Split (2)

train · 680 rows

id stringlengths 1 4	text stringlengths 60 27.1k	labels stringclasses 7 values
1129	Znaš, bilo je mnogo dobro. Bilo je, bolje nego bilo šta. Bilo je, kao nešto, što možemo da podignemo, držimo, gledamo i onda se smejemo, zbog toga. Bili smo na Mesecu. Bili smo u Mesecu, imali smo ga. Bili smo u vrtu, bili smo u beskrajnom ponoru. Nigde nema takvog mesta. Bilo je duboko, i svetlo, i visoko. Primaklo se...	Ljubavna poezija
8	Od naše ljubavi i sreće, Gle, zvijezde su večeras veće; A šum što dopire iz grada, Nije l’ ko pjesma vodopada? O, to je polet u visinu! Srca nam zamiru i ginu. U ljubavi bih s tobom, draga, Nestati htio ja bez traga.	Ljubavna poezija
1087	Devičansko Danas, živahno i krasno zanesenim krilom da l' razbiti smede jezero sleđeno, s injem, kud se dede letova zastalih lednik blistav jasno. Negdašnji se Labud seća, ali kasno: divan je, no zalud slobodu on htede, jer opevo nije kraj gde da provede vek, kad mraz jalov sinu čamom strasno. Vratom strešće belu tu sm...	Misaono - refleksivna poezija
156	Stižeš li sa neba il iz večnih tama? Tvoj pogled, božanstven i ispunjen tminom, Lepoto! I dobro i zlo nosi nama, Pa te zato mnogi porede sa vinom. U tvom oku Sunce zalazi i sviće, Ko olujno nebo, ti odišeš zrakom; Usne ti amfora, a poljupci piće Što heroje slabi, decu čini jakom. Iz bezdana kroči il sa zvezda pade? Uz ...	Ljubavna poezija
741	Sanjam da su jednog jutra tamničari zatekli samice i okove prazne u tamnici mukloj gde su samičari umirali sami u grkljanu kazne. S dna senke vido sam oči zagnjurene, braću gde skidaju s čela kosu sedu, čuo sam ključare slobodom ranjene kako lude u tom praznom mukoredu. Pitaju tišinu: Kako može biti da nikoga nema kad ...	Misaono - refleksivna poezija
358	Lukavica je htela da me nadlukavi Punio se mesec u avgustu kao lokva Ispaljivane pune duge preko jezera i glava Na radilištima u rudnicima boksita Ubeđivao sam nepoznate ljude U tvoje ime Vera Pavladoljska. Grešile su pijane ptice u prostoru Prepelica je kljunom gore okretala Svest je mrcala među liticama Gonjen tocili...	Ljubavna poezija
515	Ne stidim se što sam, kako vi velite, varvarin sa Balkana, tla prljavštine i bure. Čujte sad, i kod nas ima neke vama nepoznate kulture. Vi prvo ispitujete i sumnjate, daleki ste i od rođenih sinova, za trpezu svoju ne posadite svakog tuđina; vi možete da pijete a da svakom ne pružite čašu vina. A kod nas su još stari ...	Rodoljubiva poezija
674	Majka govori Hristu – Jesi li moj sin ili moj Bog? Raspet si na krstu. Kako ću sad domu svom? Kako ću preko praga, Ne shvativši šta to bi: Jesi li moj sin il’ Bog? To jest, mrtav si ili živ? Odgovor on joj sprema: – Mrtav il’ živ da sam, razlike, ženo, nema. Bio sin ili Bog, tvoj sam.	Ljubavna poezija,Misaono - refleksivna poezija
224	Što mi se lepo snuždilo dete, te na moj ne gleda vis? Što mi je ruke sklopilo blede, savilo beli lis’? Raširi ruke, a grudi nežne mirisom žestokim skri, k’o što su moje žestoke pesme, što od njih ponoć vri. Koliko zora, koliko noći, u pesmi samo bdim, i opet imam s čime ti doći, i opet imam s čim! A ti zar nikad, nikad...	Ljubavna poezija
330	Daj da ti priđem Hromi vuče Daj da ti iščupam Tri čudotvorne dlake Iz trouglaste glave Daj da ti štapom dodirnem Zvezdu na čelu i kamen na srcu I levo i desno uvo I daj da ti poljubim Ranjenu božansku šapu Naslonjenu na oblak Daj da ti priđem I ne plaši me svetim zevanjem Hromi vuče	Misaono - refleksivna poezija
621	Ispod nedogledne visine plave, ja sam danima lutao pognute glave, i tražio negažene staze, i poljsko cveće brao. I mislio sam da zbog prolećne kiše uzbrano cveće ne miriše, jer ga je pljusak u pupoljku sprao. Ja sam onda još bio mlad, i bilo mi je žao mirisne pupoljke brati. Ja sam onda još ozbiljno mislio na svakom pr...	Misaono - refleksivna poezija
459	Dozvolite mi da vam predstavim sanjara sa snovima plavim. Pesnik se nikad sasvim ne budi. On uvek nešto prede i plete. Pesnik je spolja ko i svi ljudi a iznutra — pravo pravcato dete. I to — dete koje se čudi ponečemu što rade ljudi. Pesnik gleda u svet kroz perce pauna i kroz frulu od zove. Njemu je kap rose — jezerce...	Misaono - refleksivna poezija
1074	Sećaš li se vetra koji se nekad rađao Sav zelen među maljama na grudima Maljena? Majka je zatvarala kapke pred borovima Uznemirenim do gorkog korena iglica; To je već bila noć, prevelika za tebe Kao odelo odraslih. A majka nosi sveću, Na stepenicama pažljivo zaklanja plamen rukom. Vetar. Sva su vrata na kući zaključana...	Misaono - refleksivna poezija
567	Bliži se, bliži,leto; u duši već ga slutim. Pomalja zlatnu kosu u zrelim njivama žutim. Zrikavci su mi rekli koje u putu sretoh: “Bliži se, bliži leto.” Bliži se, bliži leto. Pomalja usne rujne u bulkama crvenim. Mirisu livade bujne i polja i šumarci koje u putu sretoh: “Bliži se, bliži leto.” Bliži se, bliži leto. Kao...	Misaono - refleksivna poezija
975	Važno je, možda, i to da znamo:čovek je željan tek ako želi.I ako sebe celog damo,tek tada i možemo biti celi.Saznaćemo tek ako kažemoreči iskrene, istovetne.I samo onda kad i mi tražimo,moći će neko i nas da sretne.	Misaono - refleksivna poezija
751	Pesnik poljem ide. Gleda i, bez reči, Divi se; i sluša: lira u njemu zveči. Videć gde dolazi, cveće pred kojim Rubin tamni, cveće koje bojam’ svojim Sjaj potamnit može repa paunova, Cvetići od zlata i modri cveći mali Dočekuju njega lica misaona Il koketna, i vratom dok su njihat stali, Ko da stoji cika: „Gle nam milje...	Misaono - refleksivna poezija
713	Ako uzmemo ono što vidimo mašine koje nas izluđuju, ljubavnike koji se na kraju mrze, tu ribu na pijaci, što zuri naviše u nas, cvijeće koje trune, muve u paukovoj mreži, ulične nerede, urlike lavova u kavezu, klovnove zaljubljene u novčanice, nacije što pomjeraju ljude kao pione, dnevne lopove sa prelijepim noćnim žen...	Misaono - refleksivna poezija
782	Leteti, leteti, leteti visoko, Neznanom prostoru kao starom drugu, Vitlati se kao omađijan soko, I umreti, sjajan, u sunčanom krugu. Čuti samo zamah svoj u prostorima – Muziku svog krila! I na samom kraju, Svoj trag izgubiti i cilj među svima, Iščeznuvši tako u nebu i sjaju. Da mi žeđ osete kobnu i sve višu Oči što su ...	Misaono - refleksivna poezija
714	nisam znao otkud sam došao ni gde sam pošao. bio sam izgubljen. često sam satima sedeo u nepoznatim ulazima, bez misli bez pokreta dok nije zahtevano da se pomerim. ne mislim da sam bio idiot ili budala. mislim da sam samo bio nezainteresovan. nisam mario ako ste nameravali da me ubijete. ne bih vas sprečio. živeo sam ...	Misaono - refleksivna poezija
527	U ovom narodu krste imenom Vuka kada odnose decu veštice, vampiri i čume, da bude manje smrti i manje muka, da bude više dece za snove i buduće bune; u ovom narodu rastu Vukovi krotki i blagi što jednom zdravom nogom stignu do nakraj sveta — gde li bi sa obe noge stigli. U kakvoj pitomoj dragi zaustavili jedra kad ovil...	Rodoljubiva poezija
924	Ne znam kojim rečima – drvenim, kamenim, ili vodenim, ili plamenim, ječmenim ili ražanim – da im kažem: da onaj, ko ima na zemlji i u kesi, u podrumima, na tavanima, u kacama, u loncu i dzaku, a nema u pepelu, od jedne varnice ostane siroma; a da onaj kome je pepeo blago ni u tuđini ne ostaje bez doma. Kad vidim kako u...	Rodoljubiva poezija
1093	Ulica mu propije Sve zelene novčanice Pištaljke zvoncad i trube U krošnji mu gnezda svijaju Proleće mu prste kreše Živi od pustolovina Svojih nedostižnih korena I od divnih uspomena Na iznenadne noći Kad nestane iz ulice Ko zna kuda ide U šumi bi se izgubio Ali se uvek pred zoru U drvored na svoje mesto vrati	Misaono - refleksivna poezija
716	Anđele! Da ima mesto, nama nepoznato, i da tamo na neiskazanom sagu ljubavnici, koji ovde ne dosegnu nikad umeća, pokažu smele visoke figure poletnoga srca, svoje tornjeve naslade, svoje lestve što odavna su tek same o sebe oslonjene, gde nikada ne beše tla, zaljuljane, -i da umeju to, okruženi gledaocima, nebrojenim n...	Ljubavna poezija,Misaono - refleksivna poezija
582	Golem i mračan, neveselo Stoji, bezimen kao travka; U njemu huči gorsko vrelo, I noću prespi jedna čavka Usamljen večno, strašna grmen, U prvi sunčev trenut sjanja, Niz ozarenu baci strmen Crni sen svoga očajanja. A noću nebu zavihori, Kad zna da bolno sve zanemlje – I zvezdama po svu noć zbori Gorke samoće ove zemlje.	Misaono - refleksivna poezija
661	…Ponoć je. U crnom plaštu nema boginja; slobodne duše to je svetinja. To gluho doba, taj crni čas. Al’ kakav glas?… Po tamnom krilu neme ponoći ko grdan talas jedan jedini da se po morskoj valja pučini, lagano huji k’o da umire, il’ da iz crne zemlje izvire. Možda to dusi zemlji govore? Il’ zemlja kune svoje pokore? Il...	Misaono - refleksivna poezija
1078	Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo, Stoji kao spomen iz prastarih dana. Njegovu sam škripu kao dete čuo. Stara gruba sprava davno mi je znana. Jedan mali vranac okreće ga tromo, Malaksao davno od teškoga truda. Vuče bedno kljuse sipljivo i 'romo Bič ga bije, ular steže, žulji ruda. Vranče, ti si bio pun snage i v...	Misaono - refleksivna poezija
441	Kažeš, znao je Saadi kako treba celivati. Pritrpi se, Boga radi, to ću jednom i ja znati. Veliš, zapoved Korana za dušmana mržnju traži. Ali kad sam iz Rjazana kako to da znadem, kaži! Pevala si: „Lepše ruže no devojke u Bagdadu.“ Da bogatvstvo meni pruže, lek bih našo tome jadu. Ja bih ruže te poseko, jer bi bolno bil...	Ljubavna poezija
932	Gledam: za suzu srpskih terena, kao u 'albi, zamiču bratstva — udišu, usput, miris od sena. Slušam i 'agor: kao kad pastva hrišćana kreće, zorom, u žetvu. Kud li da pođe ovaj tumarač; s raskršća kog li Mesečev cvet mu tabane praši, skupiv u 'arač pucnjavu letnju — s koje već prska, s pčelom u mesu, šljiva — a srpska? Š...	Rodoljubiva poezija
890	Uvek u sredini koja rani čamom, Ja nisam verov'o da će doći ikad Rastanak sa pustom i sumornom tamom; Verov'o sam sunce doći neće nikad. Sunce doći neće dane da ozari, Da zastali život pokrene na bolje, I zemlju koju su poveli vozari, Neutešno mali i bolesne volje. Verov'o sam da će moj naraštaj zaći Za neravnu borbu, ...	Rodoljubiva poezija
1098	Sve u njoj je skladno, sve čudno, Sve rečeno mir i strasti; Ona obitava stidno U uzvišenoj lepoti slasti. Sve oko sebe ona posmatra – Nêma nedruga, nêma prijatelja, Izgubi se kad nabuja želja U lepoti od koje se strada. Zato nikad, nikad ne žuri, Da ljubav ugledaš što ranije I srce izgubiš na buri, Pun snova s pitanjem...	Ljubavna poezija
164	Cvili, harmoniko. Puca glava… Naviru zvuci vodoplavni. Pij sa mnom, kučko šugava, Pij sa mnom. Obljubili te, opoganili- Pripadaš ulici. Zašto mokriš tim plavim pogledom? Hoćeš po gubici? U baštu bolje idi, strašilo, Da plašiš vrane. Do bola si me zajašila Na sve strane. Cvili, harmoniko. Cvili, stradijo. Pij, mešino šu...	Ljubavna poezija
229	Sve što mi je rekla u zvezde sam slivo, od tih zvezdica sliku sam joj skivo – ta tako su valjda nekad i skovana po tom božijem ruvu ta puceta sjajna – sve sam slici kazo što mi srce taji, nakitio sam je moji’ uzdisaji’, al’ za taj su teret zvezde bile male, sve su bliže, bliže zapadu se dale. Nakitio sam je željom srca...	Ljubavna poezija
528	Ja Srbiju pamtim iz detinjih snova, u nevolji teškoj u patnju uraslu, mesto kiše uvek ledom zatrpanu, gradoviti oblak na pustom salašu, i ruku prosjačku na bednome pragu kraj bogatih njiva i zrelih voćnjaka, ja Srbiju pamtim iz narodnih priča, čuda od ljubavi, čuda od junaka. Znam tu zemlju bune i zemlju tišine, gostop...	Rodoljubiva poezija
917	Za večerom Lazar sedi, Sutra ide Vidovdan, Pogružena njega gledi Srpske vojske smućen stan. S upaljenom voštanicom Nad Lazarom genij stoji, Skorbnim licem k tronu sudbe On upravlja pogled svoj. „O, ukloni, svemoguća, Ovo od tvog naroda; Nije narod, nije zemlja Gdi ne cveta sloboda.“ Al’ bezglasna stoji sudba, Oko nje j...	Rodoljubiva poezija
213	Moram ti lepe večeri neke zenice tople gledati do dna, pa ti na kapke providne, meke, lagano, kao milovanje sna, spustiti usne. Moram ti jednom u dana jatu od mrskog dana učiniti drag, pa ti na srce, blago kao bratu kad bih da bola otklonim trag, spustiti ruku. Moram, kad jednom opazim da me s radošću sretaš poslednji ...	Ljubavna poezija
959	Otkada te nisam video, moj Grade Na stavama mirnim Dunava i Save, Gde sam svoje dane provodio mlade, Dane prvih snova, ljubavi i nade. Surova je bura preko tvoje glave Pregrmela besom svireposti slepe, Uništila s mržnjom tvoje noći plave, Proleća, leta i jeseni lepe. Kako si mi danas mračan i oron'o! Ni pusta traga rad...	Rodoljubiva poezija
80	I opet te u vinu gledam, Osećam strah pred tvojom slikom, Tvoj osmeh opet blesnu čedan U kosi teškoj, zmijolikoj. Oboren tavnim mlazevima, Uzdišem opet, bez ljubavi, Nestali san o celovima, O mećavi što tebe slavi. Divnim se smehom smeješ meni, U čaši viješ slično zmiji, Nad tvojim krznom skupocenim Čarlija vetrić golu...	Ljubavna poezija
149	Ulaziš u pesmu kao u svoj vrt slažeš reči, pomeraš mlado drveće u nekakav red razumljiv tvom oku tako nehajno kao što u san moj ulaziš kao u svoj vrt gde te svaka travka s radošću dočekuje i sunce ti na rame silazi, i korak ti je lak i nečujan, kao da si i sama od sna satkana, iz noći u noć tako sa morem snagu premerav...	Ljubavna poezija
303	Nisam ja za srebro ni za zlato plako, niti za Dušanov sjaj. Ne bih je rukom za carske dvore mako, za onaj bludnicâ raj. A šta je meni do tih mramornih dvora tučnog ponoćnog sata, što očima slepim odbijati mora, sestri sramnoj od brata? A šta je meni do velmoža u svili, sa sokolom na ruci? Otac mi je sebar što na točku ...	Misaono - refleksivna poezija
317	Najzad se ruke uhvate za trbuh Da trbuh od smeha ne pukne Kad tamo trbuha nema Jedna se ruka jedva podigne Da hladan znoj sa čela obriše Ni čela nema Druga se ruka maši za srce Da srce iz grudi ne iskoči Nema ni srca Ruke obe padnu Besposlene padnu u krilo Ni krila nema Na jedan dlan sad kiša pada Iz drugog dlana trava...	Misaono - refleksivna poezija
724	Gospode, čas je. Natraja se leto. Zasenči sunčanike, razobruči vetar, da poljem jesenjim zahuči. Poslednjem plodu zrenje zapovedi; još dva-tri dana južnija mu daj, usavršenju nagnaj ga, nacedi poslednju slast u teškog vina sjaj. Ko dom sad nema, taj ga steći neće. Ko sam je sada, dugo sam će biti, čitaće, pisma pisati ...	Misaono - refleksivna poezija
635	Na talasje plime moćne oholosti danonoćne – na veliku tajnu, na san, sad mi liči život davan; znam da san taj nesuvisli bi pun čedne, budne misli bića čiji jedan deo moj duh nikad ne bi sreo da su prošla pored mene kroz oči mi zatvorene! Neka mine iz vazduha ta vizija moga duha; jer to sjajno vreme sada nestalo je, s n...	Misaono - refleksivna poezija
549	Kradu mi pamćenje, Skraćuju mi prošlost, Otimaju vekove, Džamijaju crkve, Araju azbuku, Čekićaju grobove, Izdiru temelj, Razmeću kolevku. Kuda da čergam s Visokim Dečanima? Gde da predignem Patrijaršiju? Uzimaju mi ono Što nikome nisam uzeo, Moje lavre i prestonice, Ne znam šta je moje, Ni gde mi je granica, Narod mi j...	Rodoljubiva poezija
44	Opraštamo se, opraštamo se i strašno dugim nogama odlazimo u svet. Ti u svoju mladost onuda iza fabrika, iza pristaništa i mosta, niz raskršća koja se razilaze kao posvađani ljudi. Ja u svoju mladost onuda uz prugu, gde trava ima ukus vode, peska i sunca. Nikad više nećemo sedeti u istoj klupi ni jedno od drugog prepis...	Ljubavna poezija
543	Neka zima čini čuda, Nek rasiplje snijeg svuda, Proljeće će doć’. Neka nebo magla prati, Sunašce će zasijati, Ružičasta moć. Priroda će opet tajna Raspučiti njedra sjajna, Darivat’ nam med. Zabrujaće potočići, Zamirisat’ baj-cvjetići Svuda upored. Pa nek zima čini čuda, Nek rasiplje snijeg svuda, Proljeće će doć’. I pa...	Rodoljubiva poezija
134	Tragao sam tragom grožđa što zri od tvoje vreline za čigrama grudi koje su moje bile, kroz okna ulazio u tamu planine i dizao prostirke senki koje su te krile. Ne gledaj me crnog od bola, crnjeg od katrana što kaplje preko leša dana i nedelja. Uđi mi u zenicu, ona je maglom protkana. Dve godine se tu beli tvoja prazna ...	Ljubavna poezija
824	Uspavajte se gde ste zatečeni Po svetu dobri, gorki, zaneseni, Vi ruke po travi, vi usta u seni, Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni, Zarastite u plav san kameni Vi živi, vi sutra ubijeni, Vi crne vode u beličastoj peni I mostovi nad prazno izvijeni, Zaustavi se biljko i ne veni: Uspavajte se, ko kamen, nevini, Uspavajte ...	Misaono - refleksivna poezija
540	Tužno šumi hladna Drina I Miljacka bistra voda, Jer Bosna je potlačena, Njena slava i sloboda. Opustele cvetne ravni, Pod zgarištem sela leže, A potomci Ninoslava U gudure mračne beže. Eno čedo majka vodi, Od užasa da ga skrije, Umoran je deda pao, A unuka suze lije. A kad hladni vetar dune, I žarko nam leto ode, I oni...	Rodoljubiva poezija
627	Bejaste li, braćo moja mlada, Da l’ bejaste vi na groblju kada, Aj’ na groblju, na golemu? — Ta uvek smo mi na njemu. Groblje j’ zemlja kom se hodi; Groblje j’ voda kom se brodi; Groblje — vrti i gradine; Groblje — brda i doline, Svaka stopa: Grob do groba. Groblje j’ spomen doba sviju, Groblje — knjige što se štiju, P...	Misaono - refleksivna poezija
312	Reci, kad bi moj osmeh bled, rastopio se kao cvet pola san a pola led. Kad bih još jednom mogao da volim… Da li bi mi tad bilo dobro svud, i život bio manje lud? Ili bih i tad kao sad morao da se smešim i razbolim, i da umrem? Kad bih još jednom osetio da volim,volim?	Ljubavna poezija
409	Imao sam i ja veselih časova, Nije meni uvek bilo kao sada; Imao sam i ja sate bez bolova, Osmejaka vedrih i radosti, mada To je davno bilo… Na grudi sam ruke Prekrstio svoje. Gledam kako tama, Nečujno i tiho, ne praveći zvuke, Po zidu se penje u čudnim slikama: Ko ljubavna čežnja, kao tuga znana Preko mrtve drage, pre...	Misaono - refleksivna poezija
594	Daleko od seljanki, od ptica i od stada, Pio sam, klečeći usred nekog vresa Medu nežnim leskama, pod zelenim maglama Smlaćenog popodneva… Osim nemog bresta, I ledine bez cveta, i neba punog tmice, Šta mogoh da pijem u mladoj Oazi toj? Šta sam to povukao iz vrga-čuturice? Napitak zlatni, bljutav i od kog teče znoj. Taka...	Misaono - refleksivna poezija
768	Da, naravno, biću tu, ako nisam napolju ne kucajte, ako su svetla pogašena ili ako čujete glasove ili možda čitam Prusta. Ako neko proturi Prusta ispod mojih vrata ili neku od njegovih kostiju za moju čorbu i ne mogu da vam zajmim novac ni telefon ili ono što je ostalo od mojih kola. Mada možete dobiti novine od juče, ...	Misaono - refleksivna poezija
505	Ne merim više vreme na sate, ni po sunčevom vrelom hodu dan mi je kad njegove se oči vrate i noć kad ponovo od mene odu. Ne merim sreću smehom, ni time da li je čežnja moja od njegove jača; sreća je meni kad bolno ćutim s njime i kad nam srca biju ritmom plača. Nije mi žao što će života vode odneti i kaplju moga življe...	Ljubavna poezija
596	Laku noć, laku noć, Sunce tone za planine, I posljednji trne zrak; Kroz poljane i doline Prikrada se crni mrak. Svud spokojstvo tiho vlada, Lahor šumi, rosa pada, Laku noć! Kô šuštanje mirnog mora Kroz tišinu bruji glas, To anđeo povrh gora Tiho slazi među nas . . . Laku noć, laku noć. Dok ne svane zora plava. Dok ne g...	Misaono - refleksivna poezija
986	Opraćemo tobom oči našoj deci, I čelo proroka u trenuti sudnje, Reko koja posta u mačeva zveci Svetlom međom izmeđ istine i bludnje. Kao varnica si izbila iz mača, I svoj put prosekla između dva doba; I digla sve ognje iz svog sjajnog droba, Da bi jedan narod znao kud korača. Vodo vapijućih u velikoj noći, Osvetljenim ...	Rodoljubiva poezija
461	Plači, Voljena Zemljo i Suzama osvetli Misao koja tinja u svakoj našoj želji Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti najtužnije su Dečje Suze u Mojoj Zemlji. Ko će, i čime, da plati tolike Dečje Suze Strah, Nesanicu i Radost odletelu u nepovrat Ko će Deci da vrati sve ono što im uze ovo zlo, stalo svo u kratku reč – ra...	Misaono - refleksivna poezija,Rodoljubiva poezija
944	Tog dana ustah, kô sunce kad sine, sa jednom žeđi beskrajnom u duši, što me kô plima što plavi i ruši plavljaše, traše grdno iz dubine. Hodih uz rodna polja i utrine kô mladi lave koga snaga guši; i, sam sa svojim srcem, uzdahnuvši grko, stah na vis jave i istine. No tu, kô orlušina, sva krvava, kosovska epopeja pu...	Rodoljubiva poezija
1	Iza šuma, iza gora, iza reka, iza mora, žbunja, trava, – opet noćas tebe čeka čudna neka zvezda plava, zvezda prava. Čak i ako ne veruješ, probaj toga da se setiš. Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj da je čuješ, da odletiš, da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se vratiš. Ali pazi: ako nije sasvim plava, sasvim prav...	Ljubavna poezija
361	Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača, Na poljima rodnim, braneći ih časno Kitio si cvećem svakog osvajača, Pevajuć’ mu himne, bestidno i glasno. Slobodu si večno, zakržljala raso, Ček’o da donesu tuđi bajoneti, Po gorama svojim tuđa stada pas’o, Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti. Pokaži mi redom Viteze tvog roda,...	Misaono - refleksivna poezija
970	Ništa neću da joj kažem jer neću. Ona je jedna neozbiljna najobičnija balavica. Mi stariji, mi iz osmog razreda, stavimo ruke u džepove i zviždućemo kroz zube. Baš nas briga za te devojčice. Ništa neću da joj kažem jer neću. Ali ako pogleda nekog drugog, postaću najgori đak u školi.	Ljubavna poezija
476	Telo žene, beli brežuljci, bedra bela, ti si spodobna svetu u svom činu nuđenja, Moje telo divljeg ratara u tebi kopa i izbacuje sina iz dubine zemlje. Bejah osamljen kao tunel. Od mene bežahu ptice i noć je u mene nadirala svojom moćnom najezdom. Da bih se nadživio, kovao sam te kao oružje, Kao strelu u svom luku, kao...	Ljubavna poezija
925	Kradu mi pamćenje, skraćuju mi prošlost, otimaju vekove, dzamijaju crkve, araju azbuku, čekićaju grobove, izdiru temelj, razmeću kolevku. Kud da čergam s Visokim Dečanima? Gde da predignem Pećaršiju? Uzimaju mi ono što nikome nisam uzeo, moje lavre i prestonice, ne znam šta je moje, ni gde mi je granica, narod mi je u ...	Rodoljubiva poezija
754	O, koje li je vreme u kosmosu Sazdan od zvezda rujni ponor cveta Prevazilaziš se maglom preko sveta Nema uspavanke za srditu joj rosu Jača od sveta noć tajnih prepleta Očara prazninu zaspalog tela što se osu Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu I ptice sleću u kamen sa dleta Nek župlja senka nestanak tela slavi Jed...	Misaono - refleksivna poezija
173	Iz kojeg dela neba i iz koje zamisli Narav uzor je uzela za milo lice, u kojem je htela da tu pokaže rajske moći svoje? Takve zlatne kose zar postoje u šumskih vila i nimfa iz vrela? Još mnoga krepkost u njoj se je srela, a najviša je uzrok smrti moje. Božanstvenu lepotu zalud ište ko njene oči još video nije, kad blag...	Ljubavna poezija
451	Ja sam rođen u cveću livada; čuvah stada pokraj reke Gruže al’ zavoleh devojku iz grada sa usnama ko pupoljak ruže. Bele ruke a prsti ko dirke pričahu mi najnežnije bajke. Zalud uzdah iz grudi pastirke, zalud suze moje stare majke. Sin sam plavih šuma i livada; gajih dobre konje i volove. Zbog lepote devojke iz grada z...	Ljubavna poezija
126	Kako su teški ovi dani! Ni vatre da me zagreje ni sunca da mi se nasmeši, samo pustoš, samo hladnoća, bez milosti! Neutešne gledaju me čak i jasne zvezde od kada spoznah da ljubav umire.	Ljubavna poezija,Misaono - refleksivna poezija
848	Kad moj prah, Tvorče, mirno pređe U grumen gline užežene, Tad neće više biti međe Između tebe i izmeđ mene. Kad svrši ropstvo dva načela Duha i tela, zla i dobra, Pašće tad uza svih počela U zadnjoj berbi koju obrah. I postajući bezobličan, Na povratku svom starom putu- Tebi ću biti opet sličan, I prvom danu i minutu. ...	Misaono - refleksivna poezija
91	Svuda smo. I nigde. Kročiš, i zimski te vetar sreće. U crkvi, po danu i po noći, peva i gasi nam sveće. I često se čini – u tami, kraj zida, na uglu, daleko, gde smo već pevali sami, još peva i hoda Neko. Gledam taj vetar, ko vezan: shvatiću – to plaši mene. I bledim. Čekam. Al’ ne znam na koga je red da krene. Ja znam...	Ljubavna poezija
1097	Razoren istočnik stoji, okružen visokom travom, I valov, izvaljen davno. Iz praznih kamenih grudi Ne struji biserki talas u žarke julijske dane, Kroz puste i mirne strane. Suva kržljava kruška, kô crna ogromna ruka, Sumorno nad njime stoji. I krive njezine grane, Nakazno pružene gore, kô izraz paklenih muka, Od suve, s...	Misaono - refleksivna poezija
182	Išao sam na trg ptica I kupio sam ptice Za tebe ljubavi moja Išao sam na trg cveća I kupio sam cveće Za tebe ljubavi moja Išao sam na trg železa I kupio sam okove Teške okove Za tebe ljubavi moja A zatim sam otišao na trg robova I tražio tebe Ali te nisam našao ljubavi moja.	Ljubavna poezija
583	Padaju sutoni prvi plavi, I zvezda već zrači sa rečnog dna. Zasipa s topola mir po travi. . . Anđeli veslaju barke sna. Nestaje i s danom deo mene, Putima neznanim kud i sve. . . Lagano, kao što i cvet vene, Umiru jeseni hladne, zle. A kad u trenut neki kasni, Sve stvari zažele zadnjeg sna – Pred kim će poći da negde z...	Misaono - refleksivna poezija
876	U ono doba kad su tkači mitova vukli mitske niti, osnov behu oblik i način glagola imati i biti. Onda bi vukli mitske niti i na sva usta i sva zvona slavili pohod u zabiti raznih zmajeva i grifona. Na sva su usta i sva zvona naročito hvalili pretke, tek potom borbe oko trona, otmice, preljube i spletke. Posebno su hval...	Rodoljubiva poezija
252	Mile i ljupke oči tvoje kao safiri sjaju O, triput je srećan onaj kog s ljubavlju pogledaju. Tvoje je srce dijamant što plemenito se zari. O, triput srećan onaj kom s ljubavlju ono se žari. Usne ti, najlepše na svetu, rubina imaju boju. O, triput je srećan onaj kom priznaju ljubav svoju. O, kad bih znao srećnika tog, o...	Ljubavna poezija
70	Liši me vida, gledaću tvoj lik, zapuši uši moje, slušaću te, onemi me, al’zvaću te kroz krik, bez nogu još ću k tebi naći pute. Slomij mi ruke, hvataću te srcem, zaustaviš li srce meni, sam moj mozak tad će kucati i bdeti, a ako mi i mozgom ugasiš plam – na krvi svojoj ja ću te poneti.	Ljubavna poezija
132	Ja pamtim divno magnovenje, Kad sretoh tebe na svom putu, Ko svetlih snova ostvarenje, Ko neba dah u zemnom putu. Kroz burni život hitrobežni, Kroz strasti, iskušenja mnoga Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne, Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika c...	Ljubavna poezija
301	Oplakali ste rat i mislili: sad je kraj. O mučenici, vešala rastu više nego sin, žena i brat i verna su, u beskraj! Okitiće mramorom sale i spustiti zavese žute, da lešine zidove ne provale i da ćute! Obesiće odore šarene i noge i ruke vojnika, a ruševine i obeščašćene žene, gledaće samo sa slika. Ah, sve je to leprš š...	Misaono - refleksivna poezija
591	Celoga je dana sneg polako pado kao s voćki cvet. O, kako večeras, o, kako bih rado odletela nekud daleko u svet, nekuda daleko kroz cvetove snežne kao leptir lak, i nekome htela reći reči nežne, tople, lepe, nove, kakve ne zna svak. I sutona celog sneg je tiho pado umoran i gust. Večeras bih nekog ugledala rado; ali n...	Misaono - refleksivna poezija,Ljubavna poezija
327	Otkuda moje oči Na licu tvome Anđele brate Boje sviću Na ivici zaborava Tuđe senke ne daju Munju tvoga mača U korice da vratim Boje zru Na lakoj grani vremena Otuda tvoj inat lepi U uglu usana mojih Anđele brate Boje gore Mladošću u mojoj krvi	Misaono - refleksivna poezija,Rodoljubiva poezija
891	Kroz moju dušu prošla su dva rata, Dva stara orla zaveta i slave, Prošla su crna, zasićena jata, Pali krstaši i zastave prave. Kroz moju dušu prošle su sve trube, Doboši, pesme i krvave seče, Hiljadu srca što ginu i ljube, Dan pun grobova kao zvezdâ veče. Kroz moju dušu prošli su pukovi, Epolete, sablje i šinjeli sivi,...	Rodoljubiva poezija
500	Dragana beše naga, ali je, znajući me, zadržala svoj zvonki nakit, i njeno lice likovalo je gordo, sve ozareno njime, srećno ko što su katkad mavarske robinjice. Kada u igri zveči podrugljivo i jasno, taj svet što se metalom i kamenjem preliva ushućuje me, i ja volim besno i strasno stvari u kojima se zvuk sa svetlošću...	Ljubavna poezija
588	U mladosti kob je htela kleta da pohodim sred širokog sveta jedno mesto meni od svih lepše – tako ljupka usamljenost beše tog jezera, sveg u crnom stenju, i vrh kojeg čempresi se penju. Ali kada pokrov noći crne, kao sav svet, i njega ogrne, i kad vetar mistični zašumi naricaljku u čempresnoj šumi tad – oh, tada, budih...	Misaono - refleksivna poezija
946	Ni reč, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza; A duge sveudilj neke nebo i zemlju spaja i spaja luk. I krenem, i rodna kob sve dublje me koreni. I kriknem, i u srce kao nož rođeni zarije se krik. I krvlju tu pa tu materom u krug. A svićem sa zorama, a s večeri setno nestaje me za gorama. I nemo iz tvari tugom objavi se dr...	Rodoljubiva poezija
496	Ja ne znam šta treba da znači Ta tako tugujem, O nekoj starinskoj priči Jednako umujem. Tu mirno protiče Rajna, Hladno je, hvata se mrak! Na vrhu brega igra Posljednji sunčev zrak. A na tom bregu se vidi lepote devojke stas; Ona sva u zlatu blista, I zlatnu češlja vlas. Sa zlatnim češlja je češljem, I peva još uz to, A...	Ljubavna poezija
339	Jest, nema na tebi ni jednog dela da se mome oku mogao da skrije, ni jednog prevoja blistavog ti tela da se moj poljubac na nj spustio nije. Znam te tako dobro: u rastanka čaše ti preda me stupaš sva sjajna i živa, znam kada će suze oko da ti kvase, znam kad ti se duša miloštom preliva, A kad u njoj nosiš svu toplinu J...	Ljubavna poezija
844	Grešio sam mnogo, i sad mi je žao i što nisam više, i što nisam luđe jer, samo će gresi, kada budem pao biti samo moji – sve je drugo tuđe. Grešio sam mnogo, učio da stradam leteo sam iznad vaše mere stroge grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam svojim divnim grehom da usrećim mnoge. Grešio sam, priznajem, nisam bio...	Misaono - refleksivna poezija
165	Haljina bela , purpurna traka , Latice kidam dozrelog maka. Slavlje u selu poput oluje, U kolu njena pesma se čuje. Secam se, minu uz podsmeh blagi : „Lep si , al’ nisi mog srca dragi . Plam tvoje kose nek vetar gasi, A moje drugi miluje vlasi.“ Znam da joj nisam blizak i mio: Malo sam plesao, premalo pio. Bio sam tuža...	Ljubavna poezija
29	Kad jutros, jedva krijući zlobu i u klopku me navodeći, Demon u moju uđe sobu, upita: “Da li mi možeš reći šta je od sviju lepih stvari kojim je oko zasenjeno, od crnih il’ rumenih čari što čine ljupko telo njeno, najslađe?“ – Ali duša reče Gnusniku: “Svaki deo greje isto, iz svakog melem teče i podjednako drago sve je...	Ljubavna poezija
517	Domovina, to nije mrtva gruda koja nas gvozdenom rukom veže; to je ljubav za oblak što plovi ovuda, za pesmu što se ovde razleže; ljubav za klasje što bogato buja, za ruže što su na grobljima svele, za tresak letnjih besnih oluja, za tugu ptica koje se sele. Domovina, to su sve one spone kojima nas život za se spaja, r...	Rodoljubiva poezija
194	Mnogi me je dosad zapitkivō: Sa čega sam srca obolela? Sad nek znade moja družba cela: Rana j’ ljubav, što sam od njih skrivō. Tebe ljubim, čedo ponošljivo, Ti si rane srcu mi nanela. Pa što si se od mene ponela? Što li gromom biješ srce živo? Grom je riječ, kojom zboriš, hola, Da me nećeš nikada ljubiti, Kô Gromovnik ...	Ljubavna poezija
757	Pesme se pišu zbog samoće, zbog razgovora s nekim daleko, dugo sazrevaju, kao voće, a minu kao oblak nad rekom. Pesnik najčešće govori sebi a taji želju da zbori drugom. Ni prijatelju priznao ne bi da s pesmom druguje kao s tugom. Poželi olovka i papir beli da ima nekoga ko ih čuje. U nekog drugog stopiš svet celi: ja ...	Misaono - refleksivna poezija
170	Ne gledaj tako, u ljutnji ne mršti se Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja Niti pastirka, niti kraljica, Čak ni monahinja-bogomoljka U ovoj sivoj sam haljini od tralja U cipelama izlizanih potpetica? Ali, kao i pre, dajem vruć zagrljaj I strah nosim u velikim zenicama Pismo moje ne paraj, mili Ne plači zbog laži istins...	Ljubavna poezija
756	Sutra, kad se polje zabijeli od zore, Na put ću poći. Znam, ti me čekaš tamo. Ići ću kroz šumu, ići preko gore, Jer ne mogu dugo da ti nisi sa mnom. Zadubljen u misli, hodat ću u muku, Nit ću što vidjeti niti čuti moći, Sam, neznan, pogrbljen, prekrštenih ruku, Tužan, a dan će mi biti sličan noći. Neću pred Harfleurom ...	Misaono - refleksivna poezija
174	Zašto ćutim, šta je, ako ljubav nije, Al ako je ljubav, Bože šta je ona? Ako je dobra, zašto je zlu sklona, Ako je zla, zbog čega slatka mi je? Gorim li od sebe, čemu plač i tužba, Kriv li sam tome, malo jauk vredi. O žrtva smrti, slatkoćo u bedi, Ako vas neću, čemu ste mi družba? Al ako vas hoću, zdvajat nemam prava, ...	Ljubavna poezija
519	Ja pevam grla čista kao što drvo lista pevam kroz lavež pasa kao što pšenica klasa pevam, s grumenom zemlje u šaci kao što sin peva o Majci i molim anđele dečicu bestelesnu da mi usliše i prime pesmu. Ovo je moja jedina i jevanđeljska Zemlja-Majka Moja kneginja moja gospođa varošanka moja seljanka storučica A oko nje s...	Rodoljubiva poezija
808	Pijem za ugašeno ognjište moje Za moj život pun žala Za samovanje u dvoje Za tebe pijem ja – Za laž usana što izdaše Za mrtvi pogled zena Za to što je svet strašan Zato što spasa nema	Misaono - refleksivna poezija
618	Netko sa svojim bolom ide Ko sa otkritom ranom: svi neka vide. Drugi ga čvrsto u sebi zgnječi I ne da mu prijeći u suze i riječi. Rad’je ga skriva i tvrdo ga zgusne U jednu crtu na kraju usne. Zadršće, zadršće u njoj kadikad, Ali u riječi se ne javi nikad. Duša ga u se povuče i smjesti Na svoje dno: ko more kamen U nje...	Misaono - refleksivna poezija
492	Imaš biser, dijamante I sve za čim svet uzdiše; Ti najlepše oči imaš – Moja mila, šta ćeš više? Tvoje mile, divne oči Iz srca mi izmamiše Bezbrojne i večne pesme – Moja mila, šta ćeš više? Tvoje mile, divne oči Mnogim bolom mene biše; Ti me njima upropasti – Moja mila, šta ćeš više?	Ljubavna poezija
74	Zelenim, mladim rečima, kanim da te uspavljujem, dok se nehajno pripremaš da preskočiš potok noći s promišlju, radosnom, da jutro donosim u rukama. Tako đe godine minuti, hitro kao dečastvo. Moje reči gase svetiljke, utopljavaju te. I moja ruka usnula je već sretna na tvom licu.	Ljubavna poezija
860	Putniče, stani! Ovde leže oni! Gomile ove prah kraljeva kriju. S kapom u ruci njima se pokloni, I redom tako ižljubi ih sviju! Iz ovih humka, iz hrnjage kama, Gde truba svesti srca jaka svrsta, Praznici slave granuli su nama I mučenike skinuli sa krsta. Ovde su večni, što vatrama žrtve I bilom srca probudiše mrtve - Sr...	Rodoljubiva poezija

Subsets and Splits

No community queries yet

The top public SQL queries from the community will appear here once available.