Split (2)

train · 680 rows

id stringlengths 1 4	text stringlengths 60 27.1k	labels stringclasses 7 values
593	To je zelen-rupa s raspevanom rekom što srebrne prnje poludelo kači O travu: tu sunce na bregu dalekom Blešti: to je dolac što penasto zrači. Otvorenih usta, tu mlad vojnik spava. Jastuk mu je plava potočnica sveža. Bled je, pod oblakom pružen preko trava, A svetlost mu daždi na zeleni ležaj. S nogama u cvecu, on se u ...	Misaono - refleksivna poezija
648	Mom Učitelju, Stojanu Živkoviću Dragi gospodine Učitelju, ne znam Da li si na ovom ili onom svetu Tvoja reč je za mene bila kao sezam Kojim se otvaraju gradine u cvetu. Naučio si me da pišem i čitam Da poštujem roditelje i sve stare ljude Da ne budem lenj, gord, lukav i dvoličan Da je zlato svaki grumen rodne grude. Ti...	Misaono - refleksivna poezija
521	Danas plamsaš samo od krvi najboljih što su maču dali svoja tela spravna, blešteći u duhu i u čistoj volji, božanstvena zemljo pravoslavna; Juče ti si bila moćna i velika, i za usne dece mleko, med i vino, dok se ne skrhaše pod gradom čelika grudi tvoje dece, srpska domovino. Sutra, sabirući i danas i juče, zasjaćeš u ...	Rodoljubiva poezija
65	Nema mene al ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti. Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti Slično muzici slično praznini, spokojem. Ona će sačuvati namere moje i tvoje I vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti. U podnožju vetra nemerljiva sen oholosti Nestaće u pepelu onih što više ne postoje. U p...	Ljubavna poezija
15	“Dođi k nama, mladiću, reci nam po istini: odakle ova ludost u očima tvojima?” “Ne znam kakva sam se vina od divljega maka ponapio pa mi je ludost ova u očima.” “Ah, sram te bilo!” “Pa, neki su mudri, neki glupaci; neki su oprezni, a neki nehajni. Ima očiju koje se smiješe, ima očiju koje plaču – a ludost je ova u moji...	Ljubavna poezija
493	Plavo je more blistalo U zadnjem sjaju dana; Mi ćuteći smo sedeli Kod sama ribarskog stana. I magla bi, i huknu bič, I galeb svud kružit stade; Iz tvog oka premilog Za suzom, suza ti pade. Ja videh na ruku ti belu Drobne su suze pale, Ja kleknuh i s ruke bele Sve ispih suze male. Od onog časa pust je život moj, Duh mre...	Ljubavna poezija
380	Nikad ne znam kud će nova pesma hteti, Novoj sreći ili bolu stare rane; Da kao molitva u nebo poleti, Ili kao kaplja otrova da kane. Samo čujem poklič u dnu duha svoga, Kao vest proročku, kroz noć, s brega pusta; I ja čujem blage reči večitoga Kako mi prolaze kroz srce i usta. Tad sve kanda znadem pojmiti i reći, I pog...	Misaono - refleksivna poezija
188	Nećemo piti iz te iste čaše ni vodu, a ni slatko vino, niti ljubiti se u rano jutro naše, ni navečer kroz prozor motriti. Ti dišeš suncem, mene luna plavi, ali u jednoj živimo ljubavi. Uvijek je nježni prijatelj sa mnom, s tobom je vedra prijateljica tvoja. Ali ja shvatam strah u oku tamnom, i ti si krivac moga nespoko...	Ljubavna poezija
764	Izliće se, odavde, sokakom iz snova, po čoveku vaša debljina što ubija, ja vam pokazah samo kutiju stihova ja – jeftinih reči rasipnik i trošadžija. Vama, muškarače, brkovi su od kupusa iz nepojedenog ščija što klapi. Vi, ženo, imate belila neka gusta, žmirkate ko ostriga kad je rak ošapi. Svi se vi na pesničko srce ko...	Misaono - refleksivna poezija
217	Bura maglom nebo krije, vihor snježni fijuče, to ko zvijer ona zavija i ko dijete zaplače. To krov od nje ostarjeli slamom nama zašumi, to ko putnik zakašnjeli u okna nam udari. Naša stara kolibica tužna, tamna samo spi. A što li mi, o starice, uz okance šutiš ti? Il od bure zavijanja umorna si, druže moj, il vretena t...	Misaono - refleksivna poezija
792	U slutnji, u čežnji daljine, daljine; u srcu, u dahu planine, planine. Malena mjesta srca moga, spomenak Brača, Imotskoga. I blijesak slavna šestopera, i miris (miris) kalopera Tamo, tamo da putujem, tamo, tamo da tugujem; da čujem one stare basne, da mlijeko plave bajke sasnem; da više ne znam sebe sama, ni dima bola ...	Misaono - refleksivna poezija
879	I Moja je krv moj put do tebe preludijum To je zemlja avaj ponekad često ponekad isuviše, baština vetrova i onih što imaju manje nego ništa velika urna sa pepelom jedne i zajedničke smrti koja se ponavlja ali ne pregoreva sa vremenom nikad zemlja na koju ćete pasti čelom vi i ja i moje čelo moj obračun sa mnom taj noka...	Rodoljubiva poezija
338	Naša je ljubav bila kratkog veka, Trenutak jedan – tek godinu dana. I rastavi nas naglo sudba preka, Bez uzdisaja, bez suza, bez rana. U svađi nam je proslo pola dana; U pomirenju mučnom pola noći. I bežao sam iz našeg stana, Tražeci mira u poljskoj samoći. No to je bilo kratko vreme; Pa postadosmo tuđi jedno drugom; I...	Ljubavna poezija
720	Užasne su večeri hladne, Vetar što drhti od nespokoja, I drumom uznemirijući šum Nestvarnih koraka bez broja. Ko sećanje na bolest skorašnju Hladna je svitanja pruga, Pouzdan znak da smo u vlasti Neraskidivog nekog kruga.	Misaono - refleksivna poezija
296	Ko je ono na visokom brdu – popeo se na krutoj litici, smjelo sio na visinu strašnu i veseli sa nje pogled bača put pučine mora kipućega, gledi more ka se uzljuljalo, ka valovi za valovma trče, stenju isti sa užasnom hukom po prostoru nemirne ravnine, ustrašeni Eolovim bičem, lome svoju silu neprestano o okružne skale ...	Misaono - refleksivna poezija
1017	Kad noću dišeš, ja u polutami Osećam kako tišina svetluca, Dok slušam kako pored uzglavlja mi Na slepom oku tvoje bilo kuca; I tek u zoru kapke takne san mi, Kad tvoj se tanji od blizine sunca: Već godinama u sinkopi snimo, A naša ljubav stari kao vino. Ja usnem pored tebe tek kad zora Zapara noktom dno neba kroz grane...	Ljubavna poezija
456	Duž međe kipe lipe.Sve ređe prisnivam miris davnih kajsija I što je moje pamćenje bleđe ta slika biva sve jasnija. Kućica tesna,kandilo nesna i oči pune tihog blistanja Dva bleda lica i ljubičica u pozlaćenom ramu svitanja. Tu klekoh ,oče,i rekoh: poče I snih plod kakav još ruka ne bra I tada pustih boso siroče srca na...	Misaono - refleksivna poezija
816	Ranjen soko razgovara, A sluša ga cvet — Mirisom bi iz nedara Da okadi svet: „Sloboda je lepa deva Ko najlepši san, Puna milja i osmeva Kao dobar dan. Slobodi te srpskoj dajem, Njen je danas pir, Da sa njenim zadisajem Sipaš miomir…“ Ljubičica glavu diže Iz dubokog sna, Pa sad više ne uzdiše, Zaboravlja zla.	Misaono - refleksivna poezija
270	Gle krasote, gle ljepote Što se sada stvori! Gle kako se ljupka, mila Tica pjesma hori. Pupoljci nam sa svih strana Svoje glave dižu, A mirisi raznog cv’jeća U grudi nam stižu. Ljubičica krasna, mila, Širi liste svoje, A slavujak kod nje stao, Umiljato poje. Čelica nam laka, hitra, Oko cv’jeća l’jeće, Proljeće je milo ...	Misaono - refleksivna poezija,Rodoljubiva poezija
996	Živu zvezdu u utrobi imaš prijateljice moja crkvu davno porušenu novu školu krotitelja lavova sa licem nevine devojčice ispod samog srca nosiš prijateljice moja Osluhni njegovo ispod svoga bila u dubinama praiskona prijateljice moja u dubinama neba u ponorima sveta u maloj poljskoj kućici na japanskom ostrvu u doba tre...	Ljubavna poezija
202	I osjećam – „JA“ za me je malo. Neko se iz mene uporno otima. Halo! Ko govori? Mama? Vašeg sina divno boli! Mama! Srce mu požar obuzeo. Recite sestrama,Ljudi i Olji- ne zna više kud bi se dio. Svaka riječ, ma i šala, koju rigaju usne goruće, izbacuje se kao prostitutka gola iz zapaljene javne kuće. Ljudi njuše- vonja p...	Ljubavna poezija
162	Hoću u tvom srcu, posle tamnih jada, Da ostavim jednu nostalgiju dugu: Pa sve kada prođe, da se sećaš tada Sa bolom na sreću, s radošću na tugu. Hoću moja ljubav, kad sve jednom padne, Da u tebi umre, kao u dan sivi Što mre grmen ruža: miris koji dadne, To je bolna duša koja ga nadživi. I kad ovi dani za svagda prohuje...	Ljubavna poezija
730	Tvoj život je tvoj život. Ne daj da utone u bolesnu vlagu pokornosti. Budi na oprezu uvek postoje izlazi. …Negde ima svetla. Možda nema mnogo svetla, ali bolje i to nego mrak. Budi na oprezu. Bogovi će ti ponuditi šanse. Spoznaj ih, ostvari ih. Ne možeš da pobediš smrt, ali možeš pobediti smrt u životu, ponekad. I što ...	Misaono - refleksivna poezija
402	Nocas kada sam ja spavati hteo, Zeljan da telo umorno odmaram, Duh stare srece obuze me ceo, I ja sam pos’o srce da otvaram. Iz snova proslih, prijatnih ko duge Nisam video ovaj zivot grubi, Vec moje nebo, moj zavicaj tuge I tebe s vencem sto ti kosu ljubi. I tebe s vencem. A tuga se splela U tajnu zelju, punu nezne ta...	Ljubavna poezija
703	Ja ti ne dođoh, brza pomoćnice, Da bi mi odsečenu šaku zamirila, Niti da te nosim kući, Svemoćnice, Da bi zavađenu braću izmirila… Iščupane su mi ruke iz ramena, Kuća raskućena, a braća poklana, Pa siđoh do svog najdonjeg kamena Da sebe tražim, Majko sa tri dlana. Jedino ovde, Carice Nebesa, Na mom jeziku se moli bez z...	Misaono - refleksivna poezija
566	Oh! mir mi dajte! Čas je kad ispod kruga tmuše Magluštine horizont isprekidani guše A džinovsko svetlilo crveni se i mre, Kad zlato brežuljaka prekriva hume crne, Kao da ovih dana, dok je jesen tiho trne, Zarđaše od sunca i kiše krošnje sve. Oh! ko će da dočara, da stvori iznenada Onamo – dok u hodnik sumračje meko pad...	Misaono - refleksivna poezija
1022	Naše dve ljubavi pune kobne moći, Od sviju skrivene, žive u svom stidu, Kao pod zvezdama, zaspali u noći, Dva mirna pauna na starinskom zidu. Krijem svoju ljubav kao mržnju drugi – Istom silom laži i svim podlostima; Kao drugi staklo otrova, svoj dugi Svoj bol bezutešni ja krijem međ svima. Koliko je šuman eho moje laž...	Ljubavna poezija
1026	Da li je istina ono što piše u Kalevali: “Ruka što daje, uvek je iznad ruke koja prima”? Da li je istina ono što govore u Basri: “Ljubav je kao senka. Ako trčiš za njom, nikad je nećeš stići. Ako joj okreneš leđa pratiće te”. Neko je negde rekao i hvala mu: “Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta”. Nasmej s...	Ljubavna poezija
206	Ako se volite ljubavlju koja buja u samoći, od razdaljine, koja je više od sna nego od svesti, i po rastanku drhtaćete od miline, mognete li se još ikada sresti. Vi koji se volite ljubavlju isposnika, sa strahom od sagrešenja, koji kao ptica o kavez lomite krila, sećaćete se uvek jedno drugom lika. I po rastanku zamret...	Ljubavna poezija
35	O ljubavi su pričali mnogo oko stola čajnog. Gospoda s gledišta estetskoga, a dame s osećajnog. Ljubav platonska nek je, mršav savetnik reče tako. Žena mu se ironično smeška al’ ipak uzdiše lako. Kanonik bobonji: Odveć gruba ljubav po zdravlje je štetna. Kako to valja shvatiti? – šapće frajlica maloletna. Grofica setno...	Ljubavna poezija
776	Hristos, u dnu sela, na domaku puta, Na mestu gde „Sveto Vrelo“ teći zače, Sam, na krstu visi, i splet oštre drače Obvija se grubo oko čela žuta. Pozno, kad u granju samotnoga kuta Mesečina bela zatreperi jače, Žena, u crnome velu, duga skuta, Pred Hristove noge sruši se i plače… I gle, On se trza… A iz svake rane Po k...	Misaono - refleksivna poezija
509	Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se tražimo podjednako zbog sreće njene i sreće moje. Pijana kiša šiba i mlati, vrbama vetar čupa kosu. Kuda ću? U koji grad da svratim? Dan je niz mutna polja prosut. Vucaram svetom dva prazna oka zurim u lica prolaznika. Koga da pitam,gladan i mokar, zaš...	Ljubavna poezija
1118	Danju je budno skriva obično odijelo. Ono se tako skromno do koljena širi. Ljudi joj vide samo lice bijelo I ruku, što čedno iz rukava viri. Noću, kad sa nje pane haljina svjetloplava I spusti se niz vrata malog stana, Nevinost joj se kroz bijelo ocrtava. I postelja bude od nje obasjana. U snu, kad sa nje sklizi pokriv...	Ljubavna poezija
92	Niko nas neće podeliti više, na dobre i grešne. Tajni smo kao grane snežne, a sve što je staro u ljubavi, plače sve tiše. Još malo samo, pa ćemo sumorni, sa osmehom tužnim, u strastima ružnim, stati, bolni, bledi, umorni. U bilju, ili nečem drugom, moćnom, nad proplankom jedne šume mlade, naći ćemo opet svoje nade. U m...	Ljubavna poezija
898	Srbija je velika tajna; ne zna dan šta noć kuva, niti noć šta zora rađa, ne zna grm šta susedni grm sanja niti ptica šta se događa između granja. Ne zna gušter šta puzi ispod kamenja, niti kukuruza struk sluti šta se u susednoj njivi sprema. Svakog časa sve se menja, nijednog kuta ni lista nema da nije tajna. Ko zna št...	Rodoljubiva poezija
565	Celo je nebo u nju stalo, Senke joj kao provalije; I sve je polje za nju malo, I potok mrava iz nje lije Prolaze kroz nju sjajne vreže, I jedan crni refren zloći; Jejina jedna tu sad leže Novog i strašnog cara noći. Stoji pod suncem koje daždi Tvrđava usred polja naga. A grom jedanput kad je zaždi, Nestaće kao bog, bez...	Misaono - refleksivna poezija
777	Pučina plava Spava, Prohladni pada mrak. Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk. Kleče mršave Glave Pred likom boga svog — Ištu. Al’ tamo, Samo Ćuti raspeti Bog. I san sve bliže Stiže, Prohladni pada mrak, Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak.	Misaono - refleksivna poezija
242	Kakve li su tvoje misli dok ja smišljam kako da te pitam za njih za te misli sakrivene iza tvoga mirisnog lica na koje se privikavam Eto ležiš Evo ležim oko nas je besposlena romantika nož u zidu i haljina tvoja njime samo meni na videlu prikovana ja slušam tvoje srce ono mojoj ljubomori malo kaže ja hoću tvoje misli j...	Ljubavna poezija
14	Momak ide vragolan, Po gori se širi, Lep je ka’no lepi dan Što kroz goru viri. A sa gore, kraj potoka, Stazica se dala, Jedna moma milooka Tu je rublje prala. Al’ kad smotri vragolana, Povikala seka: “Oj, stazice, oj, tanana, Dones’ ga meneka!” Viknu moma, pa ti brže Za žbun jedan zađe, A momak se čisto trže I čudo da ...	Ljubavna poezija
316	Želim: da posle snova ne ostane trag moj na tvom telu. Da poneseš od mene samo tugu i svilu belu i miris blag… puteva zasutih lišćem svelim sa jablanova…	Ljubavna poezija
601	U nevaspitano vreme, u proleće kada zazvoni sunce u vrbi, svi misle: hoće, odoleće! — a svi se češu gde ih svrbi. Kao kapisle pupoljci prašte! Bube radosne što će se roditi. Dogodilo se plavo, al’ slute bašte: posle plavog — zeleno će se dogoditi. Zeleno je u modi!… Ko se sad rodi — zelene biće mu pelene meke, u zeleno...	Misaono - refleksivna poezija
388	Petooko blistavo prozorsko krilo Zagledalo se u Kolubaru i maljin Dolazak moj od kako se odjutrilo Ceka se ko broj jos nevidljiv u daljinu Na podu stoji naramak slame nove Ima na njoj bar stotinu grama zlata Laste svaki cas okrznu krovove Sirom su svuda otvorena vrata U kuci se mesaju dva veka i dva stila Slama, perje,...	Misaono - refleksivna poezija
167	Ti si još dete, o, nasmejana, i tako puna ptičijih šala, igračku grla si mi dala i šljive oka mokre od grana. Sviralo živa, tako si čista i žena, žena uzdrhtala …. Na usni si mi ugledala, mesto poljupca, dva vrela lista.	Ljubavna poezija
841	U rudnicima, u Sibiru Strpljenje vaše nek’ ne klone, Jer vaša dela ne umiru, Ni uzvišene težnje one. Nada, ta verna sestra zala U podzemlje će mračno sići Da bi vam bodrost održala I željeno će vreme stići. Drugarstvo, ljubav će vam doći Kroz brave što nad vama stoje K’o što do vas kroz memlu noći Slobodne reči stižu m...	Misaono - refleksivna poezija
21	Na konja! srce burno reče; poleteh skoro isti tren. Ljuljuškaše već zemlju veče, gorom se plela noćna sen; ramena hrasta-ispolina već zaogrnu maglen skut, iz žbunja gledaše me tmina stotinom očiju uz put. Mesec se mutni tužno njih’o zasevši na oblačka hum, mahaše vetar krilom tiho, stravičan slušah njegov šum; noć čudo...	Ljubavna poezija
647	On poznaje sve puteve i vetrove, vetrove i njihove vrtove, vrtove u kojima rastu reči i puteve od reči do nade. Odnese ga put niz svet, odnese ga đavo među reči, da se udvara svojoj vlastitoj senci, da peva u lažnom vrtu: trice i kučinu svoje čarobne mesečine, pseću ružu i svoju gadljivost, da oslepljuje predeo izvađen...	Misaono - refleksivna poezija
832	Pesniku viču: „Videli bismo te kraj tokarskog banka. Šta su to stihovi? Znamo tu priču! A biće za rad-petlja ti tanka.“ Možda od zanimanja svakog za rad nas mnogo tog veže. I ja sam fabrika. Ako sam bez dimnjaka, možda je meni bez dimnjaka još teže. Znam- niste ljubitelj praznih reči. Da biste radili-sečete hrast. A mi...	Misaono - refleksivna poezija
563	Ljudi ulaze u kuće. Otvaraju kutiju sećanja. Zatvaraju svoje prozore. Onda još malo Kao krišom Gledaju kroz zavesu na asfalt u zaklaćeni krug Bačen sa neke lampe. Iza reke Ljudi ulaze u kolibe od blata Malo povijenih leđa. Slušaju Tu negde iznad čela Sad već samo Pomalo Igru vazduha i trske. Na utabanoj travi Između na...	Misaono - refleksivna poezija
1105	Ti koja imaš ruke nevinije od mojih i koja si mudra kao bezbrižnost. Ti koja umiješ s njegova čela čitati bolje od mene njegovu samoću, i koja otklanjaš spore sjenke kolebanja s njegova lica kao što proljetni vjetar otklanja sjene oblaka koje plove nad brijegom. Ako tvoj zagrljaj hrabri srce i tvoja bedra zaustavljaju ...	Ljubavna poezija
687	i najčešće kad to spoznaš prekasno je a prekasno je najgore.	Misaono - refleksivna poezija
958	Njihova su leđa bila uvek prava, Njini konji dobri,a oprema sjajna; Njihova je tuga bila silna,zdrava, Njihova radost puna i beskrajna; Njine duše behu oklopi što blešte, Njine pesme trube što oholo trešte. U njinom životu beše mnogo dana Tužnih, i punih svetlosti i zraka; Imali su mnogo visokoh obmana, Bez kojih je ži...	Rodoljubiva poezija
190	Čas u zmička obmota se klupče, Oko srca koluta i čara, Čas celoga dana ko golupče Sa prozora guče, zagovara. Čas u inju razgori se, sevne Iz cvetova uspavanih boja. Čas potajno usred duše pevne Zaleluja niti nespokoja. Ume tako slatko da zarida S ustreptalih struna violine, Zagonetkom srce da iskida Iz osmeha što nenad...	Ljubavna poezija
976	Poslednja si moja sinagoga moj poslednji Petrovgrad i Rim. S Tobom, možda, mogu i bez Boga, bez Tebe ne mogu ni s njim.	Rodoljubiva poezija
700	Svet ovaj, u stvari, i nije tako rđav i zao, mada poneko plače, i samuje, i brine. Možda je suton s krova sasvim slučajno pao. Možda bi i noć da svane, možda bi i noć da sine. Volim da svako valja i verujem beskrajno: svanuća postoje zato da čovek lakše diše. I sklapam oči. I sanjam potajno to vrelo to sjajno jutro od ...	Misaono - refleksivna poezija
511	Bulevarom sam tvojim jednog davnog aprila očima upijala plamen koji će zauvek žeći, teturave noge u rastopljen asfalt ugibala kojim su tekle reke pakla i bol moj njima tekao kotrljala se trotoarom jedna dečja glava, kolica dečja presečena napola, igračka kartonska nožem prepolovljena od zlurade šale Videla sam te prvi ...	Rodoljubiva poezija
1083	Ovoga puta umro ne neko blizu Rekvijem u sivom parku pod zatvorenim nebom Žene su pošle za mrtvim telom smrt je ostala u praznoj sobi i spustila zavesu Osetite svet je postao lakši za jedan ljudski mozak Prijatna tišina posle ručka bosonog dečak sedi na kapiji i jede grožđe Zar iko ostane veran onome što izgubi Ne žuri...	Misaono - refleksivna poezija
475	Ljubavi, od zrna do zrna, od planete do planete, mreža vjetra sa svojim sjenovitim mjestima, rat sa svojim cokulama krvavim, ili dan i noć klasa. Kuda prođosmo, otoci, mostovi ili zastave, violine prolazne jeseni izbodene, radost je ponavljala usne kaleža, bol nas je zaustavljala svojom lekcijom plača. U svim republika...	Ljubavna poezija
857	Ne čuva se tako obraz i poštenje! Ko hoće da narod i vodi i brani, Taj u duši vječno muški ponos hrani, - On ne puzi, on se uz Golgotu penje. Zastavu ti svoju bješe narod predô, I za tobom pođe i u borbu stade, Al' ti eto, vođo, posrnu i pade... Gdje ti oči bjehu? Što nijesi gledô? Zar ti što do juče bješe orô smjeli, ...	Rodoljubiva poezija
748	Prijatelji, izvršite pesnikovu poslednju volju, Kad me sa đubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupe Ne recite „Bog da prosti!“ Jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tabane i pete U rupu za mrtvu paščad strpajte moje kosti — Tako će pravedno biti sahranjeno dobro dete. Ne žalite me: ja sam za život...	Misaono - refleksivna poezija
253	Otrovane su mi pjesme. Da l’ drukčije može biti? U moj život, kad je cvao, Počela si otrov liti. Otrovane su mi pjesme. Da l’ drukčije može biti? Srce mi je puno zmija. A uz to si u njem i ti. Čemu ta jedina suza?	Ljubavna poezija
22	Sva čežnja, milošta, moj glas, čim si preda mnom, Remeti ćutanje u noćnom času tamnom. Kraj moje postelje, pri neveseloj sveći, Promiču stihovi sliveni, žuboreći- Bujice ljubavi što, pune tebe, huje. Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je, Za mene sija on. I čujem sad, u tmini: -Moj mili – tvoja sam – da, tvoja sa...	Ljubavna poezija
460	Od svega što se u glavi krije, od svih čuda što se tu množe, poljubac je najdivnije čudo što ti se desiti može. Kad se, kružeći ovim svemirom bezbrojnih srca, putanjom dugom dva srca ozare istim nemirom i oglednu se jedno u drugom, tada i glave malo zastanu s krunicama od rosnog klasja, a usnice se sretnu i planu plami...	Ljubavna poezija
277	Slobodni čovječe, ti vijek ces ljubit more, to svoje ogledalo. U bibanju, što mine, ti dušu motriš si u beskraju pučine. I duh tvoj ponore zar nema jos i gore? Ti volis roniti u njedra svojoj slici, nju grliš očima i rukom, često kušaš zaglušit srce si, da kucaj mu ne slušas u divlje tužbe te neukroćenoj rici. I vi ste...	Misaono - refleksivna poezija
956	Zemljo moja, zemljo strasnih i bolnih heroja! U tebi nam stezali surovo strasti naše sa sedam kolana! U tebi nam rasli svati mladi da ih damo smrti na venčanje! U tebi nam od kopalja dugih sedam leta gradili nosila! O, ti naša ognjena urvino! Sakrij pretke u grobu duboko, da kroz kosti trava ne pronikne; da ti nikad, m...	Rodoljubiva poezija
386	Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu. Iste su godine svi bili rođeni, isto su im tekli školski dani, na iste svečanosti zajedno su vođeni, od istih bolesti svi pelcovani i svi umrli u istom danu. Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu ...	Rodoljubiva poezija
806	Niko te ne može spasiti osim tebe. naći ćeš se ponovo i ponovo u gotovo nemogućim situacijama. oni će pokušati ponovo i ponovo pod izgovorima, pod maskama i silom da te natjeraju da podlegneš, odustaneš i/ili tiho umreš iznutra. Niko te ne može spasiti osim tebe i biće dovoljno lako da ne uspiješ tako lako ali nemoj, n...	Misaono - refleksivna poezija
344	Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi, i žudi Za bujnu ljubav, svetu bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana. U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I sećaju se prohujalih dana. U taku noć je požudnu i strasnu, Nos...	Ljubavna poezija
770	Moj komšija je dobar tip, ali me totalno zbunjuje: …ustaje veoma rano, odlazi na posao; njegova žena radi, imaju dvoje slatke djece; predveče on stiže kući, ponekad vidim djecu, na trenutak i ženu; do 9 uveče sva svjetla u njihovoj kući pogašena su; i njegovi se dani ponavljaju tako; izgleda mi kao dovoljno inteligenta...	Misaono - refleksivna poezija
131	O, ako zbilja, dok je mrak Kad san utiša duše žive, I s neba padne sjajni zrak Na neme grobne ploče sive, O, ako zbilja u taj čas Opusti redom grob za grobom, Ja čekam tad na susret s tobom, Ja čekam tad tvoj lik, tvoj glas. O, dođi mi, kroz noć, kroz san, Onakva kao zadnjeg časa; Ko led i sva ko zimski dan; Od bola bl...	Ljubavna poezija
872	Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, Pokrivena nebom kô od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje vile I svjetlija si od njenog đerdana. Nikada se tebe nagledao ne bi'! No da mi je jedno: da postanem valom Sinjega ti mora, pa pred tvojim žalom Da vječito šumim i da pjevam tebi. I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plav...	Rodoljubiva poezija
1124	Hoću samo da te volim Oluja ispunjava dolinu Jedna riba reku. Stvorih te po meri svoje samoće Čitav svet da se sakrijemo Dane i noći da bismo se razumeli. Da ništa više ne vidim u tvojim očima Osim onoga što mislim o tebi I o jednom svetu nalik na tvoj lik. I o danima i noćima Upravljenim tvojim veđama.	Ljubavna poezija
88	Kako sam samo osetio sve što rastankom zovu. Kako znam i sada: nepreboljeno i jezivo nešto tamno, što tkanje nekog lepog sklada kida, još jednom pružajuć ga amo. Što bespomoćan bejah gledajući ono što mene – a mene zovući – pusti da idem, zaostavši samo, ono što ko da bejahu sve žene, a ipak malo, belo činilo se, i niš...	Misaono - refleksivna poezija
331	Sedimo na beloj klupi Ispod Lenauovog poprsja Ljubimo se I onako uzgred govorimo O stihovima Govorimo o stihovima I onako se uzgred ljubimo Pesnik gleda nekud kroz nas Kroz belu klupu Kroz šljunak na stazi I tako lepo ćuti Lepim bakarnim usnama U Gradskoj bašti u Vršcu Ja polako učim Šta je u pesmi glavna stvar.	Ljubavna poezija
467	Što se više približuje meta, Dan kada se razrešimo zemnog jada – I brzi bol vremena – bole zada- Sve vidnije taštine su ovog sveta. Sebi kažem: rastavlja nas sudba kleta! O ljubavi ne zborimo više sada. Zlo života ko sneg dođe i otpada. Mi ćemo se osobodit svih tereta. I mir tu je: jer ni nade biti neće – Nade koja sve...	Ljubavna poezija,Misaono - refleksivna poezija
122	U zanosu, zaljubljene žene otkrivaju svoju tajnu i ona je naša za ceo život. Jer, ako Ljubav obmanuti ume, ako i Žudnja poznaje prevaru, kada se sjedine lagati ne mogu. Ti i ja smo se zakleli, i Žudnja se s Ljubavlju stopila, a ipak, nikad mi nisi otkrila, tu nemirnu zagonetku ko si. Za mene si večno ostala tajna! Onda...	Ljubavna poezija
1045	Sišli smo s uma u sjajan dan, Providan, dubok, – nama, draga, znan, I svetkovasmo ocepljenje to Od muka, sumnje, vremena i sto Râna, što krvave ih vređao je svet, – Ljubavi naše plav i nežan cvet. I opet sila zgrnulo se sveta U bolnički nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih šeta Srećno, i hvale onaj život krt ...	Ljubavna poezija
1096	Žuljave ruke odmara na plugu. Duboko diše, i kao da dremlje. A vetar, čuhom probuđene zemlje Nadojen, trese sedu vlas mu dugu. Pred nogama mu polegle, spokojne, Bogate brazde, i kako ih gleda, Ko svoja dobra i marljiva čeda, Bezmerna nežnost obliva mu znojne Bore, u mračnoj borbi uzorane. On voli zemlju tu, na kojoj st...	Misaono - refleksivna poezija
1131	Pre neg napustim tvoj kraj, ti mi moje srce daj, il kad samotna mi grud, pa sa njime nemam kud, ti ga uzmi i uz to Ζωή μου, σᾶς ἀγαπῶ. Tih vitica nežnih krak, što ga njiše lahor lak, i tih veđa čarnih sloj, ko okvir za obraz tvoj, i to oko krotko, o, Ζωή μου, σᾶς ἀγαπῶ. I tih usta slatkih luk, i gizdavi vitki struk, i ...	Ljubavna poezija
861	Oj zvjezdice naše mile, Što širite treptav sjaj! Poigrajte lake, čile, Drž'te bratski zagrljaj. I mi ćemo zagrljeni, Pjevat', širit' kola splet, Nek se njiha premileni Od pjesmice gorski cv'jet. Pjesmom ćemo slavit' Boga, Pozdravljati srpski rod, I reći mu: Samo t' sloga, Obnoviće slavni hod. Zasjat' će ti sunce sreće,...	Rodoljubiva poezija
1127	Jednom u gradu ko zna kom Ti ćeš imati topli dom I prozor s vidicima bez dna i sobe pune dečjeg sna. A ja, ne pitaj, o ja ću tada prestati već da budem mlad. I ako te sretnem bilo gde neće nam biti kao pre. Jednom u gradu ko zna kom svetleće u noći tvoj topli dom.	Ljubavna poezija

Subsets and Splits

No community queries yet

The top public SQL queries from the community will appear here once available.