се наивно мисли већ куповина људске душе и њено заробљавање. У духовном смислу, Хазарска Мафија је отеловљење Сатане лично и све операције развоја на земљи су до сада скопчане у трагичном губљењу људских душа.
Ништа човека не може дубље да погоди од тога да је неко продао или изгубио душу или је души својој наудио. Управо тим пословима се бави врх Хазарске Мафије – куповином људских душа. Ако знамо да је Исус рекао апостолу Петру рибару да ће одсад бити ловац на људске душе, ми знамо да је он ловио душе у тренутном стању те их као такве разобличавао и упућивао јер је касније писао и многе посланице народима. Међутим, хазарски ловци на душе користе све државне, националне системе власти, маркетинга, превара и светског зеленашког система да поробе много људских душа ударајући директно тамо где су оне најслабије, а најслабије су у односу на своје тело.
Објашњења:
Авраамске религије
https://en.wikipedia.org/wiki/Abrahamic_religions
Вал
https://sr.wikipedia.org/sr/Баал
Вавилонска магија новца
http://archonmatrix.com/easy-to-understand-babylonian-money-magic-slave-system/
Амерички револуционарни ратhttps://en.wikipedia.org/wiki/American_Revolutionary_War
Амерички грађански рат
https://en.wikipedia.org/wiki/American_Civil_War
Гладио стил тероризма
https://en.wikipedia.org/wiki/Operation_Gladio
Напад на Америку, 11. септембарhttps://en.wikipedia.org/wiki/September_11_attacks
Оклахома – бомбе
https://en.wikipedia.org/wiki/Oklahoma_City_bombing
Енглески цивилни рат
https://www.britannica.com/event/English-Civil-Wars
Enemies within the gates
https://books.google.rs/books/about/Enemies_Within_the_Gates.html?id=Lu65jfPE-xwC&redir_esc=y
Убиство Франца Фердинанда
http://www.vidovdan.org/2017/01/19/dragan-kolarevic-masoni-i-sarajevski-atentat-xiii/
Боксерски устанак
https://sr.wikipedia.org/sr/Боксерски_устанак
DEEP SHEEP
https://en.wikipedia.org/wiki/Sheep_dip
потапање брода Лузитанија
https://en.wikipedia.org/wiki/Sinking_of_the_RMS_Lusitania
ГОЈ
https://en.wikipedia.org/wiki/Goy
СВ40, бомба
https://sr.wikipedia.org/sr/SV40
Алопатска медицина
http://staznaci.com/alopatija
Able danger
https://en.wikipedia.org/wiki/Able_Danger
Pantex Plant
https://en.wikipedia.org/wiki/Pantex_Plant
W54
http://www.globalsecurity.org/wmd/systems/w54.htm
MIRV
https://en.wikipedia.org/wiki/Multiple_independently_targetable_reentry_vehicle
EATER — особа или животиња која троши храну на одређени начин или одређеног типа.
izvor: http://www.veteranstoday.com
ИЗВОР: vajts.blogspot.ba | https://www.vidovdan.org/istorija/skrivena-istorija-zle-hazarske-mafije/ | sr | 2018-06-26 | www.vidovdan.org/d685baa5793df584b34131af601c5667a82d1f93e5d7b188a858f6b97970f26d.json | [
"Скинута завеса у потпуности разоткрива Хазарску мафију и њен зли план да се инфилтрира, тиранише цео свет и искорени све Авраамске религије* и дозволи само свој Вавилонски Талмудизам који је такође познат као Луциферијанство, Сатанизам или древно обожавање бога Вала*.\nИсторија Хазара, посебно, Хазарске Мафије (ХМ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-24 22:25:30+00:00 | null | 2018-06-24 20:27:39 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fcrna-gora-nisu-srbi-oslobodili-budvu-nego-se-austrijanci-povukli%2F.json | sr | null | Црна Гора: Нису Срби ослободили Будву, него се Аустријанци повукли… | null | null | www.vidovdan.org | Vlast u Crnoj Gori želi da skloni tablu sa zidina starog grada u Budvi. Kažu, nije srpska vojska oslobodila Budvu, nego se austrougarska vojska povukla pre nego što su Srbi stigli.
Da, povukli su se, jer su kolektivno otišli u penziju, ili na skijanje, nikako drugačije. pic.twitter.com/jYZ0L72Hpl
— Jevrejin_u_❤ (@nestranacki) June 23, 2018 | http://www.vidovdan.org/info/crna-gora-nisu-srbi-oslobodili-budvu-nego-se-austrijanci-povukli/ | sr | 2018-06-24 | www.vidovdan.org/06fd770de3dd647729724df98f570953bd79f3543e361bc6a5d99140568443e1.json | [
"Vlast u Crnoj Gori želi da skloni tablu sa zidina starog grada u Budvi. Kažu, nije srpska vojska oslobodila Budvu, nego se austrougarska vojska povukla pre nego što su Srbi stigli.\nDa, povukli su se, jer su kolektivno otišli u penziju, ili na skijanje, nikako drugačije. pic.twitter.com/jYZ0L72Hpl\n— Jevrejin_u_❤ ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-05 10:45:25+00:00 | null | 2018-06-05 12:11:30 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Frepublika-srpska-ulicni-prevrat-pomocu-laznih-dokaza%2F.json | sr | null | Република Српска: улични преврат помоћу лажних доказа | null | null | www.vidovdan.org | Ако се ико, коме мождане вијуге још увек несметано раде, упитао шта недостаје у баражу оптужби којима пета колона под диригентском палицом западних служби засипа јавност Републике Српске, ево одговора: недостаје оно главно, материјални докази.
У волшебно насталој афери Драгичевић, против институција Републике Српске износе се оптужбе које би у сталоженој атмосфери и без коришћења емотивних ефеката деловале смешно и бизарно. Тврди се да су у другој половини марта 2018. органи власти Републике Српске до тада јавности непознатог двадесетједногодишњег младића Давида Драгичевића извукле из анонимности да би га затим киднаповале, на непознатом месту неколико дана сурово физички мучиле, па на крају насилно усмртиле и леш бациле у реку. Отац настрадалог Давида Драгичевића, Давор, подједнако волшебно, у складу са развојним ритмом афере, од родитеља разумљиво погођеног смрћу свога детета трансформисао се у суманутог и политички острашћеног јавног агитатора. Драгичевић готово свакодневно иступа са екстравагантним оптужбама и, зарад постизања пропагандног учинка, пред камерама драматично подноси на стотине кривичних пријава против фантомских „Н. Н.“ лица, чији број би се, по Драгичевићу, потенцијално могао попети и до 50,000 (“Блиц”, 22 мај 2018.)
Да ли је потребно 50,000 људи да би се убила једна особа? Комисија Драгана Чавића 2004. године, на захтев Високог представника Педија Ешдауна, у свом Извештају је, руку на срце, објавила далеко скромнији списак од само 17,342 припадника ВРС и других органа Републике Српске који су наводно учествовали у убиству 8,000 заробљеника у Сребреници. Зашто је и по броју извршилаца предмет Давида Драгичевића у толикој мери драматично посебан?
Једна од Драгичевићевих најклимавијих али, уједно, пропагандно и емотивно најефектнијих оптужби је тврдња да је, док је био „киднапован“ од стране полиције Републике Српске и држан на непознатом месту, Давид Драгичевић био изложен суровој тортури и силовању. Разлог за наводно киднаповање и вишедневно мучење нико од протагониста ове ирационалне приче није ни покушао да објасни. Медији су пренели Даворову изјаву да је — када је на одру последњи пут пољубио мртвог сина — приметио да је Давид био предсмртно силован и физички мучен. Није познато да је ико од присутних новинара Давору поставио логично питање, да ли је у мртвачници приликом опроштаја са сином обавио аутопсијски преглед посмртних остатака и, ако јесте, какве су његове стручне квалификације за извођење форензичких закључака било какве врсте? Тврдња, да су се Давидови посмртни остаци разликовали од онога што би се очекивало да се удавио, донедавно је у целости почивала на стакленим ногама личних утисака које је медијима саопштио Давор Драгичевић.
То је трајало донедавно, све док Слободан Васковић, блогер са подугачким историјатом простачког пљувања по Републици Српској и њеним институцијама и познат по блиским везама са страним службама које стоје иза организовања уличног преврата у Бањалуци, на свом интернет сајту није објавио неколико посмртних фотографија Давида Драгичевића које наводно поткрепљују Даворове оптужбе (види овде и овде).
Разматрајући ове грозне фотографије, неопходно је истаћи неколико ствари. Пре свега, Васковић наводи да их објављује са дозволом оца, Давора Драгичевића. Ту би се одмах морало поставити природно питање: какав је то родитељ са чијим одобрењем се објављују овакве слике његовог детета? Довољно је поставити питање.
Затим, Васковић цитира самога Давора Драгичевића: „Davor Dragičević, otac ubijenog Davida, rekao je da su njegovog sina likvidirali pojedini pripadnici MUP RS, 23.03.2018. godine, u periodu od 22-23 časa. Nakon toga njegovo tijelo je bačeno u kanalizaciju Crkvena.“ Па затим Драгичевић наводно додаје: “Zadnji put je mučen između 20 časova i 21 čas i 30 minuta, 23.03.2018. godine.” Ако су ово заиста речи Давора Драгичевића, онда се и Васковићу и Драгичевићу мора поставити следеће питање: да ли је Драгичевић био на лицу места злочина 23. марта 2018. и да ли је из прикрајка, гледајући на сат и бележећи утиске, посматрао припаднике МУП-а Републике Српске како муче и затим ликвидирају његовог сина? Ако јесте, какав отац би такав призор мирно посматрао и хватао белешке уместо да интервенише да покуша да спаси своје дете од смртне опасности, макар суочавајући се са вишеструко бројнијим душманима?
Још један пример манипулације је Васковићева тврдња да „dužina izrasle brade na licu Ubijenog Davida (на наводној обдукцијској фотографији — наша примедба) svjedoči da je danima držan u zatočeništvu, gdje je monstruozno mučen i na kraju likvidiran.“ Да би таква тврдња имала неку тежину и да би могла бити веродостојна, Васковић би морао да донесе верификовану фотографију Давида Драгичевића непосредно пре него што је нестао, да се види дужина његове браде у то време, ради поређења. Он то не чини.
Најзад, у Васковићевој пашквили једна појединост у потпуности недостаје. То је оно што је кључно да би иједан озбиљан суд (па вероватно чак и Хашки трибунал) овако предочене доказе узео у разматрање. Васковић приказује фотографије за које тврди да представљају посмртне остатке Давида Драгичевића, али он не нуди никакав доказ њиховог порекла, нити ланац поседовања (chain of evidence, како се то назива у правном систему Васковићевих налогодаваца и финансијера). Нити се зна који је судскомедицински фотограф снимио посмртне остатке Давида Драгичевића, нити кроз колико и чије руке су те фотографије прошле док, наводно, нису завршиле у рукама Слободана Васковића. Другим речима, мада се може претпоставити да тело јесте било фотографисано током обдукције, ми немамо апсолутно никаквих доказа (а) да Васковић објављује фотографије које су том приликом заиста биле снимљене, нити (б) да фотографије које приказује нису прошле кроз Фотошоп или неки сличан процес за дигиталну измену слика помоћу којег би изглед посмртних остатака био битно измењен, у складу са пропагандним потребама наручиоца.
Зашто су ова питања важна, и зашто њихово постављање Васковићеве и Драгичевићеве тврдње ставља под разумну сумњу? Ево зашто.
На првом месту зато што пета колона у Републици Српској већ неколико година настоји да дискредитује институције Републике и да их сруши за рачун својих иностраних наредбодаваца, не бирајући у томе средства. Пре нешто више од две године, исфабриковали су афере „златна полуга“ за дискредитацију председника и „аудио снимак,“ где се наводно чује глас премијерке РС у компромитујућем разговору (види овде, овде, и овде). Те раније афере биле су трапаво изведене и релативно лако су раскринкане, да би се по њихове покретаче неславно завршиле и ускоро затим биле предате забораву. Међутим, Афера Драгичевић је неупоредиво брижљивије и професионалније припремљена и по свему судећи (“highly likely”) Давид Драгичевић је био смакнут непосредним дејством страних извршиоца (уместо неспособних локалних петоколонашких кловнова), док се политичка операција којој је Давидова смрт послужила као окидач такође одвија под непосредним надзором оперативаца заинтересованог страног фактора, уз додељивање улога статиста локалним алаткама као Бранислав Бореновић и Слободан Васковић. Али без обзира на то, савршеног злочина под лажном заставом ипак нема. Сценарио Афере Драгичевић пун је рупа, ако га пажњиво анализирамо. А досије оних који су Аферу Драгичевић лансирали пун је ранијих, лажно инсценираних афера. Свако ко им верује, то чини на сопствени ризик.
Друго, производња лажних или преиначених фотографија које на лаике аутентично делују данас је, у 21. веку, а piece of cake, како би се налогодавци и спонзори петоколонаша у Републици Српској цинично изразили. Упитали смо о томе једног иностраног сарадника Историјског пројекта Сребреница са искуством у области дигиталне манипулације. Када смо му показали Васковићеве снимке, ево како је гласио његов коментар:
„All I can say, on the basis of using programmes such as After Effects, Apple Motion and Photoshop is that I don’t believe photos of this kind would be at all hard to fake. It is of course entirely possible that the shots have been lifted from the internet. But a good electronic graphics artist could originate what appear to be new photos by combining the product of simple camera shoot with wound detail copied from photos already on the web. Similarly, the face shot could be created from any still of the unfortunate man who was murdered by anyone with Photoshop.“
У преводу:
„Све што бих могао рећи је да, користећи програме као што су After Effects, Apple Motion and Photoshop, сумњам да би лажирање фотографија овакве врсте било тешко. Наравно, сасвим је могуће да су снимци преузети од негде са интернета. Али добар стручњак за електронску графику могао би и да креира нешто налик на нове снимке тако што би искомбиновао обичне фотографије са детаљима озледа прекопираним са снимака које се већ налазе на интернету. На исти начин, снимак лица, на темељу неке фотографије убијеног несрећника, могао би да креира било ко, користећи Фотошоп.“
Потенцијално лажни дигитализовани снимци Давида Драгичевића
Коментар страног стручњака је уздржан и разложан, без балканске хиперболе, али његова порука је недвосмислена. Без додатних доказа аутентичности, објављене језиве слике о наводном стању посмртних остатака Давида Драгичевића саме по себи не значе апсолутно ништа, зато што их је изузетно лако фалсификовати.
Поред тога што се служе емотивним триковима, фалсификатори још рачунају и на кратко памћење јавности коју обмањују. Пре само неколико година, потсетимо се, медијима су кружиле лажне фотографије терористе Бин Ладена где је наводно било приказано његово унакажено лице после ликвидације.
Лажни дигитализовани снимци Бин Ладена
Превару је разоткрио лондонски „Гардијан“ (овде) када је ангажовао стручњаке да снимке анализирају. Они су потврдили да су фалсификатори за основу узели нормалну фотографију Бин Ладена, па су затим користећи програме за дигиталну измену фотографија додали наслаге физичких повреда на начин који је одговарао њиховим пропагандним циљевима.
Као шлаг на торту, ево и снимка “руског Васковића”, подједнако подлог пашквиланта и провокатора Аркади Бабченка, који из Кијева блати своју државу и народ, а који је пре неки дан учествовао у глупом покушају убиства на самога себе, у режији аматерске украјинске службе безбедности, са циљем да се оптужи Русија:
Када је инсценација пропала, Бабченко је волшебно устао из мртвих, а украјинске власти — да не би испале потпуно смешне — објавиле су да су уствари усмеравале целу игру да би спречиле Бабченково убиство и на крају ухапсиле једну highly likely потпуно недужну особу, која је оптужена за организовање неуспешног атентата.
Да се вратимо на суштину. Терет доказивања је на ономе ко нешто тврди. Пропагандна машинерија пете колоне која изводи улични преврат у Републици Српској тврди да су Давида Драгичевића насилно усмртили елементи из власти, да је пре тога био киднапован, мучен и силован, и да су институције Републике Српске и стотине јавних службеника који су у њима запослени ангажовани у завери да се прикрије злочин над доскора анонимним грађанином, за чије наводно извршење се, међутим, не наводи ниједан сувисли мотив. Где су њихови докази за те бучне тврдње, које би — под претпоставком да критична маса наивних и необавештених грађана у њих поверује — могле имати далекосежно разорне последице по стабилност и опстанак Републике Српске?
Пажљиво смо анализирали једини понуђени опипљиви податак изнет пред јавност под видом материјалног доказа за горње тврдње — наводне посмртне снимке Давида Драгичевића. Те снимке, у облику како су предочени, сваки суд би без двоумљења као доказне предмете одбацио. Све што је на њима приказано, уз помоћ савремене дигиталне технологије могло се лако и наизглед убедљиво фалсификовати.
Мимо тих снимака, од оптужујуће доказне грађе не преостаје ништа осим рекла-казала, бомбастичних изјава и тенденциозно исконструисаних и натегнутих претпоставки. Ако после 5. октобра и неколико десетина слично организованих и спроведених „обојених револуција,“ фаталних по државе где су се одиграле, та пропагандна папазјанија на некога још увек може да делује, и ако то оправдава рушење Републике Српске, бесловесна руља која у томе буде учествовала заслужиће бедну судбину која је очекује. То исто ће, подразумева се, заслужити и инертна већина ако, немешањем у галопирајућу фарсу Афере Драгичевић и одсуством грађанске одговорности да стане на пут преврату, допринесе самоубиству своје земље.
Ох да, афера се развија потпуно закономерним током. Уцвељени отац Давор Драгичевић, неурачунљива корисна будала “обојене револуције” у Републици Српској, 3. јуна 2018. припретио је да ако се “до октобра” не реши случај Давида Драгичевића, “нећете дочекати октобарске изборе, морате решити убиство Давида Драгичевића” (овде).
Требало би потсетити Давора Драгичевића да је пре само неколико дана установама Републике Српске дао рок до 31. јануара 2019, рођендан његовог покојног сина Давида, да предмет реше на његово задовољство (овде). Шта се од тада променило? Једно могуће објашњење је да Давор чита “Аналитички форум,” где смо пре недељу дана (овде) аналитичким радом дошли до закључка да је онемогућавање одржавања октобарских избора један од главних циљева који стоји иза инсценације Афере Драгичевић, па је Давор од нас добио инспирацију. Друго је да су му скривени усмеривачи преврата у Републици Српској сами директно саопштили важећу хронологију догађаја, која њему као марионети до тада није била јасна, па му је наређено да јавно изврши исправку своје раније изјаве.
анафор | http://www.vidovdan.org/info/republika-srpska-ulicni-prevrat-pomocu-laznih-dokaza/ | sr | 2018-06-05 | www.vidovdan.org/e6947acac1cf32037e75985eef6b998d9ae4ca7b08a63c0f5a6d66faf900c0a4.json | [
"Ако се ико, коме мождане вијуге још увек несметано раде, упитао шта недостаје у баражу оптужби којима пета колона под диригентском палицом западних служби засипа јавност Републике Српске, ево одговора: недостаје оно главно, материјални докази.\nУ волшебно насталој афери Драгичевић, против институција Републике Срп... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-19 18:18:24+00:00 | null | 2018-06-19 15:21:03 | null | https%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fantonic-za-srbiju-nema-evropskog-puta-samo-put-u-eu-koloniju%2F.json | sr | null | АНТОНИЋ: За Србију нема „европског пута” - само пут у ЕУ колонију | null | null | www.vidovdan.org | Замислите Србију у којој се на једној страни налазе арапски богаташи, на другој муслиманска сиротиња, а између њих главињају српски домороци који раде за сваког ко нуди €200 месечно. Да ли вам то личи на „европску” земљу какву нам предочава стандардна атлантистичка пропаганда?
Die Presse je oбјавио, a српски медији су пренели (овде), да „Беч преговара са Београдом о сабирном центру за мигранте које ЕУ неће”.
Наиме, реч је о успостављању „кампова за протеривање особа које буду добиле негативан одговор на захтев за добијање азила, а које су дошле преко балканске руте”.
Та лица требало би да буду привремено „паркирана” у некој, за мигранте „мање атрактивној земљи”. Пројекат, како истиче „Пресе”, бар када је реч о земљама ЕУ, директно подржавају Данска и Холандија.
Проблем је у томе што је:
само 2015. године кроз Србију прошло више од 600.000 муслиманских миграната (овде), а после тога још десетине хиљада (наше власти не објављују податке); што су блискоисточни и остали мигранти, од свих европских земаља, баш у Србији први пут регистровани; то значи, према Споразуму о реадмисији који је Србија склопила са ЕУ (2007), да се мигранти који не добију азил у било којој земљи ЕУ враћају у „сигурну” земљу у којој су регистровани; у овом случају, то је једино Србија.
Не верујете? Мислите да је реч о „опозиционом спиновању”?
Најпре је УНХЦР у извештају од 21. августа 2015. године (овде) прогласило Македонију „несигурном трећом земљом” у коју се, дакле, не могу враћати избеглице које су доспеле у ЕУ. А претходно је и Грчка, одлуком Европског суда за људска права, проглашена „несигурном земљом”. Отуда за државе ЕУ не постоји могућност депортација миграната ни у Грчку, нити у Македонију.
Србија је, с друге стране, закључила 2007. године са ЕУ Споразум о реадмисији (овде). У њему стоји (чл. 3) да ће „Србија прихватити, на захтев државе чланице (ЕУ) било ког држављанина треће земље који не испуњава услове за боравак на територији државе чланице (ЕУ), уколико је на основу поднетих prima facie доказа могуће веродостојно претпоставити да је у питању лице које је у време уласка поседовало важећу дозволу боравка издату од стране Србије”.
Требало би знати да ниједна земља на избегличкој рути није регистровала мигранте пре Србије. Управо смо ми свиммигрантима нудили да изаберу који ће од два папира да потпишу: „за транзит, или за азил” (овде). Огромна већина потписала је „за транзит”. То, међутим, значи да се они који буду одбијени у Немачкој или Шведској аутоматски враћају у Србију (овде).
Чак и ако мигранти немају српски папир, „prima facie доказ (из Споразума о реадмисији) еуфемизам је за необориву правну фикцију према којој претпоставка могућности постојања чињенице формално фигурира као доказ” (овде). Прошли су кроз Србију која је једина издавала папире – дакле, имају српске папире!
Наравно да ЕУ бирократија ове ствари озбиљно схвата. Портпаролка Европске комисије Наташа Берто изјавила је још 2015. да ће ЕУ по основу Споразума о реадмисији вратити у Србију све имигранте који не буду добили уточиште у земљама ЕУ (овде). Исто је потврдио и комесар за људска права Савета Европе Нилс Муижниекс: Немачка ће нежељене мигранте да врати Мађарској, а ова онда Србији (овде).
У пракси то значи да, као у случају једне ирачке породице коју је Немачка одбила, Србија постаје коначно одредиште депортације (уколико имигрант не жели повратак у земљу порекла). „Немачка дакле, као некаква туристичка агенција, нуди територију Србије за насељавање миграната са Блиског истока” (овде).
С друге пак стране, Момир Стојановић, својевремени председник Одбора за безбедност Скупштине Србије, још 2015. наговестио је императив изградње смештаја за 400.000 „миграната” на територији Србије (овде). И Александар Вучић је тада мигрантима поручио: „Увек сте добродошли у нашу земљу. Они који се одлуче да остану, добродошли су и ми са тим немамо проблем” (овде).
Пет дана доцније, тадашња Повереница за заштиту равноправности открила је и могуће локације за насељавање блискоисточних избеглица у Србији. „Њима би се могла понудити опција да остану у деловима Србије који су пусти”, рекла је она (овде). На то се надовезала посланица Љиљана Малушић (СНС), члан скупштинских одбора за спољне послове и за људска и мањинска права која је изјавила да је у Србији „на десетине хиљада кућа празно“ и да је „хумано“ по тим кућама распоредити мигранте (овде).
Српско друштво демографски убрзано пропада. Сваке године Србија, због негативног природног прираштаја, губи око 35.000 становника (толико више умре него што се роди). Такође, Србију сваке године напусти око 15.000 људи. Србија је у последњих 10 година изгубила 500.000 становника, а до 2050. године, по неким демографским пројекцијама, наша земља ће имати два милиона душа мање (овде).
И баш како је приметила Повереница, у Србији је 1600 села празно, а у селима где још има ратара најуспешније напредују – гробља (овде и овде). И управо ту треба населити Арапе?
Србију, иначе, Брисел и Берлин гурају у ћошак који се зове Западни Балкан, „мала Југославија”, као у бесцаринску зону у којој, кад предамо Косово, треба да почнемо да градимо путеве за Албанију и да мирно чекамо да нам се евробирократија смилује и позове нас у ЕУ.
А Вучићев Србин-гласач, баш као какав Кунта-Кинте који се продаје за чешаљ и огледалце, некако и даље верује да ће Србија, после свега, бити равноправан члан ЕУ и да ће, одмах по пријему, управо он имати 3.000 евра плату?
Но, не могу а да се не запитам – да ли и тај сироти, српски, евро-ентузијаста може да поверује да ће Србију као депонију блискоисточних миграната Берлин или Париз икада примити у ЕУ?
И баш ме занима шта ће на то каже наш компрадорски шљам који већ годинама распреда причу о томе како је Србија „најбоље место за провод” младих Немаца и Британаца – мислећи притом на јефтин смештај, јефтино пиће и јефтине српске девојке, чији врхунац, ваљда, треба да буде „Београд на води”.
Управо ових дана је измештена железничка станица из центра Београда, како би се направио простор за нове луксузне станове, нове хајклас хотеле, марину за приватне јахте и највећи тржни центар на Балкану. Као главне муштерије очекују се арапски шеици и други оријентални бизнисмени, који ће се, како замишља СНС елита, разбашкарити на десној обали Саве.
И сад, замислите Србију у којој се на једној страни налазе арапски богаташи, на другој муслиманска сиротиња („фукара“), а између њих главињају српски домороци који раде за сваког ко нуди €200 месечно. Да ли вам то личи на „европску” земљу – какву нам предочава стандардна атлантистичка пропаганда?
Не, то је типична држава „полупериферије” која служи као спремиште „резервне радне снаге” потребне за повремене периоде економског бума у центру европског транс-националног капитализма. А ми и наши будући сустанари – Арапи – требало би да имамо функцију управо те немачке „резервне радне снаге”.
Тако се још једном показује да губитак суверености не може бити „на парче”. Народ који због обећавања бољег стандарда пристане на губитак макар дела суверености, убрзо добија колонијалну управу која је равнодушна не само према његовом све лошијем стандарду него и према замени тог истог „десуверенизованог” народа неким другим народом.
И без обзира на то где, колики и какви буду „мигрантски кампови за реадмисију” у Србији, они остају показатељ статуса наше земље.
За нас нема „европског” пута. Има само пута у све дубљу ЕУ колонију.
Стање ствари | https://www.vidovdan.org/info/antonic-za-srbiju-nema-evropskog-puta-samo-put-u-eu-koloniju/ | sr | 2018-06-19 | www.vidovdan.org/4aaf4fc5d794904d99d8d192e94bcfbebe3a46ee3e4a845a506f337e40bc86d1.json | [
"Замислите Србију у којој се на једној страни налазе арапски богаташи, на другој муслиманска сиротиња, а између њих главињају српски домороци који раде за сваког ко нуди €200 месечно. Да ли вам то личи на „европску” земљу какву нам предочава стандардна атлантистичка пропаганда?\nDie Presse je oбјавио, a српски меди... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-21 12:39:18+00:00 | null | 2018-06-21 14:23:57 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsasa-nedeljkovic-muzej-valtazara-bogisica-u-cavtatu%2F.json | sr | null | Саша Недељковић: Музеј Валтазара Богишића у Цавтату | null | null | www.vidovdan.org | Валтазар Богишић родио се у Цавтату 1834. Пошао је у Венецију у лицеј св. Катарине 1856. Студирао је на Бечком универзитету. Слушао је предавања у Берлину, Минхену, Хајделбергу и Паризу. У Бечу је постао 1864. доктор права. Одбио је 1866. кандидатуру за посланика у далматинском сабору са изгледом да буде биран и као посланик за бечки Рајхсрат. Није хтео мењати свој научни рад са политиком. Богишић је прихватио понуду универзитета у Одеси а одбио је две понуде загребачког универзитета. Постао је члан академија у Београду, Загребу, … . На предлог књаза Николе добио је 1872. царским указом налог да иде у Црну Гору због израде грађанског законика. Пред делегацијама државног црногорског савета на Цетињу 1880. било је прво читање „Имовника”. После другог и трећег читања на Цетињу „Имовник” је проглашен 25. марта 1888. и ступио на снагу 1. јула 1888. Примио се да буде министар правде у Црној Гори 1893. и на том положају остао до 1899. Живео је у Паризу. Умро је 24. априла 1908. у Ријеци. Из Ријеке су бродом пренесени посмртни остатци 29. априла 1908. у Груж. Из Гружа су превезени у градску луку Дубровника, а оданде у Цавтат. Бродови „Груж”, „Цавтат” и „Венћеслав” довели су у Цавтат господу, друштва, представништва и музике који су учествовали у погребу. Кад је стигао ковчег на броду „Груж” у Цавтат, тиха поворка кренула је у парохијску цркву, где је одржано опело. У поворци су била школска деца са учитељем и учитељицом, представништва свих српских и хрватских друштава из Дубровника, представништва са стране, Дубровачко радничко друштво, корпоративно са барјаком и венцем, српска Дубровачка грађанска музика, Опћинска Хрватска глазба, дубровачки начелник П. Чингрија са заступницима дубровачке општине, … . Цавтат је био у црнини, црни сагови су били на прозорима, фењери су били обложени црнином, заставе на лађама биле су у знак жалости биле су спуштене на пола; После опела поворка са 25 венаца упутила се из цркве на гробље, које се налазило на брежуљку северо-западно повише Цавтата. На гробљу су говорили Луко Калачић у име Цавтата, Фађони, брат Влаха Буковца, у име хрватског друштва „Зоре”, А. Вучетић, уредник „Срђа”. У име српске омладине говорио је Бркић, уредник „Српске Зоре“. У свом говору А. Вучетић истакао је : „ … Као учењак и књижевник, као српски законоша и славенски државник прославио је широм света себе, мило Српство, дубровачку домају, родни Цавтат и Конавле, откле су му стари били. Инокосан је изводио оно што у великим државама тек окупљени учењаци могу да ураде, … . Један од тих соколова нашега доба, који је лебдио по свим крајевима, гдје се српска и хрватска ријеч говори, и летио и у даље крајеве, бјеше наш Валтазар Богишић. Није он газио по гњилу блату странчарских зађевица, није пландовао и бучио празним фразама, него је неуморно радио и учио у самоћи своје собе, трудио и дању и ноћу да постигне узвишене идеале. Кад би прву сврху постигао, за другом би ишао једнаком устрајности. Вјеран своме поријеклу и освједочењу, прекаљену трудом и науком, он као законоша црногорски није унио у законе туђе смушене мисли, него је у њих претопио наше српске обичаје и наше српско право и дотјерао је рад до таке савршености, да му се стране законоше диве. Као књижевник и правник радио је и за Дубровник било износећи његове старине, било његове законе, било паметно нас потичући да у Дубровнику створимо ново средиште за народно позориште. … .” У свом говору Н.Л. Бркић истакао је : „ … Народ, који рађа овакве људе, не може пропасти, јер он мора кроз њих, кроз своје истакнутије синове, вјечито живјети. … Богишић је дао примјер радишности, посвједочио силу могућности и пред цијелим образованим свијетом показао несумњиво богатство народног нам талента. … . пред самртним останцима дичног, љубљеног и поштованог чеда јуначког народа српског; пред храмом великог духа скромнога Валтазара Богишића – дубоко се клања и српска дубровачка омладина, која ме је уобластила, да се у њено име с Покојником опростим. Полажући на мртвачки сандук свој вијенац искреног признања и вјечне захвалности, српска омладина врши своју свету дужност, за коју је веже љубав према раду, науци и свом српском народу. … Њега остављамо у својим срцима као једну свијетлу и неизбрисиву успомену, као један велики примјер устрајности и радишности, као неоспориви свједок људске могућности и као посебни тип патриотизма, који је без шаблонске партизанске надутости много и много користио своме народу и допринио народном напретку. А то све даваће српској омладини снаге и полета за рад око свог добра и добра своје националне заједнице. … . ” Посланство са Цетиња стигло је 2. маја 1908. да положе венце на гроб Валтазара Богишића. У изасланству је био министар просвете и црквених дела Пламенац као заступник владе. У име књаза Николе положио је венац његов ађутант Поповић. На траци је био натпис : „Мојему министру правде Велеученом Др. Валтазару Богишићу Књаз Никола.” Члан великог суда Дожић положио је венац за црногорско судство. На венцу је био натпис : „Благодарно Судство Црногорско Др. Валтазару Богишићу”. (1)
У часопису „Срђ” су од телеграма издвојили саучешће : Пашићево у име краља и српске владе, Стојана Новаковића у име Српске краљевске академије и саучешће правног факултета београдског универзитета. Милан Павлов Јовановић командир-академик из Вуковара упутио саучешће Уредништву „Срђа”. У саучешћу је истакнуто : „Примио сам жалосну вијест о губитку мог доброг и милог колега-друга – као члана многих учених друштава и академија, а великог правника-хисторичара народа српскога, челик Србина Др. Валтазара Богишића, те ево и мене да и Вама и свему Српству изразим моје саучешће у преголемој жалости за врлим и добрим Србином ком дао Бог вјечни покој ! Лака му земља и вјечна Слава у народу своме кога је тако жарко љубио !” (2)
Марија Богишић, удата Пол, наследила је свог брата Валтазара Богишића, дала је пренети из Париза у Цавтат библиотеку и купила зграду за смештај библиотеке. Основала је музеј. Уложила је много новца за изградњу водовода за Цавтат из села Обода, поправила плочнике, цркве, гробље и подигла брату споменик на обали. Библиотеку и културно-историске збирке оставила је Цавтату „као темељни камен подизању родног мјеста и на вјечиту успомену свог брата“. Идеју за оснивање Богишићевог музеја изнео је Лука Зоре након што је Богишић објавио збирку словенских инкунабула у календару Дубровник. Музеј је отворен после Богишићеве смрти, у септембру 1909. у његовој кући. (3) Српска друштва и организације на Приморју чувале су успомену на Валтазара Богишића и посећивала су Цавтат обилазећи његов гроб.
Група од 40 српских сокола из Војводине, Србије и Старе Србије предвођена др Лазом Поповићем, старешином Фрушкогорске Жупе, посетила је 17 августа 1911. Дубровник. Истог дана соколи су паробродом „Соко” посетили Цавтат. Излету су се придружили душановци, грађани и омладина. Град је био искићен заставама, а соколе је дочекала општинска музика и грување прангија. Цавтатска Музика свирала је „Душановку” и „Соколску корачницу”. Кад су се соколи искрцали, предвођени Цавтатском Музиком поздравили су Општину а онда су отишли на гробље. На гробу Валтазара Богишића положио је др Лаза Поповић, уз неколико бираних речи, венац Српских сокола из Војводине, са српском тробојницом. Истакао је да како је српски народ увијек благодаран великом Србину Богишићу за велике заслуге. Кад је венац био положен, сви присутни кликнуше „Слава Богишићу”!, а збор је запевао „Вјечнаја памјат”. После разгледања градића, Богишићевог музеја, књижнице и слика Влаха Буковца у цркви соколи су се вратили у Дубровник. При поласку из Цавтата дошло је до братских овација. (4)
Два брода Дубровачке пловидбе превезла су првог маја 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са „Матицом Српском“ у Дубровнику да походе и положе вијенце на гроб и споменик Валтазара Богишића. Председник општине Нико Враголов упутио је 22 априла 1938. проглас Цавтаћанима у коме се позивају да присуствују поклону гробу и споменику пионира Славенског братства. У прогласу се истиче: „Окитите своје домове, да Цавтат у свечаном руху дочека овај значајни дан и дођите братски дочекати поштоваоце драгог нам Богишића који ће доћи овај спомен увеличати. Будимо горди и поносни на велике синове наше славне прошлости и на њиховим примјерима изграђујмо себи сигурну и сретну будућност“. Дубровачка друштва и установе дочекали су грађани Цавтата. Истог дана увече у дворани „Слоге“ у Дубровнику одржано је комеморативно вече гдје је говорио др. Лујо Бакотић. У Одбору за комеморацију 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића били су : Светозар С. Барбић, предсједник „Матице Српске“; Душан Башић, предсједник „Јадранске Страже“ у Дубровнику; Луко маркиз Бона, предсједник „Дубровачке грађанске музике“; др. Ђуро Орлић, предсједник дубр. срп. пјев. друштва „Слога“; Даница Радовић, предсједница „Кнегиње Зорке“ у Дубровнику; Нико кап. Папа, предсједник „Нове Југославије“; Иво Шуберт, предсједник „Дубровачког радничког друштва“; Нико А. Шутић, старјешина Соколског друштва у Дубровнику; … . Одбор је 1938. у Дубровнику издао Споменицу дра Валтазара Богишића. (5) Значај манифестација националних друштава у Дубровнику уочен је и у другим срединама. Лист „Дубровник” пренео је из сарајевске ,,Југославенске Поште” осврт у коме се коментарише : „Недавни поход гробу незаборавног Антуна Фабриса, па пренос земних остатака пок. др. Франа Кулишића и комеморација 30-годишњице смрти пок. Богишића, показали су најбоље, да је Дубровник … једнодушан кад наглашава … своју улогу у значајној предигри нашег народног ослобођења и уједињења. .” (6)
Лист „Дубровник” пренео је из листа „Зете” вест да је Удружење правника у Подгорици 1939. покренуло је акцију за подизање спомен-бисте дру Валтазару Богишићу у Подгорици. Удружење је упутило апел свим црногорским правницима. У писму је писано подробно о личности и раду Валтазара Богишића и његовом значају за Црну Гору и Црногорце а посебно за црногорске правнике. Истицали су да је Богишићев Општи имовински законик израз душе црногорског човека у његовим правним односима. „Дубровник” је констатовао да су поред споменика у Цавтату, црногорски правници прегнули да др Валтазару Богишићу подигну спомен-бисту. (7) Књижара Јова Тошовића из Дубровника издала је у међуратном периоду серију слика Цавтата и његових знаменитости за туристе (Маузолеј Рашић, санаторијум Тиха, … ). Међу тим знаменитостима био је споменик др Валтазара Богишића и његов музеј. Богишићев музеј припојен је Хисторијском институту ЈАЗУ и премештен у Кнежев двор у Цавтату. Музеј је отворен 1958. (8)
Српска друштва на Приморју била су поносна на свог великог сина. Чувала су успомену на Валтазара Богишића и посећивали су Цавтат обилазећи његов споменик, музеј и гроб. Национална и културна друштва (српска и југословенска) из Дубровника су 1938. посетила Цавтат поводом комеморације 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | http://www.vidovdan.org/istorija/sasa-nedeljkovic-muzej-valtazara-bogisica-u-cavtatu/ | sr | 2018-06-21 | www.vidovdan.org/5ab25d422a01b6e0e55a39e01e40cb03435931a9af22b7f1e2a00c55499e6b5d.json | [
"Валтазар Богишић родио се у Цавтату 1834. Пошао је у Венецију у лицеј св. Катарине 1856. Студирао је на Бечком универзитету. Слушао је предавања у Берлину, Минхену, Хајделбергу и Паризу. У Бечу је постао 1864. доктор права. Одбио је 1866. кандидатуру за посланика у далматинском сабору са изгледом да буде биран и к... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-26 11:30:37+00:00 | null | 2018-06-26 12:05:58 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fvladislav-djordjevic-zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-se-gura-ispod-zita-mimo-javnosti%2F.json | sr | null | Владислав Ђорђевић: Закон о родној равноправности се гура испод жита мимо јавности! | null | null | www.vidovdan.org | JAВНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРAВНОСТИ
У понедељак 25. јуна у Великој сали Скупштине Аутономне покрајине Војводине (ул. Владике Платона бб) одржана је јавна расправа о нацрту Закона о родној равноправности.
Заправо, у наслову, као и првој реченици, две стври нису тачне. Прво, није тачно да је било речи о „родној равноправности”, него о фаворизацији жена. Друго, никакве „јавне расправе” ту није ни било. Јавност мало зна за тај закон и за „јавну расправу” о њему. То је разумљиво, јер се све ради испод жита. Иза закона стоји лезбијско-феминистички лоби. Њему је стало да се о закону зна што мање. „Јавна расправа” је одржана само форме ради. Да је реч о феминистичком закону сведочи најпре „родни састав” његових састављачица и промотерки.
Од 9:30 до 10:30 биле су поздравне речи. Уводну реч је имала др Стана Божовић, државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (МРЗБСП). Затим је говорио Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине. Затим је говорио Ђорђе Миличевић, потпредседник Покрајинске владе. Затим је говорила Миа Страјин, председница Савета за родну равноправност и координаторка Женске парламентарне мреже АПВ. Затим је говорила Диана Миловић, директорка Покрајинског завода за равноправност полова. Затим је говорио Срђан Кружевић, заменик градоначелника Града Новог Сада. На крају овог дела програма, говорила је Мирјана Василић, председница Комисије за родну равноправност Града Новог Сада.
Од 10:45 до 11:20 представљан је нацрт Закона о родној равнопаноссти. Говориле су само жене. Најпре је говорила др Стана Божовић, државна секретарка у МРЗБСП. Затим је говорила Нина Митић, в.д. помоћница министра, Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности МРЗБСП. Затим је говорила др Биљана Стојковић, виша саветница, Сектор за антидискриминациону политику и унапређивање родне равноправности МРЗБСП. Затим је говорила, помоћница Покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова, задужена за ресор равноправности полова. На крају је говорила Марина Благојевић Хјустон, национална експерткиња за родну равноправност и научна саветница у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду.
Како се види, све промотерке закона су жене. У уводном делу говорила су и три мушкарца, али само протоколарно. Они су у том перформансу „корисни идиоти”. Дакле, све промотерке су жене и то радикалне феминисткиње. То је и логично, јер закон нема никакве везе са „равноправноћу”, него са повећањем привилегија жена. Све жене које га промовићу жале само јеш веће привилегије за себе и своје „сестре” лезбијке.
Овај закон говори о „родној равноправности”. А каква то „неравноправност” полова постоји у Србији, па да је потребан закон од 71 члана да то исправља? Који члан Устава дискриминише жене? Ниједан. Који закон дискриминише жене? Ниједан. Ако ћемо право, постоје закони који дискриминишу мушкарце, па би заправо они требало да се боре за равноправност.
Закон о родној равнопавности су написале и сада га промовишу на „јавним расправама” чланице лезбијско-феминистичког лобија. Он је написан тако да злоупотребе не само омогућава, него и налаже. Ова закон је у свој потки антимушки, а самим тим и антипородичан. Он ће само донети више разарања бракова и веза.
Закон има тоталитарне претензије. Његов први члан има једну дугу реченицу и у њој се на чак осам места спомиње синтагма „родна равноправност”. То мантрање има ралигиозни значај и ефекат. Идеологија „родне равнопраност” је наша нова државна религија. Некада смо имали „самоуправни социјализам”, а сада имамо „родну равноправност”. То је наш нови „ружичасти марксизам”. То је нова социјална догма у коју се не сме сумњати. То је наше ново социјално златно теле. Сви „јеретици” могу очекивати само медијске ломаче.
Али ја се не бојим ничега. Да се ја питам тај накарадни Закон о родној равноправности спалио бих на новосадском Тргу Слободе или на београдском Тргу Републике, а све жене које су га писале или промовисале послао бих у затвор.
Владислав Ђорђевић | http://www.vidovdan.org/aktuelno/vladislav-djordjevic-zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-se-gura-ispod-zita-mimo-javnosti/ | sr | 2018-06-26 | www.vidovdan.org/232a2e964162e6eaf1005848c633ba82d12d81a683814178e48db1157dbe8f76.json | [
"JAВНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРAВНОСТИ\nУ понедељак 25. јуна у Великој сали Скупштине Аутономне покрајине Војводине (ул. Владике Платона бб) одржана је јавна расправа о нацрту Закона о родној равноправности.\nЗаправо, у наслову, као и првој реченици, две стври нису тачне. Прво, није тачно да је бил... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-19 14:51:33+00:00 | null | 2018-06-19 15:21:03 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Finfo%2Fantonic-za-srbiju-nema-evropskog-puta-samo-put-u-eu-koloniju%2F.json | sr | null | АНТОНИЋ: За Србију нема „европског пута” - само пут у ЕУ колонију | null | null | www.vidovdan.org | Замислите Србију у којој се на једној страни налазе арапски богаташи, на другој муслиманска сиротиња, а између њих главињају српски домороци који раде за сваког ко нуди €200 месечно. Да ли вам то личи на „европску” земљу какву нам предочава стандардна атлантистичка пропаганда?
Die Presse je oбјавио, a српски медији су пренели (овде), да „Беч преговара са Београдом о сабирном центру за мигранте које ЕУ неће”.
Наиме, реч је о успостављању „кампова за протеривање особа које буду добиле негативан одговор на захтев за добијање азила, а које су дошле преко балканске руте”.
Та лица требало би да буду привремено „паркирана” у некој, за мигранте „мање атрактивној земљи”. Пројекат, како истиче „Пресе”, бар када је реч о земљама ЕУ, директно подржавају Данска и Холандија.
Проблем је у томе што је:
само 2015. године кроз Србију прошло више од 600.000 муслиманских миграната (овде), а после тога још десетине хиљада (наше власти не објављују податке); што су блискоисточни и остали мигранти, од свих европских земаља, баш у Србији први пут регистровани; то значи, према Споразуму о реадмисији који је Србија склопила са ЕУ (2007), да се мигранти који не добију азил у било којој земљи ЕУ враћају у „сигурну” земљу у којој су регистровани; у овом случају, то је једино Србија.
Не верујете? Мислите да је реч о „опозиционом спиновању”?
Најпре је УНХЦР у извештају од 21. августа 2015. године (овде) прогласило Македонију „несигурном трећом земљом” у коју се, дакле, не могу враћати избеглице које су доспеле у ЕУ. А претходно је и Грчка, одлуком Европског суда за људска права, проглашена „несигурном земљом”. Отуда за државе ЕУ не постоји могућност депортација миграната ни у Грчку, нити у Македонију.
Србија је, с друге стране, закључила 2007. године са ЕУ Споразум о реадмисији (овде). У њему стоји (чл. 3) да ће „Србија прихватити, на захтев државе чланице (ЕУ) било ког држављанина треће земље који не испуњава услове за боравак на територији државе чланице (ЕУ), уколико је на основу поднетих prima facie доказа могуће веродостојно претпоставити да је у питању лице које је у време уласка поседовало важећу дозволу боравка издату од стране Србије”.
Требало би знати да ниједна земља на избегличкој рути није регистровала мигранте пре Србије. Управо смо ми свиммигрантима нудили да изаберу који ће од два папира да потпишу: „за транзит, или за азил” (овде). Огромна већина потписала је „за транзит”. То, међутим, значи да се они који буду одбијени у Немачкој или Шведској аутоматски враћају у Србију (овде).
Чак и ако мигранти немају српски папир, „prima facie доказ (из Споразума о реадмисији) еуфемизам је за необориву правну фикцију према којој претпоставка могућности постојања чињенице формално фигурира као доказ” (овде). Прошли су кроз Србију која је једина издавала папире – дакле, имају српске папире!
Наравно да ЕУ бирократија ове ствари озбиљно схвата. Портпаролка Европске комисије Наташа Берто изјавила је још 2015. да ће ЕУ по основу Споразума о реадмисији вратити у Србију све имигранте који не буду добили уточиште у земљама ЕУ (овде). Исто је потврдио и комесар за људска права Савета Европе Нилс Муижниекс: Немачка ће нежељене мигранте да врати Мађарској, а ова онда Србији (овде).
У пракси то значи да, као у случају једне ирачке породице коју је Немачка одбила, Србија постаје коначно одредиште депортације (уколико имигрант не жели повратак у земљу порекла). „Немачка дакле, као некаква туристичка агенција, нуди територију Србије за насељавање миграната са Блиског истока” (овде).
С друге пак стране, Момир Стојановић, својевремени председник Одбора за безбедност Скупштине Србије, још 2015. наговестио је императив изградње смештаја за 400.000 „миграната” на територији Србије (овде). И Александар Вучић је тада мигрантима поручио: „Увек сте добродошли у нашу земљу. Они који се одлуче да остану, добродошли су и ми са тим немамо проблем” (овде).
Пет дана доцније, тадашња Повереница за заштиту равноправности открила је и могуће локације за насељавање блискоисточних избеглица у Србији. „Њима би се могла понудити опција да остану у деловима Србије који су пусти”, рекла је она (овде). На то се надовезала посланица Љиљана Малушић (СНС), члан скупштинских одбора за спољне послове и за људска и мањинска права која је изјавила да је у Србији „на десетине хиљада кућа празно“ и да је „хумано“ по тим кућама распоредити мигранте (овде).
Српско друштво демографски убрзано пропада. Сваке године Србија, због негативног природног прираштаја, губи око 35.000 становника (толико више умре него што се роди). Такође, Србију сваке године напусти око 15.000 људи. Србија је у последњих 10 година изгубила 500.000 становника, а до 2050. године, по неким демографским пројекцијама, наша земља ће имати два милиона душа мање (овде).
И баш како је приметила Повереница, у Србији је 1600 села празно, а у селима где још има ратара најуспешније напредују – гробља (овде и овде). И управо ту треба населити Арапе?
Србију, иначе, Брисел и Берлин гурају у ћошак који се зове Западни Балкан, „мала Југославија”, као у бесцаринску зону у којој, кад предамо Косово, треба да почнемо да градимо путеве за Албанију и да мирно чекамо да нам се евробирократија смилује и позове нас у ЕУ.
А Вучићев Србин-гласач, баш као какав Кунта-Кинте који се продаје за чешаљ и огледалце, некако и даље верује да ће Србија, после свега, бити равноправан члан ЕУ и да ће, одмах по пријему, управо он имати 3.000 евра плату?
Но, не могу а да се не запитам – да ли и тај сироти, српски, евро-ентузијаста може да поверује да ће Србију као депонију блискоисточних миграната Берлин или Париз икада примити у ЕУ?
И баш ме занима шта ће на то каже наш компрадорски шљам који већ годинама распреда причу о томе како је Србија „најбоље место за провод” младих Немаца и Британаца – мислећи притом на јефтин смештај, јефтино пиће и јефтине српске девојке, чији врхунац, ваљда, треба да буде „Београд на води”.
Управо ових дана је измештена железничка станица из центра Београда, како би се направио простор за нове луксузне станове, нове хајклас хотеле, марину за приватне јахте и највећи тржни центар на Балкану. Као главне муштерије очекују се арапски шеици и други оријентални бизнисмени, који ће се, како замишља СНС елита, разбашкарити на десној обали Саве.
И сад, замислите Србију у којој се на једној страни налазе арапски богаташи, на другој муслиманска сиротиња („фукара“), а између њих главињају српски домороци који раде за сваког ко нуди €200 месечно. Да ли вам то личи на „европску” земљу – какву нам предочава стандардна атлантистичка пропаганда?
Не, то је типична држава „полупериферије” која служи као спремиште „резервне радне снаге” потребне за повремене периоде економског бума у центру европског транс-националног капитализма. А ми и наши будући сустанари – Арапи – требало би да имамо функцију управо те немачке „резервне радне снаге”.
Тако се још једном показује да губитак суверености не може бити „на парче”. Народ који због обећавања бољег стандарда пристане на губитак макар дела суверености, убрзо добија колонијалну управу која је равнодушна не само према његовом све лошијем стандарду него и према замени тог истог „десуверенизованог” народа неким другим народом.
И без обзира на то где, колики и какви буду „мигрантски кампови за реадмисију” у Србији, они остају показатељ статуса наше земље.
За нас нема „европског” пута. Има само пута у све дубљу ЕУ колонију.
Стање ствари | http://www.vidovdan.org/info/antonic-za-srbiju-nema-evropskog-puta-samo-put-u-eu-koloniju/ | sr | 2018-06-19 | www.vidovdan.org/230f9350cdd1850b8fc9cf58bba8d7d2f39c4dfe7e01647b40b8c6057332b5b2.json | [
"Замислите Србију у којој се на једној страни налазе арапски богаташи, на другој муслиманска сиротиња, а између њих главињају српски домороци који раде за сваког ко нуди €200 месечно. Да ли вам то личи на „европску” земљу какву нам предочава стандардна атлантистичка пропаганда?\nDie Presse je oбјавио, a српски меди... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-20 18:27:34+00:00 | null | 2018-06-20 20:17:36 | null | http%3A%2F%2Fwww.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fepiskop-backi-irinej-autokefalnost-makedonske-i-ukrajinske-crkve-bila-bi-velika-greska%2F.json | sr | null | Епископ бачки Иринеј: Аутокефалност „македонске” и „украјинске” цркве била би велика грешка | null | null | www.vidovdan.org | Цео интервју епископа бачког Иринеја Буловића дат за Политику:
САМОВЛАСНО ПРЕСУЂИВАЊЕ ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА
О СКОПСКОМ И УКРАЈИНСКОМ РАСКОЛУ БИЛО БИ НИШТАВО
Интервју за „Политику”,
дат г-ђи Јелени Чалији
1. Колико се сусрети поглавара и високих званичника православних помесних Цркава одражавају на односе СПЦ и Ватикана, али и на односе са суседном Римокатоличком Црквом у Хрватској?
Чини ми се да је потребно најкраће упознавање читалаца са нововековном историјом таквих сусрета на највишем међуцрквеном нивоу, њиховог значаја и њихових последица. Наиме, 1965. године, патријарх цариградски Атинагора I и папа римски Павле VI заједничким документом су укинули узајамне анатеме из 1054. године. Са римокатоличке стране био је то одраз духовне климе и оптимизма који је у време Другог ватиканског сабора владао у погледу екуменских кретања и амбиција. Патријарх Атинагора, пак, као први по части међу поглаварима Православних Цркава, такође је имао жељу да са мртве тачке покрене дуготрајни процес помирења између две највеће хришћанске породице. После њих су уследили релативно чести сусрети цариградских патријараха, а потом и других православних првојерараха, са римским папама, посете папâ појединим православним земљама и слично. Рекао бих да је овај део међусобних сусрета и сарадње на највишем нивоу заокружен и запечаћен заједничком изјавом папе римског Фрање и патријарха московског и све Русије Кирила, у Хавани 2016. године.
Ови сусрети, поготову последњи поменути, одражавају се, свакако, и на православни свет, па и на нашу Српску Цркву. Ми са Римокатоличком Црквом као целином имамо последњих деценија коректне односе. На жалост, уз часне и хвале вредне изузетке, – као што су, на пример, бискупи Шкворчевић, Узнић и Хранић, – у Бискупској конференцији Хрватске, па, у знатној мери, и Босне и Херцеговине, као да и не читају изјаве и декларације које објављује њихов сопствени врховни поглавар заједно са православним патријарсима, а ни друге изјаве и текстове папе Фрање. To je толико очигледно да потврђује духовиту примедбу нашег Патријарха да, како изгледа, наши епископи на неки начин више уважавају ауторитет римског епископа него поједини хрватски бискупи.
Како изгледа дијалог Српске Цркве и Ватикана?
Дијалог се одвија на више нивоа: кроз сусрете и размену мишљењâ синодских тела са највишим представницима Римске Цркве, као и са истакнутим личностима ватиканске државне администрације, затим кроз учешће представникâ наше Цркве у мешовитој комисији за богословски дијалог између две Цркве, а на академском нивоу кроз сарадњу београдског Богословског факултета са Латеранским универзитетом у Риму. Леп пример представљају и успешна сарадња Патријаршијске библиотеке са Архивом Ватикана и драгоцена научна истраживања која су плод те сарадње. У целини, може се рећи да ове контакте и видове сарадње карактерише висок степен међусобног разумевања, како по питањима о којима постоји сагласност тако и по питањима у којима нисмо истомишљеници.
Да ли се дијалог православаца и католика интензивирао од доласка на чело Римокатоличке Цркве папе Фрање или су садашњи сусрети плод рада и његовог претходника?
Мада је и претходни папа, Бенедикт XVI, иначе изузетно дубок и плодан теолог, дао неколико снажних изјава, које, може се тврдити, искрено подстичу две Цркве и њихове вернике на међусобно уважавање и сарадњу, упадљива је учесталост сусретâ управо у наше време: највиши представници Православне Цркве, најпре васељенски патријарх Вартоломеј, а потом митрополит волоколамски Иларион, председник Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије, били су недавно у Ватикану. Различити облици дијалога и сарадње Руске Православне Цркве са Римокатоличком могу се приписати зрелости оних личности које воде две Цркве и њиховом сагледавању искушења са којима се суочава хришћански свет.
Ваља посебно истаћи да је папа Фрања, приликом поменутог сусрета са митрополитом Иларионом, поново, кратко и јасно, одбацио унију и унијаћење као модел понашања према нама православнима рекавши: „Свршено је с тим!” Са друге стране, крајњу недоумицу и збуњеност изазива одлука Ватикана, донета управо тих дана, да унијатски („гркокатолички”) егзархат у Бившој Југословенској Републици Македонији подигне на ниво епархије. О насилничком и нехришћанском понашању украјинских унијата према православној већини сународникâ и суграђанâ нема шта да се каже осим оног јеванђелског: Боже, опрости им јер не знају шта чине! Они иду путем злогласног Јосафата Кунцевича из прошлости, а мени се чини да по мржњи и насилништву заузимају друго место, одмах после усташких злотвора из времена Другог светског рата. Искрено и молитвено се надам да ће их Рим (читај: папа римски!) колико-толико уразумити и обуздати. Јер, по моме мишљењу, мало ко данас у хришћанском свету толико разуме потребу братског односа и заједничкога сведочења православних и римских католика, у циљу очувања хришћанског „светог остатка” у Европи и напретка хришћанске мисије у свету, колико папа Фрања или Франциск. Мени је тешко да поверујем да ће тај далековиди човек широкога срца заборавити поруке Другог ватиканског сабора, као и поруке самога Христовог Јеванђеља, ради унијатских занесењака и мрачњака, а против православних хришћана у којима види своју браћу, у што сам се лично уверио.
Како СПЦ гледа на најаве из Васељенске Патријаршије да ће, „у оквиру својих овлашћења”, учинити све и размотрити могућност да се „Црква у Скопљу“ врати у канонски оквир, као и да би требало тражити „начине спасења наше браће у Скопљу и Украјини“? Протојереј Всеволод Чаплин, један од председникâ друштва „Руска мисија”, оценио је недавно у интервјуу за „Спутњик“ да би давањем аутокефалности „Украјинској” и „Македонској” расколничкој Цркви против воље њихових матичних Цркава, Руске и Српске, могло доћи до раскола у православном свету.
Премда нисам у оригиналу прочитао ту изјаву проте Чаплина и по први пут сада чујем за њу, тешко је не сагласити се са његовом оценом. Говорећи о добу патријарха Атинагоре, рекли смо да је цариградски патријарх први по части, што значи први међу једнакима, а не primus sine paribus, односно први без једнаких. Дакле, и да, не дај Боже, постоји склоност Свесветог патријарха Вартоломеја ка некаквом једностраном и самовласном пресуђивању у случају скопског и украјинског раскола, она би била израз велике заблуде, велика духовна грешка и, са становишта устројства Православне Цркве и канонског права, потпуно ништавна. Говорим крајње хипотетички јер дубоко верујем да до тога неће доћи. Када би и дошло, под политичким или другачијим притисцима и подстицајима, она би изазвала одлучно неслагање и противљење не само у словенском православном свету него и широм Православља. Познавајући многовековну традицију Васељенске Патријаршије и харизматичну личност патријарха Вартоломеја, ја сам оптимиста.
Политика | http://www.vidovdan.org/aktuelno/episkop-backi-irinej-autokefalnost-makedonske-i-ukrajinske-crkve-bila-bi-velika-greska/ | sr | 2018-06-20 | www.vidovdan.org/2f146b26e344fff5a02eac08c8405743322e6ad02d573c6324fbb6b5797763a4.json | [
"Цео интервју епископа бачког Иринеја Буловића дат за Политику:\nСАМОВЛАСНО ПРЕСУЂИВАЊЕ ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА\nО СКОПСКОМ И УКРАЈИНСКОМ РАСКОЛУ БИЛО БИ НИШТАВО\nИнтервју за „Политику”,\nдат г-ђи Јелени Чалији\n1. Колико се сусрети поглавара и високих званичника православних помесних Цркава одражавају на односе СПЦ... |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.