authors listlengths 0 10 | date_download stringlengths 25 25 | date_modify float64 | date_publish stringlengths 19 19 ⌀ | description stringlengths 11 814 ⌀ | filename stringlengths 42 366 | image_url stringlengths 15 211 | language stringclasses 12 values | localpath float64 | title stringlengths 3 193 | title_page float64 | title_rss float64 | source_domain stringclasses 70 values | maintext stringlengths 68 100k ⌀ | url stringlengths 27 256 | fasttext_language stringclasses 1 value | date_publish_final stringclasses 50 values | path stringlengths 76 95 | list_text listlengths 2 3 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-04 12:40:48+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300145.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1217/121719.jpg | Serbian, Srpski | null | Пулс живота: Фактори ризика за развој карцинома ларинкса (РТРС, понедјељак 17:50h) | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300145 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/4d0b3dbca3d5b6529222466b1049886abbdbaf0d673c837290c7a652f8d8b063.json | [
"Пулс живота: Фактори ризика за развој карцинома ларинкса (РТРС, понедјељак 17:50h)",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy... |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-05 18:55:08+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300297.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/0861/086187.jpg | Serbian, Srpski | null | Састанак ПИК-а о изборним питањима | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300297 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/6a8718322d18c5fa2fded3c34c486598bb8cf8f886e476351c5eba8cab21069b.json | [
"Састанак ПИК-а о изборним питањима",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-01 17:18:32+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D299926.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1169/116989.jpg | Serbian, Srpski | null | МУП негирао Мектићеве наводе о потјерницама за Радинковићем | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=299926 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/b988c2fe1f823808018888481f382fb1bce22720684ad908664e27daa51fe9ae.json | [
"МУП негирао Мектићеве наводе о потјерницама за Радинковићем",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment.... |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-01 17:19:02+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D299924.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1216/121627.jpg | Serbian, Srpski | null | Награда "Совица" за најбољи роман за дјецу Ранку Павловићу | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=299924 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/cf3db4c61a1d5c2c04aaccd81427ac3bc6e0cc995cd70e3b89331235fdf2593b.json | [
"Награда \"Совица\" за најбољи роман за дјецу Ранку Павловићу",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment... |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-02 22:41:31+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300010.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/0881/088117.jpg | Serbian, Srpski | null | "Гугл" неће обновити уговор са Пентагоном | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300010 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/a238697263b0137d3b5714bb0b8e96ae5ddc7857157f5dd456b3f245cd8de808.json | [
"\"Гугл\" неће обновити уговор са Пентагоном",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-03 13:09:34+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300058.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/0813/081378.jpg | Serbian, Srpski | null | Асад планира да се састане са Ким Џонг Уном | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300058 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/b67326716252633a95b4d64e26bd91bace340c565f8748e8be56c81104073f36.json | [
"Асад планира да се састане са Ким Џонг Уном",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-02 02:32:35+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D299918.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/0090/009060.jpg | Serbian, Srpski | null | На 2. Фестивалу монодраме шест представа | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=299918 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/c097357e3922a4f1604ef1224bd90b0a195455303aae6141d9af2db9df012b5e.json | [
"На 2. Фестивалу монодраме шест представа",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-05 18:54:08+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300307.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1218/121809.jpg | Serbian, Srpski | null | Шешић- Расла цијена аутопута; Аутопутеви- неистините тврдње | null | null | rtrs.tv | To view this video please enable JavaScript, and consider upgrading to a web browser that supports HTML5 video | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300307 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/c7bfc1cd23ac93ad480dcc33928e55d53442a9a06d9ba055a1bddc7e499a4998.json | [
"To view this video please enable JavaScript, and consider upgrading to a web browser that supports HTML5 video",
"Шешић- Расла цијена аутопута; Аутопутеви- неистините тврдње",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, ... |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-01 17:18:59+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D299921.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1187/118789.jpg | Serbian, Srpski | null | Вучић: Рекордне награде за репрезентацију | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=299921 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/e1bf2ceeb46bdb64d001ce76e3b273748f3168794a47cd3d2f3cd5d967ae12a8.json | [
"Вучић: Рекордне награде за репрезентацију",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-02 02:32:22+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D299944.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1170/117029.jpg | Serbian, Srpski | null | Стевандић: Очекујемо мандате у Изборној јединици седам | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=299944 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/0c738befda8ffc43a9f640e120ec87aae7d970aae14332da7caab6b75ca0c172.json | [
"Стевандић: Очекујемо мандате у Изборној јединици седам",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-04 23:38:09+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300159.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1150/115041.jpg | Serbian, Srpski | null | Галијашевић: Највеће пријетње - параџемати, вехабијска насеља и "џамијска рута" | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300159 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/a4157dfca71a8fbdb8f608a7cee26fb6cdd8f13919cbbe57c5264fb00ff6c0ff.json | [
"Галијашевић: Највеће пријетње - параџемати, вехабијска насеља и \"џамијска рута\"",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy,... |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-01 17:19:06+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D299916.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1216/121622.jpg | Serbian, Srpski | null | Потписан коалициони споразум између НДП-а, Напредне Српске, СНС-а, и Партије "Слобода" | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=299916 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/c6e5fd21da61acf9599731f863a12ba25b144c80f7489b0cada3a329f8a34016.json | [
"Потписан коалициони споразум између НДП-а, Напредне Српске, СНС-а, и Партије \"Слобода\"",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, e... |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-01 17:18:36+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D299932.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1216/121623.jpg | Serbian, Srpski | null | Коначан списак 23 фудбалера Србије за СП! | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=299932 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/4576c069c61c1ce04025440675cf9612b4cb5cedc49516d588b44a7a47f7b46d.json | [
"Коначан списак 23 фудбалера Србије за СП!",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-01 17:23:59+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D299857.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1215/121573.jpg | Serbian, Srpski | null | Филм "Лица Лафоре" награђен у Севастопољу (ФОТО) | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=299857 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/887a378cfc9bba3a729d11d553fa3c986340e901be7eb411b6ab59b775b8d0d6.json | [
"Филм \"Лица Лафоре\" награђен у Севастопољу (ФОТО)",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-04 23:37:32+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300168.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1217/121744.jpg | Serbian, Srpski | null | Дјеца са КиМ са посебним потребама у посјети Приједору | null | null | rtrs.tv | To view this video please enable JavaScript, and consider upgrading to a web browser that supports HTML5 video | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300168 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/40916353d1fc644ff47b25a599609c0a9e214941761c0606fbaad84111accb1e.json | [
"To view this video please enable JavaScript, and consider upgrading to a web browser that supports HTML5 video",
"Дјеца са КиМ са посебним потребама у посјети Приједору",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт... |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-05 18:56:48+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300278.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/0618/061877.jpg | Serbian, Srpski | null | Активирана експлозивна направа у близини куће Дарка Илића | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300278 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/823c011d4f06c717f60fb1b8f7af82f8734a3d18636dbc319368e14ec5c9f9fd.json | [
"Активирана експлозивна направа у близини куће Дарка Илића",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
... |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-03 13:11:09+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300034.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/0784/078403.jpg | Serbian, Srpski | null | Ледићи: Помен за убијене српске цивиле | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300034 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/6f536d2092784e4889c8736bd4e3849c6f63e8a4cc928031c530c3c04b8484d5.json | [
"Ледићи: Помен за убијене српске цивиле",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-04 23:34:02+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300215.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/0026/002664.jpg | Serbian, Srpski | null | Крчмаревић нови тренер Жељезничара | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300215 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/70d895e69cff256762d6c1091a9ebca5ffdeca0d974b15b2d017fd78ed6a36fc.json | [
"Крчмаревић нови тренер Жељезничара",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-04 12:41:25+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300141.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/0778/077888.jpg | Serbian, Srpski | null | Грчка: Гром усмртио мотоциклисту на ауто-путу | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300141 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/bc132613828cfe066db364c85ca73917aa0080047befb2ab592f20efefe240e4.json | [
"Грчка: Гром усмртио мотоциклисту на ауто-путу",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-04 09:35:42+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300132.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1217/121713.jpg | Serbian, Srpski | null | Предсједник Додик са студентима из САД | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300132 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/e41f0b140d8528b501db3b461278fc79d08f292c36fa47bba60dc4a6a84dfdd2.json | [
"Предсједник Додик са студентима из САД",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-01 17:22:29+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D299870.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1216/121601.jpg | Serbian, Srpski | null | И. Сарајево: Трибина "Насиље - ко су жртве" | null | null | rtrs.tv | To view this video please enable JavaScript, and consider upgrading to a web browser that supports HTML5 video | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=299870 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/b8b649342f18396d468abe074fe9d8a3c5b6168730431a518838a1de22e1dd09.json | [
"To view this video please enable JavaScript, and consider upgrading to a web browser that supports HTML5 video",
"И. Сарајево: Трибина \"Насиље - ко су жртве\"",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава.... |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-03 16:39:38+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300081.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/0230/023045.jpg | Serbian, Srpski | null | У понедјељак сунчано и топло вријеме до 33 степена | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300081 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/fc65c19da09ba41b8f028240c3f2a64ab28096889c10a437fcf56b2343834d29.json | [
"У понедјељак сунчано и топло вријеме до 33 степена",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-03 13:09:10+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300066.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1211/121104.jpg | Serbian, Srpski | null | Божиновић: Хрватска неће постати "хот спот" држава за мигранте | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300066 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/88c8741cc06fd9b807fde91b8c93aec1f19f7503050418ee9e6fffbe35493faa.json | [
"Божиновић: Хрватска неће постати \"хот спот\" држава за мигранте",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertain... |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-04 12:41:58+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300135.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1092/109225.jpg | Serbian, Srpski | null | Дрецун: За рјешење проблема КиМ везати Републику Српску | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300135 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/4ae4fa5d9abf7e9d5fa8edb83c085bd503e31dce0a49706195fd8468cf043b07.json | [
"Дрецун: За рјешење проблема КиМ везати Републику Српску",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-03 13:09:28+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300060.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1216/121683.jpg | Serbian, Srpski | null | Чавић: Странке СзП сутра потписују коалициони споразум | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300060 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/3bb37c57740a154b953b15b97160fd647b18cff6d60f54a1a2cacae4f1baa093.json | [
"Чавић: Странке СзП сутра потписују коалициони споразум",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-01 17:19:59+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D299907.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1197/119730.jpg | Serbian, Srpski | null | У суботу топло и сунчано, послије подне нестабилно | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=299907 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/ec93451969dbf5f1af2cfb4e03177d4eb936dd4b67de76c961aa9db27b99179e.json | [
"У суботу топло и сунчано, послије подне нестабилно",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-05 18:58:38+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300248.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/0346/034631.jpg | Serbian, Srpski | null | Већа производња шумских сортимената за четири одсто | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300248 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/a34bd737f82fabe596ec3f255273fc9b19535c401a2e8320b6adaf6cc3d0a1ff.json | [
"Већа производња шумских сортимената за четири одсто",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-05 18:54:21+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300308.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1046/104673.jpg | Serbian, Srpski | null | ДНЕВНИК 2: Прва реаговања на закључке Анкетног одбора | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300308 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/aef28f4d8d1ebcf48163afbb6ceddb0549f52099423293df9eb4c06d63d4f1f0.json | [
"ДНЕВНИК 2: Прва реаговања на закључке Анкетног одбора",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-03 16:39:15+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300088.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1046/104673.jpg | Serbian, Srpski | null | Београд одбио амерички план за Косово! | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300088 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/621c8d00aba2b172f39bcad530acb61f2aa472ae58f72edaea04e4395812041d.json | [
"Београд одбио амерички план за Косово!",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-03 13:09:38+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300057.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1038/103844.jpg | Serbian, Srpski | null | Лондон ће имати добар пакет приједлога до Самита | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300057 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/e80de9736cfab484b12504bf28d81c99b450655371fc28a4a29d2c71e9caca8d.json | [
"Лондон ће имати добар пакет приједлога до Самита",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-02 22:42:01+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300006.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/1216/121660.jpg | Serbian, Srpski | null | Фоча: Енциклопедија Републике Српске - њена лична карта | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300006 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/4e7b5be083a2e9b1035fd2df08bc4d6e01cc125f2155981881808ae67fdd28fa.json | [
"Фоча: Енциклопедија Републике Српске - њена лична карта",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[
"Rtrs",
"Radio Тelevizija Republike Srpske",
"Radio Television Of Republic Of Srpska"
] | 2018-06-04 09:35:48+00:00 | null | null | Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment. | http%3A%2F%2Frtrs.tv%2Fvijesti%2Fvijest.php%3Fid%3D300128.json | http://rtrs.tv/vijesti/_FOTO/nwz/0966/096643.jpg | Serbian, Srpski | null | Пуповац: Користе Србе као аргумент да придобију бираче | null | null | rtrs.tv | null | http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=300128 | sr | 2018-06-01 | rtrs.tv/3b1a4685a36feab9026b72679f4510f7e4ae4977267e1229e124a99bfd1c596a.json | [
"Пуповац: Користе Србе као аргумент да придобију бираче",
"Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment."
] |
[] | 2018-06-10 19:11:42+00:00 | null | null | Причините са стеснение заради ремонт, аварирала кола и интензивен трафик | https%3A%2F%2Fbtvnovinite.bg%2Fbulgaria%2Fogromno-zadrastvane-na-am-trakija-5-km-se-vzimat-za-chas.html.json | en | null | Огромно задръстване на АМ „Тракия” - 5 км се взимат за час | null | null | btvnovinite.bg | null | https://btvnovinite.bg/bulgaria/ogromno-zadrastvane-na-am-trakija-5-km-se-vzimat-za-chas.html | sr | 2018-06-01 | btvnovinite.bg/14a206f59c97053a77e0c2e97dd1ec76b440d75f6e5e1ebec63936c67419e9cd.json | [
"Огромно задръстване на АМ „Тракия” - 5 км се взимат за час",
"Причините са стеснение заради ремонт, аварирала кола и интензивен трафик"
] | |
[] | 2018-06-14 19:38:58+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fobelezen-svetski-dan-davalastva-krvi%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Davalastvo-ima-snazno-uporiste-u-Rumi-610x400.jpg | sr | null | Obeležen svetski dan davalaštva krvi | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Sofija Belotić Pre: 7 sati Nema komentara
Ruma – Simbol male i tako velike crvene kapi okupio je višestruke dobrovoljne davaoce krvi i saradnike volontere najstarije svetske humanitarne organizacije Crvenog krsta povodom 14.juna, Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi. U Rumi je obeležen tradicionalnom dodelom priznanja i plaketa za sve one koji su više puta na ovaj način pokazali svoje čovekoljublje i humanost. Rumska organizacija Crvenog krsta je u Gradskoj kući odala priznanje višestrukim davaocima, a ove godine to pravo steklo je 67 dobrovoljnih davalaca krvi iz Opštine Ruma. U Crvenom krstu Ruma kažu da su ponosni na gotovo 1.900 ljudi koji su redovni davaoci krvi. Na ukupno 18 realizovanih akcija davanja krvi u Rumi, Hrtkovcima i Platičevu i u drugim transfuziološkim ustanovama u Srbiji krv je dalo ukupno 1.151 davaoc, uključujući preko 250 novih mladih ljudi,rekao je Mr Branislav Jovanović, sekretar Crvenog krsta Ruma. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/obelezen-svetski-dan-davalastva-krvi/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/bee472796509d16971b133b49cb2c59c8637de49c0d5904d4059ce08b295c32f.json | [
"Sofija Belotić Pre: 7 sati Nema komentara\nRuma – Simbol male i tako velike crvene kapi okupio je višestruke dobrovoljne davaoce krvi i saradnike volontere najstarije svetske humanitarne organizacije Crvenog krsta povodom 14.juna, Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi. U Rumi je obeležen tradicionalnom dodelom ... |
[] | 2018-06-26 18:44:30+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fmilos-malesevic-treci-na-balkanskom-prvenstvu-za-starije-juniore-u-atletici%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Milos-Malesevic-sa-trenerom-i-direktorkom-skole-Draganom-Vincic-Mladenovic-610x400.jpg | sr | null | Miloš Malešević treći na Balkanskom prvenstvu za starije juniore u atletici | null | null | www.sremskenovine.co.rs | G. Majstorović Pre: 1 sat Nema komentara
Inđija – Miloš Malešević iz Inđije, učenik Tehničke škole „Mihajlo Pupin“, atletičar na duže i srednje staze, na Balkanskom prvenstvu za starije juniore u atletici koje je održano 21. i 22. juna u Instambulu u Turskoj bio je treći na stazi od 5000 metara u konkurenciji najboljih atletičara iz 13 zemalja. U reprezentaciji Srbije je od prošle godine, a ovaj mladi atletičar, prvak države 2017. u kategoriji starijih juniora na 1500 m i ove na 3000 metara, obećava da će izrasti u pravog atletskog asa. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/milos-malesevic-treci-na-balkanskom-prvenstvu-za-starije-juniore-u-atletici/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/caf57b68187b1e47c40b31c545427df44ed7d409f7249b449db1df28a7987619.json | [
"G. Majstorović Pre: 1 sat Nema komentara\nInđija – Miloš Malešević iz Inđije, učenik Tehničke škole „Mihajlo Pupin“, atletičar na duže i srednje staze, na Balkanskom prvenstvu za starije juniore u atletici koje je održano 21. i 22. juna u Instambulu u Turskoj bio je treći na stazi od 5000 metara u konkurenciji naj... |
[] | 2018-06-13 17:58:52+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fpodvoznjak-ponovo-prohodan%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/IMG-f6abe406464e4a1f466ac6cb786ff6ab-V-610x400.jpg | sr | null | Podvožnjak ponovo prohodan | null | null | www.sremskenovine.co.rs | S.Mihajlovic Pre: 2 sata Nema komentara
Sremska Mitrovica – Danas oko 15 časova usled vremenskih neprilika i udara groma u blizini podvožnjaka, prestale su da rade pumpe koje crpe vodu i sprečavaju zadržavanje vode na putu kroz podvožnjak. Brzom intervencijom Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod“ pumpe su ponovo u funkciji i sve je u najboljem redu. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/podvoznjak-ponovo-prohodan/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/1c6e07544edd3e052d7cd81d3bc96af3e264d1e2daa3a0112f6a40ccaa49e1dd.json | [
"S.Mihajlovic Pre: 2 sata Nema komentara\nSremska Mitrovica – Danas oko 15 časova usled vremenskih neprilika i udara groma u blizini podvožnjaka, prestale su da rade pumpe koje crpe vodu i sprečavaju zadržavanje vode na putu kroz podvožnjak. Brzom intervencijom Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod“ pumpe su ponovo ... |
[] | 2018-06-20 18:03:20+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Ffabrika-sladoleda-froneri-adriatik-svecano-otvorena-danas-u-staroj-pazovi%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Presecanje-vrpce-na-svecanom-otvaranju-novih-proizvodnih-pogona-fabrike-FRONERI-Stara-Pazova-610x400.jpg | sr | null | Fabrika sladoleda „Froneri Adriatik“ svečano otvorena danas u Staroj Pazovi | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Branka Rodić Pre: 2 sata Nema komentara
Danas је u Staroj Pazovi svečano otvorena fabrika sladoleda „Froneri Adriatik“. Nove proizvodne pogone kompanije zvanično su otvorili generalni direktor kompanije „Froneri“ Ibrahim Nadžafi, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, Đorđe Milićević, potpredsednik Pokrajinske Vlade i predsednik Opštine Stara Pazova Đorđe Radinović.
Fabrika u čiju je modernizaciju uloženo 15 miliona evra, izvozi u 24 zemlje, dok je pored 70 novih stalno zaposlenih, posao dobilo i više od 350 sezonskih radnika. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/fabrika-sladoleda-froneri-adriatik-svecano-otvorena-danas-u-staroj-pazovi/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/1654a26331602c0ec5c07095a5d1744ef361d63b6301148daa04fed9f516f63f.json | [
"Branka Rodić Pre: 2 sata Nema komentara\nDanas је u Staroj Pazovi svečano otvorena fabrika sladoleda „Froneri Adriatik“. Nove proizvodne pogone kompanije zvanično su otvorili generalni direktor kompanije „Froneri“ Ibrahim Nadžafi, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, Đorđe Milićevi... |
[] | 2018-06-29 23:22:51+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fstaropazovacke-gimnazijalke-vicesampionke-sveta-u-basketu%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/DSC_0012_1-610x400.jpg | sr | null | Staropazovačke gimnazijalke vicešampionke sveta u basketu | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Branka Rodić Pre: 4 sata Nema komentara
Učenice Gimnazije „Branko Radičević“ u Staroj Pazovi: Sara Opačić, Marija Ivanić, Danijela Kovačević i Slavica Simeunović sa trenerom Mariom Anićem osvojile su srebrnu medalju na Svetskom srednjoškolsko prvenstvo u basketu „3 na 3″ koje je održano u Beogradu. Pazovčanke su bile najmlađe na prvenstvu, imaju tek 16 godina, odigrale su tešku utakmicu u polufinalu ali su dale sve od sebe da dobro predstave i svoju zemlju i svoj grad i svoje klubove i školu. Takav je bio dogovor čim su osvojile zlato na prvenstvu Srbije!
Na Svetskom srednjoškolsko prvenstvo u basketu u Beogradu učestvovalo je 29 zemalja.
Srebrne medalje našoj ekipi uručio je Željko Tanasković, predsednik Saveza za školski sport Srbije. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/staropazovacke-gimnazijalke-vicesampionke-sveta-u-basketu/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/aec270f64f879378b4f45f3c3a7d84f6f2f105d3c0781aa8de8477b3d7d61f4b.json | [
"Branka Rodić Pre: 4 sata Nema komentara\nUčenice Gimnazije „Branko Radičević“ u Staroj Pazovi: Sara Opačić, Marija Ivanić, Danijela Kovačević i Slavica Simeunović sa trenerom Mariom Anićem osvojile su srebrnu medalju na Svetskom srednjoškolsko prvenstvo u basketu „3 na 3″ koje je održano u Beogradu. Pazovčanke su ... |
[] | 2018-06-20 18:03:13+00:00 | null | 2018-06-11 00:00:00 | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fopstoj-bolnici-sremska-mitrovica-donacija-iz-kanade%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/11-610x400.jpg | sr | null | Opštoj bolnici Sremska Mitrovica donacija iz Kanade | null | null | www.sremskenovine.co.rs | S.Djakovic Pre: 11 sati Nema komentara
Sremska Mitrovica – Dečijem odeljenju Opšte bolnice Sremska Mitrovica Humanitarna organizacija „ Sabor Srbije“ iz Vankuvera u Kanadi, obezbedila je vrednu donaciju. U pitanju su aparati za lečenje najmlađih pacijenta ili konkretnije dve infuzione pumpe, EKG aparat i holter za pritisak, za koje su sredstva obezbedjena na donatorskoj večeri u tom kanadskom gradu. Poklon će nadležnima biti uručen danas, najavljuju iz Službe za odnose s javnošću Opšte bolnice Sremska Mitrovica. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/opstoj-bolnici-sremska-mitrovica-donacija-iz-kanade/ | sr | 2018-06-11 | www.sremskenovine.co.rs/44709f7e711149a9b8ac5e52fbe157583fadce034abf4cebb777a7bb7ad13d70.json | [
"S.Djakovic Pre: 11 sati Nema komentara\nSremska Mitrovica – Dečijem odeljenju Opšte bolnice Sremska Mitrovica Humanitarna organizacija „ Sabor Srbije“ iz Vankuvera u Kanadi, obezbedila je vrednu donaciju. U pitanju su aparati za lečenje najmlađih pacijenta ili konkretnije dve infuzione pumpe, EKG aparat i holter z... |
[] | 2018-06-21 18:39:42+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Findijski-kud-soko-obelezio-70-godina-postojanja%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Godisnji-koncert-KUDa-Soko-1-610x400.jpg | sr | null | Inđijski KUD „Soko“ obeležio 70 godina postojanja | null | null | www.sremskenovine.co.rs | G. Majstorović Pre: 11 sati Nema komentara
Inđija – Sinoć je pred brojnom publikom u Sportskoj hali u Inđiji Kulturno-umetničko društvo „Soko“, jedno od najstarijih u inđijskoj opštini, godišnjim koncertom obeležilo 70 godina postojanja, a to je bila prilika da se podsete i na uspehe i zaslužne ljude koji uspešno vode društvo. Predsednica KUD-a „Soko“ Nataša Kosanović, čestitajući jubilej, zahvalila se svim članovima koji sebe daju ovom društvu i uručila priznanja članovima koji su tu 15 i 20 godina. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/indijski-kud-soko-obelezio-70-godina-postojanja/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/2f7859ab78f94fe1cf33bfbb82a21145b74c63ca5d320003ae6102da1ba76bfb.json | [
"G. Majstorović Pre: 11 sati Nema komentara\nInđija – Sinoć je pred brojnom publikom u Sportskoj hali u Inđiji Kulturno-umetničko društvo „Soko“, jedno od najstarijih u inđijskoj opštini, godišnjim koncertom obeležilo 70 godina postojanja, a to je bila prilika da se podsete i na uspehe i zaslužne ljude koji uspešno... |
[] | 2018-06-15 18:26:47+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fu-kuci-vojinovic-veceras-izlozba-nadezde-vitorovic%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Nadežda-Vitorović-610x400.jpg | sr | null | U Kući Vojinović večeras izložba Nadežde Vitorović | null | null | www.sremskenovine.co.rs | G. Majstorović Pre: 7 sati Nema komentara
Inđija – Večeras s početkom u 19 sati u galerijskom prostoru Kuće Vojinović biće otvorena izložba „Crteži – Nadežda Nada Vitorović (1953 – 1965), autorke Sanje Sajfert, kustosa Kuće Vojinović i inđijskog Kulturnog centra. Izložba legata Nadežde Vitorović nastala je u saradnji sa Zavičajnim muzejom Priboj, a ambijentalna postavka u Inđiji prikazaće jedan deo njenog bogatog umetničkog i ličnog opusa. Ova izložba ostaće otvorena do 29.juna, a inđijska likovna publika kroz ovu postavku imaće priliku da se upozna sa jednom od najzanimljivijih naših umetnica druge polovine 20.veka čije likovno stvaralaštvo nije dovoljno poznato. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/u-kuci-vojinovic-veceras-izlozba-nadezde-vitorovic/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/4f56a88e591087e17af3341a2d02c647d4ac9934095eef2705a7564d66c6f11d.json | [
"G. Majstorović Pre: 7 sati Nema komentara\nInđija – Večeras s početkom u 19 sati u galerijskom prostoru Kuće Vojinović biće otvorena izložba „Crteži – Nadežda Nada Vitorović (1953 – 1965), autorke Sanje Sajfert, kustosa Kuće Vojinović i inđijskog Kulturnog centra. Izložba legata Nadežde Vitorović nastala je u sara... |
[] | 2018-06-15 18:26:43+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fdan-karijere-igb-automotive-u-batajnici%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Dani-karijere-plakati-Batajnica-610x400.jpg | sr | null | Dan karijere IGB AUTOMOTIVE u Batajnici | null | null | www.sremskenovine.co.rs | G. Majstorović Pre: 6 sati Nema komentara
Inđija – Zbog proširenja proizvodnih kapaciteta i velikog interesovanja za zasnivanje radnog odnosa, kompanija IGB AUTOMOTIVE COMP DOO INĐIJA raspisuje konkurs za 200 novih radnih mesta u pogonu u Inđiji. Povodom toga, sutra 16.juna u Mesnoj zajednici Batajnica u Ulici Jovana Brankovića 2 od 09 do 12.30 sati biće održan Dan karijere na kome će svi zainteresovani moći da se informišu i konkurišu za neku od ponuđenih radnih pozicija. Stručni tim predstaviće ovu kompaniju, njene potencijale i principe dobre poslovne prakse, sistem odluke i mogućnost neprestanog napredovanja zaposlenih. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/dan-karijere-igb-automotive-u-batajnici/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/22898035f9e03ffd2737db955d614ddadc37537b628eccfa26c0aec6f5275a76.json | [
"G. Majstorović Pre: 6 sati Nema komentara\nInđija – Zbog proširenja proizvodnih kapaciteta i velikog interesovanja za zasnivanje radnog odnosa, kompanija IGB AUTOMOTIVE COMP DOO INĐIJA raspisuje konkurs za 200 novih radnih mesta u pogonu u Inđiji. Povodom toga, sutra 16.juna u Mesnoj zajednici Batajnica u Ulici Jo... |
[] | 2018-06-11 23:15:20+00:00 | null | 2018-06-21 00:00:00 | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fpocela-kupalisna-sezona%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/2114527-610x400.jpg | sr | null | Počela kupališna sezona | null | null | www.sremskenovine.co.rs | S.Lapcevic Pre: 9 sati Nema komentara
Sremska Mitrovica - Gradska plaža u Sremskoj Mitrovici zvanično je počela sa radom. Mobilijar je postavljen, tuševi takođe, obezbeđen je bežični internet, spasioci i medicinsko osoblje već su na svojim mestima, baš kao i prvi kupači koji su svečano otvorili novu kupališnu sezonu.
U sređivanje plaže uloženo je gotovo osam miliona dinara, a savska mitrovačka lepotica smatra se jadnom od najatraktivnijih u Srbiji. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/pocela-kupalisna-sezona/ | sr | 2018-06-21 | www.sremskenovine.co.rs/68d18e8a229bf74e9e8f5fc5a67dfe085209969a2776bcea931d31ee1bd4a233.json | [
"S.Lapcevic Pre: 9 sati Nema komentara\nSremska Mitrovica - Gradska plaža u Sremskoj Mitrovici zvanično je počela sa radom. Mobilijar je postavljen, tuševi takođe, obezbeđen je bežični internet, spasioci i medicinsko osoblje već su na svojim mestima, baš kao i prvi kupači koji su svečano otvorili novu kupališnu sez... |
[] | 2018-06-18 17:51:09+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Ftrening-za-motocikliste-u-indiji%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Na-teoretskom-delu-treninga-610x400.jpg | sr | null | Trening za motocikliste u Inđiji | null | null | www.sremskenovine.co.rs | G. Majstorović Pre: 6 sati Nema komentara
Inđija – Danas se u Inđiji održava trening bezbedne vožnje za motocikliste koji se sastoji iz teorijskog i praktičnog dela, a obuku su organizovale Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije i opština Inđija u saradnji sa Moto klubom „MB Inđija“. Po rečima dr Vladimira Jeftića, predsednika Asocijacije za bezbednost motociklista, inđijska opština je prepoznata kao jedna od rizičnijih kada je u pitanju bezbednost ovih učesnika u saobraćaju, te je stoga obuka za njene vozače dvotočakaša vrlo značajna jer jedan praktičan trening zamenjuje od pet do sedam godina vozačkog iskustva. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/trening-za-motocikliste-u-indiji/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/00a102545d4f3a4037cf16145a783f1e92fab363dd1ee90b250abca13cb900a0.json | [
"G. Majstorović Pre: 6 sati Nema komentara\nInđija – Danas se u Inđiji održava trening bezbedne vožnje za motocikliste koji se sastoji iz teorijskog i praktičnog dela, a obuku su organizovale Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije i opština Inđija u saradnji sa Moto klubom „MB Inđija“. Po rečima dr Vlad... |
[] | 2018-06-26 03:45:07+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fradionice-za-cirkuske-vestine%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/eifelpark-circusworkshop-610x400.jpg | sr | null | Radionice za cirkuske veštine | null | null | www.sremskenovine.co.rs | S.Mihajlovic Pre: 18 sati Nema komentara
Šid - Od petka 30. juna u Šidu se organizuju radionice za dečake i devojčice na kojima se vežbaju cirkuske veštine. Tokom pet dana u Ustanovi za fizičku kulturu i sportsku rekreaciju “Partizan” obučavaće ih članovi neformalne cirkuske grupe iz Ciriha, koji će u Šidu boraviti u okviru saradnje sa Udruženjem građana “Inicijativa za razvoj i saradnju“ iz Beograda, Centrom za razvoj Srema i Kulturno – obrazovnim centrom Šid. Cirkuski majstori će zajedno sa učesnicima pripremati i vežbati akrobatske veštine, trapez, žongliranje, klovnovske veštine, ples i magiju. U sredu 4. jula biće organizovana predstava za stanovnike Šida koju će zajedno izvesti članovi “LOLIPOP” cirkusa i deca polaznici . | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/radionice-za-cirkuske-vestine/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/d25aa5f24dc51ca19b6d8876a60e85614ff36bebb0e29e0be2e3c0b2856baa4b.json | [
"S.Mihajlovic Pre: 18 sati Nema komentara\nŠid - Od petka 30. juna u Šidu se organizuju radionice za dečake i devojčice na kojima se vežbaju cirkuske veštine. Tokom pet dana u Ustanovi za fizičku kulturu i sportsku rekreaciju “Partizan” obučavaće ih članovi neformalne cirkuske grupe iz Ciriha, koji će u Šidu boravi... |
[] | 2018-06-28 01:27:22+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fbesplatna-skola-plivanja-na-rumskom-bazenu%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Aktivan-raspust-na-rumskom-bazenu-Copy-610x400.jpg | sr | null | Besplatna škola plivanja na rumskom bazenu | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Sofija Belotić Pre: 9 sati Nema komentara
Ruma – Prvi put na bazenu “Borkovac” u Rumi ovog leta organizovana je besplatna škola plivanja, ali i niz drugih zabavno sportskih aktivnosti za decu i odrasle, kažu u Sportskom savezu Opštine Ruma. Škola plivanja počela je 2.jula, obuku mogu da pohađaju deca starija od četiri godine, kao i stariji neplivači. Škola plivanja održavaće se tri puta nedeljno u prepodnevnim i popodnevnim terminima, a sa polaznicima će raditi stručni licencirani treneri, kaže Miloš Marković, generalni sekretar Sportskog saveza Opštine Ruma. Sportski savez će organizovati igre na vodi za decu i odrasle, na rumskom bazenu krajem jula, kada će moći da se prijave dečije ekipe koje će uspešno savladati školu plivanja, ali i odrasli. Osim toga u izletištu Borkovac, takođe krajem jula, kada se stabilizuju vremenske prilike biće organizovan dečiji kamp, gde će deca učiti postavljanje šatora, pravila logorovanja, streličarstvo, biće im organizovane šetnje kroz prirodu i brojne ekološke sekcije. Biće i organizovane mini dečije olimpjske igre na vodi, vodena košarka, odbojka, vaterpolo i slično. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/besplatna-skola-plivanja-na-rumskom-bazenu/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/b8d3b91b8690bf56e2e0c8086cd72ee6b34540ed4a7ba41dbf2e2ad30148aa26.json | [
"Sofija Belotić Pre: 9 sati Nema komentara\nRuma – Prvi put na bazenu “Borkovac” u Rumi ovog leta organizovana je besplatna škola plivanja, ali i niz drugih zabavno sportskih aktivnosti za decu i odrasle, kažu u Sportskom savezu Opštine Ruma. Škola plivanja počela je 2.jula, obuku mogu da pohađaju deca starija od č... |
[] | 2018-06-12 21:13:01+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fkrov-nad-glavom-za-25-izbeglickih-porodica%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Potpisivanje-ugovora-610x400.jpg | sr | null | Krov nad glavom za 25 izbegličkih porodica | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Sofija Belotić Pre: 6 sati Nema komentara
Ruma – U Gradskoj kući u Rumi potpisani su ugovori o kupovini seoskih kuća sa okućnicom za 25 porodica sa statusom izbeglih ili inetrno raseljenih lica. Reč je o regionalnom projektu Komeserijata za izbeglice koji finansira Evropska unija. Za 25 kuća sa okućnicom opredeljeno je 274.000 evra, s tim što su porodice dodatno dobile i grant u visini od 1.500 evra za adaptaciju kuće. To je naglasio predsednik Opštine Ruma, Slađan Mančić koji je potpisao ugovore zajedno sa novim i bivšim vlasnicima kuća. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/krov-nad-glavom-za-25-izbeglickih-porodica/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/1bb8bdf9bd36c42d527f494b21a0075fbf63e05cadf4a245086febe651fa7419.json | [
"Sofija Belotić Pre: 6 sati Nema komentara\nRuma – U Gradskoj kući u Rumi potpisani su ugovori o kupovini seoskih kuća sa okućnicom za 25 porodica sa statusom izbeglih ili inetrno raseljenih lica. Reč je o regionalnom projektu Komeserijata za izbeglice koji finansira Evropska unija. Za 25 kuća sa okućnicom opredelj... |
[] | 2018-06-11 23:15:17+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fpredsednik-pokrajinske-vlade-obisao-radove-u-rumi%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/35102334_511993702548601_6869154836756037632_n-610x400.jpg | sr | null | Predsednik pokrajinske Vlade obišao radove u Rumi | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Sofija Belotić Pre: 11 sati Nema komentara
Ruma- Predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović zajedno sa predsednikom Opštine Ruma, Slađanom Mančićem, direktorom Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodin, Nedeljkom Kovačevićem i saradnicima obišli su velike infrastrukturne projekte na teritoriji ove sremske opštine, koji su realizovani zajedničkim sredstvima pokrajinske Vlade i Opštine Ruma.
Mirović je prvo obišao početak radova na rekonstrukciji Glavne ulice, a u pitanju je veliki projekat ukupne vrednosti 166 miliona dinara, od čega je učešće Opštine 35 miliona, a ostatak, nešto veći od 130 miliona dinara opština Ruma dobila je na konkursu koji je Vlada AP Vojvodine sprovela početkom ove godine. Radovi su počeli na uglu Glavne i ulice Zmaj Jova Jovanović i nastaviće se prema Gradskom trgu i dalje prema Malom parku, a prema najavama trajaće do kraja godine. Mirović je radove ocenio kao veoma dobre i tempirane u pravo vreme kada će se manje opterećivati život u centralnoj rumskoj ulici.
Poseta je nastavljena obilaskom jedne od najvećih radnih zona u zemlji, industrijske zone „Rumska petlja“ koja se prostire na 220 hektara zemljišta i na kojoj je nedavno završena izgradnja potpuno nove rasvete u dužini od oko 3 kilometra. Ova investicija u potpunosti je realizovana sredstima Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine u iznosu od preko 45 miliona dinara.
Program je završen obilaskom rumskog sela Buđanovci, gde je takođe ovih dana završen najznačajniji infrastrukturni projekat potpune rekonstrukcije više saobraćajnica. Prvi put meštani ovog sela dobili su nov asfalt, a investicija je vredna preko 55 miliona dinara, 45 miliona obezbeđeno je iz pokrajinskog, a 10 miliona dinara iz opštinskog budžeta, moglo se čuti prilikom obilaska. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/predsednik-pokrajinske-vlade-obisao-radove-u-rumi/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/36ec0f7f07bf33ca2d025cf1098e5ae95d632eef76c967c24ab851ea6b069e30.json | [
"Sofija Belotić Pre: 11 sati Nema komentara\nRuma- Predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović zajedno sa predsednikom Opštine Ruma, Slađanom Mančićem, direktorom Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodin, Nedeljkom Kovačevićem i saradnicima obišli su velike infrastrukturne projekte na teritoriji ove sremske opštine, ko... |
[] | 2018-06-12 21:12:58+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fotvoren-logisticki-centar-lidl-srbija%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/LIDL-slika-za-sajt-610x400.jpg | sr | null | Otvoren logistički centar „Lidl Srbija” | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Sremske Novine Pre: 10 sati Nema komentara
Stara Pazova - Logistički centar kompanije „Lidl Srbija“ otvoren je danas u staropazovačkoj industrijskoj zoni, kao važan deo priprema za otvaranje prodavnica u Srbiji, koje se očekuje do kraja 2018. godine.
Pritiskanjem tastera i podizanjem rampe za prvi kamion robe, logistički centar su zvanično otvorili generalni direktor kompanije „Lidl Srbija“ Tomislav Šapina i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a svečanosti su prisustvovale brojne zvanice i počasni gosti – ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović i predsednik Opštine Stara Pazova Đorđe Radinović.
Logistički centar kompanije Lidl Srbija se prostire na više od 45.000 kvadratnih metara, ima kapacitet za skladištenje 30.000 paleta i 120 utovarnih i istovarnih rampi. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/otvoren-logisticki-centar-lidl-srbija/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/56c0c61fc03185cadd97af5f14656e2fcc3270db63c4f663e063a10cb5e7cf1d.json | [
"Sremske Novine Pre: 10 sati Nema komentara\nStara Pazova - Logistički centar kompanije „Lidl Srbija“ otvoren je danas u staropazovačkoj industrijskoj zoni, kao važan deo priprema za otvaranje prodavnica u Srbiji, koje se očekuje do kraja 2018. godine.\nPritiskanjem tastera i podizanjem rampe za prvi kamion robe, l... |
[] | 2018-06-29 23:22:55+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fotkriven-spomenik-milunki-savic%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Otkriven-spomenik-Milunki-Savic-2-610x400.jpg | sr | null | Otkriven spomenik Milunki Savić | null | null | www.sremskenovine.co.rs | G. Majstorović Pre: 12 sati Nema komentara
Inđija – U kasnim popodnevnim satima, na ovogodišnji Vidovdan, na dan njenog rođenja pre 128 godina, 1890. u Koprivnici pored Raške, u Inđiji je otkriven spomenik Milunki Savić, heroini i najodlikovanijoj ratnici Prvog svetskog rata. Trg i spomen obeležje Milunki Savić urađeno je na inicijativu predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka kako bi nas podsećao na delo ove srpske heroine iz Velikog rata. Centralnoj ceremoniji koju je juče, na žalost prekidala obilna kiša, prisustvovali su, pored brojnih građana, crkvenih velikodostojnika i visokih zvaničnika iz Vojske Srbije i izaslanika predsednika Republike Srbije Nikole Selakovića, i potomci Milunke Savić, unuka Dragica Nikolić, unuk Dejan Stankov i praunuka Katarina Nikolić. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/otkriven-spomenik-milunki-savic/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/cdb49341379f220cb25c5e35bb87827bd77dbb440bd7f2dfdaf91703241a32b2.json | [
"G. Majstorović Pre: 12 sati Nema komentara\nInđija – U kasnim popodnevnim satima, na ovogodišnji Vidovdan, na dan njenog rođenja pre 128 godina, 1890. u Koprivnici pored Raške, u Inđiji je otkriven spomenik Milunki Savić, heroini i najodlikovanijoj ratnici Prvog svetskog rata. Trg i spomen obeležje Milunki Savić u... |
[] | 2018-06-14 19:39:02+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fsavska-voda-ispravna-za-kupanje%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/DSCF0037-610x400.jpg | sr | null | Savska voda ispravna za kupanje | null | null | www.sremskenovine.co.rs | S.Lapcevic Pre: 13 sati Nema komentara
Sremska Mitrovica – Javno komunalno preduzeće “Komunalije“ Sremska Mitrovica obavestava građane o rezultatima analize savske vode, koju je izvršio Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica. Analiza savske vode je izvršena dana 06. 06. 2018. godine i to na tačkama uzorkovanja : Reka Sava- Mala plaža, Reka Sava- Početak plaže, Reka Sava-“Bogaz“, Reka Sava-“Dispanzer“.
Uzorkovanjem i analizom fizičko-hemijskih i mikrobioloških parametara savska voda na navedenim lokalitetima ODGOVARA zahtevima Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim vodama i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje.
Preporuke za zdravstveno bezbedno kupanje: izbegavati ronjenje, gnjuranje, prskanje, skakanje i gledanje u vodi, prilikom ulaska u vodu postepeno se rashladiti, obavezno se tuširati čistom vodom sa tuševa nakon izlaska iz savske vode, vršiti nadzor nad kupanjem male dece ( u plićeku je voda najzagađenija), posle kiše i oluje ne kupati se 2-3 dana, zabraniti pristup domaćim životinjama.
Molimo sve sugrađane da se u toku boravka na plaži pridržavaju pravila zabrane igre s loptom u vodi i peščanom delu plaže obeleženom znakovima zabrane, kako ne bi ometali odmor i rekreaciju posetilaca Gradske plaže u Sremskoj Mitrovici. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/savska-voda-ispravna-za-kupanje/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/f77a419770629ce2d7c72d13018dbca93ca066930495e60dde9e160458660aad.json | [
"S.Lapcevic Pre: 13 sati Nema komentara\nSremska Mitrovica – Javno komunalno preduzeće “Komunalije“ Sremska Mitrovica obavestava građane o rezultatima analize savske vode, koju je izvršio Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica. Analiza savske vode je izvršena dana 06. 06. 2018. godine i to na tačkama uzorkovanja... |
[] | 2018-06-26 03:45:11+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fkoncert-decijih-grupa-anip-branko-radicevic-2%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Deciji-sastav-610x400.jpg | sr | null | Koncert dečijih grupa ANIP „Branko Radičević“ | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Sofija Belotić Pre: 17 sati Nema komentara
Ruma- U nedelju 24. juna u Velikoj dvorani Kulturnog centra u Rumi održan je koncert dečijih grupa Ansambla narodnih igara i pesama „Branko Radičević“ Ruma. Ovo je tradicionalni završni koncert, koji se održava od 2004.godine. Te večeri nastupilo je šest dečijih grupa, a među njima je i Pripremni sastav koji je ove godine na 57. Muzičkom festivalu dece Vojvodine u Bačkoj Topoli osvoji Zlatnu plaketu. Grupe su vodili umetnički rukovodioci Nikolina Plavšić, Verica Smiljanić, Ljiljana Gagić, Aleksandra Dabić i Petar Popović, a šef orkestra koji je pratio mlade igrače je Darko Božin. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/koncert-decijih-grupa-anip-branko-radicevic-2/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/5a77205f8891d8f0378d68e105a7de424f46ba83216758e2546ce1e91ce41246.json | [
"Sofija Belotić Pre: 17 sati Nema komentara\nRuma- U nedelju 24. juna u Velikoj dvorani Kulturnog centra u Rumi održan je koncert dečijih grupa Ansambla narodnih igara i pesama „Branko Radičević“ Ruma. Ovo je tradicionalni završni koncert, koji se održava od 2004.godine. Te večeri nastupilo je šest dečijih grupa, a... |
[] | 2018-06-15 18:26:51+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fotvorena-kupalisna-sezona-na-indijskom-bazenu%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Otvorena-kupalisna-seyona-na-bazenu-2-610x400.jpg | sr | null | Otvorena kupališna sezona na inđijskom bazenu | null | null | www.sremskenovine.co.rs | G. Majstorović Pre: 6 sati Nema komentara
Inđija – Predsednik opštine Inđija Vladimir Gak danas je zvanično otvorio ovogodišnju kupališnu sezonu na gradskom bazenu u Inđiji koji je ove godine bogatiji za hidromasažni deo, ali i potpuno uređen okolni prostor koji pleni lepotom i čistoćom. Bazen sada mnogo lepše izgleda nego lane s mnogo više sadržaja i nepromenjenim cenama u odnosu na prošlu godinu. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/otvorena-kupalisna-sezona-na-indijskom-bazenu/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/0f816d6884126c26b318b1f543cd10d246e3ecf7b3f07290f59a77792f36fd71.json | [
"G. Majstorović Pre: 6 sati Nema komentara\nInđija – Predsednik opštine Inđija Vladimir Gak danas je zvanično otvorio ovogodišnju kupališnu sezonu na gradskom bazenu u Inđiji koji je ove godine bogatiji za hidromasažni deo, ali i potpuno uređen okolni prostor koji pleni lepotom i čistoćom. Bazen sada mnogo lepše iz... |
[] | 2018-06-24 12:45:14+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fbogata-ponuda-vesele-kujnice-na-soru-u-lacarku%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/IMG_20180624_130302-610x400.jpg | sr | null | Bogata ponuda „Vesele kujnice na šoru“ u Laćarku | null | null | www.sremskenovine.co.rs | S.Djakovic Pre: 12 minuta Nema komentara
Laćarak – Etno udruženje „ Đurđevak“ organizovalo je danas u centru Laćarka manifestaciju „Vesela kujnica na šoru“ u centru sela. Organizatoru se odazvalo više od 20 udruženja žena iz šidske, mitrovačke, rumske pećinačke idrugih opštine adolo je i Udruženje žena „ Beli andjeo“ iz Dvorova kod Bijeljine u Republici Srpskoj.
– Potpuno smo zadovoljni odzivom učesnika na manifestaciji koju smo organizovali sa ciljem da pokažemo da se tradicija i tradicionalni ručni radovi još cene i rade. Kako smo i najavili štandovi sa rukotvorinama, ukrasima, domaćim jelima i kolačima postavljeni su u centru sela, a predveče, pred zatvaranje manifestacije, uručićemo svima zahvalnice, dok će pehare i diplome dobiti najbolji za uređeni štand, za ručni rad, za starinski kolač.Proglasićemo i najveselije udruženje i nagraditi kuvare najboljeg paprikaša, rekla je Đurđica Miličević Živković, predsednica Etno udruženja „Đurđevak“.
U programu otvaranja učestvovali su folklorni ansambli iz Bosuta i Gibarca, a skupu su prisustvovali i članovi Konjičkog kluba „Stari fijaker“ iz Laćarka koji su imali promotivnu vožnju fijakerom po selu. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/bogata-ponuda-vesele-kujnice-na-soru-u-lacarku/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/f6bfbae00730883bec3dd54a453a7ddfbc84a83eeb0eca6c54ac0daf92c8c176.json | [
"S.Djakovic Pre: 12 minuta Nema komentara\nLaćarak – Etno udruženje „ Đurđevak“ organizovalo je danas u centru Laćarka manifestaciju „Vesela kujnica na šoru“ u centru sela. Organizatoru se odazvalo više od 20 udruženja žena iz šidske, mitrovačke, rumske pećinačke idrugih opštine adolo je i Udruženje žena „ Beli and... |
[] | 2018-06-18 17:51:13+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fvece-posveceno-persidi-sumanovic%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/35330057_10156020673925129_3345331330861760512_n-610x400.jpg | sr | null | Veče posvećeno Persidi Šumanović | null | null | www.sremskenovine.co.rs | S.Mihajlovic Pre: 10 sati Nema komentara
Šid – U Galeriji slika „Sava Šumanović“ u Šidu večeras, u ponedeljak, 18. juna biće priređeno „Veče posvećeno Persidi Šumanović“. Ovim događajem Galerija slika obeležava 50 godina od smrti majke našeg velikog slikara, zahvaljujući kojoj je osnovana Galerija koja nosi njegovo ime. Poštovaocima dela Save Šumanovića i uspomene na njegovu majku, njen život i ličnost predstaviće Vesna Burojević, direktorka Galerije. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/vece-posveceno-persidi-sumanovic/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/0b3a305f4f85064f20ed56a8d885f247cdcda99da398516e6afa37728a1e903f.json | [
"S.Mihajlovic Pre: 10 sati Nema komentara\nŠid – U Galeriji slika „Sava Šumanović“ u Šidu večeras, u ponedeljak, 18. juna biće priređeno „Veče posvećeno Persidi Šumanović“. Ovim događajem Galerija slika obeležava 50 godina od smrti majke našeg velikog slikara, zahvaljujući kojoj je osnovana Galerija koja nosi njego... |
[] | 2018-06-23 14:45:00+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fnagrada-mirjani-vasut%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/mirjana-vasut-610x400.jpg | sr | null | Nagrada Mirjani Vašut | null | null | www.sremskenovine.co.rs | S.Djakovic Pre: 4 sata Nema komentara
Sremska Mitrovica – Mirjani Vašut, diplomiranom prostornom planeru, dodeljena je nagrada za izvanredna dostignuća i doprinos u rukovođenju svim vrstama planskih dokumenata za teritoriju jedinica lokalne samouprave, za realizovane izmene i dopune Plana detaljne regulacije radne zone „Panonija Energy“ na teritoriji Sremske Mitrovice. Direktorki JP „Urbanizam“ ova nagrada je uručena na proslavi Dana Inženjerske komore Srbije, održanoj povodom 15 godina od osnivanja Komore, u Legatu Petra Lubarde u Beogradu. Na svečanosti kojoj su prisustvovali mnogobrojni predstavnici inženjerske struke iz zemlje i okruženja, predstavnici Evropskog saveta inženjera, profesori univerziteta, stručnih komora iz zemalja okruženja pokrajinskih i republičkih vlasti dodeljene su i druge nagrade. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/nagrada-mirjani-vasut/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/4bfa4f23720c1c6ea964f7cbef4ddfbd5cb1d946fa119e1171436eafef55d909.json | [
"S.Djakovic Pre: 4 sata Nema komentara\nSremska Mitrovica – Mirjani Vašut, diplomiranom prostornom planeru, dodeljena je nagrada za izvanredna dostignuća i doprinos u rukovođenju svim vrstama planskih dokumenata za teritoriju jedinica lokalne samouprave, za realizovane izmene i dopune Plana detaljne regulacije radn... |
[] | 2018-06-28 16:32:07+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fpostavljanje-semafora-kod-stoteksta%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/36308859_2047168575536081_4192977525120434176_n-610x400.jpg | sr | null | Postavljanje semafora kod „Stoteksta“ | null | null | www.sremskenovine.co.rs | S.Djakovic Pre: 3 sata Nema komentara
Sremska Mitrovica – Rekonstrukcija ulice Vuka Karadžića u Sremskoj Mitrovici sutra će zvanično biti završena, a danas je postavljen semafor kod Stoteksa, odnosno na raskrsnici pomenute ulice sa ulicom Šećer sokak.Vrednost kompletne rekonstrukcije ove ulice je 27 miliona dinara. Sredstva su obezbeđena iz Uprave za kapitalna ulaganja. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/postavljanje-semafora-kod-stoteksta/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/a98cc67a8e43b88fcb865d195f59bfa8e1b7c40d69e963b6c819b5cc7a5b1924.json | [
"S.Djakovic Pre: 3 sata Nema komentara\nSremska Mitrovica – Rekonstrukcija ulice Vuka Karadžića u Sremskoj Mitrovici sutra će zvanično biti završena, a danas je postavljen semafor kod Stoteksa, odnosno na raskrsnici pomenute ulice sa ulicom Šećer sokak.Vrednost kompletne rekonstrukcije ove ulice je 27 miliona dinar... |
[] | 2018-06-13 17:58:46+00:00 | null | 2018-06-17 00:00:00 | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fodbornici-raspravljali-o-finansijama-na-danasnjoj-sednici-so%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/17-sednica-SO-Ruma-610x400.jpg | sr | null | Odbornici raspravljali o finansijama na današnjoj sednici SO | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Sofija Belotić Pre: 6 sati Nema komentara
Ruma – Na sedamnaestoj Sednici Skupštine opštine Ruma najvažnije tačke odnosile su se na teme vezane za budžet ove sremske opštine. Usvojen je prvi rebalans budžeta za ovu godinu, kao i Izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu u protekloj 2017.godini. Prošlogodišnji budžet realizovan je sa preko 85 procenata, a prema prvom rebalansu ovogodišnji se povećava na 2,165 milijardi dinara. Usvojena je i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave Opštine Ruma za 2017.godinu, zatim izveštaji o poslovanju javnih preduzeća i ustanova u protekloj godini. Odbornici su za novog direktora Ustanove Zavičajni muzej Ruma izabrali Branislavu Konjević, profesora istorije, nekadašnju direktorku rumske gimnazije. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/odbornici-raspravljali-o-finansijama-na-danasnjoj-sednici-so/ | sr | 2018-06-17 | www.sremskenovine.co.rs/f20450ef7cd654e725bc52810197f4412b4e8186aa700b7b2753f2ae950f22c0.json | [
"Sofija Belotić Pre: 6 sati Nema komentara\nRuma – Na sedamnaestoj Sednici Skupštine opštine Ruma najvažnije tačke odnosile su se na teme vezane za budžet ove sremske opštine. Usvojen je prvi rebalans budžeta za ovu godinu, kao i Izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu u protekloj 2017.godini. Prošlogodišnji budžet r... |
[] | 2018-06-15 08:13:07+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fpocinje-sezona-kupanja-na-bazenu-borkovac%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/bazen-slika-610x400.jpg | sr | null | Počinje sezona kupanja na bazenu Borkovac | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Sofija Belotić Pre: 19 minuta Nema komentara
Ruma- Sutra, 16.juna zvanično počinje kupališna sezona na bazenu Borkovac u Rumi. I ove godine posetioce, osim kupanja, očekuje i zanimljiv program tokom sezone, uključujući i besplatnu školu plivanja koja startuje 2.jula. Dnevna ulaznica koštaće 400 dinara, a posle 15 časova 200. Ulaz za penzionere, đake i studente takođe će koštati 200 dinara, 100 za decu starosti od 7 do 12 godina, dok mališani do 6 godina neće plaćati ulaz. Obezbeđeni su i paketi ulaznica po povoljnijim cenama, kao i sezonske karte za različite grupe posetilaca. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/pocinje-sezona-kupanja-na-bazenu-borkovac/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/5728ba655a2e568394deced05cc721571670c0d7d37ac35586971201989554a1.json | [
"Sofija Belotić Pre: 19 minuta Nema komentara\nRuma- Sutra, 16.juna zvanično počinje kupališna sezona na bazenu Borkovac u Rumi. I ove godine posetioce, osim kupanja, očekuje i zanimljiv program tokom sezone, uključujući i besplatnu školu plivanja koja startuje 2.jula. Dnevna ulaznica koštaće 400 dinara, a posle 15... |
[] | 2018-06-26 03:45:15+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fzlatne-mitrovacke-odbojkasice%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/DSCF0021-610x400.jpg | sr | null | Zlatne mitrovačke odbojkašice | null | null | www.sremskenovine.co.rs | S.Lapcevic Pre: 17 sati Nema komentara
Sremska Mitrovica - Danas u Gradskoj kući, upriličen je prijem odbojkašica OK Srem, koje su nastupale za reprezentaciju Srbije na Balkanskom festivalu u Skoplju, na kojem su, predvođene trenerom Srđanom Radovanovićem zauzele prvo mesto.
Kako je tom prilikom istakao resorni načelnik Ilija Nedić, odbojka je najbolji reprezent mitrovačkog sporta i grad će uvek stati iza ovakvih aktivnosti.
Trener OK Srem I selektor reprezentacije Srđan Radovanović, rekao je da je ovo veliki uspeh za klub i grad. U konkurenciji osam ekipa, u generalnom plasmanu, nacionalni tim je uzeo prvo mesto. Dalji planovi vezani za ove sjajne devojke jeste njihovo unapređivanje i pripreme za predstojeći turnir u Poljskoj. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/zlatne-mitrovacke-odbojkasice/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/135f27d2db66e3a10e9f61897d28d2fd2062b06ffffe6fbb929507e7f58836cc.json | [
"S.Lapcevic Pre: 17 sati Nema komentara\nSremska Mitrovica - Danas u Gradskoj kući, upriličen je prijem odbojkašica OK Srem, koje su nastupale za reprezentaciju Srbije na Balkanskom festivalu u Skoplju, na kojem su, predvođene trenerom Srđanom Radovanovićem zauzele prvo mesto.\nKako je tom prilikom istakao resorni ... |
[] | 2018-06-20 18:03:16+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fdeciji-koncert-anip-branko-radicevic%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/deciji-koncer-610x400.jpg | sr | null | Dečiji koncert ANIP „Branko Radičević | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Sofija Belotić Pre: 6 sati Nema komentara
Ruma – U nedelju 24. juna u Velikoj dvorani Kulturnog centra u Rumi održaće se Koncert dečijih grupa ANIP-a. Ovo je tradicionalni završni koncert, koji se održava od 2004.godine, a u decembru koncerti za Izvođački sastav. Te večeri na sceni će nastupiti šest dečijih grupa, a među njima je i Pripremni sastav koji je ove godine na 57. Muzičkom festivalu dece Vojvodine u Bačkoj Topoli osvoji Zlatnu plaketu. Karte će biti na biletarnici Kulturnog centra od ponedeljka 18. juna. po ceni od 300 dinara. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/deciji-koncert-anip-branko-radicevic/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/6281f1a9b1de09366657cb27fabf53fa03bd8d49c6e3ddc35699fef12e1f4e0a.json | [
"Sofija Belotić Pre: 6 sati Nema komentara\nRuma – U nedelju 24. juna u Velikoj dvorani Kulturnog centra u Rumi održaće se Koncert dečijih grupa ANIP-a. Ovo je tradicionalni završni koncert, koji se održava od 2004.godine, a u decembru koncerti za Izvođački sastav. Te večeri na sceni će nastupiti šest dečijih grupa... |
[] | 2018-06-19 03:14:46+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fpocelo-polaganje-male-mature%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/skola.jpg | sr | null | Počelo polaganje male mature | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Sofija Belotić Pre: 8 sati Nema komentara
Ruma – U rumskoj opštini završni ispit za upis u srednje škole polaže 451 učenik koji je završio osmi razred, a svi oni koji polože ove testove 29. i 30. juna popunjavaće liste želja za upis u srednje škole. Podsetimo, u rumskim srednjim školama ima mesta za 540 učenika koji su uspešno okončali osnovnu školu. Za sada još neizvestan i broj onih koji će se upisati u IT odeljenje rumske Gimnazije i koji su testove znanja polagali 3. juna u Novom Sadu. Mala matura polagaće se u utorak i sredu, 19. i 20.juna i to ispiti iz matematike i kombinovani test. Od ove godine se uspeh u osnovnoj školi boduje sa 60 poena, dok se na testu znanja maksimalno može osvojiti 40 poena – po 13 iz srpskog i matematike i 14 iz kombinovanog testa. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/pocelo-polaganje-male-mature/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/3828022f88e80935c4830a070bee83fecc2a9820077a22ffeef5b2c17ca0041f.json | [
"Sofija Belotić Pre: 8 sati Nema komentara\nRuma – U rumskoj opštini završni ispit za upis u srednje škole polaže 451 učenik koji je završio osmi razred, a svi oni koji polože ove testove 29. i 30. juna popunjavaće liste želja za upis u srednje škole. Podsetimo, u rumskim srednjim školama ima mesta za 540 učenika k... |
[] | 2018-06-26 18:44:33+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fregistracija-stambenih-zajednica%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Tanja-Drobac-352x400.jpg | sr | null | Registracija stambenih zajednica | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Sofija Belotić Pre: 3 sata Nema komentara
Ruma – U Odeljenju za urbanizam i građenje Opštine Ruma apeluju na sve stanare u stambenim zgradama koji to do sad nisu učinili da dogovorom izaberu upravnike, što je i zakonska obaveza, kako Odeljenje ne bi bilo prinuđeno da u tim zajednicama postavlja prinudne upravnike. Do prošle nedelje podneto je 137 zahteva za registraciju stambenih zajednica na teritoriji Opštine Ruma. Od tog broja, njjih 125 je već registrovano, a preostalih 12 je u postupku registracije, saznajemo u Odeljenju za urbanizam i građenje. Kako su neke stambene zajednice registrovane kao stambene zajednice za više ulaza jedne stambene zgrade, broj ulaza zgrada sa registrovanim stambenim zajednicama je sigurno veći od 125. Svakim danom pristižu novi zahtevi, pa se očekuje da će se čitav postupak brzo okončati. U 12 predmeta koji su u radu, najčešće se čeka da se u adresnom registru ažurira adresa ulaza stambene zajednice i da se i u tim predmetima okonča postupak registracije, kaže Tanja Drobac, šef Odeljenja za urbanizam i građenje. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/registracija-stambenih-zajednica/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/3fdc20dea3651adaae53e9cc7de4279f17bec75d99663a04526797895c4e1fbd.json | [
"Sofija Belotić Pre: 3 sata Nema komentara\nRuma – U Odeljenju za urbanizam i građenje Opštine Ruma apeluju na sve stanare u stambenim zgradama koji to do sad nisu učinili da dogovorom izaberu upravnike, što je i zakonska obaveza, kako Odeljenje ne bi bilo prinuđeno da u tim zajednicama postavlja prinudne upravnike... |
[] | 2018-06-13 17:58:56+00:00 | null | null | null | http%3A%2F%2Fwww.sremskenovine.co.rs%2F2018%2F06%2Fu-prvoj-akciji-na-terenu-pas-nanjusio-drogu-u-koferu%2F.json | http://www.sremskenovine.co.rs/wp-content/uploads/2018/06/Droga-i-prateca-oprema-11-06-2018-Batrovci-610x400.jpg | sr | null | U prvoj “akciji“ na terenu, pas nanjušio drogu u koferu | null | null | www.sremskenovine.co.rs | Sremske Novine Pre: 5 sati Nema komentara
Carinici su u saradnji sa policijom 9. juna 2018. godine, na ulaznoj strani graničnog prelaza Batrovci, uz pomoć carinskog službenog psa pronašli i zaplenili manju količinu različitih vrsta droga i rekvizita koji se koriste pri njihovoj prodaji.
Kako je saopštila Uprava carina, prekršaj je otkriven prilikom pregleda „poršea“ čeških registarskih oznaka kojim su putovala trojica makedonskih državljana albanskog porekla.
Putnici su rekli da nemaju ništa da prijave, ali, posumnjavši u njihove reči, carinski službenici su odlučili da ih detaljno pregledaju, kao i njihov prtljag i automobil.
Prilikom pregleda carinicima je posao olakšao službeni pas, koji je svojom reakcijom nedvosmisleno ukazao na to da se u jednom od kofera nalaze narkotici.
Naime, iako je reč o manjim količinama, carinski pas kome je ovo prva “akcija“ na terenu, uspeo je da detektuje drogu u koferu putnika koji je sedeo na zadnjem sedištu.
Među njegovim ličnim stvarima se pored manjih količina kokaina, kristal meta, LSD-ja, nekoliko tableta ekstazija i marihuane zateklo i niz rekvizita koji se korite pri njihovoj prodaji.
U prtljagu se tako našla i vagica za precizno merenje, merice, kao i testeri za proveru čistoće droge, ali i dozvoljeni iznos novca u evrima i češkim krunama. | http://www.sremskenovine.co.rs/2018/06/u-prvoj-akciji-na-terenu-pas-nanjusio-drogu-u-koferu/ | sr | 2018-06-01 | www.sremskenovine.co.rs/f8ee98bc1386d38c4368f375b57b924b2c91e5dbdaddc7178cb9b540c7c760ed.json | [
"Sremske Novine Pre: 5 sati Nema komentara\nCarinici su u saradnji sa policijom 9. juna 2018. godine, na ulaznoj strani graničnog prelaza Batrovci, uz pomoć carinskog službenog psa pronašli i zaplenili manju količinu različitih vrsta droga i rekvizita koji se koriste pri njihovoj prodaji.\nKako je saopštila Uprava ... |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-10 11:30:43+00:00 | null | 2018-06-20 00:00:00 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Finfo%2Fuhapsena-jelena-macic-na-saslusanju-policajce-dovodila-do-ludila-neke-i-do-suza%2F.json | sr | null | УХАПШЕНА ЈЕЛЕНА МАЋИЋ! На саслушању полицајце доводила до лудила, НЕKЕ И ДО СУЗА! | null | null | mail.vidovdan.org | Шминкерка је и раније била хапшена због провокативног писања на Твитеру
Јелена Маћић, шминкерка и особа врло активна на друштвеним мрежама, опет је приведена у полицију.
Овог пута, због оптужби једног медија, који се жалио да му Маћићка отворено прети.
Она је у сукоб с тим дневним листом ушла након што су пренели неке од њених твитова. Потпуно се разбеснела и одлучила да се обрачуна с новинарима ове редакције, те је почела да их прозива на Твитеру.
У њеним твитовима, који су у међувремену обрисани, будући да је након што су је пустили из полиције избрисала свој профил, јер није добила свој телефон натраг, те наставила да се користи ћеркин, писало је како ће да „улети“ у просторије овог листа, те да ће да их „полупа“, а запослене у овом медију ће да „пребије“. Још се наводи и како је новинаре ове редакције назвала „стоком“.
Јелена Маћић је наставила да се оглашава на Твитеру али преко ћеркиног профила.
Преносимо вам твит у целости, заједно са свим коментарима из ког можете да схватите шта се заиста дешавало док је Јелена Маћић била у полицији.
Jelena Macic ovde. Arcim Jovanin uredjaj. Sve u svemu…pa izginuli su od smeha u policiji kad sam krenula da deklamujem svoje avatare. Sikter efendija…Niko Tokugava…izginuli bukvalno. — Ne isplati se (@JeleninoCedo) June 8, 2018
Јеленина ћерка је своје пратиоце на Твитеру, пре него што се њена мајка огласила на истом, обавестила како је она ухапшена, те како јој је њен нови телефон одузет.
Moju majku @DorijanaVil su ponovo priveli po ko zna koji put. Sve u svemu oduzeli su joj telefon…tek ga je kupila.. nije ga ni odplatila… znaci smor. — Ne isplati se (@JeleninoCedo) June 8, 2018
Јелена Маћић је поставила питање да ли постоји још неки мушкарац који се осећа угроженим због ње.
Jel ima jos neki muskarac da se oseca ugrozeno od mene? Jer ovo je druga krivicna prijava od mozes misliti nekog ko se muskarcem smatra. Sta znam…mene bi bio blam! No, ne ganjamo perfekciju. — Ne isplati se (@JeleninoCedo) June 8, 2018
У последњем твиту алудира на то да је ситуација у којој се нашла равна ријалитију.
Zajeban je ovaj rialiti ja da vam kazem…zajeban — Ne isplati se (@JeleninoCedo) June 9, 2018
Подсећамо, она је и раније била привођена због провокативног писања на друштвеним мрежама.
Наиме, 2014. године приведена је због ширења панике у ванредној ситуацији, јер је током поплава на Фацебооку написала да је у Обреновцу страдало много више људи него што су власти објавиле.
Две године касније, након што је упутила претњу путем Твитера тадашњем премијеру, њен стан претресла је полиција.
Еспресо | https://mail.vidovdan.org/info/uhapsena-jelena-macic-na-saslusanju-policajce-dovodila-do-ludila-neke-i-do-suza/ | sr | 2018-06-20 | mail.vidovdan.org/e5ad1f6384c12d5368c8aa20641dff3b4f3202dfd8b3e720351e1800fddce3b9.json | [
"Шминкерка је и раније била хапшена због провокативног писања на Твитеру\nЈелена Маћић, шминкерка и особа врло активна на друштвеним мрежама, опет је приведена у полицију.\nОвог пута, због оптужби једног медија, који се жалио да му Маћићка отворено прети.\nОна је у сукоб с тим дневним листом ушла након што су прене... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-28 22:40:14+00:00 | null | 2018-06-27 07:27:09 | null | http%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsamomrzeci-srbi-ljubomir-miletic%2F.json | sr | null | Видовдан Магазин | null | null | mail.vidovdan.org | Љубомир Милетић (буг. Любомир Милетич; Штип, 1. јануар 1863 — Софија, 1. јун 1937) је био водећи БУГАРСКИ научник и интелектуалац крајем 19. и почетком 20. века, лингвиста, етнограф и историчар.
По Бугарској енциклопедији, његов отац Ђорђе био је рођени брат Светозара Милетића и обојица, иако рођени у Аустроугарској, имају порекло из Источне Тракије, што је и утицало да се његов отац ожени женом из Велеса, због чега је Љубомир рођен у Штипу у данашњој Македонији. Отац Ђорђе Милетић је био уствари српски учитељ, који је само службом дошао фебруара 1859. године у Јужну Србију, тада у Турској. Али ,,бугарска пропаганда и терор отерали су га међу Бугаре, и данас је његов син Љубомир Милетић професор на Универзитету у Софији, један од највећих ‘србофоба'“, како пише у ,,Србобрану“ из 1917. године.
Иако рођени Србин, по оцу – „прешао је Бугарима и он је данас (1927) главни ‘списател и автор на македонскија научен институт’. Због тога што му је мајка била „Македонка“, он се одрекао српства. Његова веза са српством је видна 1877-1878. године, када се јавља као приложник „Љубомир Милетић са 200 крајцара из Штипа“, за Српску православну велику гимназију у Новом Саду. То је у ствари његов отац, само користећи име малог сина, приложио свом завичају. Студирао је Љубомир у Загребу и Прагу, и стекао филолошко образовање. У списку студената у Прагу, за њега се каже да је 1883-1884. године: „из Македоније, из Штипа, бугарске националности, православац“.
Један је од оснивача софијског Универзитета „Климент Охридски“. Био је члан и председник 1926-1937. године, Бугарске Академије наука.
Др Милетић је сматран за великог бугарског стручњака, слависту. Постао је дописни члан ЈАЗУ у Загребу 1900. године. Као Јагићев некадашњи ученик, дочекао је да га и Хрвати својатају, био је – „подриетлом Хрват“. Објавио је 1903. године студију о источнобугарским дијалектима, од стране Бечке академије. Бечка Академија наука је 1897. године ангажовала др Љубомира Милетића професора из Софије, да о њеном трошку обиђе источну Бугарску и проучи њене дијалекте. Бечлије су користиле велики „Трајтлов легат“ да финансирају „Балканску комисију“, за коју је радио Милетић. Милетић је био и васпитач младог престолонаследника Бориса III, будућег бугарског цара. За његов 25. годишњи књижевно-научни јубилеј, Бугари су му приредили свечано академско јубиларно вече у Софији 1912. године. Он је тада професор словенске филологије на Универзитету и подпредседник бугарске Академије.
За време Првог светског рата Милетића је послала бугарска влада да по Немачкој држи предавања, у корист бугарских интереса на Балкану. Он је након рата писац рубрике ‘Страници о миналото’, у Протогеровој ‘Македонији'“. Објавио је 1927. године у Софији, брошуру којом се замерио Србима, пишући са пијететом о бугарским комитама – „Спомени на Дамјан Грујев, Борис Сафаров и Иван Гарванов“. За разлику од другим шовинистички расположених Бугара, Србин Милетић је радио стручно – „научно“. Тако је по жељи Александрова и Протогерова написао четири пригодне брошуре као материјал „за историјата на македонското движеније“. Поседовао је и део архиве покојног стрица Светозара Милетића, коју је злоупотребљавао, пишући у гласилу В.М.Р.О. Написао је стручни есеј о књижевности и језику Бугара, у српском Банату.
Милетић је као научник и универзитетски професор у Софији, био председник Бугарске академије наука, до своје смрти. Умро је 1937. године и сахрањен са великим почастима, због великих заслуга за бугарски народ. Е Љубомире…
(Према „Енциклопедия България“, издање Бугарске академије наука
^ „Србобран“, Њујорк 2. септембра 1917. године
^ „Политика“, Београд 1927. године
^ „Споменица о стогодишњици Српске православне велике гимназије у Новом Саду“, Нови Сад 1910. године
^ Пера Тодоровић: „Српска ствар у Македонији“, Београд 1997. године
^ Георгес Десбонс, Вишња Павелић: „У одбрани истине и правде“, Загреб? 1983. године
^ „Срђ“, Дубровник 28. фебруар 1907. године
^ „Дело“, Београд 1. јул 1898. године
^ „Босанска вила“, Сарајево 1912. године
^ „Политика“, Београд 13. децембар 1927. године
^ „Време“, Београд 4. јун 1937. године)
Извор. ФБ страница Историја Срба | http://mail.vidovdan.org/istorija/samomrzeci-srbi-ljubomir-miletic/ | sr | 2018-06-27 | mail.vidovdan.org/c3b2f73680b8c4aff7f8f5bc8285df8fc20a2124016db7c054b884f611eb367c.json | [
"Љубомир Милетић (буг. Любомир Милетич; Штип, 1. јануар 1863 — Софија, 1. јун 1937) је био водећи БУГАРСКИ научник и интелектуалац крајем 19. и почетком 20. века, лингвиста, етнограф и историчар.\nПо Бугарској енциклопедији, његов отац Ђорђе био је рођени брат Светозара Милетића и обојица, иако рођени у Аустроугарс... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-24 18:57:06+00:00 | null | 2018-06-24 20:27:39 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Finfo%2Fcrna-gora-nisu-srbi-oslobodili-budvu-nego-se-austrijanci-povukli%2F.json | sr | null | Црна Гора: Нису Срби ослободили Будву, него се Аустријанци повукли… | null | null | mail.vidovdan.org | Vlast u Crnoj Gori želi da skloni tablu sa zidina starog grada u Budvi. Kažu, nije srpska vojska oslobodila Budvu, nego se austrougarska vojska povukla pre nego što su Srbi stigli.
Da, povukli su se, jer su kolektivno otišli u penziju, ili na skijanje, nikako drugačije. pic.twitter.com/jYZ0L72Hpl
— Jevrejin_u_❤ (@nestranacki) June 23, 2018 | https://mail.vidovdan.org/info/crna-gora-nisu-srbi-oslobodili-budvu-nego-se-austrijanci-povukli/ | sr | 2018-06-24 | mail.vidovdan.org/73976774c41bcbb535523a2db7e4df93f2a065a8a702b27a7cc6a30cb6e718eb.json | [
"Vlast u Crnoj Gori želi da skloni tablu sa zidina starog grada u Budvi. Kažu, nije srpska vojska oslobodila Budvu, nego se austrougarska vojska povukla pre nego što su Srbi stigli.\nDa, povukli su se, jer su kolektivno otišli u penziju, ili na skijanje, nikako drugačije. pic.twitter.com/jYZ0L72Hpl\n— Jevrejin_u_❤ ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 23:30:48+00:00 | null | 2018-06-05 13:21:34 | null | http%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fnemanja-vidic-na-delu-je-izdaja-cirilice-a-ne-specijalni-rat%2F.json | sr | null | Немања Видић: На делу је издаја ЋИРИЛИЦЕ, а не специјални рат! | null | null | mail.vidovdan.org | На порталу ФАКТИ дата је беседа др Мише Ђурковића на традиционалној манифестацији Крајишника “Крушедолска звона” , уз упечатљив наслов “Против нас се води идентитетски рат, ако га изгубимо – наша деца ће бити нови јањичари.”
Нове јањичаре репродукује првенствено српски правопис , и то одредбом да је и латиница српско писмо.
У тексту стоји и ово : “Против српског народа се воде разни облици специјалног рата, који иду за тим да нам разоре породицу , да смање број рођених, да подстакну исељавање омладине, да нам промене идентитет, да нас одвикну од ћирилице , да нас убеде како смо ми геноцидни народ итд.”
Свака част Крајишницима што су у Ђурковићу препознали човека који има шта да поручи српском народу, а он мисли српски већ дуже време. Ипак, морам изразити неслагање с оваквим помињањем ћирилице . Нико изван српских земаља не води против нас рат одвикавањем од ћирилице, него већ читав један век нема истинске српске државе, па несрпска држава преко политичара и лингвиста добровољно замењује српски идентитет југословенским. У дугом континуитету води се генерална антисрпска политика, па и антисрпска језичка политика, осмишљења од стране САНУ и Матице српске , с планом и намером да хрватска латиница замени српску ћирилицу у српском језику. То се манифестује пре свега увођењем у српски правопис и ове хрватске латинице , као и израдом “Речника српскохрватског књижевног и народног језика” од стране “Института за српски језик” при САНУ. То се ради толико отворено и без икаквог стида да у правопису пише да је та латиница остатак из српскохрватског језичког заједништва. Лепо је Ђурковић написао како његовог пријатеља Југославија асоцира на Јасеновац, али како је могуће да и једног и другог латиница не асоцира на србохрватство, кад је оно Јасеновац за ћирилицу.
Заступљеношћу латинице у јавном животу, па макар она била само хрватска, Срби показују колико су се очистили од сопственог ћириличког идентитета и колико су променили свест о себи , а на потребу тога наводи их лично председник Србије.
Где је српска интелигенција да пружи отпор српској срамоти замењивања свог писма туђим, односно тражењу неког другог идентитета? Она је најочигледније пала на испиту и издала свој народ још 2011.г. кад није дигла свој глас против увођења хрватске латинице у важећи српски правопис Матице српске.
Много пута сам у текстовима на интернету указивао на неслагања са иступањима о ћирилици познатих јавних личности .Наведимо заједничке карактеристике тих иступања:
Првo, непомињање српског правописа, иако у њему стоји да је и латиница српско писмо. Оно значи и мирење са замењивањем српског писма туђим. САНУ и Матица српска су добро процениле да су Тито и “Партија” урадили посао до једноцифреног постотка ћирилице, па да отпора слому ћирилице неће ни бити.
Друго, непомињање Новосадског књижевног договора из 1954.г., којим је српско име језика замењено српскохрватским , а у њему уведена и латиница као равноправно писмо са ћирилицом, како се не би морало објашњавати када ће Срби напустити то језичко заједништво са Хрватима , које су они напустили још 1967.г.
Треће, непомињање политичког, државног и језичког насиља које је вршено над ћирилицом од 1954.г. кад је проглашена равноправност писама, а све са намером да се покаже како је латиница ушла спонтано у српске земље.
Четврто, непомињање латинице, а поготово непомињање у ком постотку је она већ завладала српским земљама. Из тога се закључује да би елита чувала ћирилицу у двојству са латиницом, а то је већ немогућа мисија. Наиме ,ако то двојство постоји од 1954., а до данас је свело ћирилицу на једноцифрени постотак, наивно је и неозбиљно очекивати да ће њој бити боље , без обзира на евентуални мањи порез на ћириличка издања новина, часописа, књига и сл. А зашто се не спомиње латиница као писмо које је угрозило ћирилицу? Зато што би то било у супротности са чувеном српском толеранцијом, па би одмах скочила другосрбијанско-еуропска стража. Јер се под српском толеранцијом подразумева одустајање од српског у обиму не мањем од 50% па до 100%.
Пето, недавање ћирилици карактера српског националног симбола. Чим је елита сагласна да српски језик буде нормиран правописом на два писма , ћирилици је одузет карактер српског националног писма и симбола. Тиме је она сведена на једно од два могућа средства за записивање језика, а кад латиница већ апсолутно доминира не може се народ усмерити на коришћење ћирилице. Он је криво научен да има два писма, па се чак и чуди некој бризи за ћирилицу, “јер ће нам остати наша латиница ако пропадне ћирилица”. Њега може мотивисати само проглашење ћирилице јединим националним српским писмом. Међутим , кад је српска родољубива елита прихватила хрватску латиницу у српском правопису, она је по питању писма заузела исти став као и мрзитељи свега српског који су за латиницу, јер су два “српска писма” већ и довела до победе латинице ( академик Иван Клајн ).
Шесто, непомињање ћирилице уз српски језик, чиме се истовремено признаје постојање два српска писма и ставља до знања да је свеједно којим се од њих пише. Овим се руши јединство српског језика и ћирилице, које је једино спасоносно по ћирилицу, па је као такво и утврђено чланом 10.Устава Србије. Подразумева се непомињање ћирилице уз српски језик од стране “друге Србије”, али у томе не заостаје ни родољубива Србија ( проф. др Мило Ломпар) и академици који добро сарађују са влашћу. Зар треба бољи пример од државног програма популаризације српског језика Н е г у ј м о с р п с к и ј е з и к , уместо да пише Н е г у ј м о с р п с к и ј е з и к и ћ и р и л и ц у. Тако нам са плаката на улицама поручује академик Душан Ковачевић “Није еуро, него евро”! Важнији је евро него ћирилица, чим академик није приметио да ње нема на српским улицама. За тај државни програм изабран је академик који говори да Србија нема децу за нове ратове, али он нам индиректно поручује да нећемо бранити ни оно што се брани љубављу (ћирилицу).
Седмо, ћирилицу може да врати у пуни јавни живот само ваљани закон. Лингвисти су по наруџби Министарства културе пре годину дана сачинили добар предлог закона, а и сам Ђурковић је још 4.11.1011. написао за Политику текст “За закон о ћирилици“. Па зашто до данас није усвојен такав закон? Није усвојен зато што би његова примена значила враћање ћирилице Србима до пуне њене суверености , сагласно тумачењу легендарног и генијалног правника и социолога академика Радомира Лукића да ћирилица треба да “влада” у Србији “као у оно срећно време кад је Србија била нормална држава”, а владање ћирилице није могуће уз постојећу правописну норму писања српског језика на два писма. Лингвисти су убацили латинички клип у ћирилички точак, а истовремено би хтели да се он окреће. Ова власт никад неће ставити у скупштинску процедуру предлог закона којег је урадило њено Министарство за културу ( уз помоћ лингвиста), него ће сменити министра. А и кад би га ставила у процедуру он не би био изгласан , јер посланици имају право да ствар виде овако : зашто бисмо ми уопште трошили време на некакву заштиту ћирилице ако у правопису пише да је наша и латиница, јер ће нам остати она ако нестане ћирилица.
У својој беседи пред Крајишницима Ђурковић је био потпуно оригиналан и конкретан кад је говорио о потреби да се Срби наоружају и да се уведе обавезно служење војног рока. Тако је исто требао бити јасан кад помиње ћирилицу, па и да се сети речи аустроугарског генерала Стјепана Саркотића ( Хрват од Вареша), кад је 1915. забранио Србима ћирилицу овим образложењем: “Срби са својом ћирилицом су страно тијело истока у борбеној зони запада.”
Уз сво дужно поштовање према госп. Ђурковићу, мора се рећи да је он пропустио да каже Крајишницима да је српско писмо само ћирилица. Ово тим пре што они то не знају па у њиховом насељу Бусије између Батајнице и Угриноваца влада хрватска латиница. Не могу то ни знати кад у српским земљама немају од кога да то чују.
Београд, 3.6.2018. Немања Видић 063 234 814 | http://mail.vidovdan.org/aktuelno/nemanja-vidic-na-delu-je-izdaja-cirilice-a-ne-specijalni-rat/ | sr | 2018-06-05 | mail.vidovdan.org/ac1ea8cc7d97ba48e76ad327b6dda15981cd26e76880200e60842e570a646b84.json | [
"На порталу ФАКТИ дата је беседа др Мише Ђурковића на традиционалној манифестацији Крајишника “Крушедолска звона” , уз упечатљив наслов “Против нас се води идентитетски рат, ако га изгубимо – наша деца ће бити нови јањичари.”\nНове јањичаре репродукује првенствено српски правопис , и то одредбом да је и латиница ср... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-05 17:32:22+00:00 | null | 2018-06-05 13:21:34 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fnemanja-vidic-na-delu-je-izdaja-cirilice-a-ne-specijalni-rat%2F.json | sr | null | Немања Видић: На делу је издаја ЋИРИЛИЦЕ, а не специјални рат! | null | null | mail.vidovdan.org | На порталу ФАКТИ дата је беседа др Мише Ђурковића на традиционалној манифестацији Крајишника “Крушедолска звона” , уз упечатљив наслов “Против нас се води идентитетски рат, ако га изгубимо – наша деца ће бити нови јањичари.”
Нове јањичаре репродукује првенствено српски правопис , и то одредбом да је и латиница српско писмо.
У тексту стоји и ово : “Против српског народа се воде разни облици специјалног рата, који иду за тим да нам разоре породицу , да смање број рођених, да подстакну исељавање омладине, да нам промене идентитет, да нас одвикну од ћирилице , да нас убеде како смо ми геноцидни народ итд.”
Свака част Крајишницима што су у Ђурковићу препознали човека који има шта да поручи српском народу, а он мисли српски већ дуже време. Ипак, морам изразити неслагање с оваквим помињањем ћирилице . Нико изван српских земаља не води против нас рат одвикавањем од ћирилице, него већ читав један век нема истинске српске државе, па несрпска држава преко политичара и лингвиста добровољно замењује српски идентитет југословенским. У дугом континуитету води се генерална антисрпска политика, па и антисрпска језичка политика, осмишљења од стране САНУ и Матице српске , с планом и намером да хрватска латиница замени српску ћирилицу у српском језику. То се манифестује пре свега увођењем у српски правопис и ове хрватске латинице , као и израдом “Речника српскохрватског књижевног и народног језика” од стране “Института за српски језик” при САНУ. То се ради толико отворено и без икаквог стида да у правопису пише да је та латиница остатак из српскохрватског језичког заједништва. Лепо је Ђурковић написао како његовог пријатеља Југославија асоцира на Јасеновац, али како је могуће да и једног и другог латиница не асоцира на србохрватство, кад је оно Јасеновац за ћирилицу.
Заступљеношћу латинице у јавном животу, па макар она била само хрватска, Срби показују колико су се очистили од сопственог ћириличког идентитета и колико су променили свест о себи , а на потребу тога наводи их лично председник Србије.
Где је српска интелигенција да пружи отпор српској срамоти замењивања свог писма туђим, односно тражењу неког другог идентитета? Она је најочигледније пала на испиту и издала свој народ још 2011.г. кад није дигла свој глас против увођења хрватске латинице у важећи српски правопис Матице српске.
Много пута сам у текстовима на интернету указивао на неслагања са иступањима о ћирилици познатих јавних личности .Наведимо заједничке карактеристике тих иступања:
Првo, непомињање српског правописа, иако у њему стоји да је и латиница српско писмо. Оно значи и мирење са замењивањем српског писма туђим. САНУ и Матица српска су добро процениле да су Тито и “Партија” урадили посао до једноцифреног постотка ћирилице, па да отпора слому ћирилице неће ни бити.
Друго, непомињање Новосадског књижевног договора из 1954.г., којим је српско име језика замењено српскохрватским , а у њему уведена и латиница као равноправно писмо са ћирилицом, како се не би морало објашњавати када ће Срби напустити то језичко заједништво са Хрватима , које су они напустили још 1967.г.
Треће, непомињање политичког, државног и језичког насиља које је вршено над ћирилицом од 1954.г. кад је проглашена равноправност писама, а све са намером да се покаже како је латиница ушла спонтано у српске земље.
Четврто, непомињање латинице, а поготово непомињање у ком постотку је она већ завладала српским земљама. Из тога се закључује да би елита чувала ћирилицу у двојству са латиницом, а то је већ немогућа мисија. Наиме ,ако то двојство постоји од 1954., а до данас је свело ћирилицу на једноцифрени постотак, наивно је и неозбиљно очекивати да ће њој бити боље , без обзира на евентуални мањи порез на ћириличка издања новина, часописа, књига и сл. А зашто се не спомиње латиница као писмо које је угрозило ћирилицу? Зато што би то било у супротности са чувеном српском толеранцијом, па би одмах скочила другосрбијанско-еуропска стража. Јер се под српском толеранцијом подразумева одустајање од српског у обиму не мањем од 50% па до 100%.
Пето, недавање ћирилици карактера српског националног симбола. Чим је елита сагласна да српски језик буде нормиран правописом на два писма , ћирилици је одузет карактер српског националног писма и симбола. Тиме је она сведена на једно од два могућа средства за записивање језика, а кад латиница већ апсолутно доминира не може се народ усмерити на коришћење ћирилице. Он је криво научен да има два писма, па се чак и чуди некој бризи за ћирилицу, “јер ће нам остати наша латиница ако пропадне ћирилица”. Њега може мотивисати само проглашење ћирилице јединим националним српским писмом. Међутим , кад је српска родољубива елита прихватила хрватску латиницу у српском правопису, она је по питању писма заузела исти став као и мрзитељи свега српског који су за латиницу, јер су два “српска писма” већ и довела до победе латинице ( академик Иван Клајн ).
Шесто, непомињање ћирилице уз српски језик, чиме се истовремено признаје постојање два српска писма и ставља до знања да је свеједно којим се од њих пише. Овим се руши јединство српског језика и ћирилице, које је једино спасоносно по ћирилицу, па је као такво и утврђено чланом 10.Устава Србије. Подразумева се непомињање ћирилице уз српски језик од стране “друге Србије”, али у томе не заостаје ни родољубива Србија ( проф. др Мило Ломпар) и академици који добро сарађују са влашћу. Зар треба бољи пример од државног програма популаризације српског језика Н е г у ј м о с р п с к и ј е з и к , уместо да пише Н е г у ј м о с р п с к и ј е з и к и ћ и р и л и ц у. Тако нам са плаката на улицама поручује академик Душан Ковачевић “Није еуро, него евро”! Важнији је евро него ћирилица, чим академик није приметио да ње нема на српским улицама. За тај државни програм изабран је академик који говори да Србија нема децу за нове ратове, али он нам индиректно поручује да нећемо бранити ни оно што се брани љубављу (ћирилицу).
Седмо, ћирилицу може да врати у пуни јавни живот само ваљани закон. Лингвисти су по наруџби Министарства културе пре годину дана сачинили добар предлог закона, а и сам Ђурковић је још 4.11.1011. написао за Политику текст “За закон о ћирилици“. Па зашто до данас није усвојен такав закон? Није усвојен зато што би његова примена значила враћање ћирилице Србима до пуне њене суверености , сагласно тумачењу легендарног и генијалног правника и социолога академика Радомира Лукића да ћирилица треба да “влада” у Србији “као у оно срећно време кад је Србија била нормална држава”, а владање ћирилице није могуће уз постојећу правописну норму писања српског језика на два писма. Лингвисти су убацили латинички клип у ћирилички точак, а истовремено би хтели да се он окреће. Ова власт никад неће ставити у скупштинску процедуру предлог закона којег је урадило њено Министарство за културу ( уз помоћ лингвиста), него ће сменити министра. А и кад би га ставила у процедуру он не би био изгласан , јер посланици имају право да ствар виде овако : зашто бисмо ми уопште трошили време на некакву заштиту ћирилице ако у правопису пише да је наша и латиница, јер ће нам остати она ако нестане ћирилица.
У својој беседи пред Крајишницима Ђурковић је био потпуно оригиналан и конкретан кад је говорио о потреби да се Срби наоружају и да се уведе обавезно служење војног рока. Тако је исто требао бити јасан кад помиње ћирилицу, па и да се сети речи аустроугарског генерала Стјепана Саркотића ( Хрват од Вареша), кад је 1915. забранио Србима ћирилицу овим образложењем: “Срби са својом ћирилицом су страно тијело истока у борбеној зони запада.”
Уз сво дужно поштовање према госп. Ђурковићу, мора се рећи да је он пропустио да каже Крајишницима да је српско писмо само ћирилица. Ово тим пре што они то не знају па у њиховом насељу Бусије између Батајнице и Угриноваца влада хрватска латиница. Не могу то ни знати кад у српским земљама немају од кога да то чују.
Београд, 3.6.2018. Немања Видић 063 234 814 | https://mail.vidovdan.org/aktuelno/nemanja-vidic-na-delu-je-izdaja-cirilice-a-ne-specijalni-rat/ | sr | 2018-06-05 | mail.vidovdan.org/3ea4541ec09de58b593a0441878acf30352865c315bfbbb832fb492d40c974a4.json | [
"На порталу ФАКТИ дата је беседа др Мише Ђурковића на традиционалној манифестацији Крајишника “Крушедолска звона” , уз упечатљив наслов “Против нас се води идентитетски рат, ако га изгубимо – наша деца ће бити нови јањичари.”\nНове јањичаре репродукује првенствено српски правопис , и то одредбом да је и латиница ср... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-17 09:06:00+00:00 | null | 2018-06-16 20:30:07 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsasa-nedeljkovic-osnivanje-saveza-sokola-kraljevine-jugoslavije-1929%2F.json | sr | null | Саша Недељковић : ОСНИВАЊЕ САВЕЗА СОКОЛА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1929. | null | null | mail.vidovdan.org | Соколи су поштовали краља Александра као потомка Карађорђа и Његоша, а подржавали су га због његовог југословенства. За соколе Карађорђевићи су били народна династија. До 1929. Соколски савез је био врховни, управни, извршни и надзорни орган соколске организације на чијем челу је био најистакнутији соко. Савез је деловао самостално према правилницима које је сам доносио. (1) Због забране рада политичких странака после увођења шестојануарске диктатуре 1929. политички рад пренет је у соколска друштва. Поред Хрватског соколског савеза у Земуну је основано друштво Хрватски соко а у Београду Српски соко. (2)
Краљ Александар донео је 5. децембра 1929. закон о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије”. Све дотадашње соколске организације (Југословенски Соколски Савез, Хрватски соко и Српски соко) морале су да се уђу у Савеза Сокола или да прекину са радом. Тим поводом одржана је изванредна главна скупштина Југословенског Соколског Савеза којој су присуствовали делегати свих соколских жупа. На скупштини је донет закључак да ЈСС ступи у нову организацију „Савез Сокола Краљевине Југославије”. (3) Од 1929. управу Савеза Сокола именовао је и разрешавао министар просвете и министар војске и морнарице у сагласности са председником министарског савета. (4) Соколске организације и даље су бирале управе жупа и друштава. О том периоду рада Савеза Сокола предратни соколи Жупе Београд препустили су историји да да свој суд. (5) Савез Сокола био је помаган од државе и материјално и морално. Држава је помагала новчано изградњу соколских домова. За време диктатуре дошло је до наглог омасовљавања соколских редова. Многи су пожелели да постану чланови соколских друштава. Велики број предратних сокола посебно хрватских напустио је због тог утицаја државе за време диктатуре соколске редове. Соколи су користили свој углед за време диктатуре за давање имена улица градова по Тиршу.
Старешина Душан Богуновић је још 1931. уочио да се соколи претварају у интервенистичку странку. Посетио је просторије банске управе. Био је дан примања. При проласку кроз собу за примање имао је шта да види : „Много је оних, који чекају да буду примљени. .. опазих на великој већини соколске значке. Поздравих се Здраво ! Погледи оних, којима је ишао поздрав – били су пуни чуђења. – „Одкуд долазим да их поздравим”. За њега је то био очигледан пример да соколска значка, односно припадништво соколској организацији, „има да служи да се до нечега дође. … Гледао сам и читао мноштво препорука за ово или оно место, у овом или оном сталежу. Врло ретко налазите позната имена, чији соколски рад заиста треба да буде признат и на основу рада, да и дође до места. У свим препорукама стоји – члан соколске организације. И као што је некад припадништво политичко-партијској странци било средство да се нешто постигне — ето тако ми изгледа и данас међу нама. … Слушао сам, да су извесни људи грађани, а ступивши у соколске редове – касније били због овога или онога злочина позвати на одговорност. У једном селу близу Загреба – приређује се као увод у соколски рад забава у гостиони. Долази до свађе – гостионичар члан тог нашега соколскога братства убија у пијаном стању шофера. Соколски је течај учитељства. Учитељима се говори – кад свршите течај, бит ћете намештени, куд хоћете итд. Ових примера за сигурно има безброј … и боље је о њима и не мислити.” Наставио је : „ … Зло је – велики број придошлих чланова, а не уверени и одани Соколству. … Зло је – на челу Соколства – управе без знања, свести, воље и љубави за Соколство, а само да се попуни број. Још веће је зло – ако је само припадништво Соколству — а не твој живот и рад у Соколству, из кога произилази твоје соколско право, да си бољи и спремнији чиновник-грађанин од другога, чији живот није соколски. Зло је – ако мислимо, да ћемо утицати на живот државе у правцу Соколства, ако заузмемо чим више положаје, без обзира на наш соколски положај у друштву нашега братства, из којега положаја иде и право на положај у држави. Зло је — ако примамо, да нас буде већи број, скоро све што нам се пријави. Зло је – ако у организацију долазе – јер им се обећава ово или оно место итд. — Све су то негативне стране бивших партијских странака, чији живот нам је најјаснији доказ пропасти, ако право на утецај у држави не произилази из рада и живота у Соколству. Јест – ми хоћемо да утјечемо на живот у држави, али не зато што смо само припадници соколске организације, већ зато, што узгој, живот и рад у Соколству учинио ме је бољим и способнијим чиновником, радником, грађанином итд. И тај живот бољи од других, даје ми право да сам поштиван више од другога – и тај живот у Соколству — мало по мало пренашамо на државу и тако се збива не од једном већ у низу деценија преображај државе у духу соколства, као што чине наша браћа и сестре на северу. И зато – не од припадништва соколској организацији, већ из живота и рада у Соколству – соколском утецају у држави – из живота и рада у Соколству, а не само припадништво некој организацији – даје право на бољи положај у држави.
У противном није добро ни за Соколство, а није добро ни за државу нашу – националну – чији темељи су грађени на етици и свести свих нас, а не чиновничкој каријери или повлаштеним класама. Добро државе и моралност и трајност Соколства тражи да будемо данас нарочито чувари мисли : Од живота и рада у Соколству — соколском утецају у држави. “(6)
Развој прилика у соколским редовима ишао је супротно жељама Душана Богуновића. О томе су писали у соколској штампи. Др. Нико Калођера писао је 1938. у „Оку Соколовом”, да је југословенска идеја пре Првог светског рата окупљала највеће духовне снаге народа са циљем да се ослободи и уједини у једну државу. После рата није имала снаге да их духовно повеже. За носиоце идеје означавали су се појединци који су је одржавали ради личних интереса. (7) Др. Лаза Поповић о стању у соколским редовима писао је : „у соколству а на водећем месту и на управи, морају стајати опробани људи, … сасвим сигурно да је наше соколство пре рата, за рата па и одмах после рата било одасвију страна богато са људима крепким, патриотским, јуначким, југословенским, а да се у току ових двадесет година после рата све то богатство полако распућкало и прилично пропало, тих добрих људи изгледа да у соколству нема више … јер су се стари и повукли и из соколства извукли.” (8) Приликом прославе Дана Уједињења 1939. Момир Синобад је уочио да на свечаној седници, и у поворци нису опажени соколи чланови Савезне управе који су припадали београдској Жупи и соколи који су са тротоара посматрали соколску поворку. Сматрао је да је мањи број сокола постао малодушан из страха за будућност који је захватио све грађанске слојеве. (9) После избијања Другог светског рата чланови сокола су били понети “свеопштим метежом”. Општа неизвесност утицала је на грађане да своје снаге концентришу на решавање проблема своје породице. Настала је “луда и незапамћена трка” на прикупљању хране, одеће и огрева. Момир Синобад је сматрао да је тада требало сакупити снагу и са више ведрине гледати на све проблеме. Соколски покрет је одувек имао тај циљ. Међутим сада се десило супротно. Надвладао је страх и нагон за самодржањем. (10)
Законом о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије” режим је ставио соколе под државну контролу. Старешина Душан Богуновић је уочио да се соколи у шестојануарској диктатури претварају у интервенистичку странку. Мноштво нових чланова очекивало је повластице због ступања у соколске редове и није било спремно да следи соколске идеале. Момир Синобад писао је о паници која је захватила соколске редове у Београду на почетку Другог светског рата. У таквим приликама и са таквим кадровима је Савез Сокола дочекао Други светски рат.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | https://mail.vidovdan.org/istorija/sasa-nedeljkovic-osnivanje-saveza-sokola-kraljevine-jugoslavije-1929/ | sr | 2018-06-16 | mail.vidovdan.org/fa0f4cb2cc08ff8ae5cd6a202a02e6f354255784a53d6db9ea8232d2b53c30db.json | [
"Соколи су поштовали краља Александра као потомка Карађорђа и Његоша, а подржавали су га због његовог југословенства. За соколе Карађорђевићи су били народна династија. До 1929. Соколски савез је био врховни, управни, извршни и надзорни орган соколске организације на чијем челу је био најистакнутији соко. Савез је ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-26 14:35:24+00:00 | null | 2018-06-26 12:05:58 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fvladislav-djordjevic-zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-se-gura-ispod-zita-mimo-javnosti%2F.json | sr | null | Владислав Ђорђевић: Закон о родној равноправности се гура испод жита мимо јавности! | null | null | mail.vidovdan.org | JAВНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРAВНОСТИ
У понедељак 25. јуна у Великој сали Скупштине Аутономне покрајине Војводине (ул. Владике Платона бб) одржана је јавна расправа о нацрту Закона о родној равноправности.
Заправо, у наслову, као и првој реченици, две стври нису тачне. Прво, није тачно да је било речи о „родној равноправности”, него о фаворизацији жена. Друго, никакве „јавне расправе” ту није ни било. Јавност мало зна за тај закон и за „јавну расправу” о њему. То је разумљиво, јер се све ради испод жита. Иза закона стоји лезбијско-феминистички лоби. Њему је стало да се о закону зна што мање. „Јавна расправа” је одржана само форме ради. Да је реч о феминистичком закону сведочи најпре „родни састав” његових састављачица и промотерки.
Од 9:30 до 10:30 биле су поздравне речи. Уводну реч је имала др Стана Божовић, државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (МРЗБСП). Затим је говорио Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине. Затим је говорио Ђорђе Миличевић, потпредседник Покрајинске владе. Затим је говорила Миа Страјин, председница Савета за родну равноправност и координаторка Женске парламентарне мреже АПВ. Затим је говорила Диана Миловић, директорка Покрајинског завода за равноправност полова. Затим је говорио Срђан Кружевић, заменик градоначелника Града Новог Сада. На крају овог дела програма, говорила је Мирјана Василић, председница Комисије за родну равноправност Града Новог Сада.
Од 10:45 до 11:20 представљан је нацрт Закона о родној равнопаноссти. Говориле су само жене. Најпре је говорила др Стана Божовић, државна секретарка у МРЗБСП. Затим је говорила Нина Митић, в.д. помоћница министра, Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности МРЗБСП. Затим је говорила др Биљана Стојковић, виша саветница, Сектор за антидискриминациону политику и унапређивање родне равноправности МРЗБСП. Затим је говорила, помоћница Покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова, задужена за ресор равноправности полова. На крају је говорила Марина Благојевић Хјустон, национална експерткиња за родну равноправност и научна саветница у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду.
Како се види, све промотерке закона су жене. У уводном делу говорила су и три мушкарца, али само протоколарно. Они су у том перформансу „корисни идиоти”. Дакле, све промотерке су жене и то радикалне феминисткиње. То је и логично, јер закон нема никакве везе са „равноправноћу”, него са повећањем привилегија жена. Све жене које га промовићу жале само јеш веће привилегије за себе и своје „сестре” лезбијке.
Овај закон говори о „родној равноправности”. А каква то „неравноправност” полова постоји у Србији, па да је потребан закон од 71 члана да то исправља? Који члан Устава дискриминише жене? Ниједан. Који закон дискриминише жене? Ниједан. Ако ћемо право, постоје закони који дискриминишу мушкарце, па би заправо они требало да се боре за равноправност.
Закон о родној равнопавности су написале и сада га промовишу на „јавним расправама” чланице лезбијско-феминистичког лобија. Он је написан тако да злоупотребе не само омогућава, него и налаже. Ова закон је у свој потки антимушки, а самим тим и антипородичан. Он ће само донети више разарања бракова и веза.
Закон има тоталитарне претензије. Његов први члан има једну дугу реченицу и у њој се на чак осам места спомиње синтагма „родна равноправност”. То мантрање има ралигиозни значај и ефекат. Идеологија „родне равнопраност” је наша нова државна религија. Некада смо имали „самоуправни социјализам”, а сада имамо „родну равноправност”. То је наш нови „ружичасти марксизам”. То је нова социјална догма у коју се не сме сумњати. То је наше ново социјално златно теле. Сви „јеретици” могу очекивати само медијске ломаче.
Али ја се не бојим ничега. Да се ја питам тај накарадни Закон о родној равноправности спалио бих на новосадском Тргу Слободе или на београдском Тргу Републике, а све жене које су га писале или промовисале послао бих у затвор.
Владислав Ђорђевић | https://mail.vidovdan.org/aktuelno/vladislav-djordjevic-zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-se-gura-ispod-zita-mimo-javnosti/ | sr | 2018-06-26 | mail.vidovdan.org/9da20770959b77289737ca603ab8e8a8c8e883d03e9d96fdaff8086d8e175e8e.json | [
"JAВНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРAВНОСТИ\nУ понедељак 25. јуна у Великој сали Скупштине Аутономне покрајине Војводине (ул. Владике Платона бб) одржана је јавна расправа о нацрту Закона о родној равноправности.\nЗаправо, у наслову, као и првој реченици, две стври нису тачне. Прво, није тачно да је бил... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-20 16:55:37+00:00 | null | 2018-06-20 16:30:20 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Finfo%2Fevo-zasto-nestaju-srpske-kafane%2F.json | sr | null | Ево зашто нестају српске кафане! | null | null | mail.vidovdan.org | Бурна историја места и догађаја који би у свакој земљи били главне туристичке тачке и делови уџбеника код нас остају да живе на усменим предањима, док светске корпорације и новопечени бизнисмени насрћу на ретке кафане, у којима се, упркос свему, слави живот
У кафани је рођен страначки живот Србије, многе политичке, касније ће се испоставити, и историјске одлуке донете су за кафанским столом с карираним столњацима.
Након Другог светског рата неке кафане биле су једино светло у порушеној престоници, опозит свеопштем страху, полицијском часу, терору Озне, духовној глади… У чврстим комунистичким временима биле су добар штит од глупости и менталног терора, места на којима су расли најзначајнији спрски писци, песници и боеми, чворишта најинтригантнијих трачева и љубави, постале су и незаобилазни културно-хедонистички топоним.
То су места где се најбоље мешају ноћ и дан, неретко и пића, богати и сиромашни, бивши и садашњи, глумице и редитељи, пословне жене и претенденти на министарска места…
Кафана Златна Моруна
Često se čuje kako jedan grad ne čine zgrade nego ljudi, ali bez pravih kafana, restorana i kafea nema ni srećnih gradova. Sedneš u najbolju kafanu i ceo grad prođe pored tebe. Pesnik Сима Пандуровић тврдио је да је кафана и социјална институција првог реда: гладног нахрани, жедног напоји, бескућнику пружи кров, а усамљеном друштво. Демократија је основ кафанске културе – спаја неспојиво. Макар је тако некада било.
Шта се данас збива с београдским кафанама? Неколико значајних, међу којима је последњи „Орач“, претворило се у ланце мегамаркета, који нас прате на сваком ћошку. Друге су прерасле у уштогљене продавнице козметике и, уместо гушчије џигерице, шкембића, вина и кремпита, сада нуде помаде помоћу којих ћете вечно бити млади. Више не продају мирисе на тањиру и сочне приче, већ илузије. Ново доба их је покосило, а оне које су преживеле удар светских корпорација сада нападају новопечени бизнисмени, браћа политичара и трговци спремни да по сваку цену откупе традицију како би они постали још традиционалнији и богатији.
Већ месецима се по градским кулоарима полушапатом ваља прича како ресторан са најлепшом баштом у граду, иако је поред аутопута, насилно променио власника. На Твитеру се шири глас како новобеоградска кафана позната по националној кухињи има нове власнике, а и ресторан медитеранских специјалитета у близини Владе Србије постао је плен новопечених кафеџија, да је следећи на мети „Вук“, а и „Река“. Ово нико, ни за живу главу, званично неће да потврди, а то отимање прате префињени крими-детаљи: „Добро вече, пошто кафана?“
„Није на продају!“, рећи ће вишегодишњи власник.
Скадарлија
„Нисмо питали да ли је на продају, него колико кошта“, одговориће будући власник.
И све ће остати обавијено велом тајне јер ће газда за одређену своту новца остати да глуми газду. А поносни власник ће одмах променити добављаче, углавити своју екипу, несвестан да су за кафану битни људи. И они који раде и они који долазе. Наравно, његове мисли и новчаник не оптерећује прошлост и како је све заправо почело.
Kлепишка
Турци су још 1522. у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. Према књизи „Старе кафане Београда“ Видоја Голубовића, после Београда прву кафану 1592. добија Сарајево, у Лондону се отвара тек 1652, две године касније у Марсељу, а у Бечу 1683.
Kафане су место друштвене критике и утолико су неретко представљале опасност за владајућу класу. У кафанама су у току револуције 1789-1794. формиране прве политичке организације, на пример јакобинци, а у њима су такође покренути и први радикални листови тог времена. Зато су кафане биле прве на листи установа које су реакционарни режими настојали да сузбију. Сентандрејска скупштина, на којој су свргнути Kарађорђевићи и на власт враћени Обреновићи 1858, одржана је у „Српској круни“.
А 1860. Никола Христић, тадашњи градоначелник Београда, издао је наредбу да се становништво у кафани може задржавати до 23 сата, а после тог времена нико улицом не сме да хода без фењера. Обавеза власника кафане била је да свако вече упали фењер пред кафаном, тачно у десет увече. Сто педесет три године касније челници Новог Сада дошли су на сличну, додуше два сата либералнију идеју, да се ноћни живот у војвођанској престоници гаси сат иза поноћи. Нису рекли да ли је обавезан и фењер.
Скадарлија
У кафани се одувек дешавао живот у свој својој пуноћи, некада су приказиване представе, одржавани концерти, састајали су се спортски и партијски моћници, после Првог светског рата у „Kасини“ су се одржавале и седнице Народне скупштине.
Kафана има посебну магију – прва сијалица у Београду засијала је у кафани „Пролеће“, у данашњој Масариковој улици, а на том месту данас се налази зграда „Електродистрибуције“. Први телефон у Београду зазвонио је у „Три листа дувана“, а први сајам књига 1893. одржан је у „Kоларцу“. „Kоларац“ је био једна од најрепрезентативнијих кафана, која се налазила у Македонској улици према Тргу, с фасадом у класицистичком стилу, великом салом где су се одржавали балови, а ту су се и играле представе позоришта Бране Цветковића „Орфеум“, и био је један од првих биоскопа у Београду.
У кафани „Златни крст“ приказана је 25. маја 1896. прва јавна биоскопска пројекција у Београду. У кафани је засвирао и први страни виолиниста – 1894. године. На „Kоларцу“, који је био смештен у склопу зграда које су припадале Илији Милосављевићу, пореклом из Kолара, састајали су се политичари, официри и државни чиновници. Срушен је за време немачког бомбардовања 1941. Милош Обреновић је на власт враћен по други пут у кафани „Велика пивара“ или „Kнежева пивара“. У гостионици „Империјал“ 1891. одржан је збор београдских новинара, где је одлучено да се обнови Српско новинарско друштво, које је преименовано у Српско новинарско удружење. На прелазу из 19. у 20. век у данашњој Македонској улици од 40 кућа 17 су биле гостионице. Прве кафанске звезде биле су Софка и Вукица Вука, чија је популарност између два светска рата била већа него фудбалера Моше Марјановића.
Скадарлија
А и тачно се знало какви гости где долазе, које пиће се служи и какве су теме на менију. У „Србији“ су се окупљали франкофили, фудбалери и навијачи СK Југославија, позоришни глумци и оперски певачи, чекајући да се у касне сате појави Бранислав Нушић. Некада је било јасно где седе радикали, а где напредњаци, где се скупљају либерали, а где социјалисти и знало се да треба послати шпијуне маскиране у обичне госте у супарнички табор. Изгледа да се историја понавља.
Њузвик | https://mail.vidovdan.org/info/evo-zasto-nestaju-srpske-kafane/ | sr | 2018-06-20 | mail.vidovdan.org/fa4eebf358391cf1bc0d301e337efa06da255017004a4a74e909a69239ea3542.json | [
"Бурна историја места и догађаја који би у свакој земљи били главне туристичке тачке и делови уџбеника код нас остају да живе на усменим предањима, док светске корпорације и новопечени бизнисмени насрћу на ретке кафане, у којима се, упркос свему, слави живот\nУ кафани је рођен страначки живот Србије, многе политичк... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 20:47:11+00:00 | null | 2018-06-07 13:09:15 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fstatusno-pravni-i-dinasticko-vladarski-periodi-novovekovne-drzave-srba%2F.json | sr | null | Статусно-правни и династичко-владарски периоди нововековне државе Срба | null | null | mail.vidovdan.org | До које године ће постојати Република Србија у садашњој државно-правној форми?
Како савремени човек доживљава историју? Најкраће речено, као праволинијско „нагомилавање случајних историјских инцидената и епизода“. У овој идеји историје су кључне две одреднице: прва одређује историјски процес као праволонијски (или неповратан), а друга одређује „историјске инциденте и епизоде“ као случајне. У складу са оваквим схватањем историје, немачки теоретичари Вилхелм Винделбанд и Хенрих Рикерт су закључили, да је историја наука која: не формулише законе, не служи се математичким обрасцима и не допушта предвиђање будућности. Међутим, античка идеја историје је сасвим супротна савременој. По античком схватању, историјски ток је кружан (повратан), а не праволинијски, па је самим тим и будућност унапред одређена, а не случајна. Историјска збивања нам се понављају као годишња доба или месечеве мене, па онај ко познаје историју неке земље, може да сазна и њену будућност. Сажмимо то античко схатање у само две полуреченице римског цара и филозофа Марка Аурелија: све је од памтивека исто и све се у одређеним временским размацима враћа; све ствари које се сада дешавају, дешавале су се и раније и дешаваће се убудуће. Један од ренесансних зачетника модерне историјске науке, Франческо Гвичардини (1482-1540), своје схватање историје формулисао је на следећи начин: Прошлост баца светлост на будућност; свет је увек био једнородан; оно што јесте и што ће бити – то је у неко друго време било; исте се ствари понављају, али под другим именима и у другим бојама; не препознаје их свако, него само онај ко је мудар и приљежно их посматра.
Српска држава и свеколики српски народ се данас поново налезе у егзистенцијоналној неизвесности суочени: са бруталним претњама, уценама, притисцима и ултиматумима господара света, са безалтернативним путевима у сопствену пропаст, са идентитетским и демографским суновратом и чим све не. Запитајмо се стога – дешава ли нам се ово први пут или нам се историја понавља, и по ком временском распону се понавља, ако се понавља? Да ли је, уз помоћ идеје о историји као кружном и објективно нужном процесу могуће егзактно, бар у основним цртама, скицирати нека збивања која су пред нама. Једно од тих питања на које нема одговора је – до када ће данашња држава Срба, Република Србија, потрајати у садашњој државно-правној форми? Покушајмо у овом чланку да дођемо до одговора на то питање анализом статусно-правних и династичко-владарских фаза кроз које је држава Срба пролазила током своје нововековне историје.
Према статусно-правним критеријумима у периоду после 1804/05. нововековна држава Срба је прошла кроз следеће фазе:
Устаничка држава, 1804-1813.
Полуаутономна Кнежевина, 1817-1828/30.
Аутономна Кнежевина,1828/30-1867,
са потпериодом проширене аутономије, 1854-1867.
Кнежевина Србија, период фактичке независности, 1867-1882,
са потпериодом међународно признате независности, 1878-1882.
Краљевина Србија,1882-1918,
са потперодом окупације, 1915-1918.
(Краљевство) Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца: 1918-1929.
Краљевина Југославија: 1929-1945,
са потпериодом окупације, 1941-1945.
ФНР Југославија, 1945-1963.
СФР Југославија, 1963-1992.
СР Југославија, 1992-2006 (као заједничка држава Србије и Црне Горе),
са потпериодом Државне заједнице СЦГ, 2003-2006.
Република Србија: 2006 – ?
Комбинујући напред дефинисане статусно-правне фазе са династичко-владарским фазама, држава Срба је у току своје нововековне историје, (ради скраћивања текста почевши од 1842), прошла кроз следеће развојне периоде:
Аутономна Кнежевина, период Карађорђевића, 1842-1858.
Аутономна Кнежевина, период Обреновића Милошеве гране, 1858-1867.
Независна Кнежевина Србија, 1867-1882,
са потпериодом међународно признате независности, 1878-1882.
Краљевина Србија, период Обреновића Јевремове гране, 1882-1903.
Краљевина Србија, период Карађорђевића, 1903-1918,
са потпериодом окупације, 1915-1918.
(Краљевство) Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 1918-1929.
Краљевина Југославија, 1929-1945,
са потпериодом окупације, 1941-1945.
ФНР Југославија, 1945-1963.
СФР Југославија, период Јосипа Броза, 1963-1980,
са потпериодом номиналне владавине Броза (због старости и немоћи), 1977-1980.
СФР Југославија, период после Броза, 1980-1992.
СР Југославија и ДЗСЦГ, 1992-2006.
Република Србија, 2006-?
Има ли у овако представљеној нововековној историји српске државности било каквог система, или другим речима, има ли у наведеним преломним годинама српске државности било каквог система. Има. Све те преломне године се могу груписати у парове, између којих постоји временски распон од око 61-62 године. Самим тим, и свака од напред дефинисаних периода државног развоја Србије има своју реплику, која је трајала приближно исти број година са претходном матричнним периодом. Када пронађено матрични период за садашњу Републику Србију, која је настала 2006, знаћемо и колико ће она још година потрајати.
Аутономна Кнежевина, период Карађорђевића –
Краљевина Србија, период Карађорђевића
По временском ритму од око 61-62 године, период владавине Карађорђевића аутономном Кнежевином, реплицирао се у период владавине Карађорђевића Краљевином Србијом. Оба ова периода трајала су 15-16 година.
1842 – Почетак владавине Карађорђевића аутономном Кнежевином.
1903 – Почетак владавине Карађорђевића Краљевином Србијом.
Међувреме: 61/62 године.
1854 – Почетак потпериода Кнежевине Србије са проширеном аутономијом.
1915 – Почетак потпериода окупације Краљевине Србије.
Међувреме: 61/62 године.
1858 – Крај владавине Карађорђевића аутономном Кнежевином.
1918 – De iure крај Краљевине Србије (и крај окупације).
Међувреме: 61/62 (-1) година.
Аутономна Кнежевина, период Обреновића Милошеве гране –
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
1858 – Почетак друге владавине Обреновића Милошеве гране аутономном Кнежевином.
1918 – Почетак (Краљевства) Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Међувреме: 61/62 (-1) година.
1867/68 – De facto крај аутономне Кнежевине Србије (1867)
и крај владавине Обреновића Милошеве гране (1868).
1929 – Крај Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Међувреме: 61/62 године.
Кнежевина Србија –
Краљевина Југославија
1867/68 – Почетак de facto независне Кнежевине Србије (1867).
Почетак кнежевских владавина Обреновића Јевремове гране (1868).
1929 – Почетак Краљевине Југославије.
Међувреме: 61/62 године.
1878 – Почетак потпериода de iure независне Кнежевине Србије.
1941 – Почетак потпериода окупације (и почетак Недићеве Србије).
Међувреме: 61/62 (+1) година.
1882 – Крај Кнежевине Србије.
1945 – Крај Краљевине Југославије (крај окупације и Недићеве Србије – 1944).
Међувреме: 61/62 (+1) година.
1882 – Крај кнежевских владавина Обреновића.
1945 – Крај владавине Карађорђевића.
Међувреме: 61/62 (+1) година.
Краљевина Србија (период Обреновића) –
ФНР Југославија
1882 – Почетак Краљевине Србије.
1945 – Почетак ФНР Југославије.
Међувреме: 61/62 (+1) година.
1882 – Почетак краљевских владавина Обреновића Јевремове гране.
1945 – Почетак владавине Јосипа Броза ФНР Југославијом.
Међувреме: 61/62 (+1) година.
1903 – Крај владавине Обреновића Краљевином Србијом.
1963 – Крај ФНР Југославије и владавине Јосипа Броза ФНР Југославијом.
Међувреме: 61/62 (-1) година.
Краљевина Србија, период Карађорђевића –
СФР Југославија, период Јосипа Броза
1903 – Почетак владавине Карађорђевића Краљевином Србијом.
1963 – Почетак СФР Југославије и почетак Брозове председничке владавине СФРЈ-ом.
Међувреме: 61/62 (-1) година.
1915 – Почетак потпериода окупације Краљевине Србије и номиналне владавине Карађорђевића
Краљевином Србијом.
1977 – Почетак условно номиналне владавине Јосипа Броза СФРЈ-ом (због старости и немоћи).
Међувреме: 61/62 године.
1918 – De iure крај Краљевине Србије (и крај окупације).
1980 – Крај владавине Јосипа Броза СФР Југославијом.
Међувреме: 61/62 године.
Краљевина СХС –
СФР Југославија, период после Броза
По истом ритму, период трајања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца поновила је својим постојањем СФР Југославија под владавином колективног Председништва (после смрти Јосипа Броза).
1918 – Почетак (Краљевства) Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
1980 – Почетак владавине колективног Председништва СФР Југославијом без Броза.
Међувреме: 61/62 године.
1929 – Крај Краљевине СХС.
1992 – Крај СФР Југославије.
Међувреме: 61/62 године.
Краљевина Југославија –
СР Југославија (и ДЗСЦГ)
По ритму од око 61-62 године, период трајања Краљевине Југославије поновила је својим постојањем заједничка држава Србије и Црне Горе.
1929 – Почетак Краљевине Југославије.
1992 – Почетак СР Југославије као заједничка држава Србије и Црне Горе.
Међувреме: 61/62 (+1) година.
1941 – De facto крај Краљевине Југославије.
2003 – Крај СР Југославије.
Међувреме: 61/62 године.
* * *
1941 – Почетак окупације (и Недићеве Србије).
2003 – Почетак Државне заједнице Србије и Црне Горе.
Међувреме: 61/62 године.
1945 – De iure крај Краљевине Југославије
(крај окупације и Недићеве Србије – 1944).
2006 – Крај Државне заједнице Србије и Црна Горе.
Међувреме: 61/62 године.
ФНР Југославија –
Република Србија
По ритму од око 61/62 године, период трајања ФНР Југославије требало би својим постојањем да понови Република Србија.
1945 – Проглашена ФНР Југославија.
2006 – Проглашена Република Србија.
Међувреме: 61/62 године.
1963 – Крај ФНР Југославије.
Око 2023 – Крај Републике Србије у садашњој државно-правној форми?
Међувреме: 61/62 (-1) година.
У свим периодима нашег нововековног државног развоја, доношени су устави којима су напред наведене државе Срба конституисане или реконституисане. Ако ће Република Србија престати да постоји у садашњој државно-правној форми око 2023. године, када би по историјској ритмици била конституисана нова држава, њена наследница?
Уствна ритмика
Први уставни акт нововековне српске државе усвојен је 1808. године за време Устаничке државе (између осталог Карађорђу Петровићу је признато наследно кнежевско достојанство). Након тога су, на око 30-31 годину: 1838, 1869, 1901, 1931, 1963. и 1992. усвајани нови устави. Вероватно ће се исто десити и осми пут око 2023.
1808 – Усвојен Уставни акт Устаничке Србије.
1869 – Усвојен Устав Књажевства Србије, којим је конституисана независна Кнежевина.
Међувреме: 61/62 године.
1838 – Проглашен „Турски“ устав.
1901 – Октроисан Устав Краљевине Србије.
Међувреме: 61/62 (+1) година.
1869 – Усвојен Устав Књажевства Србије, којим је конституисана независна Кнежевина.
1931 – Октроисан Устав Краљевине Југославије, којим је она конституисана.
Међувреме: 61/62 године.
1901 – Октроисан Устав Краљевине Србије.
1963 – Усвојен Устав СФР Југославије, којим је она конституисана.
Међувреме: 61/62 године.
1931 – Октроисан Устав Краљевине Југославије, којим је она конституисана.
1992 – Усвојен Устав СР Југославије, којим је она конституисана.
Међувреме: 61/62 године.
1963 – Усвојен Устав СФР Југославије, којим је она и конституисана.
2023/24 – Око ове године би требала бити конституисана нова држава?
Међувреме: 61/62 године…
Важно је напоменути да наведена пројекција устројства будуће српске државе око 2023/24. године не искључује евентуално усвајање неког новог устава пре те године, мада то временска ритмика не наговештава. Међутим, тај устав не би био устав нове државе, већ би се њим реконституисала садашња.
Пажљивији читалац ће приметити да неки устави нису обухваћени овом анализом. Јесу ли они изван овог система? Устав којим је устројена садашња Република Србија усвојен је 2006, око 61/62 године после усвајања Устава ФНР Југославије.
1946 – Усвојен Устав ФНР Југославије.
2006 – Усвојен Устав Републике Србије.
Међувреме: 61/62 (-1) година.
Основна ритмика промена устава српске државе по временском распону од око 30-31 годину, важи и за остале неспоменуте уставе:
1888 – Усвојен Устав Краљевине Србије.
1921 – Усвојен устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав).
Међувреме: 30/31 (+1) година.
1921 – Усвојен устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав).
1953 – Усвојен Уставни закон ФНР Југославије (уведен председнички систем, самоуправљање итд).
Међувреме: 30/31 година…
* * *
1946 – Усвојен Устав ФНР Југославије.
1974 – Усвојен устав СФР Југославије.
Међувреме: 30/31 (-2) године.
1974 – Усвојен устав СФР Југославије.
2006 – Усвојен устав Републике Србије.
Међувреме: 30/31 (+1) година.
Сретењски устав аутономне Кнежевине из 1835. формално никад није признат, па га и нема у овој ритмици. И то би било то.
Тодор Вулић | https://mail.vidovdan.org/aktuelno/statusno-pravni-i-dinasticko-vladarski-periodi-novovekovne-drzave-srba/ | sr | 2018-06-07 | mail.vidovdan.org/227bc2bafea5d9d5a340be12157c8ce8e6d572110fdaac150944092796f1a914.json | [
"До које године ће постојати Република Србија у садашњој државно-правној форми?\nКако савремени човек доживљава историју? Најкраће речено, као праволинијско „нагомилавање случајних историјских инцидената и епизода“. У овој идеји историје су кључне две одреднице: прва одређује историјски процес као праволонијски (ил... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-28 22:36:42+00:00 | null | 2018-06-28 10:43:54 | null | http%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fistorija%2Fdjordje-bojanic-kosovski-boj%2F.json | sr | null | Ђорђе Бојанић: КОСОВСКИ БОЈ | null | null | mail.vidovdan.org | Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поново нападну Србију. Али и тај покушај за Турке је био погубан, па су морали поново да беже из Лазареве државе.
Турци су слично прошли и у Босанској држави, где их је 1388. године потукао Твртков војвода Влатко Вуковић и натерао на повлачење. Турци су били изненађени оваквим отпором у Србији и Босни. Схватили су да за ове нападе треба боље да се припреме и прикупе још више војске. Султан Мурат почео је посебне припреме за напад на Србију.
Кнез Лазар припремао је своју војску за одлучујућу борбу против Турака.Позвао је све Србе да иду на Косово да бране своју државу и српско име од Турака.
Народна песма каже да је кнез Лазар сваког ко не дође у бој на Косово проклео овим речима: “Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, А не дође на бој на Косово, Од руке му ништа не родило, Ни у пољу белица пшеница, Ни у брду винова лозица, Не имао од срца порода, Ни мушкога ни девојачкога, Рђом кап’о док му је колена..!”
Српску војску предводио је кнез Лазар, иако није успео да сакупи сву српску властелу, а ни све српске ратнике.Од обласних господара кнезу Лазару се придружио Вук Бранковић (господар Косова), један одред послао је и босански бан Твртко I Котроманић, на челу са војводом Влатком Вуковићем.
Турску војску предводио је султан Мурат I са синовима Бајазитом и Јакубом. Турска војска кретала се територијом Дејановића. Сматра се да их је Дејановић задржао (снабдео их храном) а са циљем да јави кнезу Лазару о величини Муратове војске (претпоставља се око 50 000 војника), што је за то време био огроман број, док је Лазар имао упола мање војника.
Дејановић је говорио турским старешинама да је преко расквашених поља у Македонији немогуће проћи пре маја. Тако је зауставио турску војску на његовој територији у намери да кнезу Лазару јави о величини турске војске и да му омогући што више времена да окупи све српске ратнике и спремно сачека турску војску и крене у одлучујућу битку.
Српска војска је, по претежним оценама, била бројно мања од турске, али раније пристигла, била је одморна и спремна за борбу. Ипак, било је двоумљења да ли да се одмах крене на Турке.
По оценама војних стручњака, наша војска је имала више шанси за победу да је одмах кренула на Турке, пошто је била одморнија.
Са друге стране, Турци не би имали времена да им на главном правцу удара, као што су то учинили у току ноћи пред битку, ископају јаме и у њих уграде зашиљено коље и то све прекрију сламом. Међутим, већања команданата обе војске прекинула је велика олуја, а затим и јака киша (права провала облака) која се сручила на обе војске. Тек када се киша смирила, Турци су под заштитом мрака кренули на копање јама. Према турским хроничарима, у напад су први кренули српски стрелци из одреда Вука Бранковића, који је имао и највећег успеха у боју.
До одлучујуће битке дошло је 28. (15) јуна 1389. године северозападно од Приштине (Газиместан), на дан светог Виде (Видовдан). Турског султана Мурата убио је српски ратник Милош Обилић (Кобилић). Предања говоре да су Милоша пре битке на кнежевој вечери програсили издајником. За време битке, Милош је на превару ушао у турски логор, говорећи да жели да пољуби скуте султану, у знак покорења, и убио га ножем.
Други наш стари запис “Похвала кнезу Лазару“ (из XV века) говори да је Мурат погинуо после борбе. Народно предање још говори и да је Милош извршио ово дело још пре почетка борбе.
Једно писмо краља Твртка помиње дванаест племића (завереника) који су заједно са Милошем извршили ово дело. Турски извори говоре да је Мурат погинуо после битке или мало пре њеног завршетка и да је убијен на превару од једног скривеног српског завереника или рањеног борца. О самом Милошу историја не зна никакве појединости.
На Косову су Турци сахранили Муратову утробу (Муратово турбе) а тело је пренето у Једрене ради балсамовања. Старији син Бајазит прикрио је смрт султанову јер би то значило пораз Турака, и наређује јуриш, што је сатрло српску војску (коњицу) јер је била оклопна, за разлику од турске лаке коњице. Брата Јакоба Бајазит је задавио, како би био једини владар.
Ускоро је и кнез Лазар био ухваћен и убијен. Наше легенде говоре да је кнез Лазар, када је био ухваћен, узвратио Бајазиту “ Да је раније знао за јуначки подвиг свог витеза, и да је за то знала цела српска војска, учинили би да и Бајазит лежи на трећим носилима “. Бајазит је, затим, наредио да се кнез Лазар и заробљена српска властела посеку. Није познато ко је и како изнео са бојног поља кнежево тело и предао га на балсамовање и чување калуђерима. Његово тело је тада сачувано, балсамовано и предато у цркву Вазнесењау Приштини (по неким непотпуним изворима Бајазит је за ово дао дозволу).
Убрзо после тога Вук Бранковић и Влатко Вуковић су се повукли. Турци су се сутрадан после боја повукли, водећи са собом многе заробљенике и рањенике, али је већина рањеника умрла на путу.
Косовска битка по свим изгледима трајала је само неколико часова а главна борба водила се око Мазгита и Газиместана.
Прве вести о бици записане су дванаест дана после боја од стране руског монаха Игњатија, који је пошао у посету светогорским манастирима. Најчуднији извештај је писмо босанског бана Твртка I који пише фирентијској влади како је он победио Турке на Косову, а о кнезу Лазару нема ни речи. Ово је још чудније јер је Твртко I имао извештај из прве руке, пошто се његов војсковођа Влатко Вуковић са делом војске вратио у Босну. То писмо је сачувано, као и његов одговор, у коме Фирентинци честитају Твртку I на победи и кажу да су срећни што је хришћанска војска победила. Чак се и сазнаје да су у Паризу звонила црквена звона у част победе хришћана над неверницима.
Из свега овога закључујемо да је победа у овом боју припала Србији, пошто су се турци повукли са бојишта. Турци су тек након седмдесет година освојили Србију.
Морамо да знамо и да има више верзија о борби и старадању на Косову пољу.
Кнез Лазар је најпре био сахрањен у Приштини. Затим је 1391. године пренет у своју задужбину Раваницу. Сахрана кнеза Лазара није могла бити обављена одмах након његове погибије, јер се његово тело налазило у рукама Турака. Бајазит,наследник султана Мурата, који је посекао кнеза Лазара, држао је кнежево тело као ратни трофеј и средство за преговоре и уцену кнежеве породице.У наметнутим условима породици, да дође до тела, лежи косовски пораз.
По завршетку преговора, кнежево тело је предано породици, која га је сахранила у Приштини, а потом пренела у манастир Раваницу, кнежеву задужбину. Сахрана у Приштини је извршена првих дана месеца јула 1389. По завршетку треће године од Лазареве сахране, приступило се свечаном отварању кнежева гроба. Тада је утврђено да тело није подлегло трулежи и да је свето.
Од 1697. године његове мошти су се налазиле у манастиру Врдник на Фрушкој Гори. У току Другог светског рата преносе их у Саборну цркву у Београд. Од 1989. године мошти кнеза Лазара налазе се поново у манастиру Раваница.
Црква је Лазара прогласила за светитеља, неговала је култ Косова и подстицала будућа поколења “ да освете КОСОВО “ – СРПСКУ СВЕТУ ЗЕМЉУ.
Речи Кнеза Лазара пред битку “ Пођимо, браћо и чеда, пођимо на подвиг који је пред нама, угледавши се на наградодавца Христа. Смрћу послужимо дужности, пролијмо крв нашу, искупимо живот смрћу и дајмо удове наших тела непоштедно за час и отачаство наше, а Бог ће се свакако смиловати на остатке наше и неће истребити до краја род и земљу нашу. “
Да се не заборави !
На Косову и Метохији (Старој Србији) било је, пола века после Косовске битке, само 46 новоусељених албанских кућа (Албанци су племе са Кавказа које је населило данашњу Албанију почетком 11. века), како сведочи први турски попис из 1445. године за области Дренице и Подрима.
А српских кућа: 12.844. У жупама: Косово, Сиринићкој, Средачкој, Ибарском Колашину, Биничкој Морави, Призренском Пољу, Лабу Шиптара тада нема.
У Пећи, на пример, тада није било ниједне албанске породице…
Чак, 1838. године скоро 400 година после првог турског пописа – у Пећи (како записује Јозеф Милер): Србичине 92,09 одсто становништва. Данас, после НАТО злочиначке-агресије, под називом „Милосрдни анђео“, у Пећи (седишту српског патријарха) живи само неколико Срба!
…
Ево још неких догађаја који су се одиграли на ВИДОВДАН
• 1881, потписивање Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске.
• 1915, српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
• 1919, потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат,
• 1921, српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
• 1948, на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
• 1989, обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану,
• 1990, усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској,
• 1991, случај наводног убиства тројице војника Југословенске народне армије, познатији као случај Холмец,
• 1992, пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске,
• 1995, снаге босанских Срба спречиле покушај АБиХ и ХВО Деблокаде Сарајева,
• 2001, – Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу.
Без сумње, Видовдан је најважнији датум у колективној свести српског народа и заједно са светосављем један од темеља колективног идентитета Срба.
Приредио – Ђорђе Бојанић
Српска историја | http://mail.vidovdan.org/istorija/djordje-bojanic-kosovski-boj/ | sr | 2018-06-28 | mail.vidovdan.org/7f17ab090e37cda03b00fe224ec60d91a0af64768dfc73fda564ffd0f7ddab0f.json | [
"Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поно... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 20:46:39+00:00 | null | 2018-06-07 17:09:13 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Finfo%2Fkamponeski-tviterasi-su-uglavnom-ljige-mediokriteti-i-kompleksasi%2F.json | sr | null | Кампонески: Твитераши су углавном љиге, медиокритети и комплексаши! | null | null | mail.vidovdan.org | У целом овом циркусу са Синановим фановима, нису ми били проблем они његови „Бог на небу, Синан на земљи“ који су били у фазону „Цркни дебели, јебемо ти први ред на сахрани, Синан је бог, а ти си говно“, искрено то чак и поштујем, воле Синана брате за њега и крв и бубрег и живот, све дају . . поштено.
Не слажем се, мислим да су џибери, ал су искрени, поштени у томе.
Проблем су ми ови што су као фенси, мало Синан, мало Рахмањинов, кафана и позориште, што су у фазону на увреде, лажи, клетве и претње које трпим „Kампонески је прсо, много сере, генерализује . . “ . .
То је онај рад „Сама је крива јер је носила минић . . који је ово брак по реду Наташи Беквалац“
Само ја нисам злостављано женско па није тренди подржати ме, заправо, тренди је кењати о различитостима, о томе како музика никог не дефенише и слично.
Па је л’ јебање мог мртвог оца и мајке, те првог ми реда на сахрани је скроз ок, заслужио сам, јер сам рекао да Синана слушају џибери.
Те одвратне медиокритетске њушке са Твитера које су због броја пратилаца умислиле да им мисао нешто вреди, поводљива руља која је уновчила недостатак става и храбрости да кажу истину за коју је неко други одавно изгинуо су корен данашњег проблема.
Ти што изједначавају улогу Милана Младеновића и Синана Сакића у нашем друштву, зато што је данас то тренд, су они који су ћутали као пичке и гледали Холокауст само зато што нису били ни Јевреји, ни Цигани.
Све што сам ја рекао о миљеу и феномену Синана Сакића стоји у уџбеницима из социологије, само што то не стиже до Синанове војске и популарних Твитераша, па су ваљда зато професори који су аутори тих уџбеника поштеђени констатација да су прсли и да серу, а о томе да им нико не јебе мртве родитеље и прве редове на сахрани да и не говорим.
На крају, мало једноставне политичке филозофије – Kад имаш дубоко посрнуло друштво, генерализација је један од начина да се оно спаси, мораш јасно да одредиш шта је црно, а шта бело, чак и ако је ТО на сред сиве нијансе, јер док је Хитлер спремао Холокауст, гомила свеских државника га је подржавала као успешног реформатора.
На крају је читав свет ратовао да се заустави његово лудило.
Kада се годинама, да не кажем деценијама, један прилично насилан, несрећан и назадан миље мејнстримује, онда после неког времена последице постају нерешиве цивилизованим методама.
Данима не престају вести са вршњачким насиљем, хулиганима који су подивљали, са мафијашким обрачунима, сачекушама, насиљем међу обичним људима.
Одрастање моје генерације је обележио Live Aid, одрастање десет година млађе генерације је обележила свадба Аркана и Цеце.
Ове генерације обележавају ријалитији и сахрана Синана Сакића . . . ми смо овим путем само неколико година удаљени од друштва које живи као Мексичко данас . . .
Укинута је Чаролија, Змајеве дечије игре, али имамо Пинкове звездице . . . све је то процес који дуго траје али исход је врло јасан!
И најбоље од свега је то што ће кад постанемо Мексико у Европи прве обесити те пизде од Твитераша што данас пишу како је „Kампонески прсо и како сере..“ . .
Боб Гелдоф – The Great Song Of Indifference:
П.С.
Ја искрено не желим подршку тих људи, само сам искористио прилику да поново укажем на то каква су гованца у суштини.
Извор ФБ профил Милана Кампонеског | https://mail.vidovdan.org/info/kamponeski-tviterasi-su-uglavnom-ljige-mediokriteti-i-kompleksasi/ | sr | 2018-06-07 | mail.vidovdan.org/b091aa899ba3227af232c33a3765c2a05f4aa29613658f4688887dac4dbc0f1d.json | [
"У целом овом циркусу са Синановим фановима, нису ми били проблем они његови „Бог на небу, Синан на земљи“ који су били у фазону „Цркни дебели, јебемо ти први ред на сахрани, Синан је бог, а ти си говно“, искрено то чак и поштујем, воле Синана брате за њега и крв и бубрег и живот, све дају . . поштено.\nНе слажем с... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 23:31:07+00:00 | null | 2018-06-05 12:11:30 | null | http%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Finfo%2Frepublika-srpska-ulicni-prevrat-pomocu-laznih-dokaza%2F.json | sr | null | Република Српска: улични преврат помоћу лажних доказа | null | null | mail.vidovdan.org | Ако се ико, коме мождане вијуге још увек несметано раде, упитао шта недостаје у баражу оптужби којима пета колона под диригентском палицом западних служби засипа јавност Републике Српске, ево одговора: недостаје оно главно, материјални докази.
У волшебно насталој афери Драгичевић, против институција Републике Српске износе се оптужбе које би у сталоженој атмосфери и без коришћења емотивних ефеката деловале смешно и бизарно. Тврди се да су у другој половини марта 2018. органи власти Републике Српске до тада јавности непознатог двадесетједногодишњег младића Давида Драгичевића извукле из анонимности да би га затим киднаповале, на непознатом месту неколико дана сурово физички мучиле, па на крају насилно усмртиле и леш бациле у реку. Отац настрадалог Давида Драгичевића, Давор, подједнако волшебно, у складу са развојним ритмом афере, од родитеља разумљиво погођеног смрћу свога детета трансформисао се у суманутог и политички острашћеног јавног агитатора. Драгичевић готово свакодневно иступа са екстравагантним оптужбама и, зарад постизања пропагандног учинка, пред камерама драматично подноси на стотине кривичних пријава против фантомских „Н. Н.“ лица, чији број би се, по Драгичевићу, потенцијално могао попети и до 50,000 (“Блиц”, 22 мај 2018.)
Да ли је потребно 50,000 људи да би се убила једна особа? Комисија Драгана Чавића 2004. године, на захтев Високог представника Педија Ешдауна, у свом Извештају је, руку на срце, објавила далеко скромнији списак од само 17,342 припадника ВРС и других органа Републике Српске који су наводно учествовали у убиству 8,000 заробљеника у Сребреници. Зашто је и по броју извршилаца предмет Давида Драгичевића у толикој мери драматично посебан?
Једна од Драгичевићевих најклимавијих али, уједно, пропагандно и емотивно најефектнијих оптужби је тврдња да је, док је био „киднапован“ од стране полиције Републике Српске и држан на непознатом месту, Давид Драгичевић био изложен суровој тортури и силовању. Разлог за наводно киднаповање и вишедневно мучење нико од протагониста ове ирационалне приче није ни покушао да објасни. Медији су пренели Даворову изјаву да је — када је на одру последњи пут пољубио мртвог сина — приметио да је Давид био предсмртно силован и физички мучен. Није познато да је ико од присутних новинара Давору поставио логично питање, да ли је у мртвачници приликом опроштаја са сином обавио аутопсијски преглед посмртних остатака и, ако јесте, какве су његове стручне квалификације за извођење форензичких закључака било какве врсте? Тврдња, да су се Давидови посмртни остаци разликовали од онога што би се очекивало да се удавио, донедавно је у целости почивала на стакленим ногама личних утисака које је медијима саопштио Давор Драгичевић.
То је трајало донедавно, све док Слободан Васковић, блогер са подугачким историјатом простачког пљувања по Републици Српској и њеним институцијама и познат по блиским везама са страним службама које стоје иза организовања уличног преврата у Бањалуци, на свом интернет сајту није објавио неколико посмртних фотографија Давида Драгичевића које наводно поткрепљују Даворове оптужбе (види овде и овде).
Разматрајући ове грозне фотографије, неопходно је истаћи неколико ствари. Пре свега, Васковић наводи да их објављује са дозволом оца, Давора Драгичевића. Ту би се одмах морало поставити природно питање: какав је то родитељ са чијим одобрењем се објављују овакве слике његовог детета? Довољно је поставити питање.
Затим, Васковић цитира самога Давора Драгичевића: „Davor Dragičević, otac ubijenog Davida, rekao je da su njegovog sina likvidirali pojedini pripadnici MUP RS, 23.03.2018. godine, u periodu od 22-23 časa. Nakon toga njegovo tijelo je bačeno u kanalizaciju Crkvena.“ Па затим Драгичевић наводно додаје: “Zadnji put je mučen između 20 časova i 21 čas i 30 minuta, 23.03.2018. godine.” Ако су ово заиста речи Давора Драгичевића, онда се и Васковићу и Драгичевићу мора поставити следеће питање: да ли је Драгичевић био на лицу места злочина 23. марта 2018. и да ли је из прикрајка, гледајући на сат и бележећи утиске, посматрао припаднике МУП-а Републике Српске како муче и затим ликвидирају његовог сина? Ако јесте, какав отац би такав призор мирно посматрао и хватао белешке уместо да интервенише да покуша да спаси своје дете од смртне опасности, макар суочавајући се са вишеструко бројнијим душманима?
Још један пример манипулације је Васковићева тврдња да „dužina izrasle brade na licu Ubijenog Davida (на наводној обдукцијској фотографији — наша примедба) svjedoči da je danima držan u zatočeništvu, gdje je monstruozno mučen i na kraju likvidiran.“ Да би таква тврдња имала неку тежину и да би могла бити веродостојна, Васковић би морао да донесе верификовану фотографију Давида Драгичевића непосредно пре него што је нестао, да се види дужина његове браде у то време, ради поређења. Он то не чини.
Најзад, у Васковићевој пашквили једна појединост у потпуности недостаје. То је оно што је кључно да би иједан озбиљан суд (па вероватно чак и Хашки трибунал) овако предочене доказе узео у разматрање. Васковић приказује фотографије за које тврди да представљају посмртне остатке Давида Драгичевића, али он не нуди никакав доказ њиховог порекла, нити ланац поседовања (chain of evidence, како се то назива у правном систему Васковићевих налогодаваца и финансијера). Нити се зна који је судскомедицински фотограф снимио посмртне остатке Давида Драгичевића, нити кроз колико и чије руке су те фотографије прошле док, наводно, нису завршиле у рукама Слободана Васковића. Другим речима, мада се може претпоставити да тело јесте било фотографисано током обдукције, ми немамо апсолутно никаквих доказа (а) да Васковић објављује фотографије које су том приликом заиста биле снимљене, нити (б) да фотографије које приказује нису прошле кроз Фотошоп или неки сличан процес за дигиталну измену слика помоћу којег би изглед посмртних остатака био битно измењен, у складу са пропагандним потребама наручиоца.
Зашто су ова питања важна, и зашто њихово постављање Васковићеве и Драгичевићеве тврдње ставља под разумну сумњу? Ево зашто.
На првом месту зато што пета колона у Републици Српској већ неколико година настоји да дискредитује институције Републике и да их сруши за рачун својих иностраних наредбодаваца, не бирајући у томе средства. Пре нешто више од две године, исфабриковали су афере „златна полуга“ за дискредитацију председника и „аудио снимак,“ где се наводно чује глас премијерке РС у компромитујућем разговору (види овде, овде, и овде). Те раније афере биле су трапаво изведене и релативно лако су раскринкане, да би се по њихове покретаче неславно завршиле и ускоро затим биле предате забораву. Међутим, Афера Драгичевић је неупоредиво брижљивије и професионалније припремљена и по свему судећи (“highly likely”) Давид Драгичевић је био смакнут непосредним дејством страних извршиоца (уместо неспособних локалних петоколонашких кловнова), док се политичка операција којој је Давидова смрт послужила као окидач такође одвија под непосредним надзором оперативаца заинтересованог страног фактора, уз додељивање улога статиста локалним алаткама као Бранислав Бореновић и Слободан Васковић. Али без обзира на то, савршеног злочина под лажном заставом ипак нема. Сценарио Афере Драгичевић пун је рупа, ако га пажњиво анализирамо. А досије оних који су Аферу Драгичевић лансирали пун је ранијих, лажно инсценираних афера. Свако ко им верује, то чини на сопствени ризик.
Друго, производња лажних или преиначених фотографија које на лаике аутентично делују данас је, у 21. веку, а piece of cake, како би се налогодавци и спонзори петоколонаша у Републици Српској цинично изразили. Упитали смо о томе једног иностраног сарадника Историјског пројекта Сребреница са искуством у области дигиталне манипулације. Када смо му показали Васковићеве снимке, ево како је гласио његов коментар:
„All I can say, on the basis of using programmes such as After Effects, Apple Motion and Photoshop is that I don’t believe photos of this kind would be at all hard to fake. It is of course entirely possible that the shots have been lifted from the internet. But a good electronic graphics artist could originate what appear to be new photos by combining the product of simple camera shoot with wound detail copied from photos already on the web. Similarly, the face shot could be created from any still of the unfortunate man who was murdered by anyone with Photoshop.“
У преводу:
„Све што бих могао рећи је да, користећи програме као што су After Effects, Apple Motion and Photoshop, сумњам да би лажирање фотографија овакве врсте било тешко. Наравно, сасвим је могуће да су снимци преузети од негде са интернета. Али добар стручњак за електронску графику могао би и да креира нешто налик на нове снимке тако што би искомбиновао обичне фотографије са детаљима озледа прекопираним са снимака које се већ налазе на интернету. На исти начин, снимак лица, на темељу неке фотографије убијеног несрећника, могао би да креира било ко, користећи Фотошоп.“
Потенцијално лажни дигитализовани снимци Давида Драгичевића
Коментар страног стручњака је уздржан и разложан, без балканске хиперболе, али његова порука је недвосмислена. Без додатних доказа аутентичности, објављене језиве слике о наводном стању посмртних остатака Давида Драгичевића саме по себи не значе апсолутно ништа, зато што их је изузетно лако фалсификовати.
Поред тога што се служе емотивним триковима, фалсификатори још рачунају и на кратко памћење јавности коју обмањују. Пре само неколико година, потсетимо се, медијима су кружиле лажне фотографије терористе Бин Ладена где је наводно било приказано његово унакажено лице после ликвидације.
Лажни дигитализовани снимци Бин Ладена
Превару је разоткрио лондонски „Гардијан“ (овде) када је ангажовао стручњаке да снимке анализирају. Они су потврдили да су фалсификатори за основу узели нормалну фотографију Бин Ладена, па су затим користећи програме за дигиталну измену фотографија додали наслаге физичких повреда на начин који је одговарао њиховим пропагандним циљевима.
Као шлаг на торту, ево и снимка “руског Васковића”, подједнако подлог пашквиланта и провокатора Аркади Бабченка, који из Кијева блати своју државу и народ, а који је пре неки дан учествовао у глупом покушају убиства на самога себе, у режији аматерске украјинске службе безбедности, са циљем да се оптужи Русија:
Када је инсценација пропала, Бабченко је волшебно устао из мртвих, а украјинске власти — да не би испале потпуно смешне — објавиле су да су уствари усмеравале целу игру да би спречиле Бабченково убиство и на крају ухапсиле једну highly likely потпуно недужну особу, која је оптужена за организовање неуспешног атентата.
Да се вратимо на суштину. Терет доказивања је на ономе ко нешто тврди. Пропагандна машинерија пете колоне која изводи улични преврат у Републици Српској тврди да су Давида Драгичевића насилно усмртили елементи из власти, да је пре тога био киднапован, мучен и силован, и да су институције Републике Српске и стотине јавних службеника који су у њима запослени ангажовани у завери да се прикрије злочин над доскора анонимним грађанином, за чије наводно извршење се, међутим, не наводи ниједан сувисли мотив. Где су њихови докази за те бучне тврдње, које би — под претпоставком да критична маса наивних и необавештених грађана у њих поверује — могле имати далекосежно разорне последице по стабилност и опстанак Републике Српске?
Пажљиво смо анализирали једини понуђени опипљиви податак изнет пред јавност под видом материјалног доказа за горње тврдње — наводне посмртне снимке Давида Драгичевића. Те снимке, у облику како су предочени, сваки суд би без двоумљења као доказне предмете одбацио. Све што је на њима приказано, уз помоћ савремене дигиталне технологије могло се лако и наизглед убедљиво фалсификовати.
Мимо тих снимака, од оптужујуће доказне грађе не преостаје ништа осим рекла-казала, бомбастичних изјава и тенденциозно исконструисаних и натегнутих претпоставки. Ако после 5. октобра и неколико десетина слично организованих и спроведених „обојених револуција,“ фаталних по државе где су се одиграле, та пропагандна папазјанија на некога још увек може да делује, и ако то оправдава рушење Републике Српске, бесловесна руља која у томе буде учествовала заслужиће бедну судбину која је очекује. То исто ће, подразумева се, заслужити и инертна већина ако, немешањем у галопирајућу фарсу Афере Драгичевић и одсуством грађанске одговорности да стане на пут преврату, допринесе самоубиству своје земље.
Ох да, афера се развија потпуно закономерним током. Уцвељени отац Давор Драгичевић, неурачунљива корисна будала “обојене револуције” у Републици Српској, 3. јуна 2018. припретио је да ако се “до октобра” не реши случај Давида Драгичевића, “нећете дочекати октобарске изборе, морате решити убиство Давида Драгичевића” (овде).
Требало би потсетити Давора Драгичевића да је пре само неколико дана установама Републике Српске дао рок до 31. јануара 2019, рођендан његовог покојног сина Давида, да предмет реше на његово задовољство (овде). Шта се од тада променило? Једно могуће објашњење је да Давор чита “Аналитички форум,” где смо пре недељу дана (овде) аналитичким радом дошли до закључка да је онемогућавање одржавања октобарских избора један од главних циљева који стоји иза инсценације Афере Драгичевић, па је Давор од нас добио инспирацију. Друго је да су му скривени усмеривачи преврата у Републици Српској сами директно саопштили важећу хронологију догађаја, која њему као марионети до тада није била јасна, па му је наређено да јавно изврши исправку своје раније изјаве.
анафор | http://mail.vidovdan.org/info/republika-srpska-ulicni-prevrat-pomocu-laznih-dokaza/ | sr | 2018-06-05 | mail.vidovdan.org/d0b5191d0d5f2a3152781d259aa310ab01559141e3528b3f0cf5d4d2ea3a6396.json | [
"Ако се ико, коме мождане вијуге још увек несметано раде, упитао шта недостаје у баражу оптужби којима пета колона под диригентском палицом западних служби засипа јавност Републике Српске, ево одговора: недостаје оно главно, материјални докази.\nУ волшебно насталој афери Драгичевић, против институција Републике Срп... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 23:26:07+00:00 | null | 2018-06-12 00:00:00 | null | http%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fdragan-milosavljevic-bankokratija-strategija-za-d-b-devastiranu-buducnost-srbije%2F.json | sr | null | Драган Милосављевић: Банкократија, стратегија за Д.Б. (Девастирану будућност) Србије! | null | null | mail.vidovdan.org | Увођење у стратегију колoнијалне субoрдинације према свемоћној банкократији још једног од наших проверених „есперата“ транзиције a у улози поузданог гаранта државног трезора, некаквог „кретора предстојећег златног доба економије“ то је један од „најачих“ гегова у овдашњој лудаји од државе.“Врх брате“.
Заиста та промоција личи на довођење јарца да очува преостали купус у већ девастираној буџетској башти. Али, то је, истовремено, само кап у мору ситем(ат )ске деструкције и некажњиве, неспутане клановске самовоље, недодирљивих за право и правду. .
Некако, опет смо на деоници оног пута и после „Тита Тито.“На његовом никада прекинутом правцу који је после 199O постао јако џомбав. Па миниран. Посебно по губитника, наводног кривца за распад Југослаавије Срба .Па неће се ваљда историја Југославије поновити са Србијом као пролазном конфедерацијом.
Умрони смо браћо од „маршала „ уклети његовом заоставштином која усред Београда кличе „Мирдита Србијо“ У том хору су се, на наше очи, ујединили терористи УЧК са својим стратешким узором od бивших „бораца за ослобођење “, али пре свега од српског монархизма, . .
А баш њих су њих удружене снагама споразума из Јалте, као победнике грађанског рата, Американаца и Руса „ савезници „ довели да владају Србијом Осуђеним наследником још једне творевине за јендократну употребу.
Плашење народа
Уствари, ови на власти, који саучествују у тим планвима, само су статисти, интренациналисти, који су променили раније одежде и предходну реторику. Али ипак све мање је спорна њихова прпипадност и новој Коминтерни која је у било којој варијанти црвена или црна, свеједно, увек против Срба патриота .
Јер и даље, без обзира на све уступке и понижењеа од двехиљадите, опет су Срби „ нациналисти „ и за запад „кљјучари“ тамнице, негативци Међтим оно што је опробано у Србији против суверениста шири се даље као светска пракса одбране глобале. Против тобожњег популизма и ускоро васцеле Европе.
То показује и недавни покушај бруталног суспендовање демократије и поништавања резултата избора у Италији, Па пре тога довођење дволичног левичара Ципраса,, уствари играча банкарских лобија у Грчкој , па морално истог таквог, Макрона у Француској Најзад и расплет у Немачкој против изборне ваље Немаца Све је то доказ да светска влада банкарских лобија, укршетних са јастребовима НАТО , већ увелико постоји. И функционише.
Јер софтвер глобале одређује не само ко ће бити председник Србије, или неке друге нациљане земље, већ и које структуре становништва , узете предходно у ружичасту спин машину, треба да га “ изаберу.“ Апсолутном већином.. Или рецимо да се повинују његовој сугестији ,сутра, на референдумском пресецанју чвора . Сви „Пореобраћени“ преходно страхом и незвиешноћу за сутра . И за себе и своје потомаке..
Да би се то поспешило сада је на реду нова фаза у српској реторти увођење необјављеног ванредног стања, подстцање страховања , од могућег севање “ сабљи“, дакле плашење народа..Али, далеко од помисли да те конце у рукама држи само АВ.
Сасвим свеједно ко на тој позицији председника седи, важно је да уме да спинује према задатим нотама Јер цео систем унутрање и спољње политике везан још искључиво за истински центар моћи. А он је ван Србије То су .оне силе која су некоћ покушле и неће одустати док не сломију и Италијане.Исте која који су им позајмили Евијано да бомбардују Србију.Хоће све да се врати, онда „ када једног дана дођу и по мене у глобалном гулагу“, гласи један горки виц .
Знају то и у другој Србији и сва фртутма против „диктатора“ и текуће обједињавање демократских „различитости“ обично је глуматање. Јер су сви , и власт и опозиција, упрегнути су у исти пројекат. око „ спасонесне“ предаје Косова и смењују се на кормилу када добију знак команданта пловидбе .. Они, досмалије , тобожњо пртивници АВ, такође знају ко стварно управља финансијама, војском , полицијом РТС ом , Политком. А и новинским агецијамаОни који и њих држе на резерви.. Ко надзире све друштвене мреже и скупља сазнања о располежењу народа да ли ће да изађе на улицу. И да му се тада , на време, стави ма чело. Баш као 5. октобра Или сутра у РС:..
Јуришници на ветрењачу
И зато жутаћи, већ избледели од жудње за повратком у седло упорно јуришају на ветрењачу Вучића А његова једина релна снага је заправо гласачка машина састављена претежно од парија овог капитализма најбруталнијег лика, ту и тамо лукавих гласачких профитера., Већина су ипак корисни идиоти задовољни коскама бачених са стола Они реално немају правог учешћа у одлукама које се изгласавају њихови посланици . Важно је да се све што је зготовљено од стране „саветника“ и деливери јунитс, потврди у парламенту. Озваничи.
.
И зато све то сасвим одговара духу руалитија и лакрдије каквом се руко води овдашања елита .Председник се, у међувремену, од свакодневног делења лекција о реду и раду , па изругивања свом бирачком народу , због наводне ендемске лењости , преко ноћи, што му иначе иде без проблема, од „аутриратца „ прометнуо се у мајку Терезу.
Притом , не објашњава откуд то сад оволики притисци и одједном претеће „уништење Србије ако се потпуно не покори око предаје Косова.“ А , опет , каква птотивречносзт сви његови сусрети са свестком елитом, преко 6о шефова држава и влада , поготво оних на западу , оцењени су од њега лично , као веома успешни. Плодотворни..
Он се притиснут нуждом ограничава на ову тему само кратким изјавама. Где своје своје саговорнике највишег нивоа , хтео не хтео, ипак мора да сврста у оне факторе који су ето иза свих кулиса подастирања и признавања лажне државе Косово.
Да управо наши „партнери“ на папиру су прави кретори политике отимања Косова Али, изгледа да само слуђена српска јавност није до краја то схватила. Јер не налази за потребно да потражи. макар у парламенту. додатна објашњењаа од председника за парадокс „успеха“ његове спољњне политике. Или је народ , однедавно, додатно затечен парадама снага лојаних председнику већ у атмосфери некаквог необјављеног ванредног страховања.
Додатно свакодневно препадан ма под капом медијских баба рога председникове аналитике да се свака реч и свако хало и свака е мал порука, која се газди не свиђа, бележи тамо где треба. Ако властима буде затребало да каштигују оне који су против спасоносног „ компромиса „Спасононог али за кога …
Сва та спинерска играрија, компрадорска, алавост политичара, њихова безобирност и лицемерје , то ипак није никаква српска специјалност. Већ одавно, поготово после избора у Америци, изабраници Ротшилда и Рокфелера или Сороша, улазе на велика врата у званичне, легалне токове политике, и не само Србије , која је још од 199о показни лабараторијски бели миш. Довољно жилав да до сада преживи све сурове епсперименте новог поретка. И зато посебно „ користан иза вечни наук су његове патње онима који би да не слушају.
Зато ни кастинговање нових министра и њихова иницијација у газде срске судбине а на препоруку водећих банкарских институција , правих господара света, не би требало да буде изузетак. Пре уобичајена пракса како се неколонијализам обезбеђује на освојеним територијама , Стварањем послушничких влада и њихових невлаадних парњака који их контролишу из сенке. То је главни смисао обавеза изабраника банкократије у девастирању будућности Србије.
Драган Милосављевић | http://mail.vidovdan.org/aktuelno/dragan-milosavljevic-bankokratija-strategija-za-d-b-devastiranu-buducnost-srbije/ | sr | 2018-06-12 | mail.vidovdan.org/4e4cca2fe37d083e0e882d07c749e6bac79ce8baf5ab4d13ff7bc82f6b8bd5ab.json | [
"Увођење у стратегију колoнијалне субoрдинације према свемоћној банкократији још једног од наших проверених „есперата“ транзиције a у улози поузданог гаранта државног трезора, некаквог „кретора предстојећег златног доба економије“ то је један од „најачих“ гегова у овдашњој лудаји од државе.“Врх брате“.\nЗаиста та п... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-14 18:29:52+00:00 | null | 2018-06-14 18:09:41 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fkultura%2Fknjizevna-nagrada-slavisa-nikolin-zivkovic-pripala-stani-dinic-skocajic-za-rukopis-i-neka-mi-neko-posle-kaze%2F.json | sr | null | Књижевна награда Славиша Николин Живковић припала Стани Динић Скочајић за рукопис: „И нека ми неко после каже…“ | null | null | mail.vidovdan.org | Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
На састанку одржаном у петак 8. јуна 2018. године жири у саставу Александар Костадиновић, Жељко Митић и Снежана Божић донео је, једногласно, одлуку да Награда Славиша Николин Живковић у другој години додељивања припадне Стани Динић Скочајић, за рукопис под називом И нека ми неко после каже…
Тачан датум свечаног уручења Награде и промоције књиге награђене ауторке биће благовремено саопштени јавности.
*
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ
“Славиша Николин Живковић”
Преко двадесет прича, које ова збирка износи пред читаоца, обзнањују интимне драме живописних, упечатљивих ликова, у препознатљивом стилском проседеу питке озбиљности и духовите опорости. Тематски разнолике, приче су обједињене јасно профилисаним и свеприсутним ауторским гласом, који, служећи се различитим техникама обликовања, најчешће из перспективе хомодијегетичког и повремено хетеродијегетичких приповедача (женског или мушког), цизелираним описима, понегде наглашено лирским, испреда интимне, личне и породичне сторије. Оне живот захватају у свим његовим димензијама, тематски се ширећи од (за ауторку и до сада карактеристичних) стваралачких увида у лице и наличје књижевног и културног живота у унутрашњости, преко де/конструкције самог списатељског чина, потом бележења особености појединачних судбина (индивидуалних прича, актуелних и прошлих), до сусрета са оностраним (визије, указања, повратак умрлих; мотиви мрака, таме, гробља; лудило, страхови, тајанствени унутрашњи живот ликова, губитак конроле над приватним простором…). Управо то отварање натприродне перспективе и присуство на особен начин обликованих готских мотива у појединим причама збирке представља поетичку новину, успешно остварену. Бројне интертекстуалне везе, трагови лектире аутора, ход „по ивициˮ света фактографског и фикцијског и њихово успешно стапање у јединствени свет приче, поигравање лако читљивим („рашчињивим“) алузијама на позната места, људе и догађаје, аутобиографски наноси и аутопоетички елементи, занимљиве фабуле, језик ликова обележен локалним, дијалекатским колоритом, брига о стилу, конкретно које се успиње до универзалног – све то збирку прича И нека ми неко после каже… чини у рецепцијском смислу привлачним штивом. Иако на моменте изразито опора, горкоискуствена, проза Стане Динић Скочајић ипак опстаје у вери у моћ књижевности, приче и приповедања. Без обзира на околности микро и макросоцијалног контекста, које ту веру непрестано потиру (савремено тржишно оријентисано издаваштво, фондације и фондери, платежни, политички подобни а стваралачки јалови скрибомани, одсуство релевантне књижевне критике, интересна повезивања и сл.), она истрајава у стваралачком напору, вишеструким „преокретање(м) тихог рада времена у своју користˮ.
*
Поред награђеног рукописа Стане Динић Скочајић, у најужем избору за награду ове године нашли су се и рукописи Душана Мијајловића Адског (збирка песама Трн у оку) и Каје Панчић Миленковић (збирка песама Самуилови војници). Награду Славиша Николин Живковић, која се састоји од повеље и објављивања награђеног рукописа, својим члановима додељује Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша.
*
Славиша Николин Живковић (Ниш, 3. април 1953 – Ниш, 1. мај 1990), звани Шака, био је рокер по вокацији, песник по опредељењу, вагабунд и клошар, светски путник без овереног пасоша, раноранилац-риболовац, зен-учитељ, радник у трећој смени, савременик Харолда Фостера, пријатељ Рајнера Фасбиндера, Де Садов лични критичар, човек који је уживо гледао Бен Белу и Јосипа Броза у блиндираној лимузини, џин у затуреном циркусу, спаринг партнер Мајка Тајсона, мајстор за полупроводнике, битник, велики стваралац и визионар.
Објавио је: Тор за шугаву овцу (песме; Градина, Ниш, 1979. и Нишки културни центар, 2004), Гримасе (приче; Видици, 1988. и Нишки културни центар, 2003); постхумно: Паликућа (роман; Градина, Ниш, 1991. и Нишки културни центар, 2004), Чудни шумар(есеји; Студентски културни центар, 1991. и Нишки културни центар, 2004), Штенад (приче из заоставштине; Нишки културни центар, Ниш, 2006). Такође, објављивао у часописима: Књижевна реч, Поља, Видици, Дело, Одјек, Quorum, Стремљења, Јединство, Градина…
*
СТАНА ДИНИЋ СКОЧАЈИЋ – Рођена у Струмици (Македонија), живела у Ковину, Белој Цркви, Београду, Књажевцу. Основну школу, гимназију и Вишу педагошку школу – Српскохрватски језик и југословенска књижевност, завршила у Нишу. У Београду студирала на Филолошком факултету (истоимена група). Живи у Нишу. Пише прозу и поезију. Радила на радију и на телевизији. Један је од покретача часописа за критику Нишки аналитичар. Као уметнички директор Књижевне колоније Сићево уредила и водила бројне округле столове, тематске расправе и уређивала комплетан програм колоније. Аутор је одрживог пројекта ДАНИ СТЕВАНА СРЕМЦА и покретач НАГРАДЕ СТЕВАН СРЕМАЦ, која се додељује за најбољу књигу прича или роман. У часопису Градина уређивала прозу. У више наврата била је чланица неколико жирија за доделу угледних књижевних награда (Жири Награде „Б. Миљковић“, Награде „Стеван Сремац“, Награде „Рамонда Сербика“). Уређивала је Књижевни програм у Нишком културном центру. Награђивана за појединачне приче.
Крајем 2016.године уручена јој је Награда Милица Стојадиновић Српкиња, за књигу песама ТЕГЛИЦЕ ЗА БУБИЦЕ.
Њене песме и приче заступљене су у бројним антологијама, од којих је најновија Антологија српских песника (ауторке су: Дубравка Ђурић и Биљана Обрадовић) под насловом МАЧКЕ И СЛИКАРИ, недавно објављена у Америци, са поговором водећег америчког песника Чарлса Бернстина.
Превођена на енглески, руски, шпански, италијански, бугарски и македонски језик.
Чланица је Српског књижевног друштва.
Објављене књиге:
Гладна тама, приче, БИГЗ, 1996.
Ушивање сенке, песме, Просвета-Ниш, 1996.
Мрежа, песме, Просвета-Ниш, 1998.
Мртви смо озбиљни, приче, Народна књига, 2001.
Страшне страсне везе, роман, Народна књига, 2002.
Ту си, птичице, приче, Народна књига, 2004.
Ноћ у голом врту, песме, Народна књига, 2006.
Влажни цвил, песме, Народна књига, 2008.
И поведи ме тамо, песме, Библиотека „Стефан Првовенчани“ 2010.
Теглице за бубице, Књижевна општина Вршац 2015.
Биће снега, Завод за културу Војводине, Нови Сад 2017. | https://mail.vidovdan.org/kultura/knjizevna-nagrada-slavisa-nikolin-zivkovic-pripala-stani-dinic-skocajic-za-rukopis-i-neka-mi-neko-posle-kaze/ | sr | 2018-06-14 | mail.vidovdan.org/87e0e3070bc11b45358eecb88f52af019aa7348844cbcb1f05fc5e3b34f48257.json | [
"Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша\nСАОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ\nНа састанку одржаном у петак 8. јуна 2018. године жири у саставу Александар Костадиновић, Жељко Митић и Снежана Божић донео је, једногласно, одлуку да Награда Славиша Николин Живковић у другој години додељивања припадне Стани Динић Скочајић, за... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-19 22:13:55+00:00 | null | 2018-06-19 21:00:56 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fkultura%2Ffjodor-m-dostojevski-mrtva-snaga-i-snaga-buducnosti%2F.json | sr | null | Фјодор М. Достојевски: Мртва снага и снага будућности | null | null | mail.vidovdan.org | ДОСТОЈЕВСКИ О ПАПИЗМУ
Сукоб православља и папизма је од средњег вијека актуелно вјерско и политичко питање, сукоб хришћанског Предања са папским политичко-религиозним пројектом. Пројекат папског духовног и државног поретка, од издвајања папства у засебну инстируцију, подразумијевао је признавање ‘папског примата’ заснованог на идеји о папском прејемству и праву на апсолутну политичку и духовну ваељенску власт. Узроке и почетке геополитичких подјела савременог свијета можемо пратити управо историјским мапама пројекта папског прозелитизма и римокатоличке мисије у свијету, од крсташких похода као почетка европског колонијализма, до блоковске подјеле `хладног рата`. Наиме, до рушења берлинског зида и ратног распада Југославије и данашњих ратова у Украјини и на блиском истоку као поприштима сукоба православне Русије и евроамеричке папско-протестантске војно-вјерске алијансе.
Православни богослови и мислиоци су од времена папског раскола писали о папској јереси – римокатоличком погрешном учењу о Богу и Цркви, указујући на погубне политичке и религиозне последице таквог учења по укупну будућност човјечанства. У православном свијету уопште, а посебно у православној Царској Русији, писало се о изопачености папске религиозно-политичке идеологије. Међу бројнм дјелима православних руских мислилаца и богослова о заблудама учења римокатолицизма посебан значај имају огледи Фјодора Михајловича Достојевског. Питања папизма Достојевски је разматрао како у романима, тако и у својој богатој есеистици, разоткривајући како духовне погубне последице, тако и политичку позадину и намјере папистичке религионе идеологије.
У Дневнику писца, који је излазио у Московским новинама, налази се велики број огледа и расправа о књижевности и историји, друштвено-политичким питањима, социјализму и демократизму, као и религиозна разматрања папизма и протестантизма. Један такав текст из Дневника писца за март 1876. године је ,Мртва снага и снага будућности’, теолошка и политичка анализа природе папизма и римског католицизма. Своју познату реченицу из својих Биљешки: ,,Папа вођа комунизма“, Достојевски у овим текстом подробно образлаже. Разоткрива револуционарну природу папизма, узроке папске прелести, од рађања идеје папског примата, до увођења догмата о папској непогрешивости. Указује на идеју папизма као покретача револуционарних идеологија и покрета, које су довеле до савремене идеологије сведозвоље – ности, коритољубивог и потрошачког стила и начина друштвеног живота, на чему папизам и изграђује поглаварску позицију, покровитеља просјека – покорне потрошачке пастве. У пројекту папском мелтинг пота, конзументима и потрошачима религија је потребан такав ‘духовни пастир’, што не омета њихов либерализам, а који ће их `светом` самовољом ослободити терета одговорности слободног одлучивања по личној савјести, ‘намјесник Христов’ који је прихватио прво демоново искушење и претворио камење у хљебове, кога ће слиједити због економске зависности и интереса без подвига пожртвовања и одрицања.
МРТВА СНАГА И СНАГА БУДУЋНОСТИ – Фјодор М.Достојевски -„Дневник писца“- март 1876.
»А шта је са папом? Та он ће данас-сјутра умријети и – шта ће онда бити? Је ли могуће да ће римски католицизам пристати да умре с нама заједно, онако због друштва? О, никад римски католицизам није био тако жељан живота као сада! Питање о папи се у нас уопште не поставља, оно је сведено ни на шта. Но, то »издавајање« је превелико и превише испуњено највећим и најнеобухватнијим жељама да би могло да пристане да се одрекне њих због мира у целом свијету. А због чега да се одриче, у корист чега? Због човјечанства, можда? Он, католицизам, давно мисли да је изнад човјечанства. Све досад он је блудничио са моћницима земаљским, и надао се у њих до последњег часа.
Но, сад се коначно приближио тај час, по свему судећи, и римски католицизам ће напустити земаљске моћнике, у то нема сумње – а они су га уосталом већ одавно издали у Европи и повели против њега општу хајку која је сада, особито у наше вријеме, постала све организованија. Но шта, римски католицизам је чинио и веће заокрете: једном је, кад се показало да је то потребно, не размишљајући много, католицизам продао и Христа због славе и власти на Земљи. Прогласивши, у облику догме, да се ,,хришћанство на земљи не може одржати без папинске световне власти“, он је тако прокламовао и новога Христа који нема везе с оним ранијим, прогласио је Христа који је прихватио саблазан трећег ђаволовог искушења – земаљско царство: »Све ће Твоје бити ако ми се будеш поклонио! «
О, ја сам слушао страсне приговоре на ову мисао, приговарали су ми да су вјера и Христов лик и данас живи у срцима милиона католика у свој својој некадашњој истинитости и чистоти. То је сигурно тако, али главни извор је замућен и затрован неповратно. Поред осталог, Рим је и сасвим недавно изјавио да се слаже са трећим ђаволовим искушењем у облику чврсте догме, и ми још нисмо успјели да уочимо све непосредне последице такве одлуке. Занимљиво је да је проглашење те догме, то откривање ,,цијеле тајне“, обављено управо у оном тренутку кад је уједињена Италија управо куцала на врата Риму. У нас су се тада многи томе смијали: »Срдит јесте али моћан није… «
Само, мало је вјероватно да није моћан. Не, овакви људи, људи способни да донесу овакве одлуке и да учине овакве заокрете, не умиру без борбе. Приговориће ми да је одувијек тако било у католицизму, да се барем све то подразумијевало, и да, према томе, није ни било неког посебног заокрета.
Да, али увијек је постојала тајна : папа је вјековима остављао утисак да је задовољан својим мајушним царством, папском облашћу, али све је то била само алегорија – основна ствар је у томе што се у тој алегорији одувијек скривало зрно основне идеје, оне сталне и вјековне папинске наде да ће то зрно проклијати и да ће из њега нићи моћно стабло чије ће гране у будућности покрити својом сјенком цијелу Земљу.
И, ево, у тренутку кад му одузимају последњи педаљ земаљског царства, поглавар римокатолицизма, видећи своју блиску смрт, одједном устаје и пред цијелим свијетом казује цијелу истину о себи:
»Ви сте мислили, зар не, да ћу се ја задовољити само титулом господара само папске области? Знајте да сам ја себе сматрао господаром цијелог свијета, господаром над свим земаљским царевима, и то не само духовним господаром него и световним – ја сам одувијек био прави господар, владар и император.
Ја сам цар над царевима, господар над владарима, само мени на земљи припадају све судбине људске, времена и дани, и, ево, ја то пред целим светом објављујем кроз догмо о мојој непогрешивости«
Не, то је сила, то је импозантно, а не смешно – то је обнављање древне идеје о светском јединству и светском господству која никада није била мртва у римском католицизму; то је Рим Јулијана Апостате (Отпадника) али не побијеђеног него оног који је “побиједио“ Христа у новој и последњој биткии. Тако је обављена продаја истинскога Христа за царство земаљско.
У римском католицизму та ће се продаја обавити и стварно на дјелу. Понављам, та страшна армија има оштро око које ће умјети да види, најзад, где се сада налази та снага на коју би требало да се ослони. Изгубивши цареве савезнике, римокатолицизам ће се окренути народу. Он има десетине хиљада заводника, мудрих и лукавих познавалаца срца и психолога, дијалектичара и исповедника, а народ је увијек и свуда добродушан и наиван – добар.
Поред осталог, у Француској, а тако је сада и у другим крајевима Европе, народ мрзи вјеру, истина је, презире је чак, али тај народ не познаје Јеванђеље, барем тако је у Француској.
Сви ће ти познаваоци срца и психолози похрлити у народ и донеће му новога Христа који се са свим саглашава, и који је проглашен на последњем римском нечастивом сабору.
«Да, пријатељи и браћо наша», рећи ће они, «све то што вас мучи ми имамо за вас од давно већ у овој књизи, ваше су вође све то украле од нас. Ако смо вам све до сад говорили нешто другачије, то је било само зато што сте ви досад били као мала дјеца – било је рано за вас да сазнате истину, али сада ево, дошло је вријеме и за вашу истину.
Знајте да папа држи у рукама кључеве Светога Петра, и да је вјера у Бога само вјера у папу којега је сам Бог поставио на Земљи да буде уместо Њега. Он је непогрешив и дата му је божанска власт, он је владар времена и векова, он је одлучио да је сад и ваше време наступило. Раније се снага вере састојала у кроткости, али сад је прошло вријеме кроткости и папа има власт да је укине, јер њему је дата свака власт. Да, ви сте сви браћа, и сам Христос је заповедио да сви будете браћа свима, но ако ваша старија браћа не буду хтјела да вас приме себи као своју браћу, узмите мотке и сами уђите у њихов дом и нагнајте их силом да буду ваша браћа.
Христос је дуго чекао да се ваша искварена браћа покају, и сад вам сам допушта да прокламујете: Fraternite ou la mort (Буди ми брат или ти оде глава!). Ако брат твој не буде хтео да подели с тобом на пола своје имање, узми му све, јер Христос је дуго чекао на његово покајање, и сад је дошло време гнева и освете. Знајте, такође, да сте недужни због свих ваших грехова, садишњих и будућих , јер сви су ваши греси долазили само због ваше беде и сиромаштва.
И ако су вам већ проповедали и раније ваши некадашњи вођи и учитељи, иако су вам истину говорили, да они нису имали да вам пре времена све то објава, јер такву власт има само папа, и она му је од самога Бога дата – а доказ вам је у томе што вас ваши учитељи нису довели ни до чега јаснога, имали сте само страдања и још веће биједе, јер је свако њихово дјело пропадало; поред осталог они су вас варали, како би ослањајући се на вас, постали силнији, и како би потом могли да себе скупље продају вашим непријатељима. А папа вас неће продати, јер над њим нема никог моћнијег, он је први међу првима – само вјерујте, али не у Бога, него у папу и у то да је он једини цар на земљи,сви би други требало да нестану и нестаће, јер им је вријеме истекло.
Радујте се сада и веселите се, јер је сада наступио рај на земљи, сви ће те бити богати, а кроз ваше богаство и праведни, јер ће све ваше жеље бити испуњене, биће вам одузет сваки разлог да чините зло«. Ове су ријечи улагивачке, и нема сумње, народ ће прихватити предлог, он ће у неочекиваном савезнику препознати силу која уједињује силу која је на све спремна и која ничему не смета, стварну, историјску силу која долази умјесто оних вођа – сањара и шпекуланата, у чију практичну способност, па и у поштење , народ сада не верује потпуно. Овдје је сада одједном јасна тачка ослонца, полуга је у рукама и ваља је само притиснути свом снагом и преврнути. А народ ће преврнути, још како, он је маса! А изнад свега, њему дају вјеру, и тиме се успокојавају срца многих, јер су многи већ одавно почели да осећају тугу и мучнину у свијету без Бога . . .
Ја сам већ једном говорио о свему томе, али летимице, у роману. Нека ми се опрости моја самоувјереност, али вјерујем да ће се све ово несумњиво догодити у западној Европи, на овај или онај начин, то јет католицизам ће прихватити демократију и спустиће се у народ, напустиће земаљске цареве баш зато што су га они сами већ напустили. Владе у Европи њега презиру стога што он на први поглед изгледа тако јадан и побијеђен, али нико га не види онако комично како то чине наши наивни политички публицисти.
Не би га, на пример, Бизмарк тако прогонио да не види у њему свог страшног непријатеља у будућности. Кнез Бизмарк је тако поносан човјек да би себи дозволио да узалуд троши толику снагу у борби са непријатељем који је смијешно слаб. Али, папа је и од њега јачи.
Понављам: данас је папинство можда најстрашније »издвајање« од свих која прете светском миру. А много шта угрожава мир. И никад до сада Европа није била изложена толикој мржњи као сада: Изгледа као да је све поткопано, набијено барутом, само се очекује прва варница . . . »Да, но што ми имамо с тим? Није ли то свет амо, у Европи, а не у нас?« Тиче се нас све то, на наша ће врата закуцати Европа, и од нас ће затражити да пођемо да је спасавамо кад избије последњи час њеном »садашњем стању ствари«.
И она ће затражити помоћ од нас с неким правом, затражиће је и као изазов и ко заповест, она ће нам рећи да смо и ми Европа, да и у нас постоји исти такав »ред и стање ствари« као што је у њих; рећи ће нам да је нисмо ваљда подражавали двеста година тек онако, рећи ће нам да смо и ми Европљани, и да би требало да је спасавамо јер, спасавајући њу, ми ће мо спасити и себе. Наравно, може бити, ми нисмо расположени да ствар ријешимо у корист једне стране, али имамо ли ми уопште снаге за нешто слично, нисмо ли се ми већ давно одвикли од такве помисли – знамо ли ми уопште у чему је то наше ,,издвајање“ као нације, и у чему се састоји наша улога у Европи?
Ми данас не знамо шта више не разумијиемо ово, ми не допуштамо питање у вези с тим – и све то сматрамо нашом глупошћу и заосталошћу. И ако заиста Европа буде закуцала на наша врата и буде затражила да спасавамо њен Поредак, можда ћемо ми тек тада први пут, и сви, схватити колико смо мало личили Европи, без обзира на оно наше двовековно подражавање Европи које се у нас манифестовало у облику најстраснијег одушевљења. Па, ако хоћете, нећемо ни тада схватити – биће касно. А ако је тако, више нећемо разумјети, наравно, ни оно што Европа од нас тражи, оно чиме бисмо јој стварно могли помоћи. Нећемо ли ми тада поћи да умирујемо непријатеља Европе и њеног поретка челиком и крвљу, као кнез Бизмарк? О, тада у случају таквог подвига ми бисмо већ могли одлучно да честитамо себи као правим Европљанима. Али, све је то још пред нама, све су до саме фантазије, а сада је све тако јасно, тако јасно!
Огњен Војводић
Извор: ognjenvojvodic.info | https://mail.vidovdan.org/kultura/fjodor-m-dostojevski-mrtva-snaga-i-snaga-buducnosti/ | sr | 2018-06-19 | mail.vidovdan.org/5eed9a8e0d428d183b563c2bc2becef2b94a08c47dea3d90af794fa7f22a24a4.json | [
"ДОСТОЈЕВСКИ О ПАПИЗМУ\nСукоб православља и папизма је од средњег вијека актуелно вјерско и политичко питање, сукоб хришћанског Предања са папским политичко-религиозним пројектом. Пројекат папског духовног и државног поретка, од издвајања папства у засебну инстируцију, подразумијевао је признавање ‘папског примата’... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-14 20:44:00+00:00 | null | 2018-06-14 12:13:41 | null | http%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Finfo%2Fna-drustvenim-mrezama-se-siri-panika-da-je-voda-zagadjena%2F.json | sr | null | На друштвеним мрежама се шири паника да је вода загађена! | null | null | mail.vidovdan.org | Друштвеним мрежама су од синоћ почеле да круже информације да је вода у престоници загађена, да се у њој налази метан, па је због тога у 10.30 у Скупштини града Београда одржана ванредна конференција за штампу.
Ostaviću ovo ovde
(kao prilog istoriji besčašća, ali i kao temi koju obrađuje Krivični zakonik, član 343): pic.twitter.com/VqfaVLgVeW
— Nebojša Krstić (@Krle22) June 14, 2018 | http://mail.vidovdan.org/info/na-drustvenim-mrezama-se-siri-panika-da-je-voda-zagadjena/ | sr | 2018-06-14 | mail.vidovdan.org/d97d03e4cbe9d771b0c0eb6d3a593a64223679f5fcff358bcb6e3ae21bc3fa2f.json | [
"Друштвеним мрежама су од синоћ почеле да круже информације да је вода у престоници загађена, да се у њој налази метан, па је због тога у 10.30 у Скупштини града Београда одржана ванредна конференција за штампу.\nOstaviću ovo ovde\n(kao prilog istoriji besčašća, ali i kao temi koju obrađuje Krivični zakonik, član 3... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-27 07:41:35+00:00 | null | 2018-06-27 07:27:09 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsamomrzeci-srbi-ljubomir-miletic%2F.json | sr | null | Видовдан Магазин | null | null | mail.vidovdan.org | Љубомир Милетић (буг. Любомир Милетич; Штип, 1. јануар 1863 — Софија, 1. јун 1937) је био водећи БУГАРСКИ научник и интелектуалац крајем 19. и почетком 20. века, лингвиста, етнограф и историчар.
По Бугарској енциклопедији, његов отац Ђорђе био је рођени брат Светозара Милетића и обојица, иако рођени у Аустроугарској, имају порекло из Источне Тракије, што је и утицало да се његов отац ожени женом из Велеса, због чега је Љубомир рођен у Штипу у данашњој Македонији. Отац Ђорђе Милетић је био уствари српски учитељ, који је само службом дошао фебруара 1859. године у Јужну Србију, тада у Турској. Али ,,бугарска пропаганда и терор отерали су га међу Бугаре, и данас је његов син Љубомир Милетић професор на Универзитету у Софији, један од највећих ‘србофоба'“, како пише у ,,Србобрану“ из 1917. године.
Иако рођени Србин, по оцу – „прешао је Бугарима и он је данас (1927) главни ‘списател и автор на македонскија научен институт’. Због тога што му је мајка била „Македонка“, он се одрекао српства. Његова веза са српством је видна 1877-1878. године, када се јавља као приложник „Љубомир Милетић са 200 крајцара из Штипа“, за Српску православну велику гимназију у Новом Саду. То је у ствари његов отац, само користећи име малог сина, приложио свом завичају. Студирао је Љубомир у Загребу и Прагу, и стекао филолошко образовање. У списку студената у Прагу, за њега се каже да је 1883-1884. године: „из Македоније, из Штипа, бугарске националности, православац“.
Један је од оснивача софијског Универзитета „Климент Охридски“. Био је члан и председник 1926-1937. године, Бугарске Академије наука.
Др Милетић је сматран за великог бугарског стручњака, слависту. Постао је дописни члан ЈАЗУ у Загребу 1900. године. Као Јагићев некадашњи ученик, дочекао је да га и Хрвати својатају, био је – „подриетлом Хрват“. Објавио је 1903. године студију о источнобугарским дијалектима, од стране Бечке академије. Бечка Академија наука је 1897. године ангажовала др Љубомира Милетића професора из Софије, да о њеном трошку обиђе источну Бугарску и проучи њене дијалекте. Бечлије су користиле велики „Трајтлов легат“ да финансирају „Балканску комисију“, за коју је радио Милетић. Милетић је био и васпитач младог престолонаследника Бориса III, будућег бугарског цара. За његов 25. годишњи књижевно-научни јубилеј, Бугари су му приредили свечано академско јубиларно вече у Софији 1912. године. Он је тада професор словенске филологије на Универзитету и подпредседник бугарске Академије.
За време Првог светског рата Милетића је послала бугарска влада да по Немачкој држи предавања, у корист бугарских интереса на Балкану. Он је након рата писац рубрике ‘Страници о миналото’, у Протогеровој ‘Македонији'“. Објавио је 1927. године у Софији, брошуру којом се замерио Србима, пишући са пијететом о бугарским комитама – „Спомени на Дамјан Грујев, Борис Сафаров и Иван Гарванов“. За разлику од другим шовинистички расположених Бугара, Србин Милетић је радио стручно – „научно“. Тако је по жељи Александрова и Протогерова написао четири пригодне брошуре као материјал „за историјата на македонското движеније“. Поседовао је и део архиве покојног стрица Светозара Милетића, коју је злоупотребљавао, пишући у гласилу В.М.Р.О. Написао је стручни есеј о књижевности и језику Бугара, у српском Банату.
Милетић је као научник и универзитетски професор у Софији, био председник Бугарске академије наука, до своје смрти. Умро је 1937. године и сахрањен са великим почастима, због великих заслуга за бугарски народ. Е Љубомире…
(Према „Енциклопедия България“, издање Бугарске академије наука
^ „Србобран“, Њујорк 2. септембра 1917. године
^ „Политика“, Београд 1927. године
^ „Споменица о стогодишњици Српске православне велике гимназије у Новом Саду“, Нови Сад 1910. године
^ Пера Тодоровић: „Српска ствар у Македонији“, Београд 1997. године
^ Георгес Десбонс, Вишња Павелић: „У одбрани истине и правде“, Загреб? 1983. године
^ „Срђ“, Дубровник 28. фебруар 1907. године
^ „Дело“, Београд 1. јул 1898. године
^ „Босанска вила“, Сарајево 1912. године
^ „Политика“, Београд 13. децембар 1927. године
^ „Време“, Београд 4. јун 1937. године)
Извор. ФБ страница Историја Срба | https://mail.vidovdan.org/istorija/samomrzeci-srbi-ljubomir-miletic/ | sr | 2018-06-27 | mail.vidovdan.org/95fc44678b64b426ccf0c9e1cb0ba48efc3e723165c7823f4bd48ab8ed210b94.json | [
"Љубомир Милетић (буг. Любомир Милетич; Штип, 1. јануар 1863 — Софија, 1. јун 1937) је био водећи БУГАРСКИ научник и интелектуалац крајем 19. и почетком 20. века, лингвиста, етнограф и историчар.\nПо Бугарској енциклопедији, његов отац Ђорђе био је рођени брат Светозара Милетића и обојица, иако рођени у Аустроугарс... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-28 22:43:01+00:00 | null | 2018-06-27 14:46:48 | null | http%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fsasa-nedeljkovic-negovanje-tradicije-sokolskog-drustva-petrovaradin%2F.json | sr | null | Саша Недељковић: Неговање традиције Соколског друштва Петроварадин | null | null | mail.vidovdan.org | Соколи у Петроварадину били су део Бачке соколске жупе у Новом Саду и сарађивали су Соколским друштвом Нови Сад. (1) Соколско друштво у Новом Саду основало је коњички одсек 1925. Одсек је учествовао на соколским приредбама и манифестацијама у Новом Саду. Одсек је реорганизован 1934. Обука јахања се одвијала на војничким коњима, које артиљеријски пук у Петроварадину уступао друштву сваке године од 1.децембра до 1.маја два пута недељно. (2)
У Петроварадину деловало је Руско соколско гнездо 1926. (3) Соколи у Петроварадину прославили су свечано Дан Уједињења 1932. Ујутро скупили су се у “Школској соколани” соколи и са ђацима основне школе пошли су у цркву на благодарење. После благодарења у цркви вратили су се у “Школску соколану”. Ту је одржана свечана седница Соколског друштва. Пошто је отпевана државна химна, старешина друштва Владимир Вишошевић отворио је седницу друштва. У свом говору поздравио је старешину сокола, престолонаследника Петра и краља Александра. Говорио је о жртвама које су положене на олтар уједињења. Станислав Препрек, просветар друштва, говорио је о значају Првог децембра са гледишта националног и соколског. После је говорио о Соколству и његовој улози код свих словенских народа. Соколство је пре Првог светског рата неустрашиво проповедало братство Југословена и свих Словена. После рата кад је створена јединствена југословенска држава, Соколство није изгубило право на опстанак, како су неки говорили, него је имало задатак, да веру у јединствену југословенску државу учврсти у срцима целог народа. На крају је било извршено свечано полагање завета чланова и чланица. После подне била је одржана свечана академија у “Соколској вежбаони”. Дворана је била препуна најугледнијих личности и елитног друштва Петроварадина и Новог Сада. У име Савеза Сокола присуствовали су др. Белајчић, председник просветног одбора савеза и Ф. Малин, члан просветног одбора. У име жупе Нови Сад били су др. Игњат Павлас и инжењер Тошић. У име војске били су пуковник Банековић, потпуковници Павловић и Симић, команданти Подофицирске школе и артиљеријског пука, .. . . На почетку програма наступио је дечак из забавишта поздравивши госте. Певана је државна химна. Учествовао је хор соколског подмладка, под управом учитеља и просветара друштва Станислава Препрека. Соколске вежбе изведене су од свих категорија. На захтев публике морале су бити поновљене. У први пут приказаном приказу “Снага Соколства” од Богуновића-Удицког, учествовале су све соколске категорије. У приказу “Сиротна мајка” биле су приказане народне ношње из свих крајева Југославије. После завршеног програма следила је игранка. По завршетку свечане академије под утиском прославе пријавили су се нови чланови у соколско друштво. На захтев публике програм свечане академије требао је да буде поновљен 17 децембра 1932. (4) Соколски дом у Петроварадину подигнут је 1934. Соколи у Петроварадину приредили су прославу 8 и 9 септембра 1934. Прославили су освећење соколског дома и заставе. На прослави је учествовало 627 вежбача свих категорија жупе Нови Сад. (5) Године 1934. старешина Соколског друштва Петроварадин био је Влада Вишошевић, I заменик старешине Алојз Јержабек, тајник Јулије Кучера, председник просветног одбора Станислав Препрек, начелник Владо Хелман, заменик начелника Страхиња Ивезић, заменик начелника Јосиф Тончић, начелница Терезија Кучера, заменица начелнице Милка Матекало и благајник Емил Ехеле. Чланови Управе били су др. Стјепан Владарски, Андрија Курбатфински, Милета Милаковић, Мирослав Мелвингер, Лазар Ташић, Павао Јока, Адам Јемрић, Сима Цветичанин, Стјепан Гржибовски и Лазар Велицки. Заменици су били Станко Ковачевић и Богдан Петровић. Ревизори били су Фрањо Малин, Адам Марко, Томо Маташић, Иван Нежић и Марин Мандић. У Суду части били су Иван Мартиновић, Јосип Дивилд, Славко Ожболт, Васа Шпановић и Игњат Фурлан. (6)
Соколско друштво Петроварадин приредило је 16 децембра 1934. уочи рођендана краља Александра свечану комеморативну музичку академију. Наступили су новосадско Женско музичко удружење и новосадски Академски мушки хор. Били су удружени у мешовити хор који је певао неколико делова из „Опела” свог диргента Светолика Пашћана-Којанова, соколског старешине, а посвећеног успомени краља (Вјечнаја памјат имала је за тему народну мелодију, само у молу). Затим је Женско музичко удружење ( са солисткињама) уз пратњу гудачког оркестра извело ораториј „Stabat Mater” од G. Pergolese-a. У чланку у листу „Соколски гласник“ приметили су да је то била друга приредба у великој дворани новог Соколског дома, која је у још вечој мери доказала врло добру акустику дворане, пошто је овом приредбом била заступана и вокална и инструментална музика. Соколи у Петроварадину су се на тај начин најлепше одужили краљевој успомени и на достојан начин одали своју дубоку пошту краљу Александру. (7)
Соколско друштво Петроварадин одржало је 20 јануара 1935. годишњу скупштину у новом соколском дому. Скупштину је отворио старешина друштва комеморацијом краљу Александру, као и изјавом верности младом краљу Петру. Затим је комеморирао умрле чланове друштва и тајника Савеза словенског Соколства В. Штјепанека. Свима је клицала скупштина “Слава”. Предходни рад друштва кретао се око градње новог дома, прославе сремских мученика и посвете дома и заставе. У новој Управи били су : Старешина Соколског друштва Петроварадин био је Влада Вишошевић, заменици старешине Алојз Јержабек и Марко Адам, тајник Јулије Кучера, просветар Јосип Тончић, начелник Страхиња Ивезић, заменици Јосип Тончић и Андрија Курбатфински, начелница Терезија Кучера, заменица начелнице Милка Матекало, друштвени лекар др. Стјепан Владарски, благајник Емил Ехеле, статистичар Мирослав Мелвибгер, домаћин Лазар Велицки, заставник Алојз Велман и 14 чланова управе, ревизиони одбор и суд части. Говорио је изасланик жупе Нови Сад др. Тома Јовановић. Брат Малин је говорећи о задњој соколској застави коју је даровао краљ, “драгоценим даром, који нам постаде тужном успоменом”. (8)
Соколи су приредили Штросмајерову прославу. Свечана седница била је 3. фебруара 1935. у великој дворани соколане. У свом говору “Штросмајер и Соколство” означио је Фр. Малин значај Штросмајера. Соколски дечји хор певао је “Штросмајерову корачницу” као и песму “Љубимо те наша дико”. (9) У Београду у посланству Чехословачке 28 октобра 1935. на дан седамнаестогодишњице ослобођења, извршена је свечана предаја одликовања соколима из Новог Сада и Петроварадина. Одликовања су дата поводом комеморативне свечаности одржане 1934. у Петроварадину, када су били освећени гробови Срба и једног чешкословачког официра, стрељаних 1914. Орден Белог Лава V степена додељена је др. Игњату Павласу, старешини жупе Нови Сад, и Влади Вишошевићу, старешини Соколског друштва Петроварадин. Медаља Белог Лава I степена додељена је Алојзију Јержабеку, подстарешини Соколског друштва Петроварадин, и члану управе истог друштва Фрањи Малину. Медаља Белог Лава II степена додељена је Јулију Кучери, Станиславу Препреку, Лазару Величком, Емилу Ехелеу и Андреју Курбатинском. Одликовања је предао посланик др. Гирса уз краћи говор. (10)
Соколско друштво Петроварадин је 1936. приредило Штросмајерову прославу свечаном академијом. После говора, певања и рецитација биле су ритмичке вежбе, у којима су наступиле све категорије соколског друштва. Велика дворана соколског дома била је дупке пуна. (11)
Соколи из Петроварадина учествовали су у приредбама осталих соколских друштава. Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу на први дан Духова 31 маја 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима је стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургије на којој је певао хор Соколског друштва формирана је поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка је на путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многобројне публике. Кад је поворка стигла почео је свечани обред, који је извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено је на слетишту. Потом је одржана јавна вежба, која је у ствари била вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. Увече је приређена свечана академија. (12) Савезна просветна филмска секција снимила је документарни филм „Двадесетогодишњица Соколског друштва Петроварадин“ (13) Соколско друштво Петроварадин, на челу са старешином Саше Вишошевића пронашло је гробове стрељаних батајничких мученика 1914. и уз помоћ новосадског градоначелника Бранислава Бороте, подигли су 1934. споменик родољубима. Када је, у Другом светском рату, НДХ завладала Сремом, усташе су споменик срушиле и одвукле тридесетак метара од првобитног места. (14)
У Беочину је поводом школске прославе „Мајчиног дана” 23. јуна 1935. одржана соколска јавна вежба. Учествовала су друштва Беочин, Петроварадин, Стари Футог и Врдник. На вежби је било бројно чланство друштва Петроварадин. Извођене су просте слетске вежбе и вежбе на справама. Нараштајке друштва Беочин (ученице грађанске школе) су у народним ношњама изводиле кола. Учествовао је и нараштајски тамбурашки збор Соколског друштва Беочин. (15)
Соколско друштво Петроварадин одржало је годишњу скупштину 16 фебруара 1936. Делегат жупе Миливој Кнежевић истакао је своју радост, што присуствује скупштини једног од најбољих и најагилнијих друштава у целој жупи. Изразио је своје уверење да ће друштво и даље наставити својим пионирским радом у свом месту. (16) Спомен-плоча српским ослободиоцима 1918. (приказ уласка српске војске у град 1918.) постављена је 1938. на Београдској капији (раније Еугена Савојског). Била је рад новосадског вајара Карла Баранија. Мађарски окупатор је скинуо и уништио рељефни украс, а Петроварадинци су 2005. иницирали обнову спомен-плоче. (17)
Соколска жупа Нови Сад и соколска друштва Нови Сад и Петроварадин приредила су 12.октобра 1940. у Соколском дому у Новом Саду опроштајни банкет генералу Милораду Петровићу, који је постављен за команданта Београда. Банкету су присуствовали бан Кијурина, председник општине др. Петровић и сва управа жупе и друштава Нови Сад и Петроварадин. Старешина жупе др. Игњат Павлас поздравио је генерала Петровића. Захвалио му се на његовом личном учешћу на свим соколским приредбама и пожелео му успеха на високом положају. Генерал Петровић захвалио се соколима на пажњи која му је увек указивана, истакавши да је све оно што је чинио за соколе, чинио због тога, што је био уверен да соколство у целој држави, а нарочито у овим крајевима, врши једну корисну и благотворну мисију. (18)
Друштво је деловало до Априлског рата 1941. када је било забрањено. Због покушаја минирања немачког шлепа са муницијом 14 чланова соколског друштва било је осуђено од усташког преког суда на смрт. (19)
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | http://mail.vidovdan.org/aktuelno/sasa-nedeljkovic-negovanje-tradicije-sokolskog-drustva-petrovaradin/ | sr | 2018-06-27 | mail.vidovdan.org/87906a66a3f4d8856be5b09d59d17953d22a85aa83fb8d3f9f552f06067c4a6d.json | [
"Соколи у Петроварадину били су део Бачке соколске жупе у Новом Саду и сарађивали су Соколским друштвом Нови Сад. (1) Соколско друштво у Новом Саду основало је коњички одсек 1925. Одсек је учествовао на соколским приредбама и манифестацијама у Новом Саду. Одсек је реорганизован 1934. Обука јахања се одвијала на вој... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-17 17:31:40+00:00 | null | 2018-06-14 00:00:00 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fkultura%2Fu-bogaticu-promocija-dve-pesnicke-knjige-milane-davidovic%2F.json | sr | null | У Богатићу промоција две песничке књиге Милане Давидовић | null | null | mail.vidovdan.org | У Богатићу 15 . јуна 2018 . године одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова …
У Свечаној сали СО Богатић промовисане су пета и шеста збирка песама “Испод трепавица” и “Песмарење”, песникиње Милане Давидовић из Богатића.
Сала је била премала да прими све заљубљенике и љубитеље лепе писане речи ,
те су многи престајали на ногама , решени да остану до краја .
Организатор се побринуо да промоцију украсе и хор и певачке групе , музика и игра .
На почетку промоције наступио је Мачвански хор – песмом из Литургије Св . Јована Златоустог , а и током промоције песмом – Удаде се Јагодо итд…
Током ове промоције и дирљиве вечери спонтане , харизматичне и све афирмисаније песникиње , Милане Давидовић наступали су чланови Удружења Завичај – Банија мушка и женска певачка група, док је казивање стихова гитаром пратио Влада Мишић.
Иначе, Милана је учесник и добитник награда на многим међународним песничким конкурсима. Љубав према поезији и писању гаји још од раног детињства. Пише и песме за децу, а неке од њих налазе се у Међународној збирци песама и прича за децу „Загрли живот“, у зборнику„Трагови у песку“, као и у Антологији дечије поезије. Октобра 2016. године, постала је члан Светског удружења песника, са седиштем у Италији,чији је оснивач Силвано Бортолаззи, који је три пута номинован за Нобелову награду из области културе. Милана је један од оснивача и председник Удружења писаца “Јанко Веселиновић” из Богатића. Њена поезија је поезија љубави.
Рецензент збирке песама „Испод трепавица“ песник Јован Н. Бундало казе: „Милана живи у својим песмама, срцем гледа и своју душу нам у песмама нуди да видимо њену чистоту“.
Публика која је дошла на промоцију књига могла је да види и плесне кораке Миланиних церки Уне и Ане.
Збирка „Песмарење“ је подељена на три дела. Први део су песме за децу, други песме о љубави, а трећи део су песме о животу, огњишту, сећању на завичај. У предговору књижевник Славица Јовановић каже:“ Добили смо новог песника из народа, за децу и одрасле, бранитеља ћирилице у лику и делу песникиње Милане Давидовић“.
Рецензент књиге ‘’ Песмарење’’ је Славица Јовановић књижевница које је читала биографију и стихове песама.
Током промоције било је и песничких надмудривања и натпевавања , те је песникиња укрстила копље са Милорадом Јевтићем пуковником ВС у пензији.
Милана је прошла трновит животни пут кaда је напустила свој завичај Двор на Уни ,
током ратних дешавања 1995. године и обрела се у Србији као избеглица . Где је наставила школовање , удала се , изродила децу… Тако да јој је после трња и цвећа ,
остала стаза посута цвећем и песмом. Милана је песничка ходочасница , која изговара своје стихове , као молитве у храмовима , високо морална и патријахално васпитана, од предака научена да сачува своје огњиште своје претке и своје потомке .
И она се грчевито бори попут вучице за свој србски род и пород, за песнички родослов и мудрих људи благослов. Зато осим књиге у свом мајчинском и песничком крилу држи и своје потомство. Промоција за памћење , уз комбинацију етно музике , гитаре , плеса , фолклора, народних ношњи. И након промоције настављено је дружење овог сада мачванског песничког лучоноше , Милане Давидовић са публиком ,
јер су стрпљиво и у реду чекали да им песникиња потпише књиге …
Преносимо у целости предговор иѕ књиге ‘’Песмарење’’ , рецензента Славице Јовановић , новинара и књижевника…
-ПРЕДГОВОР ЗА ЗБИРКУ ПЕСАМА ‘’ПЕСМАРЕЊЕ ‘’ ПЕСНИКИЊЕ МИЛАНЕ ДАВИДОВИЋ ДРАГАЉЕВИЋ
ПЕСМЕ КАО КОЛОРИТНЕ ФОТОГРАФИЈЕ , ОВЕКОВЕЧЕНЕ ЗА ВЕЧНОСТ
Нова песничка књига све снажније , распеваније и упечатљиве песникиње ‘’ Милане Давидовић Драгељевић ПЕСМАРЕЊЕ ‘’ одликује се благодарјем , лепршавости белих лептира , песмодарјем , милозвучјем , нотним записима и нотама голубијих крила .
Ако су њене предходне песничке књиге биле семенке надахнућа , овде су Миланини најсвежији рукосади , постали дрвореди сталнорађајући, доносећи божанске плодове .
Који зором заблистају , умивени сунчевим наранџастим кристалима . То су песме које се певају у најдубљој тишини , животни џубокс за музичке жеље , виолински кључ којим откључава срца љубитеља поезије . Мелодије са старих грамофонских плоча , тек сада испеване и гласним жицама песникиње компоноване , стиходарјем славуја распеваних . Песме гласовите Милане , разнежене жене , доживљавају своје бујање , а она је ту да попут верглаша одсвира и продужи мелодију младости , у садашњост претворену… Њено Песмарење је клијање песничких рукосада .
У Песмама за децу врцавим и искричавим , доказује на ком је терену своја , постаје чаробњак и мађионичар , који из свог шешира и шарених марама уме да извуче и јежа и тужног меду и змију и зеку и магаре у школи и ласте и врапца архитекту . Песникиња амбасадорка љубави и песништва , песмољубљем инспирисана , енергијом митске жар птице , наелектрисана варницама свитаца , намагнетисана љубављу мајчинском , остварена и као песник и као мајка . Роду и породу свом , плоду утробе своје чита мисли , исписијући им бајковите песме разнобојним кредама – цветовима , на табли ливади зеленој . Пулсира и дрхти над њима ко затегнута струна лире и постаје им и заштитница и амајлија и бранитељка , а по потреби и другарица и калеидоскоп и чегртаљка . У њеном стиховању нема сувишних речи , као да их је певушила док их је писала , а онда кад се отргоше из руку оловке , креде и гушчија пера , наставила је да их пише срцем , стих по стих . А сваки стих отргнут из мајчинске успаванке .
Цитираћу стих из песме ‘’ Рат за столом ‘’ :
– О, како је диван так шаховски рат
јер не гине ником ни отац, ни брат.
Или строфа песме “ Љубав јединца ‘’ :
– У клупи до мене седи један клинац
И његов ме осмех увек развесели
Много ми се свиђа ал он је јединац
Па не знам дал ‘’ уме љубав да подели .
Да додамо и строфу из песме ‘’Ласте ‘’ :
– Ту прогнозу ко им даје
да пролеће нам донесу
када зима бела стаје
и пахуље вежу кесу!?
Ако је у песмама за децу била највештија и сасвим подетињила , или како се то у жаргону каже ‘’ испекла песнички занат ‘’ , није ништа мање величанствена ни чудотворна ни у љубавним песмама . И ниједан читалац неће доживети бродолом , уколико се запути бродовима инспирације ка пристаништима песничким , макар био и слепу путник , између корица новонасталих стихова . А ту ће се тек разбуктавати , распламсавати , зажарити и буктати песничке ватре , заноси и кликтаји свитања , очи заискриле , док песме благотворне видарице исцељују душу . И да ухватим муштулук , о заљубљеној песникињи у стиходарје и стихогорје , чије песме окрилате пауновим крилима и које нису у ритама и дроњцима , већ брижљиво написане и ‘’ одевене ‘’ , готово римоване . У ретровизорима сећања и сновиђења попут мистичног графолога у рокописима и ветрописима открива неисписане чежње и љубави скривеним под крилом канаринца , где одлећу само рајске птице . Али песникиња и ту је надмоћна и свемоћна , пркоси неисплаканим сузама и сваку песму ставља у рам као живописну слику , овековечену за вечност , додајући ноте и музичке лествице . Не скривајући своје најснажније и најтананије емоције , стављајући свој љубавни аутограм испод сваке песме . Споменимо песму ‘’ Отргнути ‘’ :
– Слажу се осећаји небројени
док ткам разбојем душе моје
ко нити свиле растањени
откад се растасмо нас двоје.
Или рецимо стих песме ‘’ О срце , моје ‘’ :
– О срце моје, сад зубе стисни,
нек чује се се крик из твојих груди,
у њему сав бол временски истисни,
па онда спокојно заувек буди.
И у песмама о животу , песникиња има своје путоказе , своје снове недосањане , аутобиографске исповести и колоне дуге , песме о огњишту , о мајци …, пита се : – Где је мој дом ? …, пише о винској илузији , о веселој машини, о жени и слично .Усуђујем се да кажем , да овако римоване , стиховане , певљиве и милозвучне песме , записане тихом мелодијом , би требало да прочита неки врстан композитор , како би оживео ове живе слике песничких муза да би им дао музичку подлогу, одајући признање тој песничкој блиставости и сазревању . То су песме које заслужују ноте . Написане у даху , једноставне , без сувишних речи и сувишног слога , као да је у питању песничко наменско стваралаштво , које треба украсити виолинским кључем и музиком . Било би грехота поједине песме из ове песничке збирке не запевати на ухо , уз гитару , гусле , хармонику , виолину , флауту , чобанску фрулу …
Ево неких стихова из песме ‘’ Колона туге ‘’ : –
Била једном колона једна,
дуга, препуна боли.
Била је она и гладна и жедна,
жељна и воде и хлеба, и соли.
Да не заборавимо и ове риме из песме ‘’ Песма о огњишту ‘’ :
-Дозива нас и Огњиште,
што погачом не мирише,
све је тужног ока привид,
само трава кроз њу дише.
Да се подсетимо и песме ‘’ Моја Евица ‘’ :
-Да, мислите тада било је лако,
и да имала је дати деци колко треба
рађало се. Бар троје имао је свако
били су боси, ал сретни парчетом хлеба.
И да завршимо стихом из песме ‘’ Где је мој дом ‘’
– Ја припадам овдје, јер овдје родих покољења.
Док остале светлуцаве стихове ко стокраке звезде остављамо читаоцима …
А што се тиче књижевне сцене , сасвим је сигурно да смо добили новог песника из народа , за децу и одрасле , бранитеља ћирилице Добрицу Ерића , додуше у женском роду, у лику и делу песникиње Милане Давидовић Драгељевић …
Славица Јовановић , новинар и књижевник
27. јануар 2018 . године, на Светог Саву
Извор Радио Нешвил- Богатић
http://nesvil.com/promocija-knjiga-ispod-trepavica-i-pesmarenje-milane-davidovic-radio-nesvil-15-06-2018/
Мачва- инфо – Богатић
http://www.macvainfo.rs/page.php?secid=2&pageid=2&contid=3549&model=clanak&ct=dva-bisera-jedne-skoljke#.WyWGRuz0uLN.facebook
Забележила : Славица Јовановић , новинар и књижевник | https://mail.vidovdan.org/kultura/u-bogaticu-promocija-dve-pesnicke-knjige-milane-davidovic/ | sr | 2018-06-14 | mail.vidovdan.org/5cf19652dfbf09a3ebdfba6b95a5d82b5fed8830763ac1f9bfcd46e2fe59b56d.json | [
"У Богатићу 15 . јуна 2018 . године одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова …\nУ Свечаној сали СО Богатић промовисане су пета и шеста збирка песама “Испод трепавица” и “Песмарење”, песникиње Милане Давидовић из Богатића.\nСала је била премала да прими с... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 23:24:30+00:00 | null | 2018-06-07 17:09:13 | null | http%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Finfo%2Fkamponeski-tviterasi-su-uglavnom-ljige-mediokriteti-i-kompleksasi%2F.json | sr | null | Кампонески: Твитераши су углавном љиге, медиокритети и комплексаши! | null | null | mail.vidovdan.org | У целом овом циркусу са Синановим фановима, нису ми били проблем они његови „Бог на небу, Синан на земљи“ који су били у фазону „Цркни дебели, јебемо ти први ред на сахрани, Синан је бог, а ти си говно“, искрено то чак и поштујем, воле Синана брате за њега и крв и бубрег и живот, све дају . . поштено.
Не слажем се, мислим да су џибери, ал су искрени, поштени у томе.
Проблем су ми ови што су као фенси, мало Синан, мало Рахмањинов, кафана и позориште, што су у фазону на увреде, лажи, клетве и претње које трпим „Kампонески је прсо, много сере, генерализује . . “ . .
То је онај рад „Сама је крива јер је носила минић . . који је ово брак по реду Наташи Беквалац“
Само ја нисам злостављано женско па није тренди подржати ме, заправо, тренди је кењати о различитостима, о томе како музика никог не дефенише и слично.
Па је л’ јебање мог мртвог оца и мајке, те првог ми реда на сахрани је скроз ок, заслужио сам, јер сам рекао да Синана слушају џибери.
Те одвратне медиокритетске њушке са Твитера које су због броја пратилаца умислиле да им мисао нешто вреди, поводљива руља која је уновчила недостатак става и храбрости да кажу истину за коју је неко други одавно изгинуо су корен данашњег проблема.
Ти што изједначавају улогу Милана Младеновића и Синана Сакића у нашем друштву, зато што је данас то тренд, су они који су ћутали као пичке и гледали Холокауст само зато што нису били ни Јевреји, ни Цигани.
Све што сам ја рекао о миљеу и феномену Синана Сакића стоји у уџбеницима из социологије, само што то не стиже до Синанове војске и популарних Твитераша, па су ваљда зато професори који су аутори тих уџбеника поштеђени констатација да су прсли и да серу, а о томе да им нико не јебе мртве родитеље и прве редове на сахрани да и не говорим.
На крају, мало једноставне политичке филозофије – Kад имаш дубоко посрнуло друштво, генерализација је један од начина да се оно спаси, мораш јасно да одредиш шта је црно, а шта бело, чак и ако је ТО на сред сиве нијансе, јер док је Хитлер спремао Холокауст, гомила свеских државника га је подржавала као успешног реформатора.
На крају је читав свет ратовао да се заустави његово лудило.
Kада се годинама, да не кажем деценијама, један прилично насилан, несрећан и назадан миље мејнстримује, онда после неког времена последице постају нерешиве цивилизованим методама.
Данима не престају вести са вршњачким насиљем, хулиганима који су подивљали, са мафијашким обрачунима, сачекушама, насиљем међу обичним људима.
Одрастање моје генерације је обележио Live Aid, одрастање десет година млађе генерације је обележила свадба Аркана и Цеце.
Ове генерације обележавају ријалитији и сахрана Синана Сакића . . . ми смо овим путем само неколико година удаљени од друштва које живи као Мексичко данас . . .
Укинута је Чаролија, Змајеве дечије игре, али имамо Пинкове звездице . . . све је то процес који дуго траје али исход је врло јасан!
И најбоље од свега је то што ће кад постанемо Мексико у Европи прве обесити те пизде од Твитераша што данас пишу како је „Kампонески прсо и како сере..“ . .
Боб Гелдоф – The Great Song Of Indifference:
П.С.
Ја искрено не желим подршку тих људи, само сам искористио прилику да поново укажем на то каква су гованца у суштини.
Извор ФБ профил Милана Кампонеског | http://mail.vidovdan.org/info/kamponeski-tviterasi-su-uglavnom-ljige-mediokriteti-i-kompleksasi/ | sr | 2018-06-07 | mail.vidovdan.org/10ab01b0f0fbeb8e70026a9e757dcd7c340ddd6d1ece2f0ffc13ba0c78a8bb89.json | [
"У целом овом циркусу са Синановим фановима, нису ми били проблем они његови „Бог на небу, Синан на земљи“ који су били у фазону „Цркни дебели, јебемо ти први ред на сахрани, Синан је бог, а ти си говно“, искрено то чак и поштујем, воле Синана брате за њега и крв и бубрег и живот, све дају . . поштено.\nНе слажем с... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-25 12:34:51+00:00 | null | 2018-06-25 10:12:19 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fistorija%2Fvelikoalbanski-tragovi-kod-sandzackih-muslimana-2005-2015%2F.json | sr | null | Великоалбански трагови код санџачких муслимана (2005-2015) | null | null | mail.vidovdan.org | Поглавље из књиге: Александар Раковић, Срби и религијски интервенционизам 1991–2015: Политички аспекти верских изазова српској држави и цркви после распада Југославије (Београд: Хришћански културни центар, 2015, 368 страна)
Простор Старе Рашке односно Рашке области или Санџака с једне стране спаја Србе из Србије са Србима из Црне Горе и Херцеговине, а с друге стране тај исти простор спаја балканске муслимане од Босне и Херцеговине до Албаније.
Након распада Савезне Републике Југославије/Државне заједнице Србија и Црна Гора (2006), простор границом пресечене Старе Рашке неформално чине општине у Републици Србији: Прибој, Нова Варош, Пријепоље, Нови Пазар, Сјеница и Тутин, као и општине у Црној Гори: Пљевља, Бијело Поље, Беране, Петњица, Рожаје, Плав и Гусиње (општина Петњица формирана је 2013. издвајањем из општине Беране, а општина Гусиње формирана је 2014. издвајањем из општине Плав).
Према попису из 2011. православни Срби (с мањим бројем Црногораца, на том простору углавном српске оријентације) чине скоро 40% становништва док скоро 58% чине муслимани од којих се углавним сви изјашњавају као Бошњаци. На простору Старе Рашке у Републици Србији живи свега 284 Албанаца, а у Црној Гори 3.777 Албанаца: укупно 4.061 Албанаца или 1,05% становништва Старе Рашке. Чак и ако посматрамо само општине које належу на Косово и Метохију и Албанију (Нови Пазар, Тутин, Рожаје, Плав и Гусиње), Албанци чине само 2,3% становништва.[1]
Верска слика Старе Рашке или Санџака (2011) Општина Православни Муслимани Укупно Република Србија[2] Прибој 20.608 (75,95%) 5.793 (21,35%) 27.133 (100%) Нова Варош 14.516 (87,25%) 1.384 (8,32%) 16.638 (100%) Пријепоље 19.299 (52,08%) 16.562 (44,69%) 37.059 (100%) Сјеница 5.184 (19,64%) 20.906 (79,21%) 26.392 (100%) Нови Пазар 16.051 (15,99%) 82.710 (82,37%) 100.410 (100%) Тутин 932 (2,99%) 29.220 (93,79%) 31.155 (100%) Укупно 76.590 (32,07%) 156.575 (65,57%) 238.787 (100%) Црна Гора[3] Пљевља 24.346 (79,08%) 5.039 (16,37%) 30.786 (100%) Бијело Поље 24.662 (53,55%) 19.640 (42,65%) 46.051 (100%) Беране 23.287 (68,55%) 9.502 (27,97%) 33.970 (100%) Рожаје 1.055 (4,59%) 21.805 (94,95%) 22.964 (100%) Плав 2.815 (21,48%) 10.046 (76,64%) 13.108 (100%) Укупно 76.165 (51,86%) 66.032 (44,96%) 146.879 (100%) Свега Укупно 152.755 (39,61%) 222.607 (57,72%) 385.666 (100%)
Због чега је уз навођење чињеница о националној припадности Срба и Бошњака, важно да се помену и Албанци упркос заиста маленом броју њих, макар декларативно изјашњених, који живи у Старој Рашкој? Прво, ти Албанци су углавном српског етничког порекла. Реч је посебно о римокатоличким Климентима који су на простор Пештерске висоравни насељавани од 1700. године у време када су већ били албанизовани а у Старој Рашкој су исламизовани.[4] Даље, усељавање ових пештерских Албанаца у Нови Пазар било је израженије од било ког другог усељавања у тај град од почетка 18. века до данас. Временом су, током саживота са бројнијим Србима и муслиманима словенског порекла од Новог Пазара до Сјенице, примили српски језик и скрајнули албанске обичаје.[5]Међутим, албански фактор није мировао. Муслимани српског/словенског језика у Старој Рашкој, данашњи Бошњаци, већ два пута су у протеклих око 150 година били укључени у процес стварања великоалбанске идеје и државе. То се прво догодило приступањем њихових плавско-гусињских првака Призренској лиги (1878), а други пут стварањем квинслишке Велике Албаније, која је запосела и јужну Стару Рашку, и етничким омеђавањем колаборационистичке „Мале Албаније“, с центрима у Косовској Митровици и Новом Пазару, која се само формално налазила у саставу окупиране Србије (1941–1944).
Чини се да тихи процес овог типа, трећи великоалбански талас, траје у Новом Пазару сада, већ петнаестак година, јер код једног дела Бошњака постоји двослојни бошњачко-албански идентитет, како код оних који имају албанско порекло тако и код оних чији су преци били изложени османском и аустроугарском инжењерингу албанизације (1878–1912, 1916–1918). На линији Нови Пазар – Тутин – Рожаје – Плав – Гусиње бошњачко-албанска прожимања су најизричитија. Форма овог таласа није у потпуности уобличена. Тај талас је измешан, као што је то и бошњачко-албански идентитет, са исто тако важним окретањем Бошњака из Старе Рашке и ка Босни и Херцеговини.
Албанско порекло имају главни муфтија Исламске заједнице у Санџаку–Србији Муамер Зукорлић чији предак Зук Орље потиче из албанских Куча, затим председник Странке демократске акције Санџака Сулејман Угљанин из села Угао које су населили Клименти и председник Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић пореклом из Руговске клисуре коју су такође населили Клименти.[6]
Зукорлић и Угљанин су од 2009. почели да стварају култ великоалбанског идеолога и сарадника нациста Аћифа Хаџиахметовића Бљуте, познатог и као Аћиф Бљута и Аћиф ефендија. Уочава се и координација Зукорлићевих потеза са деловањем албанских сепаратиста на Косову и Метохији.
Албански клинови у српском етничком ткиву у 18. и 19. веку и великоалбанска идеја у политици санџачких муслимана од Призренске лиге (1878) до почетка Другог светског рата у Југославији (1941)
У српском етничком ткиву су од краја 17. века стварани албански клинови. Прва сеоба Срба (1690) и Друга сеоба Срба (1740) испразнили су Србију и Стару Србију. У испражњене земље Турци су насељавали Албанце који су из северне Албаније почели да надиру прво на Косово и Метохију, затим све до Западне Мораве и Јужне Мораве, а с друге стране према Вардару. Заузимањем овог простора албански клин је раздвојио Србију од Македоније, од Ниша до Скопља, и пресекао за Србе виталну моравско-вардарску долину. Током српске револуције, устанака и ратова с Турцима у 19. веку, како се Турска повлачила из Србије, у истом процесу повлачило се албанско и друго муслиманско становништво.[7] По ослобађању југоисточне Србије 1878. албанско становништво је напустило и простор „Топличког Арнаутлука“.[8] Тиме су на простору од Ниша до Врања избијени албански клинови. Међутим, албански клинови су наставили да се развијају у нашим земљама које су остале под Турцима, како у Старој Рашкој тако и у Македонији.
У време Берлинског конгреса (1878), када је одлучено да Плав и Гусиње припадну Књажевини Црној Гори, заједничка бошњачко-албанска борба против црногорске војске осујетила је стављање Плава и Гусиња под власт Цетиња. Бошњачки прваци из плавско-гусињског краја ступили су у редове Призренске лиге (1878) која је заговарала уједињење Албанаца у једну државу.[9] Поручили су 1879. Црногорцима: „Знајте док траје Шћипнија [Албанија] нећемо пустити Плав и Гусиње“.[10] Две етничке групе муслимана (једни који су говорили словенским и други који су говорили албанским језиком) су се тих година мешали браковима, братимили и дали једни другима бесу: заклели су се по цену живота да ће се борити против Срба.[11]
Призренска лига је постала бедем Османског царства против даљих ослободилачких покрета православних Срба и Грка. Милитантни ислам се из северне Албаније проширио на Косово и Метохију и западну Македонију. Великоалбанска идеја супротстављена је ујединитељским напорима српског и грчког народа. Кроз великоалбанску идеологију се уочавао и панисламизам. Да би осујетили уједињење и спајање православних Словена и Грка на Балканском полуострву, великоалбанску идеју су подржавали и Аустро-Угарска и Велика Британија.[12]
С тим у вези, од аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878) па до српског ослобађања Старе Рашке од Османског царства у Првом балканском рату (1912–1913), а потом и током аустроугарске окупације Краљевине Србије (1916–1918), Аустро-Угарска и Турци су радили на постепеној и тихој албанизацији муслиманског становништва како би разбијале српски етнички простор. Албанизација је спровођена у појасевима Митровица (Косовска Митровица) – Нови Пазар – Сјеница и Пећ – Рожаје – Пештер – Сјеница.[13] Успостављањем српско-српске државне границе између Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе на простору Старе Рашке и Косова и Метохије (1913) уклоњен је геополитички клин који су Беч и Истанбул закуцали како би осујетили српско спајање.[14] То је био корак од седам миља ка уједињењу српског народа које је уследило после победе Краљевине Србије у Првом светском рату – стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије (1918).
Ипак, намере за албанизацију Старе Рашке толико су одмакле да су великоалбански идеолози муслимане Старе Рашке сматрали „посрбљеним Албанцима“. С друге стране, етничка слика у Старој Рашкој пред почетак Другог светског рата била је у корист православних Срба. Наиме, од око 254.000 становника Старе Рашке било је 57% Срба и 43% муслимана.[15]
Реис-ул-улема Исламске верске заједнице Југославије Фехим Спахо се у октобру 1938. замерио „[српски и/или југословенски] национално оријентисаним“ муслиманима у Новом Пазару јер је приватно преспавао код Аћифа Бљуте.[16] Срби муслиманске вере из Старе Србије и Јужне Србије су се иначе жалили председнику југословенске владе Милану Стојадиновићу да су скрајнути и запостављени.[17] За разлику од муслимана српске и турске националности, муслимани албанске националности су у то време исказивали посебан верски фанатизам који су додатно увећавали њихови обичаји и менталитет.[18] Већ 1941. и Фехим Спахо и Аћиф Бљута су се нашли у служби окупатора: Спахо као реис-ул-улема у усташкој Независној Држави Хрватској, а Бљута као великоалбански лидер у Новом Пазару.
Албанизација делова Старе Рашке и нацистичко виђење Велике Албаније као стуба ислама на Балканском полуострву (1941–1944)
Фашистичка Италија је 12. августа 1941. припојила Косово и Метохију, западну Македонију и делове Црне Горе (Плав, Гусиње и Рожаје) свом протекторату Великој Албанији. Косовскомитровачки, вучитрнски и лапски срез у немачкој окупационој зони укључени су у састав окупиране Србије. Савет комесара у Београду донео је 6. августа 1941. одлуку да овим срезовима придода и новопазарски срез и од њих формира Косовски округ са седиштем у Косовској Митровици. Власт Милана Недића је у децембру 1941. извршила нову административну поделу Србије. Према њој, Косовски округ је преименован у Косовскомитровички округ а придодат му је и студенички срез како би етничка слика била повољнија за православне Србе.[19]
Немци су Албанцима из Косовскомитровичког округа давали наду да би могли постати „Мала Албанија“ која би се ослањала на Велику Албанију.[20] Албанци се нису мирили с тим да би делови територија под њиховом етничком доминацијом могли да остану у саставу окупиране Србије. Током лета и јесени 1941. њихови лидери, на челу са Бедријем Пејанијем, тражили су од нацистичких окупационих власти да Великој Албанији прикључе Нови Пазар, Косовску Митровицу, Вучитрн, Сјеницу и Тутин. Уколико то Немци не би прихватили, алтернативни албански план био је да их убеде како треба да формирају аутономно Косово, као немачки протекторат, на простору од Новог Пазара до Скопља. Пошто ово није било могуће, Недићева власт је пристала да начелник Косовскомитровичког округа буде Албанац и да начелници срезова у Косовској Митровици, Новом Пазару, Подујеву и Вучитрну буду Албанци. Власти у Косовскомитровичком округу, на челу са Џафером Девом, формирале су албанску жандармерију.[21]
Албански лидери из Косовскомитровичког округа ни надаље нису имали намеру да одустану од великоалбанског пројекта. Од Немаца и Италијана су очекивали да у неком тренутку пристану на присаједињење и делова окупиране Србије, не само од Новог Пазара преко Косовске Митровице до Скопља и Куманова, већ су претендовали и на простор скоро до Краљева и Ниша. Да би се то остварило било је потребно спровести албанизацију циљаног простора, прво у Новом Пазару где је Џафер Дева рачунао на подршку Аћифа Бљуте, албанског политичара пореклом из Ђаковице, и Ахмета Даце, албанског трговца пореклом из Рожаја. Обојица су били из Новог Пазара.[22]
Аћиф Бљута, који је био на састанку „албанских народних првака“ 21. априла 1941. у Косовској Митровици, вратио се у Нови Пазар како би успоставио албанску власт. Бљута и Даца су насилно преузимали институције од Срба, установили су албанску цивилну и полицијску власт. Под Бљутином командом, као председника Албанског народног савеза у Новом Пазару, почео је прогон Срба. На седници Албанског народног савеза током јуна 1941. донета је одлука да се Нови Пазар и дежевски срез припоје Великој Албанији, али Немци нису имали намеру да то прихвате. Аћиф Бљута је био очајан, није желео да Нови Пазар макар и само формално остане у окупираној Србији. Тражио је објашњење и инструкције у Тирани где су му рекли да ће Нови Пазар бити припојен Великој Албанији када нацисти победом окончају рат.[23]
Један део верских службеника Исламске верске заједнице у Новом Пазару подржавао је албанизацију. Учитељи који су доведени из Велике Албаније подучавали су децу да су санџачки муслимани албанског порекла. Мушкарци су морали да носе албанску капу (кече), албанизовани су називи улица и радњи, јавно су приказиване карте Велике Албаније у коју су стављени Нови Пазар, Тутин и Сјеница. Нови Пазар је одавао утисак албанске вароши. Истоветан процес дешавао се и у Тутину. Отпор томе пружале су санџачке структуре које су се биле за прикључење Босни и Херцеговини односно Независној Држави Хрватској као и муслимани комунистичке оријентације.[24]
Од октобра до децембра 1941. војници Југословенске војске у отаџбини (четници) су водили жестоке борбе између Рашке и Новог Пазара са великоалбанским снагама под командом Шабана Полуже, које су Бљути пристигле као помоћ из озлоглашене Дренице. Сматрало се да је Бљутина мржња према Србима „монструозна“.[25] Нови Пазар је остао под великоалбанском окупацијом до 30. новембра 1944. када га је ослободила Народноослободилачка војска Југославије (партизани).[26]Аћиф Бљута је одлуком Војног суда Народноослободилачке војске Југославије од 19. јануара 1945. проглашен за народног непријатеља и осуђен на смрт стрељањем које је извршено 21. јануара 1945.[27]
Командант нацистичког шуцштафела (SS) Хајнрих Химлер је заговарао исламску „неустрашивост“ за разлику од хришћанске „мекоће“ и предложио је у новембру 1942. стварање SS дивизије коју би чинили босанскохерцеговачки муслимани. Адолф Хитлер је подржао предлог и у фебруару 1943. издао наређење о регрутацији за ову SS дивизију.[28] Поводом стварања SS Ханџар дивизије у Сарајево је у априлу 1943. допутовао велики муфтија Јерусалима Хаџи Амин Ел Хусеини. Делегација Албанаца са Косова и Метохије том приликом му је поклонила „мач Ислама“.[29] Стога су Химлер и Ел Хусеини 19. маја 1943. потписали нацистичко-исламистички споразум поводом формирања SS Ханџар дивизије састављене од босанскoхерцеговачких муслимана и мањег броја Албанаца. Овај споразум није предвиђао стапање нацизма са исламизмом нити је наметао прихватање нацистичке идеологије босанскохерцеговачким муслиманима, већ се радило о томе да ће се нацистичка и исламистичка идеологија борити против заједничких непријатеља.[30]
Како би им дигао морал, Ел Хусеини је у новембру 1943. посетио бојовнике SS Ханџар дивизије на обуци у немачком граду Нојхамеру и позвао их и једне и друге, босанскохерцеговачке муслимане и Албанце, на борбу против Срба за очување ислама на Балкану.[31] На основу истог нацистичко-исламистичког споразума 1944. формиране су босанскохерцеговачка SS Кама дивизија и албанска SS Скендербег дивизија.[32] Немачке обавештајне службе радиле на томе да Велика Албанија постане муслимански стуб на Балканском полуострву што је великоалбанске националисте и радикалне исламисте заједнички приближило нацистима. Нацисти су имали намеру да преко Старе Рашке повежу босанскохерцеговачке и санџачке муслимане са Великом Албанијом која је даље требало да послужи као мост ка исламу на Блиском истоку.[33]
У нацистичко-исламистичкој сарадњи Албанци су били јачи ослонац и чвршће упориште од муслимана у Босни и Херцеговини и Старој Рашкој. Док су Албанци били етнички јединствени и посве немилосрдни, муслимани словенског порекла били су подељени на Србе, Хрвате, Бошњаке, а део њих у Старој Рашкој се определио за Албанце.
Величање великоалбанског идеолога Аћифа Бљуте и новопазарско повезивање албанских нити почетком 21. века
Грађански рат у СФР Југославији (1991–1995) и Рат на Косову и Метохији који је пратила агресија НАТО пакта на СР Југославију (1998–1999) довели су до буђења идеологија које су током Другог светског рата у окупираној Краљевини Југославији биле узданица нацистичком Трећем рајху. У Хрватској се повампирилo усташтво,[34] у Босни и Херцеговини и Старој Рашкој (Санџаку) младомуслиманске идеје,[35] Црној Гори се догодила експлозија сећања на црвенохрватске (дукљанске) сепаратисте,[36] а албански сецесионисти никада нису ни престајали да величају великоалбанску идеју.[37]
Буђење идеологије сарадника окупатора, на албанским траговима, десило се у првој деценији 21. века и у Новом Пазару. Почнимо прво од књиге Како се калио Санџак: илустрована хисторија Босне, Санџака и Косова која је 2005. објављена у Франкфурту на Мајни. Аутори књиге су Харун Црновршанин и Нуро Садиковић. Књига се може наћи у књижари Ел Келимех, издавачке куће Исламске заједнице у Санџаку–Србији на чијем је челу главни муфтија Муамер Зукорлић. На корицама књиге доминирају бошњачки ратни председник Алија Изетбеговић и командант такозване Ослободилачке војске Косова (УЧК) Адем Јашари. Из наслова књиге и са корица, као и из садржине књиге, уочава се потенцирање двослојног санџачког идентитета, бошњачког и албанског. На карти Велике Албаније се налазе српски етнички простори од Андријевице и Берана све до Ниша и Врања. Наравно, Нови Пазар, Тутин и Сјеница укључени су и у ову Велику Албанију. Сличних примера у овој књизи има доста.[38]
Осврнимо се сада на деловање Муамера Зукорлића, на бошњачко-албанску нит која се уочава код њега. У јулу 2008. је нагласио: „Ми Турску доживљавамо као своју мајку која је пре сто година, зато што је морала, оставила своју децу. Сада долази да их види, Босну као најстарије дете, ово албанско што је ојачало и нас у Санџаку, као најмање и најмлађе дете, које се највише воли“.[39] Зукорлић, наравно, има у виду исламску везу која спаја бошњачке и албанске муслимане. Али се чини да случајно или намерно греши када је реч о „најстаријем детету“. Наиме, „најстарије и најјаче дете“ је албанско. Док Бошњака има можда око два и по милиона, Албанаца на Балканском полуострву има око четири и по милиона. Бошњаци су притом подељени у три издвојене географске целине, Цазинску Крајину, централну Босну и Стару Рашку (Санџак). Бошњаци немају свој ентитет у Босни и Херцеговини. Док неки од њих из Цазинске Крајине гледају ка Загребу, неки из Старе Рашке су окренути ка Београду. Албанци имају државу Албанију и квазидржавну творевину „Косово“, а обе су добили уз помоћ западних сила.
Размотримо сада какве видове „санџачке аутономије“ Муамер Зукорлић има на уму, промислимо шта одбацује, где се маскира а на чему ради. Тако ћемо уочити бошњачко-албанску нит у његовом деловању.
Прво ћемо наравно елиминисати један неформалан нацистички предлог из октобра 1943. о санџачкој аутономији у оквиру могуће српске конфедерације коју би чинили Србија, Санџак и Црна Гора. Нацисти, на концу, нису желели да прихвате стварање икакве веће српске државе на Балканском полуострву.[40] Тај модел аутономије Зукорлић никада није ни узео у обзир.
Комунистичка партија Југославије је 20. новембра 1943. у Пљевљима основала Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака као привремену аутономију због ратних потреба. Како за аутономију није било историјског ни етничког упоришта, Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака је 29. марта 1945. у Новом Пазару донело одлуку о гашењу и подели Старе Рашке између Србије и Црне Горе границом која постоји и данас.[41] На седници Бошњачког националног сабора који су чиниле присталице муфтије Зукорлића, 14. јула 2010. усвојена је декларација којом се „формира одбор за обнову Народног вијећа Санџака“ (некадашње Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака).[42] Зукорлић је често јавно говорио о овоме али је његова искреност била потпуно неубедљива. Обнављање привремене аутономије према комунистичком моделу, коју заговара исламски верски лидер, посве је невероватно. Посебно ако се има у виду да је Стара Рашка подељена границом између Србије и Црне Горе.
Ради се о паравану како би се замаскирао најреалнији карактер аутономије или сепаратистичких стремљења за које се залаже Зукорлић. Развој догађаја у последњих неколико година, на првом месту у Новом Пазару, показао је да ће се намере за стварањем санџачке аутономије кретати око бошњачко-албанског контекста који вуче корен из политике Аћифа Бљуте.
Реис-ул-улема Исламске заједнице Босне и Херцеговине Мустафа Церић и главни муфтија Исламске заједнице у Санџаку–Србији Муамер Зукорлић посетили су од 6. до 8. августа 2009. албанске сепаратистичке институције на Косову и Метохији и Исламску заједницу Косова. Церић се у маузолеју у Преказу поклонио Адему Јашарију. На крају посете на главу је ставио кече.[43] Ови гестови били су више од пуке симболике, посебно ако имамо у виду да је Зукорлић у мају 2009. изјавио: „Ниједну крупну одлуку не доносим без консултација с реисом Церићем“, а потом и „београдски режим се према Санџаку понаша као раније према Косову где су добили шта су добили“.[44] Церић и Зукорлић су се с Косова и Метохије вратили у августу 2009. и није требало много да великоалбански дух и на новопазарском простору поново угледа светлост дана. Зукорлићева претња „косовским сценаријом“ у Старој Рашкој подгревана је стварањем култа Аћифа Бљуте.
Фудбалски клубови Нови Пазар и Црвена звезда из Београда играли су 28. октобра 2009. утакмицу Купа Србије. Црвена звезда је победила са 1:0 али то је мање важно. Много је важније што је утакмици присуствовао главни муфтија Муамер Зукорлић кога је новопазарска публика поздравила повицима „муфтија, муфтија“. То је био „први пут“ да Зукорлић присуствује спортској манифестацији.[45] Навијачи Новог Пазара су развили транспарент „Стадион Аћиф ефендија“.[46]Будући да је Аћиф Бљута 1945. осуђен као народни непријатељ, Републичко тужилаштво је у новембру 2009. покренуло прекршајни поступак против Фудбалског клуба Нови Пазар и најавило подизање кривичних пријава против особа које су носиле транспарент.[47]
Колико је проблем постао дубок сведочили су наредни инциденти. Да би спречио изградњу обданишта у новопазарском насељу Хаџет, на месту где су у јануару 1945. партизани извршили смртне пресуде над Аћифом Бљутом и његовим сарадницима, Зукорлић је иницирао покрет својих следбеника како би освојио ову локацију. Будући да је обданиште грађено у складу са законима, локацију је штитила српска жандармерија и полиција. Упркос томе, 4. септембра 2010. више хиљада Зукорлићевих присталица напало је безбедносне снаге Републике Србије.[48] Секуларни турски званичник казао ми је 10. септембра 2010. да су иза овог напада стајале „две европске земље“.[49]Поред тога, амерички годишњи извештај о верским слободама за 2010, који бележи најситније повреде верских права, није ни речју поменуо да је Исламска заједница у Санџаку–Србији на челу са Зукорлићем на Хаџету напала српску жандармерију и полицију.[50] У овом случају очит је рукопис западних служби.
Бивши командант Здружених снага безбедности Војске Југославије и Полиције Србије у Копненој зони безбедности генерал Нинослав Крстић изјавио је 1. новембра 2010. да су екстремистички потези Албанаца и муфтије Зукорлића координисани и да им је циљ цепање Србије. Повод за то били су потписи подршке албанских вођа у јужној Србији Рагмија Мустафе (председник општине Прешево) и Јонуза Муслијуа (председник општине Бујановац) за стварање „Велике Албаније“ коју би чинили Албанија, Косово и Метохија, југ централне Србије, западна Македонија, делови источне Црне Горе и делови јужног Епира у Грчкој.[51] Генерал Крстић је био веома релевантан тумач догађаја. Командовао је уласком српских војних и полицијских јединица у Копнену зону безбедности уз административну границу с Косовом и Метохијом (14. март – 31. мај 2001) чиме су окончани оружани сукоби српских одбрамбених снага са албанским терористима у Прешеву и Бујановцу (2000–2001) и македонских одбрамбених снага са албанским терористима у западној Македонији (2001).
Координација албанских сепаратиста на Косову и Метохији, југу централне Србије и Зукорлићеве политике могла је да се уочи и 2011. године. Реч је бојкоту пописа становништва у Републици Србији у октобру 2011. на који су позвали „сви албански одборници“ у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи[52] и главни муфтија у Новом Пазару Муамер Зукорлић. Ипак, док су се Албанци одазвали позиву својих лидера, Зукорлићева кампања није била успешна.[53] Позив на бојкот пописа почетком септембра 2011. догодио се само месец дана након упада специјалних снага косовских Албанаца РОСУ (25. јул 2011), бивших припадника УЧК, на административни прелаз Јариње и покушаја да заузму и административни прелаз Брњак. Као епилог ове кризе на административним прелазима потписан је споразум Београда и Приштине о царинском печату (2. септембар 2011), којим је успостављена „косовска царина“ на административним прелазима Јариње и Брњак.[54] Зукорлић је тиме добио поруку да су албанске оружане снаге способне да изађу на административне прелазе у близини Новог Пазара и Тутина, да српска страна за то нема адекватан одговор, и да ће у неком моменту одатле стићи подршка какву је Аћиф Бљута 1941. добио од Шабана Полуже.
Зукорлић наравно није сам у величању Аћифа Бљуте. У томе су му се придружили и политички противници: Бошњачко национално вијеће у техничком мандату на челу са Есадом Џуџевићем и Странка демократске акције Санџака на челу са Сулејманом Угљанином. Џуџевић је заједно са замеником градоначелника Новог Пазара Ахмедином Шкријељом (а Шкријељи су такође пореклом Албанци) открио спомен плочу Аћифу Бљути у Новом Пазару (4. август 2012), у присуству министра без портфеља Републике Србије Сулејмана Угљанина.[55]
Овај догађај је изазвао бурне реакције. С једне стране, муфтија Зукорлић је изјавио: „Ако постоје неки елементи колаборације са немачким окупатором, сви знају и пријатељи и непријатељи да није било ниједног елемента идеолошке колаборације, већ да се радило о најнужнијем преживљавању где су се наши прваци, на челу са Аћиф-ефендијом, борили свим могућим средствима да овај народ сачувају. Они који се одричу Аћиф-ефендије, они са нама немају ништа. Они су се одрекли наше вере, наше културе, нације и традиције“.[56] Које „наше нације“? Аћиф Бљута није био Бошњак већ Албанац.
С друге стране, директор Центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму Ефраим Зуроф је казао како је постављање спомен плоче Аћифу Бљути „нечувено“, да је та „вест тужна, али да је део ширег феномена у источној Европи и покушаја да се нацистички зликовци представљају као хероји“.[57]Министарство правде и државне управе Републике Србије је у августу 2012. наложило градској управи у Новом Пазару да уклони таблу али се то до данас није догодило.[58]
Подсетимо, од муслимана није ни тражено да прихвате нацизам већ да политички исламизам ставе у функцију борбе против заједничких непријатеља. У тај контекст улази и великоалбански идеолог Аћиф Бљута. Зукорлић, наравно, у свему неће попустити. Иако је познато да су верски службеници Исламске верске заједнице у социјалистичкој Југославији радили на албанизацији санџачких верника, није истражено колико се далеко с тим стигло.[59] Ни сада није познато колико далеко је Зукорлић спреман да иде али се нешто свакако догађа.
Оптужбе да се у Новом Пазару велича великоалбанска идеологија стигле су и из кругова санџачких муслимана. Копредседник Санџачког интелектуалног круга Рамиз Црнишанин је о Аћифу Бљути изричито рекао: „Послије окупације Новог Пазара, он је узео презиме Бљута и изјашњавао се као Албанац. Нови Пазар, Митровицу, Вучитрн и Подујево прогласио је за Велику Албанију. Увео је потпуну албанизацију, у основне школе довео је нове учитеље Албанце и тражио да се натписи пишу на албанском језику“.[60] Оваквих оптужби било је још па је Зукорлић одлучио да покаже и бошњачки карактер својих следбеника. На улице је 4. септембра 2014. у част Аћифа Бљуте извео неколико десетина младића у војним униформама и с фесовима. Политика је јавила да је „Зукорлић одао пошту Хитлеровом следбенику“.[61] Историчар Салих Селимовић је изјавио да су „муфтијиној војсци“ само недостајали симболи SS Ханџар дивизије.[62] Неки албански медији на Косову и Метохији су били затечени овим карактером „муфтијине војске“ посебно када се ради о контексту везаном за великоалбанског идеолога Аћифа Бљуту. Приштински портал Телеграф је тим поводом подсетио да је телевизија Топ ченел из Тиране јавила да је Зукорлић „пореклом Албанац али да се упркос томе изјашњава као Бошњак“.[63]
Оптужбе да Зукорлић велича великоалбанског идеолога, сараднике нациста и фашиста, да је и сам склон неким од тих идеологија нису потицале само од Срба, Јевреја и секуларних Бошњака. Како би установио своју структуру на простору „јужног Санџака“ који припада Црној Гори, Зукорлић је ушао у сукоб са Исламском заједницом Црне Горе. Реис Исламске заједнице Црне Горе Рифат Фејзић је стога нагласио: „Умберто Еко је рекао да је за фашизам свако неслагање издаја. Такав је начин размишљања идеолошке олигархије из Новог Пазара, г. Зукорлића и људи који размишљају као он. Шокиран сам њиховим изливом фашизма и мржње“.[64]
У основи је највероватније Зукорлићева намера да преко Рожаја подрива Црну Гору, ради на некаквом обједињавању простора, макар у првом маху, у којем леже Нови Пазар, Тутин и Сјеница у Србији и Рожаје, Плав, Гусиње и Петњица у Црној Гори. Тај „санџачки простор“ пријања уз Албанију и Косово и Метохију, одељен је већинским српским општинама у Републици Србији, Црној Гори и Републици Српској од Федерације Босне и Херцеговине. Тај „санџачки простор“ за великоалбанске идеологе носи албански карактер, а данас можда бошњачко-албански карактер. Управо су све те општине биле на застави „природне Албаније“ која је летилицом спуштена на стадион Партизана током фудбалске утакмице Србија – Албанија (14. октобар 2014).[65] Ни Муамер Зукорлић ни Сулејман Угљанин нису реаговали на ову провокацију па чак ни на територијалне претензије Албанаца на делове Старе Рашке (Санџака). Да ли је то случајно? Не, наравно да није.
Зукорлићево и Угљаниново величање Аћифа Бљуте пробудило је „албанску нит“ у Новом Пазару. Новопазарски историчар Реџеп Шкријељ је у августу 2012. изјавио: „Бошњаци у Санџаку су поносни албанском компонентом свог поријекла“.[66] На друштвеним мрежама се данас све више уочава мишљење младих Бошњака: „70% санџачког становништва су Арнаути и до скоро се и служио албански језик“ или „памтим добро да је мој дјед рахметли говорио арнаутским језиком… тачно је и то да смо на силу асимилирани али ништа зато како смо на силу асимилирани тако исто можемо бити деасимилирани то није проблем само је потребна воља“.[67] Поновимо, албански или великоалбански дух је пуштен из боце и веома је присутан у Новом Пазару и околини. Угљанин је, како би се приближио „косовском сценарију“, 20. фебруара 2015. рекао да је Србија „шовинистичка творевина“ и да ће ако буде требало затражити „од НАТО пакта да дође да штити Бошњаке“ у Старој Рашкој.[68]
Док се на простору Прешева и Бујановца у јужној Србији ствара албански клин који би поново требало да одвоји Србију од Македоније, у Новом Пазару се почетком 21. века уочава креирање бошњачко-албанског клина, са елементима припадности обема етничким групама, који би требало да сужава простор, а касније и да га затвори, од Србије према Црној Гори и Херцеговини. И албански клин на југу Србије и бошњачко-албански клин у Старој Рашкој једнако би могли да буду у служби великоалбанске идеје. Бошњачко-албански савез, заснован на мешовитим браковима, братимљењу и датој беси пред Призренску лигу (1878) поткрепљен је доношењем албанског „мача Ислама“ у Сарајево (1943). На албанизацији простора Старе Рашке радили су Османлије, Аустро-Угарска, немачки Трећи рајх, виђенији локални политичари, неки верски службеници исламске заједнице током читавог постојања југословенске државе, било да је реч о монархистичком или социјалистичком времену. Почетком 21. века идеолошка албанизација Новог Пазара и околине добила је ново рухо, тихо али траје. Кроз стварање култа Аћифа Бљуте, великоалбанског идеолога и сарадника нациста, ствара се или негује однос према двослојном бошњачко-албанском идентитету.
[1] Завод за статистику Републике Србије, Попис становништва, домаћинства и станова 2011. у Републици Србији. Национална припадност, Београд 2012; Zavod za statistiku Crne Gore, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine. Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gori, Podgorica 2011.
[2] Завод за статистику Републике Србије, Попис становништва, домаћинства и станова 2011. у Републици Србији. Вероисповест, матерњи језик и национална припадност: подаци по општинама и градовима, Београд 2013.
[3] Zavod za statistiku Crne Gore, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine. Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gori, Podgorica 2011.
[4] Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку, Београд 1913, 71-93.
[5] Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Београд 1979, 76-77.
[6] Ејуп Мушовић, нав. дело, 75, 209, 267, 277-278.
[7] Славенко Терзић, Стара Србија (XIX – XX век): Драма једне цивилизације, Нови Сад-Београд 2012, 257-262.
[8] Мирослав Свирчевић, Локална управа и развој модерне српске државе: од кнежинске до општинске самоуправе, Београд 2011, 295.
[9] Mustafa Memić, Gusinjsko-plavska krajina u vrtlogu historije, Sarajevo 2008, 11, 57-59.
[10] Ослобођење, независност и уједињење Србије и Црне Горе, приредили Милић Ф. Петровић, Павле Стојковић, Душица Бојић, Београд 1999, 32-33.
[11] Porijeklo Radončića i Zukorlića, The Bosnia Times, 16. novembar 2013; Biografija Ali-paše Šabanagića na sajtu Bošnaci.net, preuzeta iz knjige: Harun Crnovršanin, Nuro Sadiković, Sinovi Sandžaka, Frankfurt na Majni 1996.
[12] Славенко Терзић, нав. дело, 116-120.
[13] Исто, 374.
[14] Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања: Историја Срба у Новом веку (1492–1992), Београд 2008, 298.
[15] Милутин Живковић, „Дешавања у Санџаку од јулског устанка до краја 1941. године“, Баштина, св. 31, Приштина–Лепосавић 2011, 249, 252.
[16] Архив Југославије, збирка Милан Стојадиновић, фасцикла 25 – Информација, 26. октобар 1938.
[17] Александар Раковић, „Милан Стојадиновић и питање премештања седишта југословенског реис-ул-улеме из Београда у Сарајево“, у зборнику: Милан Стојадиновић: политика у време глобалних ломова, уредник Миша Ђурковић, Београд 2013, 252-256.
[18] Љубодраг Димић, Културна политика Краљевине Југославије 1918-1941, књ. 3, Београд 1997, 120.
[19] Бранислав Божовић, Милорад Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији, Београд 1991, 47-50, 192.
[20] Милутин Живковић, нав. дело, 251.
[21] Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 67-71, 86-88.
[22] Исто, 431-432.
[23] Исто, 39, 431-437.
[24] Мирко Ћуковић, Санџак, Београд 1964, 80-81; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 436-439, 454.
[25] Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 440-443.
[26] Мирко Ћуковић, нав. дело, 536-537
[27] Harun Crnovršanin, Nuro Sadiković, Kako se kalio Sandžak: ilustrovana historija Bosne, Sandžaka i Kosova, Frankfurt na Majni 2005, 392-393.
[28] Jozo Tomasevich, War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: occupation and collaboration, Stanford 2001, 496.
[29] Ženi Lebl, Hadž-Amin i Berlin, Beograd 2003, 164-170; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 453.
[30] Jozo Tomasevich, нав. дело, 497.
[31] Ženi Lebl, нав. дело, 182-191; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 454.
[32] Ženi Lebl, нав. дело, 192-193; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 320-333.
[33] Бранислав Божовић, Милорад Вавић, нав. дело, 454-455.
[34] Бољковац: У Хрватској живи усташтво, Вечерње новости, 7. јануар 2014.
[35] Džon R. Šindler, нав. дело, 30, 40-46.
[36] Славенко Терзић, „Идеолошки корени црногорске нације и црногорског сепаратизма“, Слово о Црној Гори: Узданица Јужног Српства (или NDCG), уредио Славенко Терзић, Подгорица 2001, 144-145.
[37] Великоалбанске идеје на високом нивоу, Међународни радио Србија, 15. јануар 2014.
[38] Harun Crnovršanin, Nuro Sadiković, нав. дело, 465.
[39] Бошњачки дед Кулин бан, Политика, 17. јул 2008.
[40] Milan Ristović, Nemački novi poredak i Jugoistočna Evropa 1940/41-1944/45, Beograd 1991, 68-69.
[41] Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu, Beograd 1992, 563-568, 704-705.
[42] Deklaracija: Bošnjaci su konstitutivni narod u Srbiji, Mesihat.org, 14. juli 2010.
[43] Reportazh nga vizita e Reisit të Bashkësisë Islame të Bosnjës dhe Hercegovinës, Dr. Mustafa ef. Ceriç në Kosovë, http://shkodrar.wordpress.com/2009/09/28/reportaxh-nga-vizita-e-reisit-te-bashkesise-islame-te-bosnjes-e-hercegovines-dr-mustafa-ef-ceric-ne-kosove/
[44] Интервју Муамера Зукорлића за Регионалну Телевизију Нови Пазар пред долазак Мустафе Церића у Стару Рашку, мај 2009.
[45] Crvena zvezda trijumfovala u Novom Pazaru, Pressоnline, 28. oktobar 2009.
[46] Torcida Sandžak 1989, Sportal.rs, 5. novembar 2009.
[47] Tužilaštvo: Kazniti navijače Novog Pazara, Pressonline, 6. novembar 2009.
[48] Муфтијини блокирали Пазар, Вечерње новости, 5. септембар 2010.
[49] Из мог разговора с турским званичником, 10. септембар 2010.
[50] U. S. Department of State, July-December 2010 Report on International Religious Freedom.
[51] Нинослав Крстић: Албанци и Зукорлић координисани, крајњи циљ даље распарчавање Србије, Nspm.rs, 1. новембар 2010.
[52] Албанци одлучно против пописа, Радио-телевизија Србије, 9. септембар 2011.
[53] Propao Zukorlićev poziv na bojkot popisa u Sandžaku, Bliconline, 4. oktobar 2011.
[54] Постигнут споразум о царинском печату и катастрима, Политика, 2. септембар 2011.
[55] Skandal: Ugljanin na otkrivanju spomen-ploče ubici Srba!, Telegraf.rs, 6. avgust 2012.
[56] Zukorlić: Aćif-efendija je naš heroj, Danas, 15. avgust 2012.
[57] Zurof: Tabla Aćif-efendiji sramota, Bliconline, 25. avgust 2012.
[58] Одаловић: Наложено уклањање табле Аћиф-ефендији, Радио-телевизија Војводине, 23. август 2012.
[59] Славенко Терзић, Стара Србија…, 375.
[60] Crnišanin: Aćif je bio saradnik fašista!, Sandžačke novine, 7. avgust 2012.
[61] Зукорлић одао пошту Хитлеровом следбенику, Политика, 6. септембар 2014.
[62] Od „dvocevke“ za zaštitu od Srba, do marša „muftijine vojske“, Svedok, 23. septembar 2014.
[63] Zukorliqin shqiptar që e mohon historinë shqiptare, Beogradi e akuzon se po krijon njësite paramilitare, Telegrafi.com, 5. septembar 2014.
[64] Fejzić: Zukorlić je fašista, unosi nemir u Crnu Goru, Vijesti, 28. septembar 2014.
[65] Šta je na zastavi sa drona: Ovo su začetnici ideje velike Albanije, Kurir, 15. oktobar 2014.
[66] Škrijelj: Bošnjaci su ponosni albanskom komponentom svog porijekla, Sandžačke novine, 12. avgust 2012.
[67] Коментари на Фејсбуку чланкa: Da li postoji Stari Ras – prestonica srpske države?, SandžakPress, 13. septembar 2014.
[68] Угљанин: Шовинистичку творевину претворити у модерну Србију, Танјуг, 20. фебруар 2015. | https://mail.vidovdan.org/istorija/velikoalbanski-tragovi-kod-sandzackih-muslimana-2005-2015/ | sr | 2018-06-25 | mail.vidovdan.org/843ae00aa51df290e55cb4154f74dcbc6cdc55d4dc26afbb92fd6ac8d9345587.json | [
"Поглавље из књиге: Александар Раковић, Срби и религијски интервенционизам 1991–2015: Политички аспекти верских изазова српској држави и цркви после распада Југославије (Београд: Хришћански културни центар, 2015, 368 страна)\nПростор Старе Рашке односно Рашке области или Санџака с једне стране спаја Србе из Србије ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-20 16:55:30+00:00 | null | 2018-06-20 17:33:52 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Finfo%2Fsve-frikom-prevare%2F.json | sr | null | СВЕ „ФРИKОМ“ ПРЕВАРЕ! | null | null | mail.vidovdan.org | * Наградна игра „Пажљиво лижите“ је чиста превара *У замрзивачима се продају прошлогодишњи сладоледи * Kомпанија лажира датуме рока трајања
Kомпанија „Фриком“ и овог лета, као и претходних година, изманипулисала је грађанима Србије, и то на више начина! Да је превара на помолу, било је јасно већ када су на почетку сезоне постављени замрзивачи са, требало би, новом туром сладоледа. Да се нешто опасно муља, било је јасно јер су се продавали сладоледи са штапићима на којима су угравирани наградни пиктограми, иако о наградној игри није било ни речи. Потрошачи су нас звали и збуњено питали да ли је реч о бајатим прошлогодишњим сладоледима или је у току нова наградна игра „Фрикома“. Одговор на то питање нисмо имали.
Месец дана касније кренула је агресивна рекламна кампања о новој наградној иги „Пажљиво лижите“, која је почела 15. јуна и траје до 14. јула. Али ни са билборда, а ни из рекламних спотова и огласа никоме и даље није било јасно шта је са изгравираним штапићима који су се скоро два месеца раније нашли у продаји.
(превара број 1)
Наша новинарска екипа, истражујући овај скандал, убрзо је наишла на нову „Фрикомову“ превару, далеко опаснију од ове прве јер утиче на здравље купаца. Заправо, у фрижидерима су нам на извол’те сладоледи који су произведени још прошле године. Иако су званично у року трајања, стручњаци кажу да када је произвођач као рок трајања навео чак 18 месеци, тај сладолед има свакакве адитиве. Јер би се без њих сладолед после скоро годину дана покварио и издеформисао.
(превара број 2).
Но, ни ту није крај. Убрзо смо схватили да смо отворили „Фрикомову“ пандорину кутију јер је на видело испливала још једна превара. Проучавајући рокове трајања производа, новинари Заштитника потрошача дошли су до доказа да „Фриком“ на своје сладоледе ставља лажне датуме рока трајања. (превара број 3)
ПРЕВАРА 1
„Фриком“ наградна игра је чиста навлакуша
„Фриком“ већ више од месец дана рекламира наградну игру „Пажљиво лижите“, која је почела тек пре два дана – 15. јуна, и траје до 14. јула, и у којој награду осваја онај ко извуче на штапићу или омоту корнета два истоветна утиснута кода. Међутим, „Фриком“ у исто време не продаје и сладоледе са штапићима који су били валидни у прошлогодишњој наградној игри под истим називом, а који уопште не важе ове године.
На тај начин, сматрају стручњаци, „Фриком“ доводи потрошаче у заблуду. Што је најгоре, у овој компанији практично признају своју обману јер у Правилнику о наградној игри најављују да ће се у продаји наћи неограничен број сладоледа који на штапићима и омотима немају елементе акције „Пажљиво лижите“.
– Приређивач задржава право да се у продаји на тржишту нађе неограничен број сладоледа који на штапићима и омотима корнета немају елементе наградне игре „Пажљиво лижите“. У производњи и промету сладоледа могу се евентуално пронаћи штапићи и омоти корнета са ознакама из претходних наградних игара, и они немају право на награду. Они могу бити послати само за завршно извлачење заказано за 14. јул – пише у члану 14. овог правилника.
Стручњаци сматрају да је ово озбиљно кршење свих правила и да је јасно да је циљ „Фрикома“ да уместо учествовања у наградној игри наведе грађане Србије да што више купују њихове сладоледе. Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже да је ова наградна игра „класична подвала“.
– Kо то нама гарантује да су наградни штапићи уопште пуштени у продају и да су на тржишту? Kо тачно контролише ту наградну игру? Потрошачи морају да знају да „Фриком“ апсолутно сам прописује правила игре, сам одређује награде, сам себе контролише и оваква игра није ништа друго него организована превара! Наше удружење им је више пута скренуло пажњу да не могу тако да раде и понудило да неко од наших чланова буде у комисији која ће да пропише правила те игре, али из „Фрикома“ за то нису хтели ни да чују – каже Паповић.
Председник удружења „Заштита потрошача“ Ненад Бумбић наглашава да је ово озбиљно кршење закона!
– Kомпанија „Фриком“ нема право да се на овакав начин служи триковима и да потрошаче доводи пред свршен чин. Најлакше је оградити се правилницима на сајтовима и тиме мислити да сте све завршили. Али ко ће још сваки дан да тражи по сајтовима та правила и да анализира да ли је његов штапић исправан – истиче Бумбић.
ПРЕВАРА 2
Уваљују нам бајате сладоледе
Kомпанија „Фриком“ у својим фрижидерима тренутно продаје сладоледе који су произведени пре скоро годину дана, на лето 2017. године. Новинари нашег листа купили су „капри“ на чијем омоту пише да му је датум истека рока у фебруару 2019. године. Kако на „Фрикомовом“ сајту стоји да је рок трајања „каприја“ 18 месеци, лако се може израчунати да је овај примерак произведен још у августу прошле године.
Нутриционисти кажу да овај сладолед, иако му рок трајања званично није истекао, никако не може бити свеж и квалитетан. Осим тога, то што је млечном производу рок трајања годину и по дана, јасно говори да је у њега стављено низ штетних адитива да се не би покварио. Нутрициониста Јована Срејић напомиње да прошлогодишњи „капри“ који смо купили никако не може бити квалитетан производ.
– Рок трајања млечних производа ограничен је на само пар месеци, па сад замислите шта се све налази у овим сладоледима, када је произвођач као рок трајања навео чак 18 месеци! Ту има свакаквих адитива, јер би се без њих сладолед после скоро годину дана покварио и издеформисао. Тај „капри“ који сте купили пун је емулгатора, појачивача боја и укуса и додатака за дуже трајање, свежину и чврст облик. Kада ви поједете такав сладолед, сасвим сигурно се може јавити алергијска реакција, повраћање и дијареја. Тако да, иако овом сладоледу званично није истекао рок трајања, то никако није свеж и квалитетан производ – наглашава Срејићева.
Потпредседник Националне организације Србије НОПС Зоран Николић каже да је „Фриком“ очигледно у продају вратио производе из прошлогодишње серије и да је то апсолутно недопустиво.
– Очигледно је да се у фрижидерима „Фрикома“ налазе стари сладоледи, јер продаја није ишла добро, па је самим тим остало и доста залиха. Највероватније је овај „капри“ прошле године био у продаји у фрижидерима, па како није продат, враћен је назад у складиште, на другу температуру, где се топио и деформисао. Онда је почетком овог лета поново враћен у продају. Можете онда мислити на шта личи такав производ и каквог је квалитета – објашњава Николић и апелује на потрошаче да пажљиво читају годину истека рока и да сваки „сумњив“ сладолед имају право да врате продавцу.
Да ту дебело нешто смрди, осим бајатог сладоледа, јасно је било када од компаније „Фриком“ нисмо добили конкретан одговор на наше питање да ли ове године продају сладоледе произведене 2017. Уместо тога, послали су нам објашњење о наградној игри у којој индиректно признају да продају бајате сладоледе.
ПРЕВАРА 3
Лажирају датум рока трајања
Kомпанија „Фриком“ пустила је у продају сладоледе са лажним, измишљеним роком трајања. Новинари нашег листа купили су недавно сладолед „Kинг баћо долче“ на чијем омоту пише да је употребљив до 1. јуна 2020. године. Међутим, на званичном сајту „Фрикома“ јасно је писало да је рок трајања овог сладоледа 20 месеци, што значи да би тек требало да буде произведен, и то за четири месеца, у октобру ове године.
Kада смо „Фрикому“ указали на овај пропуст, уместо да нам одговоре, они су брже-боље на свом сајту променили рок трајања овог сладоледа са 20 на 24 месеца.
У Министарству пољопривреде истичу да је за безбедност и рок употребе овог сладоледа одговорана једино компанија „Фриком“.
– На основу Закона, за безбедност хране одговоран је искључиво произвођач. Ветеринарска инспекција ће извршити ванредни инспекцијски надзор по овом питању и установити да ли је посреди грешка у објављивању информација на сајту производача. Прописане казне за прекршаје правних лица, се крећу у износу од 150.000 до 1.000.000 динара – кажу у ресорном министарству.
Информер/Бранко Пантелић
Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић упозорава да ово није само заблуда, већ озбиљна обмана и превара коју надлежни органи морају да испитају и казне одговорне из „Фрикома“!
– Па, ово је брука и срамота! Ово је озбиљна превара компаније „Фриком“, чак мислим једна од озбиљнијих, јер осим што имају непостојеће датуме рока трајања, тим могу и да доведу у питање здравље потрошача. Јер, када имате такав производ, ви онда не знате ни да када је он заиста направљен, ни да ли он до тог јуна заиста важи. Немате појма ни да ли му је можда већ прошао рок употребе. Замислите да неко овај сладолед купи у мају 2020? У том тренутку, према сајту, том сладоледу је рок истекао, а на омоту пише да није. Па, после када дође до тровања или тегоба, компанија се ограђује – наглашава Паповић и додаје:
– Ово је очигледна обмана и пропуст, што потврђује и сазнање да су на званичном сајту преправили рок трајања сладоледа. Овај случај морају што пре да испитају и санитарна и ветеринарска инспекција и да се озбиљно позабаве даљом контролом ових посластица – апелује наш саговорник.
Председник Удружења „Заштита потрошача“ Ненад Бумбић шокиран је потезом компаније Фриком да на свом званичном сајту преправи рок трајања сладоледа.
– Озбиљно забрињава то што је тако велика компанија попут „Фрикома“ спремна да се игра са здрављем својих купаца! Kада сам видео да су променили рок трајања на званичном сајту, благо речено, доживео сам шок! Оригиналан рок трајања био је 20, а пре два дана је промењен на 24 месеца. То не може бити случајност. Kако су ођедном, након ваших питања, закључили да тај сладолед ипак може да траје четири месеца дуже?! – наглашава Бумбић.
У „Фрикому“ су одлучили да ћуте о овом случају и да нам не одговоре на постављена питања.
„ФРИKОМУ“ НИЈЕ ПРВИ ПУТ ДА ВАРА
* Дарко Р. (29), асистент маркетинга у „Фрикому“, ухапшен је јер је одавао тајне где се продају сладоледи који доносе награду, те је тако присвојио џип и неколико стотина хиљада евра
* „Фриком“ је одбио да исплати родитеље девојчица из Рибара код Kрушевца и Александровца које су у наградној игри добиле по 10.000 евра и оптужио њихове родитеље да су фалсификатори. Те две девојчице извукле су на оба краја штапића сладоледа исте знакове, на основу којих је, према правилима наградне игре, требало да добију по 10.000 евра. Kада су отишли у „Фриком“, тамо су им рекли да је реч о фалсификату штапића! Објаснили су да је лажни штапић могао да настане брисањем нуле на једном крају како би уместо 100.000 испало 10.000 евра.
* „Фриком“ је потресла афера када је Национална организација потрошача Србије позвала на бојкот његовог сладоледа због „преварне и обмањујуће маркетиншке кампање у којој се потрошачи позивају да купују те сладоледе да би учествовали у наградној игри која заправо није ни почела“. НОПС је тада тврдио да „Фриком“ није обавестио јавност да су у продаји прошлогодишњи штапићи, као ни како изгледају нови. Потрошачи који су звали „Фриком“ да би подигли награду добили су одговор да су то неважећи штапићи јер је наградна игра завршена.
Заштитник потрошача | https://mail.vidovdan.org/info/sve-frikom-prevare/ | sr | 2018-06-20 | mail.vidovdan.org/9fbcd9d9969c73454e8d16aa7658b8d9dd7d730b0e359d09f6625ca4cacadb5a.json | [
"* Наградна игра „Пажљиво лижите“ је чиста превара *У замрзивачима се продају прошлогодишњи сладоледи * Kомпанија лажира датуме рока трајања\nKомпанија „Фриком“ и овог лета, као и претходних година, изманипулисала је грађанима Србије, и то на више начина! Да је превара на помолу, било је јасно већ када су на почетк... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-27 20:03:14+00:00 | null | 2018-06-12 00:00:00 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fistorija%2Fnepoznati-crnjanski-drevni-srbi-na-britanskom-tlu-2%2F.json | sr | null | НЕПОЗНАТИ ЦРЊАНСКИ - Древни Срби на Британском тлу | null | null | mail.vidovdan.org | Пре него што се вратио из Енглеске Црњански је 1964. године објавио у НИН-у неколико прилога под овим насловима: ’’Ноулс о Косовској бици’’, ’’Археолошке везе Балкана’’, ’’Вендски траг у Британији’’ и ’’Откуд потичу имена наших река и брда’’. Наш познати историчар Реља Новаковић објединио је ове чланке, на темељу којих је написао књигу ’’Непознати Црњански’’. У наставку ћу вам пренети неке интересантне појединости из тог дела.
Када је Црњански споменуо да су археолошке везе између Балкана и Британских острва могле постојати још у преисторијско доба он је одмах скренуо пажњу на Гордона Чајлда, за кога је рекао да је он први указао на постојање тих веза, али је одмах и додао да је те везе још више истицао чувени биолог професор Холдејн. За њега каже да је у једном популарном чланку написао да су британска острва у преисторији била колонија територије на којој се простире Југославија. Његово мишљење није са озбиљношћу прихваћено у научним круговима.
Затим Црњански наводи ирског археолога, професора Мак Алистера, за кога каже да је веровао у дубоку старост тих веза, сматрајући да је метропола те културе била Винча. При спомену Винче, Црњански није могао да не скрене пажњу на чувеног професора Милоја Васића, као и то да је био његов ученик. Такође, подсећа да је на “илирске везе“ указивала и госпођа Хокс, која је експерт за археолошке везе са Балканом. Те везе је подвлачио и чувени шкотски археолог професор Стјуарт Пигот.
“Сви они признају ране илирске трагове у преисторијском добу британских острва. Те везе имају и своју литерарну прошлост.“
И антички историчари су писали о везама између британских острва и земаља које су данас словенске, нарочито везе са данашњом Русијом и Украјином. Страбон налази да су институције становника на Британским острвима сличне самотрачким. Као историчар, Црњански је био упућен у средњевековну историјску литературу и зато с правом истиче да су средњевековни хроничари и историчари запажали сличност у топонимији британских острва и илирских и вендских, а нарочито скитских земаља.
“Ево каква сам имена налазио у археологији Шкотске, Енглеске, Ирске и Велса у келтска и античка времена, и на античким географским картама британских острва: Liig (Љиг), Varar (Вардар), Cethen (Цетина), Drem (Дрим), Murav (Морава), Limina (Лим), Boyan (Бојана), Derwent (Дерванта), Thamesis (Тамиш), Don (Дон), Ultava (Влтава)… И за основца у археологија ова имена морају бити запрепашћујуће славофона…На пример:Liig, у старовелшком језику је протумачено као утока реке која је блатна. “
Солзбери (Salisbury) је град у Енглеској. Античко име овог утврђења гласи Sarum. У првом попису места Енглеске у средњем веку (Doomsday Book) записано је као: Sarisbery. На Антонинском итинерару, међутим, налазимо име места као: Sorbiodun, што звучи и више него славофоно. Очигледно је да Sorbiodun можемо третирати као Сорби+Дун (ДУН-ав, Синги-ДУН-ум). Познато је да ДУН значи утврђење на води, тако да би на келтском језику Sorbiodun значило српско утврђење на води. Погледајмо грб локалног фудбалског клуба, запажамо двоглаве орлове.
Опште мишљење које влада међу археолозима је да имена великих река и планина представљају много поузданије доказе о боравку неког народа на одређеном простору, у односу на споменике или било какве материјалне остатке одређене културе, јер се та имена по свему судећи ретко (или готово никад) не мењају.
Генерално, западни историчари признају те “илирске везе“, а многи од њих у последње време негирају истиветност Срба и Илира, приписујући је Албанцима. Не знам зашто онда гласно не повикну: “Албанци су староседеоци Британских острва“. Тако да видимо у какав је “ћор сокак“ зашла историјска наука јер се истина “гура под тепих“.
Живковић Дражен
српска иторија | https://mail.vidovdan.org/istorija/nepoznati-crnjanski-drevni-srbi-na-britanskom-tlu-2/ | sr | 2018-06-12 | mail.vidovdan.org/40a74112b15f0597da870dbc3021c0c608ebe0ec6f06c61aa4eaf03b65031470.json | [
"Пре него што се вратио из Енглеске Црњански је 1964. године објавио у НИН-у неколико прилога под овим насловима: ’’Ноулс о Косовској бици’’, ’’Археолошке везе Балкана’’, ’’Вендски траг у Британији’’ и ’’Откуд потичу имена наших река и брда’’. Наш познати историчар Реља Новаковић објединио је ове чланке, на темељу ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 23:25:14+00:00 | null | 2018-06-07 13:27:19 | null | http%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fslika-dana%2Fvesna-pesic-novinari-n1-koriste-informacije-iz-informera%2F.json | sr | null | Весна Пешић: Новинари N1 користе информације из Информера! | null | null | mail.vidovdan.org | Ima jedan fenomen koji hocu da podelim s vama. Kad ides na N1 kod @MileticMinja ili kod nekog drugog, oni preslisavaju opozicone politicare koriscenjem Informera. Kakvo je to novinastvo kad nemas svoja pitanja, vec prvo prociras Vucicev Informer,pa pitas?
— Vesna Pesic (@vestoma_Tomy) June 6, 2018 | http://mail.vidovdan.org/slika-dana/vesna-pesic-novinari-n1-koriste-informacije-iz-informera/ | sr | 2018-06-07 | mail.vidovdan.org/b80a32136cf5a919f0e14627495cf03b50f63f4f8d96058934f6414291c9d0bc.json | [
"Ima jedan fenomen koji hocu da podelim s vama. Kad ides na N1 kod @MileticMinja ili kod nekog drugog, oni preslisavaju opozicone politicare koriscenjem Informera. Kakvo je to novinastvo kad nemas svoja pitanja, vec prvo prociras Vucicev Informer,pa pitas?\n— Vesna Pesic (@vestoma_Tomy) June 6, 2018",
"Весна Пеши... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 23:27:30+00:00 | null | 2018-06-06 16:34:19 | null | http%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Finfo%2Fko-je-kriv-vladika-andrej-vujisic-presao-u-rimokatolike%2F.json | sr | null | КО ЈЕ КРИВ: Владика Андреј Вујисић прешао у римокатолике! | null | null | mail.vidovdan.org | У последњих десетак година, српски свештеници у Јужној и Северној Америци, Канади и Јужноафричкој Републици, превели су из католичке у српску православну вјеру на десетине хиљада људи. Само у Гватемали у православље је прешло на хиљаде људи. Велики допринос томе дао је епископ Андреј Вујисић – стајало је пре три године у саопштења Саборa православне цркве Мексика, која покрива 22 земље са преко 330 храмова.
Но, владика Андреј је недавно одлучио да са читавом својом паством пређе у католицизам. Његовим преласком је основана прва Источно-Католичка парохија у Порто Рику. Парохија Светог Спиридона Порто Рика је примљена у потпуно општење са Папом Фрањом, током литургије коју је служио Алберто Моралес, викар Римокатоличке дијецезе Сан Хуана.
Андреј Вујисић је својевремено био члан Митрополије црногорско-приморске. Потиче из Мораче, где је рођен 1957. године као Зоран у породици Војислава и Софије Вујисић. Из Југославије се одселио 1969. у Њемачку, одакле прелази у Аустралију и САД. Завршио је студије теологије у Украјинској богословији, дипломирао лингвистику на Универзитету у Финиксу и докторирао практичну теологију на Универзитету Јужна Африка.
Захваљујући његовом мисионарству у католичкој Средњој и Јужној Америци, православци су постали Гватемалци и Мексиканци, који воде поријекло од Астека и јужноамеричких Индијанаца, али и многи Црнци из ЈАР, Боцване и Замбије. Као ректор Православног института светог Ђорђа Назаренског, спровео је програм стипендирања младих у 17 земаља Јужне Америке, који су потом постали православци.
Један је од најобразованијих Срба у дијаспори. Аутор је многих научних студија из лингвистике, психологије и теологије. Као доктор наука истражује улогу екуменизма у хришћанском свету, а као Србин из Црне Горе проучава личност владике Рада, Петра Петровића Његоша и његов српски идентитет.
Љубиша Морачанин
Седмица | http://mail.vidovdan.org/info/ko-je-kriv-vladika-andrej-vujisic-presao-u-rimokatolike/ | sr | 2018-06-06 | mail.vidovdan.org/67b4e7dba27cd65ea9e6de4f0f2c68858240f1524635bb6fcacc25536f047a9d.json | [
"У последњих десетак година, српски свештеници у Јужној и Северној Америци, Канади и Јужноафричкој Републици, превели су из католичке у српску православну вјеру на десетине хиљада људи. Само у Гватемали у православље је прешло на хиљаде људи. Велики допринос томе дао је епископ Андреј Вујисић – стајало је пре три г... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-06 17:00:48+00:00 | null | 2018-06-06 17:46:09 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Finfo%2Fantonic-cenzura-udzbenika-u-koloniji-srbiji-zbog-lgbt-predrasuda%2F.json | sr | null | Антонић: Цензура уџбеника у колонији Србији због „ЛГБТ предрасуда“ | null | null | mail.vidovdan.org | У колонији Србији Министарство просвете, на захтев једне ЛГБТ-НВО, забрањује шест уџбеника
Укратко, поменута цензура изгледа овако:
Најпре, две фондације из ЕУ плате да НВО из Србије, која се бави ЛГБТ питањима, уради „Анализу дискриминаторног садржаја (према ЛГБТ популацији) у средњошколским уџбеницима (у Србији)” (2014; анализа овде); Затим, Брисел у свом извештају „о напретку Србије (на ЕУ путу)” напише „да је потребно изменити школске уџбенике који садрже дискриминаторски садржај (према ЛГБТИ особама)” (2016; овде, стр. 74; слично и овде, стр. 37). А онда српско Министарство просвете донесе одлуку да се шест уџбеника избаци из „Плана уџбеника за школску 2018/19. годину”, односно „да се преко школских управа упути допис свим школама” да се тих шест уџбеника више „не користе у извођењу наставе за средње школе” (2018; видети овде, стр. 8).
Па какви су то страшни „дискриминаторни садржаји” откривени у српским уџбеницима, због којих је, ових дана, њих шест забрањено за употребу?
У њима нема позивања да се ЛГБТ особама ускрати неко право – што би морао да буде једини садржај појма „дискриминација”. „Дискриминативни садржај” заправо се састоји из следећа два злочина.
Први злочин је тај што уџбеници биологије, психологије и медицине садрже тачне исказе – чију истинитост не доводе у питање чак ни ауторке Анализе – али који нису афирмативни за ЛГБТ популацију.
Јер, „Анализа” коју је урадила ова спонзорисана НВО инсистира на томе да у уџбеницима могу да стоје само искази који су „афирмативни и тачни” (стр. 75). То значи да искази који су само тачни, а не и афирмативни – а који, по мишљењу ауторки „Анализе”, могу да доведу до „предрасуда” према ЛГБТ популацији – морају бити одбачени као неприхватљиви.
На пример, у једном уџбенику психологије (овде, стр. 189) налази се исказ који гласи: „Осим хетеросексуалне постоји и хомосексуална проституција, и то чешће мушка него женска.” У „Анализи” се, међутим, тражи да се ова – иначе неспорно тачна констатација – „избаци” зато што „не постоји потреба за истицањем мушке `хомосексуалне проституције`, јер се тиме стварају предрасуде, које воде у стварање дискриминаторног односа према геј мушкарцима” (стр. 55).
Дакле, иако је наведена реченица истинита, она је неприхватљива зато што може произвести предрасуде које могу довести до тога да неко некада буде дискриминисан.
Дискриминација, очигледно, више није само извршено дело које је произвело негативне последице. Она је сада постала свако дело које има потенцијал да може да доведе до преступа.
То је правна логика, иначе типична за бољшевичку јуриспруденцију, којој смо се својевремено подсмевали. Познат је случај десеторо младих људи у СССР-у који су се тридесетих година 20. века састајали да слушају музику и пију чај. Пошто су шећер и чај у то време били права драгоценост, младеж је сакупљала копејке у једну кутијицу. Прибирање новца за чај није било забрањено, али тај новац могао се употребити и за помоћ контрареволуцији. Све девојке и младићи били су похапшени и осуђени на робију од три до десет година. То се једноставно звало „социјална профилактика” (овде, стр. 54‒55).
Е, па управо такву „социјалну предохрану” данас спроводе комесари ЕУ у Србији (није чудо да се министри ЕУ владе зову баш тако: „комесари”). Преступ је сада постало и оно што се није догодило, али би можда могло да доведе до преступа.
Зато, истинити исказ који можда може да доведе до предрасуде која би можда могла да доведе до дискриминације треба цензурисати ма колико да је истинит – зато што је већ његов сам потенцијал „дискриминаторан“.
По истом моделу у „Анализи” се захтева цензура и других исказа из уџбеника у којима се говори, као у уџбенику из здравствене неге (овде, стр. 57) о, рецимо, „бисексуалности” као „фактору ризика” за преношење ХИВ-а, или о „групама са ризичним понашањем” у које спадају и „хомо- и бисексуалци” (исто, стр. 55). Ауторке „Анализе”, наиме, траже да се „бисексуалност уклони из фактора ризика” (стр. 37), односно да се „хомо/бисексуалност уклони из фактора ризика” (стр. 38) – иако је реч о потпуно истинитим информацијама!
Јер, готово половину свих регистрованих случајева ХИВ инфекције у САД чине ЛГБТ особе. Гејеви ће између 44 и 86 пута вероватније да се заразе ХИВ-ом него други мушкарци, док ће та вероватноћа код лезбејки бити 40–77 пута већа него код других жена (изворе података видети у мојој књизи Моћ и сексуалност, 2014, пдф овде, стр. 174).
Уклањање ових истинитих, али неафирмативнихинформација аналитичарке из ове НВО тражиле су и када је реч о уџбенику из интерних болести. Ту се указује (овде, стр. 94) да „у групе са високом учесталошћу хепатитиса Б” спадају и „сексуално промискуитетне особе (нарочито хомосексуалци)”. Статистички то је потпуно тачно. Нека истраживања показују да „модални број мушких сексуалних партнера за старије геј мушкарце износи између 101 и 500” (видети Антонић, исто, стр. 173). Због тога се у тој популацији свакако чешће бележе болести које се преносе сексуалним путем. Зашто би та информација намењена будућим медицинским радницима била „дискриминација”?
Дискриминаторна је, наводно, и реченица из једног другог уџбеника психологије (овде, стр. 154) која гласи: „Објекат сексуалног нагона је по правилу јединка супротног пола.” У „Анализи” се, међутим, тражи „да се избаци наведена реченица” (стр. 56) – иако је она несумњиво истинита. Наиме, и ауторке „Анализе” пишу да нехеторсексуалних особа нема више од 10% у популацији (тај удео је, истини за вољу, вишеструко мањи, али нека им и буде; видети моју књигу, стр. 175‒176).
Дакле, оно „по правилу” из спорне реченице односи се на најмање 90% људи – што је не само тачна употреба синтагме „по правилу” већ подразумева признање постојања и изузетака. Али, ЛГБТ тужитељи неће да буду „изузеци”. Зато они траже „да се избаци наведена реченица” или да се замени реченицом „објекат сексуалног нагона је јединка супротног и/или истог пола” (стр. 56).
Овом допуном оно што је статистички у апсолутној мањини (испод 10%) треба да на неки начин постане једнако са изразитом већином (преко 90%). Тиме се посредним путем хоће постићи нормативно изједначавање ове две врсте сексуалних пракси, али и друштвених односа и идентитета које на њима почивају. То и јесте идеја тзв. ЛГБТ инклузије.
Управо одсуство ЛГБТ инклузије онај је други злочин који се замера српским уџбеницима. Тако „Анализа” (на стр. 49) захтева да се из једног уџбеника неуропсихијатрије (овде, стр. 132) избаци реченица која гласи: „Трагање за сопственим идентитетом и интегритетом доводи адолесценте до предворја жеље за супротним полом.”
Проблем је што се у контексту сексуалне жеље уз хетеросексуалност изричито не наводи и – хомосексуалност. Исто се замера и уџбенику из психологије у коме се (овде, стр. 139) каже: „У адолесценцији, сексуално сазревање прати развој снажног интересовања за супротни пол и појава еротске страсти.”
Овакав садржај, протестују наше аналитичарке, „утиче на стварање става да је хетеросексуалност једина сексуална оријентација која постоји” (стр. 56) и зато траже „да се цитирани део `снажног интересовања за супротни пол` допуни `снажним интересовањем за супротан, исти или оба пола`” (55).
Проблем са оваквом инклузијом је то што ће се увек наћи нека група која ће тврдити да није укључена у опште исказе, те да је зато и она дискриминисана. Рецимо, и људи који имају секс са животињама несумњиво да осећају снажну страст према предмету своје жеље. Јован Марић приповеда о мушкарцу с којим је разговарао у својој ординацији, а који је прелазио и по пет километара како би полно општио с козом. Он је, такође, Марићу причао да је његова крава несумњиво уживала у сношају с њим (овде).
Дакле, ако се по начелу недискриминатроне инклузије набраја све према чему се може јавити сексуална жеља, зашто се онда, поред „супротног пола, истог или оба пола”, не наброје и животиње (краве, овце, козе…), мртваци, ствари (чизме, најлон чарапе, рукавице) и шта све још не? Зашто би се антидискриминаторна инклузија зауставила само на хомосексуалцима?
Проблем је што ова врста диктата политичке коректности онемогућава да се изричу општи судови о човеку, породици или друштву. Рецимо, исказ „човек има две руке”, посматран из антидискриминативне оптике, увек може бити протумачен као суштински опресиван према инвалидима („Шта, инвалид с једном руком није човек?!”), или пак према сијамским близанцима („Шта, сијамски близанац са четири руке није човек?!”).
Због тога би у дискурсу антидискриминаторне инклузије горњи исказ морао да гласи овако: „Човек има нула, једну, две, три или четири руке.”
Бесмисленост оваквог дискурса свакако да не треба посебно доказивати. Али, он је израз и актуелне конфигурације моћи у којој се једној по броју маргиналној групи додељују статус и овлашћења идеолошких контролора. Једна НВО успела је, као што се види, да издејствује цензуру шест уџбеника. Успела је и то да се остали аутори уџбеника, као и њихови издавачи, застраше претњом да ће им рад и новац пропасти ако у вези с темама о којима је овде било речи покажу „политичку некоректност”.
Учинак је, несумњиво, ширење аутоцензуре, али и сужавање аутономије струке која ће надаље морати да се руководи и ваннаучним захтевима приликом уобличавања основних уџбеничких формулација.
Но, права невоља је у томе што то није крај, већ почетак процеса ревизије. Као што пишу ауторке „Анализе”, „постоји потреба да се проблематизује целокупна сфера образовања која се заснива на хетеронормативним обрасцима” (стр. 5). Отуда је и њихов „захтев за променом садржаја онога што се учи уједно и захтев за променом доминантне вредности” (стр. 7).
Како пишу ауторке „Анализе” (стр. 76), „образовање представља једно од места које би требало да подлегне промени, јер се управо кроз образовни систем вредности преносе и додатно производе”. Кроз образовање, дакле, треба произвести нове вредности код деце и омладине, „потребно је окончање сексуалне опресије која почива на принципима присилног одабира између супротстављених сексуалности, хетеросексуалности и сексуалности другачије од хетеросексуалне, где се позитивно вреднује искључиво хетеросексуалност” (исто). Крајњи „циљ је успоставити (сексуалну) норму која ће проширити границе људског” (исто).
Признајте да сте помислили да претерујем када сам почео с причом о оном Марићевом заљубљенику у козе и краве. „Успоставити норму која ће проширити границе људског” и „окончати присилни одабир између хетеросексуалности и хомо/би-сексуалности” – није ли ту реч управо о поменутом Марићевом заљубљенику?
У сувереној Русији оваква предаторска ревизија образовног система законски је забрањена. У колонији Србији Министарство просвете, на захтев једне ЛГБТ-НВО, забрањује шест уџбеника.
А ту није крај. Докле?
ИЗВОР: Стање ствари | https://mail.vidovdan.org/info/antonic-cenzura-udzbenika-u-koloniji-srbiji-zbog-lgbt-predrasuda/ | sr | 2018-06-06 | mail.vidovdan.org/b345d63c78ad79a0783f6f21299f9fca4a0a74d5e49b1c2e6cf607bcd14cf4fe.json | [
"У колонији Србији Министарство просвете, на захтев једне ЛГБТ-НВО, забрањује шест уџбеника\nУкратко, поменута цензура изгледа овако:\nНајпре, две фондације из ЕУ плате да НВО из Србије, која се бави ЛГБТ питањима, уради „Анализу дискриминаторног садржаја (према ЛГБТ популацији) у средњошколским уџбеницима (у Србиј... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-21 20:42:39+00:00 | null | 2018-06-21 14:05:01 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Finfo%2Fda-li-ce-najstariji-sahovski-klub-u-srbiji-zbog-javasluka-sabackih-vlasti-zavrsiti-na-ulici%2F.json | sr | null | Да ли ће најстарији шаховски клуб у Србији због јавашлука шабачких власти завршити на улици?! | null | null | mail.vidovdan.org | Шабачки шаховки клуб је један од најстаријих колектива на Балкану …Јосип Винавер је Оснивач Шабачког шаховског клуба . У априлу месецу 1905 . године је одигран званично , шаховски меч између Београдског шановског клуба и Шабачког шаховског клуба у Београду . О томе је писала и шаховска штампа у Загребу , а детаљан извештај дао је Озрен Недељковић у својим записима . Тако да може се рачунати да је Шабачки шаховски клуб основан 1905 године , али у Библиотеци града Београда , пише истовремено да Стојан Чупић је померао нека дрвца и раније , јер је познато да су шабачки трговци по кафанама и раније играли шах .
Просторије ШШК су биле у Масариковој бр . 5 , а у пролеће 1965 . године , у априлу месецу уговором који је закључен између Шабачког шаховског клуба и Дома Омладине ‘’ Вера Благојевић ‘’ у Шапцу , извршена је размена пословног простора, тако што је Дом Омладине за просторије у улици Масариковој бр 5 , Шах клубу уступио своје просторије у улици Маршала Тита бр 12 . у згради коју је добио на коришћење .Повиљон југословенске народне армије У току 1975 . године , те су просторије замењене , тако да пословни простор у улици Маршала Тита бр . 1 . Одлуком Скупштине Општине додељен је на коришћење ШШК .
Како су пословне просторије које је Дом Омладине ‘’ Вера Благојевић ‘’ из Шапца ШШК уступа боље и подесније за одвијање активности , странке су се споразумеле , да Шабац и ШШК плати Дому Омладине 193.000 динара и овај новац је употребљен за реновирање пословног простора . Тада клуб добија на трајно коришћење без накнаде од града пословни простор корисне површине 110 метара квадратних , који се налази на спрату у тадашњој улици Маршала Тита , садашњој Господар Јевремовој 1 . По решењу за укњижење права коришћења у земљишњим књигама и другим јавник књигама на много година корисника . Касније доношењем закона о реституцији ШШК је био предмет размене , тако се решавало по захтеву враћању одузете имовине односно , обештетила неке наследнике из породице Самуровића и то је Агенција за Реституцију подручне јединице у Крагујевцу обавила у 2017 . години , а ми смо добили решење на које смо се жалили Агенцији за реституцију и Минисарству финансија , поднели смо захтев , то је било 12 . 3. 2018.године , а одмах затим веома убрзано , вероватно под нечијим сугестијама и интервенцима десетог маја 2018 године , добили смо решење у коме пише да се одбија као неоснована жалба ШШК из Шапца и то је изјава- решење Агенције за реституцију , подручне јединице Крагујевац .. Мислим да је Министарство финансија и град Шабац , на неки начин донео неку погрешну одлуку , без обзира на одлуку Министарства , мислим да је град Шабац морам да нађе начина и решења да се споразуме са наследницима да октупи то и да овако један диван простор који је намењен ученицима и у ком функционише ШШК толики низ година , нађе решење и да би могли и даље да функционишемо . Само да вам кажем , Шабачки шаховски клуб има близу двеста чланова , од тога , 85 такмичара , који су разврстани у три екипе , Прва шабачка екипа већ од 2006 . године је члан Прве Лиге Централне Србије , то је највиши ранг у Централној Србији , ослањајући се искључиво на домаће играче играмо значајну улогу улогу у том рангу и годинама смо у средини табеле Сем тога друга екипа ШШК се такмичи у Српској Лиги – Север , док је прва женска екипа такође у Првој Централној Лиги Србије и с поносом говоримо да ослањајући се на домаће играчице достојно репрезентујемо град Шабац ,. Поносимо се нашим шахисткињама Маријом Драгојевић , а поготово Анђелом Бојичић ,која је једна од најталентованијих играчица данас у Србији , која је вишегодишња , кадетска и омладинска првакиња Србије , која иза себе низ призњања , медаља , пехара има . А такође је и добра је ученица , одлична ученица Гимназије шабачке . Све ово узимајући у обзир , мислим да би био велики грех , ако град Шабац и људи који су задужени за спорт и друштвене делатности не нађу решења да се ШШК не дају одговарајуће неке , изузетне просторије , сличних димензија у коме би могао да врши своје активности . Сем тога ми смо поносни и на своју школу шаха којом руководе професор Драшко Бегуш ФИДЕ мајстор из Шапца а такође и остали ФИДЕ мајстори , као што су Мирослав Мисојчић , Саша Пантелић и други . Одлуком Министарства за омладину и спорт , шах је ушао као изборни предмет у свим школама , На жалост то се не спроводи доследно и није довољно репрезентативан и није у понуди не знам из којих разлога , али то се дешава по основним и средњим школама . Надам се да ће у неким бољим временима и то да прође као једна дивна спортска манифестација и акција у циљу одвођења деце са улица , кафића и тако других ствари … Ово је један идеалан простор , идеална прилика за све и родитеље и љубитеље шаха , знајући колико је шах популаран и колико је шах цењен у другим државама , као што је Русија , Шпанија , Мађарска , Бугарска итд . , где се рађају истински шампиони и где шах није само изборни , није само игра , него је и редовни предмет . Сем тога традиција осрпског шаха је од великог угледа у свету , јер познато је које су све резултате постигли Глигорић , Матановић , Матуновић , Љубојевић и остали наши велемајстори а њима за петама доследно иду Дамјановић , Иванишевић , Перуновић и тако , то је једна шаховска плејада , има њих доста младих играча а мислим да град Шабац као носилац пројекта у Подрињском Колубарском региону заслужује , да има један диван простор . Свима је познато , ако немамо простора за играње , ми не можемо ни да одржавамо своје активности а самим тим , не можемо ни пратити ни шаховска дешавања , где шаховски шампиону већ од пете до седме године стасавају , а од 12 . год. до 14 . год . у свету већ постају велемајстори и постају значајна имена , то су деца из Индије , из бивших Совјетских Република , и тако редом , а надам се да је раме уз раме уз Русија , Југославија била друга у свету , одмах иза Совјетског Савеза . Ово су све предуслови , да се још једном обратим Градоначелнику и свим људима добре воље да нам изађу у сусрет , да нам доделе просторије у којим би могли да вршимо своје активности , у којим би могли да окупљамо своју децу , децу из основних и средњих школа и истовремено , они би нашли свој простор , не да буду на улици , не да буду по кафићима и на сумњивим местима , него да буду у једном дивном простору као што је и сада репрезетативни простор ШШК .
Осим тога ШШК се и организационо поноси на оно што је урадио у задњих двадесетак година поготово од кад је чело дошао проф. Мердовић , који је са својом екипом одрадио један велики део посла и просто васкрсао клуб који је био на ивици понора . Кроз наш клуб су прошла позната светска шаховска имена , као што су бивши светски првак у шаху Анатолиј Капов , као што је Димитрије Бјелица , као што је Божидар Кићовић , наш , легенда југословенског шаха , публициста новинар и тако редом , онда сви водећи играчи данашњег шаха Дамјановић , Матуловић ,.Иванишевић , то су играчи који заслузију велико признање … А понос нам је што сваког петка организујемо у нашим просторијама брзопотезно првенство на коме своју снагу доказују најбољи играчи из региона и шире ,
Сем тога , ми смо организатори и два велика такмичења у облику убрзаног шаха а то је меморијални турнир ‘’Чедомир Петровић’’ који се организује већ пету годину за редом и Светосавски брзопотезни турнир које се организује од двехиљадите године где учешће имају најбољи српски играчи из околине , то су још неке од активности уз школу шаха , на коју је ШШК поносан , рекао је у разговору проф. Мирољуб Мердовић , председник Шабачког Шаховског Клуба
Текст и фото : Славица Јовановић новинар и књижевник | https://mail.vidovdan.org/info/da-li-ce-najstariji-sahovski-klub-u-srbiji-zbog-javasluka-sabackih-vlasti-zavrsiti-na-ulici/ | sr | 2018-06-21 | mail.vidovdan.org/f670059f937fcbcd48b7178573789ecf79af6b39b584b9f9ea1ab8ee26e50864.json | [
"Шабачки шаховки клуб је један од најстаријих колектива на Балкану …Јосип Винавер је Оснивач Шабачког шаховског клуба . У априлу месецу 1905 . године је одигран званично , шаховски меч између Београдског шановског клуба и Шабачког шаховског клуба у Београду . О томе је писала и шаховска штампа у Загребу , а детаљан... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-14 09:50:40+00:00 | null | 2018-06-14 07:32:28 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsasa-nedeljkovic-sokolsko-drustvo-u-staroj-pazovi%2F.json | sr | null | Саша Недељковић: СОКОЛСКО ДРУШТВО У СТАРОЈ ПАЗОВИ | null | null | mail.vidovdan.org | После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде.
У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Доносиле су се хитно резолуције … . Основан је Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио је у „Омладинском гласнику“ оснивање сокола на све стране у Аустро-Угарској монархији. Лаза Поповић ступио је у контакт са чешким соколима. Нова соколска друштва оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна,Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора …). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе. Друштво у Карловцима било је матица српског соколства на територији Аустро-Угарске Монархије. Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. На Раваничким соколским слетовима српски соколи заветовали су се да ће се борити за ослобођење и уједињење. (1) Народ који је био на ходочашћу у Раваници могао се приликом слета упознати са соколима и њиховим радом. На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др. Св. Новаком и 25 чланова; … . Друштва која нису вежбала просте вежбе била су : Српски соко из Загреба са старешином др. Стојановићем и 5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осијека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из Новог Сада са вођом др. Свињарцем и 10 чланова. Били је присутна депутација Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Цијаком и делегација „Душана Силног” из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим бројем чланова и функционера друштва. У Раваници сва друштва су у поворци кренула на један овећи плато иза манастира Раванице, где су вршили покус за просте вежбе. Након покуса окупили су се соколи у дворани гостионице на заједнички ручак. Изашавши из дворане соколи су формирали поворку која је кренула на вежбалиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу поворке је било 5 застава, иза којих су ишли старешине друштава, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за њима друштва у гимнастичком оделу.
Одржана је јавна вежба са простим вежбама, а онда је одржано такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у бацању диска, камена и копља, и трчању. У бацању диска најбољи је био старешина др. Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле тешке 5 килограма. Изведена је српска народна игра бацање камена тешког 16 колограма. После такмичења развила се народна слава уз певање, свирање и играње. (2)
Српски Соко у Старој Пазови основан је 15 августа 1906. као пето српско соколско друштво, после Сремских Карловаца, Шида, Земуна и Новог Сада. Др. Јован Бараћ, општински лекар, и Јован Вучковић са 22 грађанина основали су Српски соко. Уз помоћ др Лазе Поповића и карловачких сокола сачињена су Правила друштва и припремљена је прва јавна вежба септембра 1906. У Голубинцима су у октобру 1907. заједно са вежбачима из Сремских Карловаца одржали другу јавну вежбу. Учествовали су 1907. на две заједничке вежбе, у Војки и Голубинцима, са соколима из Војке, Инђије, Голубинаца, Чортановаца и Сремских Карловаца. Соколи из Старе Пазове са 17 чланова посетили су слет у Раваници 1910. Учествовали су 1912. на великом Јавном соколском часу у Београду. (3) Бошко Машић постао је вођа 1909. Учествовао је као добровољац у турском, бугарском и Првом светском рату.
Словачко соколско друштво је од 1912. радило помагано од словачке жупе из Чикага. Главни оснивачи били су Павел Блох и Мирослав Галанте. Два су друштва сарађивала до Првог светског рата. Почетком Првог светског рата прекинут је рад оба соколска друштва. У новембру 1918. оживео је рад у оба соколска друштва. Божа Саламун, Србин католик и српски добровољац из Шибеника у својој песми „Дочек српске војске у Старој Пазови” описао је дочек 7 новембра 1918. После Првог светског рата 1919. Српски соко ујединио се са Словачким соколом. Соколско друштво Стара Пазова учествовало је на слету у Загребу од 15 до 17. августа 1924. Соколско друштво је било средиште културног и просветног рада места и околине. На академији посвећеној прослави Дана Уједињења, 1 децембра 1926. изведен је позоришни комад „Мртва стража” трагедија из живота Истрана који су тада били под Италијом.
Соколско друштво Стара Пазова прославило је 19. јуна 1927. 20 година од свог оснивања. Већ рано ујутро осећало се празнично расположење у месту. Соколи из Старе Пазове као и из Нових Карловаца, састали су се ујутро у соколани и са заставама кренули на станицу, где су дочекали соколе и соколице из Београда, Земуна, Сремске Митровице, Ср. Карловаца и Петровца. Прослави су присуствовала соколска друштва Београд I, Земун, Сремска Митровица и Нови Карловци. Са станице је кренула поворка до општине у чијем је дворишту одржала проба. После пробе формирала се нова поворка са соколским заставама и заставом добровољаца, са војном музиком, са соколском и народном коњицом и многобројним народом из места и ближе околине. Поворка је обишла главније улице места. Када је поворка поново стигла до општине старешина Живојин Михајловић у свом говору поздравио је присутне. После њега говорио је делегат жупе др. Воја Кујунџић о соколству и његовим идејама. Иза њега говорио је Пера Лазаревић, који је истакао важност соколских друштава за уједињење. Председник општине Мартин Ухрик поздравио је госте и грађанство на словачком језику. После њега одржао је говор у националном духу Милоје Араницки. Говорници су истицали значај соколства у најновијој историји. Бањалучки процес био је уперен углавном против сокола. За време Првог светског рата соколска друштва су растурена али се ипак победило. После те победе Соколство је стајало пред тешким задатком да сачува оно што је тешко и крваво стечено. После подне одржана је јавна вежба а увече забава у соколани. Поворка и јавна вежба давали су слику малог слета. Градња соколског дома почела је 1927. а дом је био завршен 1931. Изградњу је помогла општина, али су главна средства добијена од соколских приредби и прилога. Прилози су били од 212 појединаца, установа и организација међу којима и соколска друштва из 63 места Југославије. (4)
Застава Месног одбора ратних добровољаца у Старој Пазови освештана је 1. августа 1924. Застави је кумовао изсланик краља, генерал Стеван Хаџић. (5)
Соколско друштво у Старој Пазови организовало је 8. марта 1930. прославу осамдесетогодишњице чехословачког председника Масарика у великој сали хотела Петровић. Сала је била украшена чехословачким и југословенским заставама а слике краља Александра и Масарика биле су окићене зеленилом. Свечаност је отворена чехословачком и југословенском химном, које је певало певачко друштво “Гусле”. Од присутних представника друштава на прослави су говорили : Никола Петровић у име Народне Одбране, Српске православне општине и певачког друштва “Гусле”; Богданка Клајић у име Кола Српских Сестара; др. Бранко Кијурина у име Удружења добровољаца; Милоје Араницки у име Читаоничког клуба; Георгије Михајловић у име Црвеног Крста; Станко Бабин у име Српске земљорадничке задруге и Читаонице и Бранко Петковић у име Занатлијске омладине. Свечаност је завршена свесловенском химном “Хеј Словени”, док је игранка и весеље настављено до касно у ноћ. (6) У Одбору за градњу Соколског дома били су Славко Ивковић, тајник Самко Бабик, старешина друштва др. Чипчић, заменик старешине др. Вл. Вереш и благајник М. Левец. Новац за градњу дома стигао је углавном из Јужне Србије и Словачке. Соколска делегација под вођством старешине друштва др. Чипчића, заменика старешине др. Вереша и чланова управе Бабика, Ивковића и Гајића посетила је среског начелника Станимира Лазића у вези да замоли за помоћ у градњи дома. Срески начелник је обећао делегацији да ће свим силама настојати да помогне акције сокола.(7)
Соколско друштво посветило је 5. октобра 1930. камен-темељац Соколског дома Краља Петра. Ујутро су дошла соколска друштва из београдске и новосадске жупе. Формирана је поворка на челу сакоњицом и представницима, музиком и уз пуцање прангија кренула је са станице у место. Посвету камена-темељца обавили су православни, евангелистички и римокатолички свештеници, након чега је прочитана повеља и положена у темеље дома. Посвета је обављена уз присуство огромног броја народа. Након посвете приређен је заједнички ручак, на коме је било преко 100 узваника. Представница Кола Српских Сестара, Богданка Клајић наздравила је и честитала успеху соколства у месту. У име Словачко-сремског сениората евангелистичке цркве наздравио је Самко Бабик, истичући братску узајамност и словенску солидарност. Књижничар соколског друштва Живојин Михајловић поздравио је све остале госте, као и градитеље дома Момира Коруновића и Предрага Зрнића. После подне одржана је јавна вежба. У вече одржана је свечана академија, а после било је весеље до касно у ноћ. (8)
У дому се развио рад на спортској гимнастици, атлетици и групним саставима, затим у одбојци, стрељаштву, културно-просветни рад. У околним селима друштво је оснивало соколске чете и то у Крчедину, Војки, Голубинцима, Новом Сланкамену, Новим Карловцима, Ст. Бановцима. Соколско друштво Стара Пазова учествовало је на свим соколским слетовима у земљи ( Београд, Загреб, Војка, Ст. Бановци, Белегиш, Стари Сланкамен, Нови Карловци, Кисач, Петровци, Батајница, Инђија, Панчево, Сремска Митровица, Београд) и иностранству (Праг и Софија). (9)
Старешина друштва др. Бранко Чипчић одржао је 1929. комеморативно предавање о Владимиру Гортану, стрељаном у Истри од фашистичке Италије. У предговору Споменице коју је издало Соколско друштво у Старој Пазови др. Лаза Поповић истакао је : „Није било веће сиротиње, није било мање искуства, није било горих прилика, па се обарало, јуришало и заузимало, увек напред и са огромним одушевљењем само напред … оних дивних ђака, богословаца и омладинаца фрушкогорских од пре двадесетпет и више година, … Чудна су и велика времена била, али за нас нису прошла.”.
Када је Хигијенски завод из Новог Сада 1928. затражио од општине Стара Пазова земљиште за здравствену станицу, Соколско друштво је уступило земљиште за градњу здравствене станице. На конференцији одржаној 24. маја 1929. између представника Хигијенског завода Министарства Народног Здравља у Новом Саду са делегатима соколског друштва и Кола Српских Сестара постигнут је споразум да соколско друштво уступи земљиште за градњу дома, а да се уз Соколану сазида здравствена станица повезана ходником са соколским домом.(10) Соколски дом био је на најлепшем месту улице престолонаследника Петра. Здравствена станица поред социјално-хигијенских задатака, имала је и школску поликлинику, која се старала о заштити здравља ученика и наставника и о поликлиничком лечењу болесних. Соколски дом је био повезан са станицом, тако да се из соколске гардеробе ишло у купатило здравствене станице. Соколи су после сваког вежбања могли да се туширају под станичним тушевима. Овим су могли соколићи да се од детињства привикавају на хигијену и да то схвате као своју свакодневну потребу. Соколе у Старој Пазови посетио је Гангл 1931. На станици I заменика старешине Савеза сокола Гангла дочекали су сви соколски одборници са својим старешином на челу и заступник среског начелника. Гангл је разгледао соколски дом и летње вежалиште. Након тога посетио је Словачки народни дом, где се уписао у спомен-књигу. (11)
Соколско друштво Стара Пазова имало је 1937. 114 чланова и 28 чланица. Имало је 24 вежбача и 11 вежбачица. На дан 31.12.1936. имало је 151 члана, 41 нараштајца и 236 деце, укупно 428 припадника. (12) Друго просветно окружје у Старој Пазови приредило је свој I просветни течај 28.2.1937. у просторијама Соколског дома. На течају је било 14 чланова сокола, из Старе Пазове 10, а из Старих Бановаца, Инђије, Нових Карловаца и Голубинаца по један. Од 7 до 12 часова одржана су 5 предавања. (13)
Соколско друштво Стара Пазова везало је Вукову прославу са прославом 19- годишњице доласка српске војске у Стару Пазову и 7. 11. 1937. одржало вечерње посело у соколани. Просветар жупе Београд Момир Синобад предавао је о Вуковим заслугама за српски народ, изложивши зашто соколи нарочито поштују Вука. Затим је др. Ђ. Михајловић у исцрпном предавању приказао пробој солунског фронта и долазак српске војске у Стару Пазову. Приход посела био је намењен за подизање Вукове задужбине.(14)
На позив матичног друштва из Старе Пазове Соколска чета у Голубинцима приступила је прикупљању прилога за пострадале од временских непогода. Истакли су да су прихватили позив вољни увек помоћи ближњем. Соколска управа замолила је све имућније мештане, да сиромашнима притекну у помоћ са колском спрегом и радном снагом. (15)
Са соколима и са Здравственом станицом сарађивало је Коло Српских Сестара Стара Пазова. Учествовало је на свим соколским прославама. Основано је 22.4.1904. као Добротворна Задруга Српкиња, а од 31.3.1923. деловало је као Коло. Архитекта Државног хигијенског завода Радонић бесплатно је израдио планове за подизање спрата на дому Кола и вршио надзор над градњом. Одржавањем приватног забавишта Кола ударен је темељ државном забавишту. Заслугом Кола одржана је у Старој Пазови Државна мешовита грађанска школа. Стара Пазова прославила је 7.новембра 1938. 20 година од уласка српске војске. Чланица Кола учитељица Олга Ивановић је заједно са осталим делегатима из места на Опленцу запалила воштаницу на гробу краља Александра. Радиле су на пропагирању српско-сремске народне ношње.У дому Кола одржан је до 15 априла 1939. течај уметничког ткања. Течај је водила наставница Марија Хуберт из Београда. Течај су похађале делом чланице Кола а делом остале грађанке места (њих 23). Училе су пиротско ткање, зумак, келим, гоблен и персиско ткање. (16)
Заједно са Државним хигијенским заводом у Новом Саду отвориле су 1940. течај домаћичке школе са интернатом у свом дому. Хигијенски завод послао је 2 своје наставнице. О течају је водила бригу Здравствена станица а хигијену је предавао њен шеф др Владимир Вереш, дугогодишњи сарадник Кола. Течај је похађало 17 девојака из места. Југословенски Женски савез у Београду упутио им је позив да се пријаве за разне радове у случају рата, како би замениле мушкарце. Чланице Кола (њих 20) су свршиле нижи самарићански течај који су одржавали лекари у оквиру друштва Црвеног крста. Упутиле су са осталим мештанима делегата на Опленац да упали воштаницу на гробу краља Ујединитеља на дан уласка српске војске у Стару Пазову 7.11.1939. На Материце позвале су све Привредникове питомце шегрте у месту у њихов дом. Здравственој станици су помагале у одржавању Ђачке Трпезе. Посетиле су чајанку Добротворне Задруге Српкиња у Инђији и Свесловенску забаву Главног одбора у Београду са 12 чланица у народној ношњи. (17)
Соколи су 27. марта 1941. организовало демонстрације. После Априлског рата 1941. Савез сокола био је забрањен. Током рата соколски дом је био руиниран, јер су га војске свих врста и страна користиле. После Другог светског рата нове власти су уместо сокола створиле прво фискултурна друштва, па гимнастичка, која су касније добила име Партизан. Бивши соколи обновили су свој дом. Друштво „Партизан” имало је после рата 9 предњака и 5 предњакиња из бившег соколског друштва. Вежбала се гимнастика, атлетика, одбојка, стрељаштво, шах, пинг-понг и кошарка. Организовани су летовања на мору и зимовања са скијашким течајевима. Друштво је учествовало на општинским, среским, покрајинским, републичким и савезним такмичењима. Партизан у Старој Пазови је 1955. имао 527 чланова. Дом им је био одузет, а друштво је вежбало по школским салама са малим бројем справа. Соколско друштво Стара Пазова обновило је свој рад 1997. Обновили су га Јан Туран, начелник, и Златко Каравла, председник Друштва „Партизан” удружени са старим соколима и вежбачима. Соколско друштво је прославило 100 година од оснивања Свечаном академијом у великој сали Дома друштвених организација. Академија је приређена без вежбачког програма, јер друштво није добило назад свој дом. Хор Старе Пазове певао је химну „Боже правде” и две соколске песме „Полети соколе” и „Малена је Фрушка Гора”. Свечану седницу отворио је старешина друштва Петар Лађевић-Дишо, поздравивши велики број бивших вежбача ДТВ „Партизан” и госте. Било је присутно и неколико још живих сокола, који су учествовали у враћању старог имена друштву. Начелник друштва Јан Туран био је предњак и начелник у ДТВ „Партизан”. У име Савеза Соко Србије говорила је старешина Савеза Гордана Рајновић. Говорила је и Милијана Крстић, из батајничког сокола, која је више година радила у друштву Стара Пазова. Поводом прославе 100 година друштва штампана је књига Мирослава Кичиња „Соколско друштво Стара Пазова 1906-1941”. (18) Такође је обновило свој рад и Коло Српских Сестара у Старoj Пазови.
После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. У Старој Пазови основана је 1904. Добротворна Задруга Српкиња а 1906. основано је гимнастичко друштво Српски Соко. Почетком Првог светског рата 1914. прекинут је рад соколских друштава, али је у новембру 1918. оживео. Српски соко у Старој Пазови ујединио се са Словачким соколом 1919. Добротворна Задруга Српкиња деловала је од 1923. као Коло Српских Сестара. Са њима су сарађивали Удружење добровољаца, Народна Одбрана и певачко друштво “Гусле”. Соколи и Коло радили су у својим домовима. Друштва су била средиште патриотског, културног и просветног рада у Старој Пазови и околини. Национална друштва деловала су до Априлског рата 1941. После Другог светског рата нова власт је уместо сокола створила Друштво за телесно васпитање Партизан са бившим соколским предњацима. Соколско друштво Стара Пазова обновило је свој рад 1997.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | https://mail.vidovdan.org/istorija/sasa-nedeljkovic-sokolsko-drustvo-u-staroj-pazovi/ | sr | 2018-06-14 | mail.vidovdan.org/c85d297985b22fcc2e172d21b0dea19992c2abcd18c6ac775502c591cf44305e.json | [
"После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету св... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-21 20:42:49+00:00 | null | 2018-06-21 14:23:57 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fistorija%2Fsasa-nedeljkovic-muzej-valtazara-bogisica-u-cavtatu%2F.json | sr | null | Саша Недељковић: Музеј Валтазара Богишића у Цавтату | null | null | mail.vidovdan.org | Валтазар Богишић родио се у Цавтату 1834. Пошао је у Венецију у лицеј св. Катарине 1856. Студирао је на Бечком универзитету. Слушао је предавања у Берлину, Минхену, Хајделбергу и Паризу. У Бечу је постао 1864. доктор права. Одбио је 1866. кандидатуру за посланика у далматинском сабору са изгледом да буде биран и као посланик за бечки Рајхсрат. Није хтео мењати свој научни рад са политиком. Богишић је прихватио понуду универзитета у Одеси а одбио је две понуде загребачког универзитета. Постао је члан академија у Београду, Загребу, … . На предлог књаза Николе добио је 1872. царским указом налог да иде у Црну Гору због израде грађанског законика. Пред делегацијама државног црногорског савета на Цетињу 1880. било је прво читање „Имовника”. После другог и трећег читања на Цетињу „Имовник” је проглашен 25. марта 1888. и ступио на снагу 1. јула 1888. Примио се да буде министар правде у Црној Гори 1893. и на том положају остао до 1899. Живео је у Паризу. Умро је 24. априла 1908. у Ријеци. Из Ријеке су бродом пренесени посмртни остатци 29. априла 1908. у Груж. Из Гружа су превезени у градску луку Дубровника, а оданде у Цавтат. Бродови „Груж”, „Цавтат” и „Венћеслав” довели су у Цавтат господу, друштва, представништва и музике који су учествовали у погребу. Кад је стигао ковчег на броду „Груж” у Цавтат, тиха поворка кренула је у парохијску цркву, где је одржано опело. У поворци су била школска деца са учитељем и учитељицом, представништва свих српских и хрватских друштава из Дубровника, представништва са стране, Дубровачко радничко друштво, корпоративно са барјаком и венцем, српска Дубровачка грађанска музика, Опћинска Хрватска глазба, дубровачки начелник П. Чингрија са заступницима дубровачке општине, … . Цавтат је био у црнини, црни сагови су били на прозорима, фењери су били обложени црнином, заставе на лађама биле су у знак жалости биле су спуштене на пола; После опела поворка са 25 венаца упутила се из цркве на гробље, које се налазило на брежуљку северо-западно повише Цавтата. На гробљу су говорили Луко Калачић у име Цавтата, Фађони, брат Влаха Буковца, у име хрватског друштва „Зоре”, А. Вучетић, уредник „Срђа”. У име српске омладине говорио је Бркић, уредник „Српске Зоре“. У свом говору А. Вучетић истакао је : „ … Као учењак и књижевник, као српски законоша и славенски државник прославио је широм света себе, мило Српство, дубровачку домају, родни Цавтат и Конавле, откле су му стари били. Инокосан је изводио оно што у великим државама тек окупљени учењаци могу да ураде, … . Један од тих соколова нашега доба, који је лебдио по свим крајевима, гдје се српска и хрватска ријеч говори, и летио и у даље крајеве, бјеше наш Валтазар Богишић. Није он газио по гњилу блату странчарских зађевица, није пландовао и бучио празним фразама, него је неуморно радио и учио у самоћи своје собе, трудио и дању и ноћу да постигне узвишене идеале. Кад би прву сврху постигао, за другом би ишао једнаком устрајности. Вјеран своме поријеклу и освједочењу, прекаљену трудом и науком, он као законоша црногорски није унио у законе туђе смушене мисли, него је у њих претопио наше српске обичаје и наше српско право и дотјерао је рад до таке савршености, да му се стране законоше диве. Као књижевник и правник радио је и за Дубровник било износећи његове старине, било његове законе, било паметно нас потичући да у Дубровнику створимо ново средиште за народно позориште. … .” У свом говору Н.Л. Бркић истакао је : „ … Народ, који рађа овакве људе, не може пропасти, јер он мора кроз њих, кроз своје истакнутије синове, вјечито живјети. … Богишић је дао примјер радишности, посвједочио силу могућности и пред цијелим образованим свијетом показао несумњиво богатство народног нам талента. … . пред самртним останцима дичног, љубљеног и поштованог чеда јуначког народа српског; пред храмом великог духа скромнога Валтазара Богишића – дубоко се клања и српска дубровачка омладина, која ме је уобластила, да се у њено име с Покојником опростим. Полажући на мртвачки сандук свој вијенац искреног признања и вјечне захвалности, српска омладина врши своју свету дужност, за коју је веже љубав према раду, науци и свом српском народу. … Њега остављамо у својим срцима као једну свијетлу и неизбрисиву успомену, као један велики примјер устрајности и радишности, као неоспориви свједок људске могућности и као посебни тип патриотизма, који је без шаблонске партизанске надутости много и много користио своме народу и допринио народном напретку. А то све даваће српској омладини снаге и полета за рад око свог добра и добра своје националне заједнице. … . ” Посланство са Цетиња стигло је 2. маја 1908. да положе венце на гроб Валтазара Богишића. У изасланству је био министар просвете и црквених дела Пламенац као заступник владе. У име књаза Николе положио је венац његов ађутант Поповић. На траци је био натпис : „Мојему министру правде Велеученом Др. Валтазару Богишићу Књаз Никола.” Члан великог суда Дожић положио је венац за црногорско судство. На венцу је био натпис : „Благодарно Судство Црногорско Др. Валтазару Богишићу”. (1)
У часопису „Срђ” су од телеграма издвојили саучешће : Пашићево у име краља и српске владе, Стојана Новаковића у име Српске краљевске академије и саучешће правног факултета београдског универзитета. Милан Павлов Јовановић командир-академик из Вуковара упутио саучешће Уредништву „Срђа”. У саучешћу је истакнуто : „Примио сам жалосну вијест о губитку мог доброг и милог колега-друга – као члана многих учених друштава и академија, а великог правника-хисторичара народа српскога, челик Србина Др. Валтазара Богишића, те ево и мене да и Вама и свему Српству изразим моје саучешће у преголемој жалости за врлим и добрим Србином ком дао Бог вјечни покој ! Лака му земља и вјечна Слава у народу своме кога је тако жарко љубио !” (2)
Марија Богишић, удата Пол, наследила је свог брата Валтазара Богишића, дала је пренети из Париза у Цавтат библиотеку и купила зграду за смештај библиотеке. Основала је музеј. Уложила је много новца за изградњу водовода за Цавтат из села Обода, поправила плочнике, цркве, гробље и подигла брату споменик на обали. Библиотеку и културно-историске збирке оставила је Цавтату „као темељни камен подизању родног мјеста и на вјечиту успомену свог брата“. Идеју за оснивање Богишићевог музеја изнео је Лука Зоре након што је Богишић објавио збирку словенских инкунабула у календару Дубровник. Музеј је отворен после Богишићеве смрти, у септембру 1909. у његовој кући. (3) Српска друштва и организације на Приморју чувале су успомену на Валтазара Богишића и посећивала су Цавтат обилазећи његов гроб.
Група од 40 српских сокола из Војводине, Србије и Старе Србије предвођена др Лазом Поповићем, старешином Фрушкогорске Жупе, посетила је 17 августа 1911. Дубровник. Истог дана соколи су паробродом „Соко” посетили Цавтат. Излету су се придружили душановци, грађани и омладина. Град је био искићен заставама, а соколе је дочекала општинска музика и грување прангија. Цавтатска Музика свирала је „Душановку” и „Соколску корачницу”. Кад су се соколи искрцали, предвођени Цавтатском Музиком поздравили су Општину а онда су отишли на гробље. На гробу Валтазара Богишића положио је др Лаза Поповић, уз неколико бираних речи, венац Српских сокола из Војводине, са српском тробојницом. Истакао је да како је српски народ увијек благодаран великом Србину Богишићу за велике заслуге. Кад је венац био положен, сви присутни кликнуше „Слава Богишићу”!, а збор је запевао „Вјечнаја памјат”. После разгледања градића, Богишићевог музеја, књижнице и слика Влаха Буковца у цркви соколи су се вратили у Дубровник. При поласку из Цавтата дошло је до братских овација. (4)
Два брода Дубровачке пловидбе превезла су првог маја 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са „Матицом Српском“ у Дубровнику да походе и положе вијенце на гроб и споменик Валтазара Богишића. Председник општине Нико Враголов упутио је 22 априла 1938. проглас Цавтаћанима у коме се позивају да присуствују поклону гробу и споменику пионира Славенског братства. У прогласу се истиче: „Окитите своје домове, да Цавтат у свечаном руху дочека овај значајни дан и дођите братски дочекати поштоваоце драгог нам Богишића који ће доћи овај спомен увеличати. Будимо горди и поносни на велике синове наше славне прошлости и на њиховим примјерима изграђујмо себи сигурну и сретну будућност“. Дубровачка друштва и установе дочекали су грађани Цавтата. Истог дана увече у дворани „Слоге“ у Дубровнику одржано је комеморативно вече гдје је говорио др. Лујо Бакотић. У Одбору за комеморацију 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића били су : Светозар С. Барбић, предсједник „Матице Српске“; Душан Башић, предсједник „Јадранске Страже“ у Дубровнику; Луко маркиз Бона, предсједник „Дубровачке грађанске музике“; др. Ђуро Орлић, предсједник дубр. срп. пјев. друштва „Слога“; Даница Радовић, предсједница „Кнегиње Зорке“ у Дубровнику; Нико кап. Папа, предсједник „Нове Југославије“; Иво Шуберт, предсједник „Дубровачког радничког друштва“; Нико А. Шутић, старјешина Соколског друштва у Дубровнику; … . Одбор је 1938. у Дубровнику издао Споменицу дра Валтазара Богишића. (5) Значај манифестација националних друштава у Дубровнику уочен је и у другим срединама. Лист „Дубровник” пренео је из сарајевске ,,Југославенске Поште” осврт у коме се коментарише : „Недавни поход гробу незаборавног Антуна Фабриса, па пренос земних остатака пок. др. Франа Кулишића и комеморација 30-годишњице смрти пок. Богишића, показали су најбоље, да је Дубровник … једнодушан кад наглашава … своју улогу у значајној предигри нашег народног ослобођења и уједињења. .” (6)
Лист „Дубровник” пренео је из листа „Зете” вест да је Удружење правника у Подгорици 1939. покренуло је акцију за подизање спомен-бисте дру Валтазару Богишићу у Подгорици. Удружење је упутило апел свим црногорским правницима. У писму је писано подробно о личности и раду Валтазара Богишића и његовом значају за Црну Гору и Црногорце а посебно за црногорске правнике. Истицали су да је Богишићев Општи имовински законик израз душе црногорског човека у његовим правним односима. „Дубровник” је констатовао да су поред споменика у Цавтату, црногорски правници прегнули да др Валтазару Богишићу подигну спомен-бисту. (7) Књижара Јова Тошовића из Дубровника издала је у међуратном периоду серију слика Цавтата и његових знаменитости за туристе (Маузолеј Рашић, санаторијум Тиха, … ). Међу тим знаменитостима био је споменик др Валтазара Богишића и његов музеј. Богишићев музеј припојен је Хисторијском институту ЈАЗУ и премештен у Кнежев двор у Цавтату. Музеј је отворен 1958. (8)
Српска друштва на Приморју била су поносна на свог великог сина. Чувала су успомену на Валтазара Богишића и посећивали су Цавтат обилазећи његов споменик, музеј и гроб. Национална и културна друштва (српска и југословенска) из Дубровника су 1938. посетила Цавтат поводом комеморације 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене : | https://mail.vidovdan.org/istorija/sasa-nedeljkovic-muzej-valtazara-bogisica-u-cavtatu/ | sr | 2018-06-21 | mail.vidovdan.org/d19c0d581247812bd2f16483f7b2ebc09582a836951ce92315c85db778fee26b.json | [
"Валтазар Богишић родио се у Цавтату 1834. Пошао је у Венецију у лицеј св. Катарине 1856. Студирао је на Бечком универзитету. Слушао је предавања у Берлину, Минхену, Хајделбергу и Паризу. У Бечу је постао 1864. доктор права. Одбио је 1866. кандидатуру за посланика у далматинском сабору са изгледом да буде биран и к... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-07 10:28:52+00:00 | null | 2018-06-07 00:00:00 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fdom-cara-konstantina-velikog-i-svetog-vasilija-ostroskog-manastir-tvrdos-trebinje%2F.json | sr | null | Дом цара Константина Великог и Светог Василија Острошког | null | null | mail.vidovdan.org | „Манастир Тврдош је посвећен Успењу Пресвете Богородице и подигнут је на стијенама мјеста Тврдоша, крај десне обале ријеке Требишњице, на 4 километра западно од Требиња. Говорећи о Тврдошу у иначе сасвим кратким освртима, наши историчари сматрали су за довољно да кажу да је то манастир „из средњег вијека“ и да је познат као Требињски манастир. Међутим, по народном предању које је, истина, релативно касно записано, Тврдошки манастир је основао Св. цар Константин и мајка му Јелена, а затим је, пошто бјеше срушен и запустио, постао задужбина краља српског Милутина, крајем XIII или почетком XIV вијека. Темељну обнову 1509. године извршио је митрополит Требињски Висарион I.
„Свети Василије, Божји угодниче,
И од сваке муке чудни целебниче,
Силом Христа свога Ког возљуби много,
Најтеже болнике ти си лечит’ мог’о,
То и сада можеш сваком ко те штује
И у живог Бога ко тврдо верује.
Не престај помагат’, славо српског рода,
Не престај за грешне молити Господа.
Ти си светац Божји у небеској слави
А свеци су људи духом цели, здрави.
У теби видимо ми правог човека,
Слободног од греха, и препуног лека,
У ком огањ гори Духа Свесветога,
У ком љубав стоји Христа Васкрслога.
Захвални смо теби, и Богу свесилну,
Што кроз Тебе лије милост преобилну,
Кроз Свог свеца чудна и ангелолика –
Василија српског, Божјег угодника!“ „Константину цару крст се светли јави,
Константин га виде и Бога прослави.
To знамење беше Сина Божијега,
Од овог знамења нема краснијега,
Знамење страдања и времене беде
Али и знамење коначне победе.
Са овим знамењем, твориоцем чуда,
Константин се креће и победи свуда.
Сред паганског Рима, крстогонитеља,
Он крст висок диже, славу Спаситеља.
Што три века беше ломљено и клето,
To сад за Рим поста велико и свето!
Три стотине лета крст пљуван бејаше,
У крви светаца земља се купаше.
Царства и цареви, охоли и мрски,
Сломише се редом слично слабој трски.
A знамење крста остаде усправно
И светљаше свету чудесно и славно.
Константин га позна и уздиже више,
Зато му се име у календар пише.“
Охридски Пролог – Свети Владика Николај Велимировић
Од тада тробродне цркве са кубетом сачувани су до данас темељи, шест камених стубова, престо на горњем мјесту и дијелови зидова са остацима фресака. Манастир је два вијека, ако не и више, био сједиште Хумско-Херцеговачке, тада зване Требињске митрополије. У турско-млетачком рату Венецијанци су 1694. године дигли цркву и цио манастир лагумом барута у ваздух, што је описао Херцеговац Владимир Ћоровић, заслужан, поред осталог, и за опис историје скоро свих херцеговачких манастира.
Цркву је тек 1928. године обновио нови задужбинар Никола Руњевац, богати Требињац из Америке. Тада је оправљен мањи, стари конак и подигнут нови и већи конак. Велики препород и интензивну обнову манастир доживљава од 1955. године и та обнова траје до данас.
Остаци других манастирских грађевина: конака, келија, трпезарије, подрума и околног града и куле, стоје и данас као свједоци славне и крстоносне, али вјечно живе историје ове Тврђе Православља у Старосрпској земљи Травунији и Захумљу = Хумској Земљи Херцеговини и Приморју, гдје су апостоловали Свети Апостоли, Света Равноапостолна Браћа Кирило и Методије, и за њима Светитељи Божји: Сава Први и Други, Иларије, Свети Данило II, Висарион I и II, Свети Василије Тврдошки и Острошки, и у првој четврти 20 вијека Свети Петар (Зимоњић), нови српски Свештеномученик Јадовински и Јасеновачки.
По разрушењу манастира Тврдоша крајем XVII вијека, многе духовне и културне високовриједне светиње и драгоцјености из Тврдоша пренесене су у Манастир Савину. Свој живот овај манастир је наставио не само у Савини, него још више у недалеком метоху – манастиру Дужима. У Тврдош је донијета из манастира Дужи октобра 1992. света рука непознатог Светитеља, највјероватније Св. Краљице Јелене, Милутинове и Драгутинове мајке (као што је иста била у манастиру, према запису на Шестодневнику манастираТребиња који је сада у Савини).“ http://eparhija-zahumskohercegovacka.com
„Манастир Тврдош је подигнут на темељима једне црквице која датира из 4. вијека послијеХриста, пре времена када су Срби као народ примили хришћанство, што само говори о традицији и дуговјечности хришћанства на просторима Херцеговине. Темељи те цркве се могу видети у манастиру, јер је део пода манастира одрађен у стаклу тако да се кроз те „прозоре“ на поду виде темељи прастаре цркве.[2]
Тврдош са рушевинама старог манастира лежи на кршевитој узвисини тик до цесте која из Требиња води у Љубиње. Манастир Тврдош подигнут је око 1509, а 1517. украсио га је фреско-сликама дубровачки живописац Вице Ловров. У другој половини 16. и 17. вијеку живјели су у Тврдошу херцеговачки митрополити. Одатле потиче име Требињској епархији.
У сукобу са Турцима разорише Тврдош Млечани 1694. године. Одмах првих година 18. вијека било је неколико покушаја да се обнови разорени манастир. У том настојању истакао се је митрополит Нектарије и игуман Исаије.
Архитектура манастира
По остацима манастира се види да је Тврдош био спреман и за одбрану од нападача. Зато је био изграђен чврст зид око манастира. У унутрашњости могу се у рушевинама разабрати темељи старе цркве. То је била базилика са три брода. Два побочна брода нешто су краћа од средњега, који је нартексом продужен на западну страну. Данашња црква је подигнута 1928. године захваљујући великом ктитору Николи Руњевцу , Требињцу из Америке. Осветили су је исте године на дан Св. Василија Острошког Чудотворца (12. маја) епископ захумско-херцеговачки Јован и епископ захумско-рашки Нектарије .
Св. Василије Острошки . Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте оде у Требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној, чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу, у XVI веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу св. Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани, и налазе исцелења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама. https://svetosavlje.org/dan-prologa/29-april-po-julijanskom-kalendaru/
Свети цар Константин и царица Јелена. Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце, он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра, који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и проказа ишчезе са тела царевог. Када наста раздор у Цркви због смутљивог јеретика Арија, цар сазва I васељенски сабор у Никеји 325. године, где се јерес осуди, а Православље утврди. Света Јелена, благочестива мајка царева, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин надживи своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет петој години, у граду Никомидији. Тело његово би сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду. https://svetosavlje.org/dan-prologa/21-maj-po-julijanskom-kalendaru/
„У једној прастарој епској народној пjесми помиње се манастир Тврдош и његови подруми, односно манастирске избе испуњене вином. У тамним временима послије пропасти српске средњовјековне државе, српски монаси су у манастирима очували клицу српске духовности и културе, па и традицију српског винарства. Исто као и у читавој Европи, уосталом, и у нашем винарству највеће заслуге за преношење знања о узгајању винове лозе и производњи вина припадају монаштву. Многе славне винарске куће Француске, Италије, Шпаније и Немачке настале су на старим манастирским посјeдима или као настављачи њихове традиције. Бројни су и српски манастири који су винарски углед сачували до данашњих дана: Високи Дечани, Љубостиња, Тврдош.
Монаси манастира Тврдош, започели су пре десетак година ново поглавље у причи о манастирском винарству код нас. Преузели су бригу над виновом лозом у Требињском пољу, гдје су стари засади Вранца смештени на 70 хектара површине и подигли чак 60 хектара младих винограда у Поповом пољу.
Данас, манастир има два подрума. У старом каменом подруму из 15. века, у стољетним храстовим бачвама сазријева вранац, а само десетак метара даље, уз саму Требишњицу, укопан је нови подрум опремљен најсавременијом технологијом, али савршено уклопљен у постојећи комплекс.
Модерна технолошка рјешења укључују и гравитациони транспорт вина током процеса прераде, омогућен висинским разликама између различитих нивоа подрума.
Врело љето и благе зиме, изразита субмедитеранска клима, каменито тло натопљено најплоднијим земљиштем, стварају идеалне услове за рађање вина, које се циједи из камена и сувине, али и из сунца и вјетрова који се сударају изнад Требиња, хујећи са планина и мора истовремено. Требињско и Попово поље су изразито плодна крашка поља настала спирањем земљишта са околних брда. Некадашње шуме искрчене су највероватније у вријеме владавине Млечана, а и касније у доба Аустроугарске, па је временом ерозија нанијела сво плодно земљиште у Требињско и у Попово поље.
Вранац и Жилавка овдје се рађају вијековима, а уз њих засађени су и шардоне, мерло, каберне и сира, што омогућава и спајање аутохтоног и интернационалног, традиционалног и модерног, што винима Тврдоша даје и додатни квалитет. Подруми манастира Тврдош његују традиције српског монашког виноградарства и херцеговачког поднебља, производећи винa од аутохтоних и интернационалних сорти у подруму из 15. вијека. Жилавка, вранац, шардоне, каберне совињон, али и манастирска лоза, производе се комбиновањем древних и најсавременијих технологија.“
http://www.tvrdos.com
И да не би овај наши кратки путопис о лепотама и значају Манастира Тврдош завршио као ода врхунском вину, да се још једном присетимо Светог Василија Острошког који је овде замонашен, баш у Светом дому великог Светог цара Константина кога данас 21.маја/3.јуна славимо, заједно са његовом Светом мајком царицом Јеленом. На сам помен имена Светог Василија и данас још увек устају сви Срби из Црне Горе:
„Василије Свети поносе монаха,
Наставниче добри, светих пустињака.
К’о јутарња звијезда, твој лик нам се јавља,
Поборниче мудри, Светог Православља.
У пештери хладној, усред стијене сиве
Твоје мошти зраче духом вјере живе.
И сад као некад у времена стара,
Наше вјере свете, која чуда ствара.
Благовјерни народ, стиже са свих страна,
Под Острошке висе, хрли сваког дана.
Да цјелива тебе, духовног пастира,
И напоји душу рајског миомира.
Адске силе стрепе, од имена твога,
Ломе се о стијене тврдога Острога.
Мрачном злобом дишу мржње неизмјерне,
Да нам смуте вјеру, да уплаше вјерне.
Сузама си вјере, гријо хладне стијене,
О, пастиру добри, Цркве намучене.
Народу србскоме, Богом даровани,
Богоносни Оче, славом овјенчани.
На животној стази, вјере и надања,
Нашијех успона и наших падања.
Молитвама твојим љубав нам оснажи,
Да смо вазда будни на духовној стражи.
Моли за све вјерне, за обитељ свету,
Мир у мојој души, мир у цијелом свијету.
Мир од источника, сунчаније’ зрака
Василије Свети, поносе монаха.“
Аутор Наташа Миљевић | https://mail.vidovdan.org/aktuelno/dom-cara-konstantina-velikog-i-svetog-vasilija-ostroskog-manastir-tvrdos-trebinje/ | sr | 2018-06-07 | mail.vidovdan.org/ef438e42fc99461e737e3f5b52934fce694bfbd405efc8255a5a83e43854fbea.json | [
"„Манастир Тврдош је посвећен Успењу Пресвете Богородице и подигнут је на стијенама мјеста Тврдоша, крај десне обале ријеке Требишњице, на 4 километра западно од Требиња. Говорећи о Тврдошу у иначе сасвим кратким освртима, наши историчари сматрали су за довољно да кажу да је то манастир „из средњег вијека“ и да је ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-20 13:14:25+00:00 | null | 2018-06-20 14:40:05 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fslika-dana%2Fbosko-obradovic-treba-nauciti-ljajica-da-peva-himnu%2F.json | sr | null | Бошко Обрадовић: Треба научити Љајића да пева химну! | null | null | mail.vidovdan.org | Kakva je ovo cestitka pobogu!?
Ne verujem sta citam.
Jesi krsten ti,kakav bre vucic,sns,Ljajic,himna,Krstajic…ma ovo idiot ne bi napisao.
Pustite momke da igraju fudbal za njih i Srbiju!
— vladimir (@vladimirmedeni2) June 17, 2018 | https://mail.vidovdan.org/slika-dana/bosko-obradovic-treba-nauciti-ljajica-da-peva-himnu/ | sr | 2018-06-20 | mail.vidovdan.org/cc8d4af8e9d7cddeb578f1d8913c2ff3c8bd61a8653080a3297d7dfdc0823783.json | [
"Kakva je ovo cestitka pobogu!?\nNe verujem sta citam.\nJesi krsten ti,kakav bre vucic,sns,Ljajic,himna,Krstajic…ma ovo idiot ne bi napisao.\nPustite momke da igraju fudbal za njih i Srbiju!\n— vladimir (@vladimirmedeni2) June 17, 2018",
"Бошко Обрадовић: Треба научити Љајића да пева химну!"
] | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-20 19:51:09+00:00 | null | 2018-06-20 20:17:36 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Faktuelno%2Fepiskop-backi-irinej-autokefalnost-makedonske-i-ukrajinske-crkve-bila-bi-velika-greska%2F.json | sr | null | Епископ бачки Иринеј: Аутокефалност „македонске” и „украјинске” цркве била би велика грешка | null | null | mail.vidovdan.org | Цео интервју епископа бачког Иринеја Буловића дат за Политику:
САМОВЛАСНО ПРЕСУЂИВАЊЕ ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА
О СКОПСКОМ И УКРАЈИНСКОМ РАСКОЛУ БИЛО БИ НИШТАВО
Интервју за „Политику”,
дат г-ђи Јелени Чалији
1. Колико се сусрети поглавара и високих званичника православних помесних Цркава одражавају на односе СПЦ и Ватикана, али и на односе са суседном Римокатоличком Црквом у Хрватској?
Чини ми се да је потребно најкраће упознавање читалаца са нововековном историјом таквих сусрета на највишем међуцрквеном нивоу, њиховог значаја и њихових последица. Наиме, 1965. године, патријарх цариградски Атинагора I и папа римски Павле VI заједничким документом су укинули узајамне анатеме из 1054. године. Са римокатоличке стране био је то одраз духовне климе и оптимизма који је у време Другог ватиканског сабора владао у погледу екуменских кретања и амбиција. Патријарх Атинагора, пак, као први по части међу поглаварима Православних Цркава, такође је имао жељу да са мртве тачке покрене дуготрајни процес помирења између две највеће хришћанске породице. После њих су уследили релативно чести сусрети цариградских патријараха, а потом и других православних првојерараха, са римским папама, посете папâ појединим православним земљама и слично. Рекао бих да је овај део међусобних сусрета и сарадње на највишем нивоу заокружен и запечаћен заједничком изјавом папе римског Фрање и патријарха московског и све Русије Кирила, у Хавани 2016. године.
Ови сусрети, поготову последњи поменути, одражавају се, свакако, и на православни свет, па и на нашу Српску Цркву. Ми са Римокатоличком Црквом као целином имамо последњих деценија коректне односе. На жалост, уз часне и хвале вредне изузетке, – као што су, на пример, бискупи Шкворчевић, Узнић и Хранић, – у Бискупској конференцији Хрватске, па, у знатној мери, и Босне и Херцеговине, као да и не читају изјаве и декларације које објављује њихов сопствени врховни поглавар заједно са православним патријарсима, а ни друге изјаве и текстове папе Фрање. To je толико очигледно да потврђује духовиту примедбу нашег Патријарха да, како изгледа, наши епископи на неки начин више уважавају ауторитет римског епископа него поједини хрватски бискупи.
Како изгледа дијалог Српске Цркве и Ватикана?
Дијалог се одвија на више нивоа: кроз сусрете и размену мишљењâ синодских тела са највишим представницима Римске Цркве, као и са истакнутим личностима ватиканске државне администрације, затим кроз учешће представникâ наше Цркве у мешовитој комисији за богословски дијалог између две Цркве, а на академском нивоу кроз сарадњу београдског Богословског факултета са Латеранским универзитетом у Риму. Леп пример представљају и успешна сарадња Патријаршијске библиотеке са Архивом Ватикана и драгоцена научна истраживања која су плод те сарадње. У целини, може се рећи да ове контакте и видове сарадње карактерише висок степен међусобног разумевања, како по питањима о којима постоји сагласност тако и по питањима у којима нисмо истомишљеници.
Да ли се дијалог православаца и католика интензивирао од доласка на чело Римокатоличке Цркве папе Фрање или су садашњи сусрети плод рада и његовог претходника?
Мада је и претходни папа, Бенедикт XVI, иначе изузетно дубок и плодан теолог, дао неколико снажних изјава, које, може се тврдити, искрено подстичу две Цркве и њихове вернике на међусобно уважавање и сарадњу, упадљива је учесталост сусретâ управо у наше време: највиши представници Православне Цркве, најпре васељенски патријарх Вартоломеј, а потом митрополит волоколамски Иларион, председник Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије, били су недавно у Ватикану. Различити облици дијалога и сарадње Руске Православне Цркве са Римокатоличком могу се приписати зрелости оних личности које воде две Цркве и њиховом сагледавању искушења са којима се суочава хришћански свет.
Ваља посебно истаћи да је папа Фрања, приликом поменутог сусрета са митрополитом Иларионом, поново, кратко и јасно, одбацио унију и унијаћење као модел понашања према нама православнима рекавши: „Свршено је с тим!” Са друге стране, крајњу недоумицу и збуњеност изазива одлука Ватикана, донета управо тих дана, да унијатски („гркокатолички”) егзархат у Бившој Југословенској Републици Македонији подигне на ниво епархије. О насилничком и нехришћанском понашању украјинских унијата према православној већини сународникâ и суграђанâ нема шта да се каже осим оног јеванђелског: Боже, опрости им јер не знају шта чине! Они иду путем злогласног Јосафата Кунцевича из прошлости, а мени се чини да по мржњи и насилништву заузимају друго место, одмах после усташких злотвора из времена Другог светског рата. Искрено и молитвено се надам да ће их Рим (читај: папа римски!) колико-толико уразумити и обуздати. Јер, по моме мишљењу, мало ко данас у хришћанском свету толико разуме потребу братског односа и заједничкога сведочења православних и римских католика, у циљу очувања хришћанског „светог остатка” у Европи и напретка хришћанске мисије у свету, колико папа Фрања или Франциск. Мени је тешко да поверујем да ће тај далековиди човек широкога срца заборавити поруке Другог ватиканског сабора, као и поруке самога Христовог Јеванђеља, ради унијатских занесењака и мрачњака, а против православних хришћана у којима види своју браћу, у што сам се лично уверио.
Како СПЦ гледа на најаве из Васељенске Патријаршије да ће, „у оквиру својих овлашћења”, учинити све и размотрити могућност да се „Црква у Скопљу“ врати у канонски оквир, као и да би требало тражити „начине спасења наше браће у Скопљу и Украјини“? Протојереј Всеволод Чаплин, један од председникâ друштва „Руска мисија”, оценио је недавно у интервјуу за „Спутњик“ да би давањем аутокефалности „Украјинској” и „Македонској” расколничкој Цркви против воље њихових матичних Цркава, Руске и Српске, могло доћи до раскола у православном свету.
Премда нисам у оригиналу прочитао ту изјаву проте Чаплина и по први пут сада чујем за њу, тешко је не сагласити се са његовом оценом. Говорећи о добу патријарха Атинагоре, рекли смо да је цариградски патријарх први по части, што значи први међу једнакима, а не primus sine paribus, односно први без једнаких. Дакле, и да, не дај Боже, постоји склоност Свесветог патријарха Вартоломеја ка некаквом једностраном и самовласном пресуђивању у случају скопског и украјинског раскола, она би била израз велике заблуде, велика духовна грешка и, са становишта устројства Православне Цркве и канонског права, потпуно ништавна. Говорим крајње хипотетички јер дубоко верујем да до тога неће доћи. Када би и дошло, под политичким или другачијим притисцима и подстицајима, она би изазвала одлучно неслагање и противљење не само у словенском православном свету него и широм Православља. Познавајући многовековну традицију Васељенске Патријаршије и харизматичну личност патријарха Вартоломеја, ја сам оптимиста.
Политика | https://mail.vidovdan.org/aktuelno/episkop-backi-irinej-autokefalnost-makedonske-i-ukrajinske-crkve-bila-bi-velika-greska/ | sr | 2018-06-20 | mail.vidovdan.org/e61b88b4cd9e2062623301d22c4413278e2d8cc84b8c3dd3d944fe7362f90de1.json | [
"Цео интервју епископа бачког Иринеја Буловића дат за Политику:\nСАМОВЛАСНО ПРЕСУЂИВАЊЕ ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА\nО СКОПСКОМ И УКРАЈИНСКОМ РАСКОЛУ БИЛО БИ НИШТАВО\nИнтервју за „Политику”,\nдат г-ђи Јелени Чалији\n1. Колико се сусрети поглавара и високих званичника православних помесних Цркава одражавају на односе СПЦ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-14 20:42:57+00:00 | null | 2018-06-14 18:09:41 | null | http%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fkultura%2Fknjizevna-nagrada-slavisa-nikolin-zivkovic-pripala-stani-dinic-skocajic-za-rukopis-i-neka-mi-neko-posle-kaze%2F.json | sr | null | Књижевна награда Славиша Николин Живковић припала Стани Динић Скочајић за рукопис: „И нека ми неко после каже…“ | null | null | mail.vidovdan.org | Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
На састанку одржаном у петак 8. јуна 2018. године жири у саставу Александар Костадиновић, Жељко Митић и Снежана Божић донео је, једногласно, одлуку да Награда Славиша Николин Живковић у другој години додељивања припадне Стани Динић Скочајић, за рукопис под називом И нека ми неко после каже…
Тачан датум свечаног уручења Награде и промоције књиге награђене ауторке биће благовремено саопштени јавности.
*
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ
“Славиша Николин Живковић”
Преко двадесет прича, које ова збирка износи пред читаоца, обзнањују интимне драме живописних, упечатљивих ликова, у препознатљивом стилском проседеу питке озбиљности и духовите опорости. Тематски разнолике, приче су обједињене јасно профилисаним и свеприсутним ауторским гласом, који, служећи се различитим техникама обликовања, најчешће из перспективе хомодијегетичког и повремено хетеродијегетичких приповедача (женског или мушког), цизелираним описима, понегде наглашено лирским, испреда интимне, личне и породичне сторије. Оне живот захватају у свим његовим димензијама, тематски се ширећи од (за ауторку и до сада карактеристичних) стваралачких увида у лице и наличје књижевног и културног живота у унутрашњости, преко де/конструкције самог списатељског чина, потом бележења особености појединачних судбина (индивидуалних прича, актуелних и прошлих), до сусрета са оностраним (визије, указања, повратак умрлих; мотиви мрака, таме, гробља; лудило, страхови, тајанствени унутрашњи живот ликова, губитак конроле над приватним простором…). Управо то отварање натприродне перспективе и присуство на особен начин обликованих готских мотива у појединим причама збирке представља поетичку новину, успешно остварену. Бројне интертекстуалне везе, трагови лектире аутора, ход „по ивициˮ света фактографског и фикцијског и њихово успешно стапање у јединствени свет приче, поигравање лако читљивим („рашчињивим“) алузијама на позната места, људе и догађаје, аутобиографски наноси и аутопоетички елементи, занимљиве фабуле, језик ликова обележен локалним, дијалекатским колоритом, брига о стилу, конкретно које се успиње до универзалног – све то збирку прича И нека ми неко после каже… чини у рецепцијском смислу привлачним штивом. Иако на моменте изразито опора, горкоискуствена, проза Стане Динић Скочајић ипак опстаје у вери у моћ књижевности, приче и приповедања. Без обзира на околности микро и макросоцијалног контекста, које ту веру непрестано потиру (савремено тржишно оријентисано издаваштво, фондације и фондери, платежни, политички подобни а стваралачки јалови скрибомани, одсуство релевантне књижевне критике, интересна повезивања и сл.), она истрајава у стваралачком напору, вишеструким „преокретање(м) тихог рада времена у своју користˮ.
*
Поред награђеног рукописа Стане Динић Скочајић, у најужем избору за награду ове године нашли су се и рукописи Душана Мијајловића Адског (збирка песама Трн у оку) и Каје Панчић Миленковић (збирка песама Самуилови војници). Награду Славиша Николин Живковић, која се састоји од повеље и објављивања награђеног рукописа, својим члановима додељује Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша.
*
Славиша Николин Живковић (Ниш, 3. април 1953 – Ниш, 1. мај 1990), звани Шака, био је рокер по вокацији, песник по опредељењу, вагабунд и клошар, светски путник без овереног пасоша, раноранилац-риболовац, зен-учитељ, радник у трећој смени, савременик Харолда Фостера, пријатељ Рајнера Фасбиндера, Де Садов лични критичар, човек који је уживо гледао Бен Белу и Јосипа Броза у блиндираној лимузини, џин у затуреном циркусу, спаринг партнер Мајка Тајсона, мајстор за полупроводнике, битник, велики стваралац и визионар.
Објавио је: Тор за шугаву овцу (песме; Градина, Ниш, 1979. и Нишки културни центар, 2004), Гримасе (приче; Видици, 1988. и Нишки културни центар, 2003); постхумно: Паликућа (роман; Градина, Ниш, 1991. и Нишки културни центар, 2004), Чудни шумар(есеји; Студентски културни центар, 1991. и Нишки културни центар, 2004), Штенад (приче из заоставштине; Нишки културни центар, Ниш, 2006). Такође, објављивао у часописима: Књижевна реч, Поља, Видици, Дело, Одјек, Quorum, Стремљења, Јединство, Градина…
*
СТАНА ДИНИЋ СКОЧАЈИЋ – Рођена у Струмици (Македонија), живела у Ковину, Белој Цркви, Београду, Књажевцу. Основну школу, гимназију и Вишу педагошку школу – Српскохрватски језик и југословенска књижевност, завршила у Нишу. У Београду студирала на Филолошком факултету (истоимена група). Живи у Нишу. Пише прозу и поезију. Радила на радију и на телевизији. Један је од покретача часописа за критику Нишки аналитичар. Као уметнички директор Књижевне колоније Сићево уредила и водила бројне округле столове, тематске расправе и уређивала комплетан програм колоније. Аутор је одрживог пројекта ДАНИ СТЕВАНА СРЕМЦА и покретач НАГРАДЕ СТЕВАН СРЕМАЦ, која се додељује за најбољу књигу прича или роман. У часопису Градина уређивала прозу. У више наврата била је чланица неколико жирија за доделу угледних књижевних награда (Жири Награде „Б. Миљковић“, Награде „Стеван Сремац“, Награде „Рамонда Сербика“). Уређивала је Књижевни програм у Нишком културном центру. Награђивана за појединачне приче.
Крајем 2016.године уручена јој је Награда Милица Стојадиновић Српкиња, за књигу песама ТЕГЛИЦЕ ЗА БУБИЦЕ.
Њене песме и приче заступљене су у бројним антологијама, од којих је најновија Антологија српских песника (ауторке су: Дубравка Ђурић и Биљана Обрадовић) под насловом МАЧКЕ И СЛИКАРИ, недавно објављена у Америци, са поговором водећег америчког песника Чарлса Бернстина.
Превођена на енглески, руски, шпански, италијански, бугарски и македонски језик.
Чланица је Српског књижевног друштва.
Објављене књиге:
Гладна тама, приче, БИГЗ, 1996.
Ушивање сенке, песме, Просвета-Ниш, 1996.
Мрежа, песме, Просвета-Ниш, 1998.
Мртви смо озбиљни, приче, Народна књига, 2001.
Страшне страсне везе, роман, Народна књига, 2002.
Ту си, птичице, приче, Народна књига, 2004.
Ноћ у голом врту, песме, Народна књига, 2006.
Влажни цвил, песме, Народна књига, 2008.
И поведи ме тамо, песме, Библиотека „Стефан Првовенчани“ 2010.
Теглице за бубице, Књижевна општина Вршац 2015.
Биће снега, Завод за културу Војводине, Нови Сад 2017. | http://mail.vidovdan.org/kultura/knjizevna-nagrada-slavisa-nikolin-zivkovic-pripala-stani-dinic-skocajic-za-rukopis-i-neka-mi-neko-posle-kaze/ | sr | 2018-06-14 | mail.vidovdan.org/f48088ce06c22bc91cf60920cd19ac360b9083bf1eb78301108289b9459a0777.json | [
"Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша\nСАОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ\nНа састанку одржаном у петак 8. јуна 2018. године жири у саставу Александар Костадиновић, Жељко Митић и Снежана Божић донео је, једногласно, одлуку да Награда Славиша Николин Живковић у другој години додељивања припадне Стани Динић Скочајић, за... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-28 16:25:11+00:00 | null | 2018-06-28 14:30:01 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fistorija%2Fkosovski-boj-2%2F.json | sr | null | Видовдан Магазин | null | null | mail.vidovdan.org | Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поново нападну Србију. Али и тај покушај за Турке је био погубан, па су морали поново да беже из Лазареве државе.
Турци су слично прошли и у Босанској држави, где их је 1388. године потукао Твртков војвода Влатко Вуковић и натерао на повлачење. Турци су били изненађени оваквим отпором у Србији и Босни. Схватили су да за ове нападе треба боље да се припреме и прикупе још више војске. Султан Мурат почео је посебне припреме за напад на Србију.
Кнез Лазар припремао је своју војску за одлучујућу борбу против Турака.Позвао је све Србе да иду на Косово да бране своју државу и српско име од Турака.
Народна песма каже да је кнез Лазар сваког ко не дође у бој на Косово проклео овим речима: “Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, А не дође на бој на Косово,Од руке му ништа не родило, Ни у пољу белица пшеница, Ни у брду винова лозица, Не имао од срца порода, Ни мушкога ни девојачкога, Рђом кап’о док му је колена..!”
Српску војску предводио је кнез Лазар, иако није успео да сакупи сву српску властелу, а ни све српске ратнике.Од обласних господара кнезу Лазару се придружио Вук Бранковић (господар Косова), један одред послао је и босански бан Твртко I Котроманић, на челу са војводом Влатком Вуковићем.
Турску војску предводио је султан Мурат I са синовима Бајазитом и Јакубом. Турска војска кретала се територијом Дејановића. Сматра се да их је Дејановић задржао (снабдео их храном) а са циљем да јави кнезу Лазару о величини Муратове војске (претпоставља се око 50 000 војника), што је за то време био огроман број, док је Лазар имао упола мање војника.
Дејановић је говорио турским старешинама да је преко расквашених поља у Македонији немогуће проћи пре маја. Тако је зауставио турску војску на његовој територији у намери да кнезу Лазару јави о величини турске војске и да му омогући што више времена да окупи све српске ратнике и спремно сачека турску војску и крене у одлучујућу битку.
Српска војска је, по претежним оценама, била бројно мања од турске, али раније пристигла, била је одморна и спремна за борбу. Ипак, било је двоумљења да ли да се одмах крене на Турке.
По оценама војних стручњака, наша војска је имала више шанси за победу да је одмах кренула на Турке, пошто је била одморнија.
Са друге стране, Турци не би имали времена да им на главном правцу удара, као што су то учинили у току ноћи пред битку, ископају јаме и у њих уграде зашиљено коље и то све прекрију сламом. Међутим, већања команданата обе војске прекинула је велика олуја, а затим и јака киша (права провала облака) која се сручила на обе војске. Тек када се киша смирила, Турци су под заштитом мрака кренули на копање јама. Према турским хроничарима, у напад су први кренули српски стрелци из одреда Вука Бранковића, који је имао и највећег успеха у боју.
До одлучујуће битке дошло је 28. (15) јуна 1389. године северозападно од Приштине (Газиместан), на дан светог Виде (Видовдан). Турског султана Мурата убио је српски ратник Милош Обилић (Кобилић). Предања говоре да су Милоша пре битке на кнежевој вечери програсили издајником. За време битке, Милош је на превару ушао у турски логор, говорећи да жели да пољуби скуте султану, у знак покорења, и убио га ножем.
Други наш стари запис “Похвала кнезу Лазару“ (из XV века) говори да је Мурат погинуо после борбе. Народно предање још говори и да је Милош извршио ово дело још пре почетка борбе.
Једно писмо краља Твртка помиње дванаест племића (завереника) који су заједно са Милошем извршили ово дело. Турски извори говоре да је Мурат погинуо после битке или мало пре њеног завршетка и да је убијен на превару од једног скривеног српског завереника или рањеног борца. О самом Милошу историја не зна никакве појединости.
На Косову су Турци сахранили Муратову утробу (Муратово турбе) а тело је пренето у Једрене ради балсамовања. Старији син Бајазит прикрио је смрт султанову јер би то значило пораз Турака, и наређује јуриш, што је сатрло српску војску (коњицу) јер је била оклопна, за разлику од турске лаке коњице. Брата Јакоба Бајазит је задавио, како би био једини владар.
Ускоро је и кнез Лазар био ухваћен и убијен. Наше легенде говоре да је кнез Лазар, када је био ухваћен, узвратио Бајазиту “ Да је раније знао за јуначки подвиг свог витеза, и да је за то знала цела српска војска, учинили би да и Бајазит лежи на трећим носилима “. Бајазит је, затим, наредио да се кнез Лазар и заробљена српска властела посеку. Није познато ко је и како изнео са бојног поља кнежево тело и предао га на балсамовање и чување калуђерима. Његово тело је тада сачувано, балсамовано и предато у цркву Вазнесењау Приштини (по неким непотпуним изворима Бајазит је за ово дао дозволу).
Убрзо после тога Вук Бранковић и Влатко Вуковић су се повукли. Турци су се сутрадан после боја повукли, водећи са собом многе заробљенике и рањенике, али је већина рањеника умрла на путу.
Косовска битка по свим изгледима трајала је само неколико часова а главна борба водила се око Мазгита и Газиместана.
Прве вести о бици записане су дванаест дана после боја од стране руског монаха Игњатија, који је пошао у посету светогорским манастирима. Најчуднији извештај је писмо босанског бана Твртка I који пише фирентијској влади како је он победио Турке на Косову, а о кнезу Лазару нема ни речи. Ово је још чудније јер је Твртко I имао извештај из прве руке, пошто се његов војсковођа Влатко Вуковић са делом војске вратио у Босну. То писмо је сачувано, као и његов одговор, у коме Фирентинци честитају Твртку I на победи и кажу да су срећни што је хришћанска војска победила. Чак се и сазнаје да су у Паризу звонила црквена звона у част победе хришћана над неверницима.
Из свега овога закључујемо да је победа у овом боју припала Србији, пошто су се турци повукли са бојишта. Турци су тек након седмдесет година освојили Србију.
Морамо да знамо и да има више верзија о борби и старадању на Косову пољу.
Кнез Лазар је најпре био сахрањен у Приштини. Затим је 1391. године пренет у своју задужбину Раваницу. Сахрана кнеза Лазара није могла бити обављена одмах након његове погибије, јер се његово тело налазило у рукама Турака. Бајазит,наследник султана Мурата, који је посекао кнеза Лазара, држао је кнежево тело као ратни трофеј и средство за преговоре и уцену кнежеве породице.У наметнутим условима породици, да дође до тела, лежи косовски пораз.
По завршетку преговора, кнежево тело је предано породици, која га је сахранила у Приштини, а потом пренела у манастир Раваницу, кнежеву задужбину. Сахрана у Приштини је извршена првих дана месеца јула 1389. По завршетку треће године од Лазареве сахране, приступило се свечаном отварању кнежева гроба. Тада је утврђено да тело није подлегло трулежи и да је свето.
Од 1697. године његове мошти су се налазиле у манастиру Врдник на Фрушкој Гори. У току Другог светског рата преносе их у Саборну цркву у Београд. Од 1989. године мошти кнеза Лазара налазе се поново у манастиру Раваница.
Црква је Лазара прогласила за светитеља, неговала је култ Косова и подстицала будућа поколења “ да освете КОСОВО “ – СРПСКУ СВЕТУ ЗЕМЉУ.
Речи Кнеза Лазара пред битку “ Пођимо, браћо и чеда, пођимо на подвиг који је пред нама, угледавши се на наградодавца Христа. Смрћу послужимо дужности, пролијмо крв нашу, искупимо живот смрћу и дајмо удове наших тела непоштедно за час и отачаство наше, а Бог ће се свакако смиловати на остатке наше и неће истребити до краја род и земљу нашу. “
Да се не заборави !
На Косову и Метохији (Старој Србији) било је, пола века после Косовске битке, само 46 новоусељених албанских кућа (Албанци су племе са Кавказа које је населило данашњу Албанију почетком 11. века), како сведочи први турски попис из 1445. године за области Дренице и Подрима.
А српских кућа: 12.844. У жупама: Косово, Сиринићкој, Средачкој, Ибарском Колашину, Биничкој Морави, Призренском Пољу, Лабу Шиптара тада нема.
У Пећи, на пример, тада није било ниједне албанске породице…
Чак, 1838. године скоро 400 година после првог турског пописа – у Пећи (како записује Јозеф Милер): Србичине 92,09 одсто становништва. Данас, после НАТО злочиначке-агресије, под називом „Милосрдни анђео“, у Пећи (седишту српског патријарха) живи само неколико Срба
Ђорђе Бојанић
srpska istorija | https://mail.vidovdan.org/istorija/kosovski-boj-2/ | sr | 2018-06-28 | mail.vidovdan.org/f3623021536d38ace2b39f920c75fe6cfee66e638f0f59e1979483d6ab32afdb.json | [
"Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поно... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-01 14:50:19+00:00 | null | 2018-06-01 11:11:48 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fslika-dana%2Fu-cemu-je-tragedija-premestanja-grigorija-u-nemacku%2F.json | sr | null | У чему је трагедија премештања +Григорија у Немачку? | null | null | mail.vidovdan.org | Kad sam video koliko rozapadni mediji žale ep. Grigorija pomislio sam da su ga rascinili kad ono dobio bogatu parohiju hoću reći nemacku eparhiju a on je poznat kao covek biznisa. U cemu je tragedija? Nikako da sve ispratim.
— grupa TNT (@BrankoRadun) June 1, 2018 | https://mail.vidovdan.org/slika-dana/u-cemu-je-tragedija-premestanja-grigorija-u-nemacku/ | sr | 2018-06-01 | mail.vidovdan.org/2fdd62b5f580a3283edd30c2fe33d587f209e00bd9af8fd32b122ab38eebef05.json | [
"Kad sam video koliko rozapadni mediji žale ep. Grigorija pomislio sam da su ga rascinili kad ono dobio bogatu parohiju hoću reći nemacku eparhiju a on je poznat kao covek biznisa. U cemu je tragedija? Nikako da sve ispratim.\n— grupa TNT (@BrankoRadun) June 1, 2018",
"У чему је трагедија премештања +Григорија у ... | |
[
"Please Enter Your Name Here"
] | 2018-06-28 16:26:01+00:00 | null | 2018-06-28 10:43:54 | null | https%3A%2F%2Fmail.vidovdan.org%2Fistorija%2Fdjordje-bojanic-kosovski-boj%2F.json | sr | null | Ђорђе Бојанић: КОСОВСКИ БОЈ | null | null | mail.vidovdan.org | Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поново нападну Србију. Али и тај покушај за Турке је био погубан, па су морали поново да беже из Лазареве државе.
Турци су слично прошли и у Босанској држави, где их је 1388. године потукао Твртков војвода Влатко Вуковић и натерао на повлачење. Турци су били изненађени оваквим отпором у Србији и Босни. Схватили су да за ове нападе треба боље да се припреме и прикупе још више војске. Султан Мурат почео је посебне припреме за напад на Србију.
Кнез Лазар припремао је своју војску за одлучујућу борбу против Турака.Позвао је све Србе да иду на Косово да бране своју државу и српско име од Турака.
Народна песма каже да је кнез Лазар сваког ко не дође у бој на Косово проклео овим речима: “Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, А не дође на бој на Косово, Од руке му ништа не родило, Ни у пољу белица пшеница, Ни у брду винова лозица, Не имао од срца порода, Ни мушкога ни девојачкога, Рђом кап’о док му је колена..!”
Српску војску предводио је кнез Лазар, иако није успео да сакупи сву српску властелу, а ни све српске ратнике.Од обласних господара кнезу Лазару се придружио Вук Бранковић (господар Косова), један одред послао је и босански бан Твртко I Котроманић, на челу са војводом Влатком Вуковићем.
Турску војску предводио је султан Мурат I са синовима Бајазитом и Јакубом. Турска војска кретала се територијом Дејановића. Сматра се да их је Дејановић задржао (снабдео их храном) а са циљем да јави кнезу Лазару о величини Муратове војске (претпоставља се око 50 000 војника), што је за то време био огроман број, док је Лазар имао упола мање војника.
Дејановић је говорио турским старешинама да је преко расквашених поља у Македонији немогуће проћи пре маја. Тако је зауставио турску војску на његовој територији у намери да кнезу Лазару јави о величини турске војске и да му омогући што више времена да окупи све српске ратнике и спремно сачека турску војску и крене у одлучујућу битку.
Српска војска је, по претежним оценама, била бројно мања од турске, али раније пристигла, била је одморна и спремна за борбу. Ипак, било је двоумљења да ли да се одмах крене на Турке.
По оценама војних стручњака, наша војска је имала више шанси за победу да је одмах кренула на Турке, пошто је била одморнија.
Са друге стране, Турци не би имали времена да им на главном правцу удара, као што су то учинили у току ноћи пред битку, ископају јаме и у њих уграде зашиљено коље и то све прекрију сламом. Међутим, већања команданата обе војске прекинула је велика олуја, а затим и јака киша (права провала облака) која се сручила на обе војске. Тек када се киша смирила, Турци су под заштитом мрака кренули на копање јама. Према турским хроничарима, у напад су први кренули српски стрелци из одреда Вука Бранковића, који је имао и највећег успеха у боју.
До одлучујуће битке дошло је 28. (15) јуна 1389. године северозападно од Приштине (Газиместан), на дан светог Виде (Видовдан). Турског султана Мурата убио је српски ратник Милош Обилић (Кобилић). Предања говоре да су Милоша пре битке на кнежевој вечери програсили издајником. За време битке, Милош је на превару ушао у турски логор, говорећи да жели да пољуби скуте султану, у знак покорења, и убио га ножем.
Други наш стари запис “Похвала кнезу Лазару“ (из XV века) говори да је Мурат погинуо после борбе. Народно предање још говори и да је Милош извршио ово дело још пре почетка борбе.
Једно писмо краља Твртка помиње дванаест племића (завереника) који су заједно са Милошем извршили ово дело. Турски извори говоре да је Мурат погинуо после битке или мало пре њеног завршетка и да је убијен на превару од једног скривеног српског завереника или рањеног борца. О самом Милошу историја не зна никакве појединости.
На Косову су Турци сахранили Муратову утробу (Муратово турбе) а тело је пренето у Једрене ради балсамовања. Старији син Бајазит прикрио је смрт султанову јер би то значило пораз Турака, и наређује јуриш, што је сатрло српску војску (коњицу) јер је била оклопна, за разлику од турске лаке коњице. Брата Јакоба Бајазит је задавио, како би био једини владар.
Ускоро је и кнез Лазар био ухваћен и убијен. Наше легенде говоре да је кнез Лазар, када је био ухваћен, узвратио Бајазиту “ Да је раније знао за јуначки подвиг свог витеза, и да је за то знала цела српска војска, учинили би да и Бајазит лежи на трећим носилима “. Бајазит је, затим, наредио да се кнез Лазар и заробљена српска властела посеку. Није познато ко је и како изнео са бојног поља кнежево тело и предао га на балсамовање и чување калуђерима. Његово тело је тада сачувано, балсамовано и предато у цркву Вазнесењау Приштини (по неким непотпуним изворима Бајазит је за ово дао дозволу).
Убрзо после тога Вук Бранковић и Влатко Вуковић су се повукли. Турци су се сутрадан после боја повукли, водећи са собом многе заробљенике и рањенике, али је већина рањеника умрла на путу.
Косовска битка по свим изгледима трајала је само неколико часова а главна борба водила се око Мазгита и Газиместана.
Прве вести о бици записане су дванаест дана после боја од стране руског монаха Игњатија, који је пошао у посету светогорским манастирима. Најчуднији извештај је писмо босанског бана Твртка I који пише фирентијској влади како је он победио Турке на Косову, а о кнезу Лазару нема ни речи. Ово је још чудније јер је Твртко I имао извештај из прве руке, пошто се његов војсковођа Влатко Вуковић са делом војске вратио у Босну. То писмо је сачувано, као и његов одговор, у коме Фирентинци честитају Твртку I на победи и кажу да су срећни што је хришћанска војска победила. Чак се и сазнаје да су у Паризу звонила црквена звона у част победе хришћана над неверницима.
Из свега овога закључујемо да је победа у овом боју припала Србији, пошто су се турци повукли са бојишта. Турци су тек након седмдесет година освојили Србију.
Морамо да знамо и да има више верзија о борби и старадању на Косову пољу.
Кнез Лазар је најпре био сахрањен у Приштини. Затим је 1391. године пренет у своју задужбину Раваницу. Сахрана кнеза Лазара није могла бити обављена одмах након његове погибије, јер се његово тело налазило у рукама Турака. Бајазит,наследник султана Мурата, који је посекао кнеза Лазара, држао је кнежево тело као ратни трофеј и средство за преговоре и уцену кнежеве породице.У наметнутим условима породици, да дође до тела, лежи косовски пораз.
По завршетку преговора, кнежево тело је предано породици, која га је сахранила у Приштини, а потом пренела у манастир Раваницу, кнежеву задужбину. Сахрана у Приштини је извршена првих дана месеца јула 1389. По завршетку треће године од Лазареве сахране, приступило се свечаном отварању кнежева гроба. Тада је утврђено да тело није подлегло трулежи и да је свето.
Од 1697. године његове мошти су се налазиле у манастиру Врдник на Фрушкој Гори. У току Другог светског рата преносе их у Саборну цркву у Београд. Од 1989. године мошти кнеза Лазара налазе се поново у манастиру Раваница.
Црква је Лазара прогласила за светитеља, неговала је култ Косова и подстицала будућа поколења “ да освете КОСОВО “ – СРПСКУ СВЕТУ ЗЕМЉУ.
Речи Кнеза Лазара пред битку “ Пођимо, браћо и чеда, пођимо на подвиг који је пред нама, угледавши се на наградодавца Христа. Смрћу послужимо дужности, пролијмо крв нашу, искупимо живот смрћу и дајмо удове наших тела непоштедно за час и отачаство наше, а Бог ће се свакако смиловати на остатке наше и неће истребити до краја род и земљу нашу. “
Да се не заборави !
На Косову и Метохији (Старој Србији) било је, пола века после Косовске битке, само 46 новоусељених албанских кућа (Албанци су племе са Кавказа које је населило данашњу Албанију почетком 11. века), како сведочи први турски попис из 1445. године за области Дренице и Подрима.
А српских кућа: 12.844. У жупама: Косово, Сиринићкој, Средачкој, Ибарском Колашину, Биничкој Морави, Призренском Пољу, Лабу Шиптара тада нема.
У Пећи, на пример, тада није било ниједне албанске породице…
Чак, 1838. године скоро 400 година после првог турског пописа – у Пећи (како записује Јозеф Милер): Србичине 92,09 одсто становништва. Данас, после НАТО злочиначке-агресије, под називом „Милосрдни анђео“, у Пећи (седишту српског патријарха) живи само неколико Срба!
…
Ево још неких догађаја који су се одиграли на ВИДОВДАН
• 1881, потписивање Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске.
• 1915, српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
• 1919, потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат,
• 1921, српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
• 1948, на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
• 1989, обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану,
• 1990, усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској,
• 1991, случај наводног убиства тројице војника Југословенске народне армије, познатији као случај Холмец,
• 1992, пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске,
• 1995, снаге босанских Срба спречиле покушај АБиХ и ХВО Деблокаде Сарајева,
• 2001, – Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу.
Без сумње, Видовдан је најважнији датум у колективној свести српског народа и заједно са светосављем један од темеља колективног идентитета Срба.
Приредио – Ђорђе Бојанић
Српска историја | https://mail.vidovdan.org/istorija/djordje-bojanic-kosovski-boj/ | sr | 2018-06-28 | mail.vidovdan.org/25c7bdd5869e2d01d51a8650c35fda1624940a3863f7f06847d39215ab2ae4c1.json | [
"Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поно... |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.