English
stringlengths
1
66.1k
Other Language
stringlengths
1
126k
This week, he may have to pay for it.
Оваа недела, тој можеби ќе плати за истиот.
In October of 2013, riots broke out in the Moscow suburb of Biryuluovo following the murder of an ethnic Russian man, allegedly at the hands of an Azerbaijani attacker.
Во октомври 2013, избувнаа протести во московското предградие Бирјуљово по убиството на маж со руско етничко потекло, наводно од рацете на Азербејџанец.
Konstantin Sankov, an ethnic Russian man residing in St. Petersburg, commented on the incident online, using language that authorities found to be hateful.
Константин Санков, етнички Русин кој живее во Санкт Петербург, коментираше онлајн за овој инцидент, користејќи изрази кои властите ги сметаа за говор на омраза.
Now, over a year since he posted his comment, he is finally headed to trial.
Сега, по повеќе од една година од неговиот последен коментар, тој е конечно упатен на судење.
The original text of Sankov's comment has not been reported by media or authorities commenting on the issue, and is no longer accessible on Vkontakte.
Оригиналниот текст од коментарите на Санков не беше пренесуван од медиумите ниту од властите кои коментираа за проблемот, и веќе не е достапен на Вконтакте.
St. Petersburg's District Attorney says Sankov's language was hate speech, banned under the controversial Article 282.
Санкт Петерсбуршкиот јавен обвинител вели дека јазикот на Санков претставувал говор на омраза, кој е забранет со контроверзниот Член 282.
Russians from across the political spectrum, human rights activists and neo-Nazis alike, accuse police of arbitrarily enforcing Article 282 to stifle free speech, especially on the Internet.
Русите ширум политичкиот спектар, како и активистите за човекови права и нео-нацистите, ја обвинуваат полицијата за арбитрарно користење на Членот 282 за задушување на слободата на говор, особено на интернет.
Sankov stands accused of "calling for hostile acts against a group defined in terms of national identity, language, origin, or territory."
Санков е обвинет за „повик за насилни акти против група дефинирана со термини како национален идентитет, јазик, потекло, или територија“.
If convicted, he could go to prison for as long as five years.
Доколку го осудат, тој може да биде во затвор и до пет години.
What Does Japan’s State Secrecy Act Mean for Free Expression? · Global Voices
Што значи јапонскиот Закон за државни тајни за слободата на изразување?
Screenshot courtesy Shingetsu News
Скиншот благодарение на Шингетцу Вести
Japan’s controversial State Secrecy Act became law on Wednesday, December 10.
Јапонскиот контроверзен предлог-закон за државни тајни стана официјален закон во средата, 10ти декември.
The State Secrecy Act increases criminal penalties for leakers of "state secrets".
Законот за државни тајни ги зголемува казните за објавувачите на „државните тајни“.
Under the new law, government workers who divulge information that has been classified as state secrets can be sentenced to up to 10 years in prison, abetters up to five.
Според новиот закон, вработените во државните институции кои објавиле информации кои се класифицирани како државни тајни можат да бидат осудени на казна затвор до 10 години, a тие што им помогнале - до 5 години.
Critics fear the policy will threaten journalists and watchdog organizations, carrying a chilling effect that could deter them from doing their jobs.
Критичарите стравуваат дека овој закон ќе ги загрози новинарите и watchdog (вочдог) организациите, правејќи застрашувачки ефект кој би можел да ги одврати од извршувањето на нивната работа.
In Tokyo last year, mass demonstrations erupted with civic society organizations and journalist groups expressing broad opposition to the law.
Минатата година во Токио, избувнаа масовни протести каде групи на новинари и граѓанското општество ја изразија својата генерална спротиставеност кон законот.
In an interview with SNA Japan, Professor Lawrence Repeta of Japan's Meiji University explains some of the human rights implications of the new legislation:
Во интервју со СНА Јапонија, професор Лоренс Репета од jапонскиот Меиџи Универзитет објаснува некои од импликациите по човековите права од новиот закон:
The new law imposes stiff penalties against government officials and anyone who leaks information that has been designated a secret, says Repeta in the interview with SNA Japan.
Новиот закон предвидува строги казни за државните службеници и било кој, што ќе објави информации кои се обележани како тајни, вели Репета во интервјуто со СНА Јапонија.
He predicts this will "obviously an effect on any government official when deciding what information can be talked about when discussing government actions or policy."
Тој предвидува дека ова „очигледно има ефект на државните службеници кога ќе одлучуваат за кои информации може да се зборува кога ќе дискутираат за постапките на владата и законите“.
Repeta also explains that the law does not make an exception for whistleblowers.
Репета исто така објаснува дека законот не прави исклучоци во однос на информаторите (whistleblowers).
In other words, if an official exposes improper activities or an abuse of power by government actors with the goal of protecting the public interest, she will be afforded no special protection.
Со други зборови, доколку официјално лице објави нелегални активности или злоупотреба на моќ од владини претставници со цел заштита на јавниот интерес, тој/таа нема да добие никаква посебна заштита.
A noted legal scholar who has written extensively on the Japanese legal system in the context of access to information, state secrets, and freedom of speech, Lawrence Repeta's analysis of Japan’s 2013 State Secrecy Act can be read in English here.
Како истакнат правен научник, кој екстензивно пишува за јапонскиот правен систем во контекст на пристап до информации, државни тајни и слободата на говорот, анализата на Лоренс Репета на јапонскиот Закон за државни тајни од 2013 можете да ја прочитате овде (анг).
What is Sinology? · Global Voices
Што е китаистика?
Sinology is still unknown to many people, as Isma Ruiz writes after attending the I International Congress of Sinology in Spanish, last June at the University of Tamkang - Tamsui, Taiwan.
Китаистика (синологија) се уште е непозната за многумина, пишува Исма Руиз набрзо по завршувањето на Првиот интернационален конгрес за китаистика на шпански, минатиот јуни на Универзитетот Тамканг - Тамсуи, Тајван.
Although the focus was translation and interpretation of classic Chinese books, the necessity of learning a new language when studying a culture or being able to use the language in politics were also addressed.
Иако фокусот беше ставен на преведување и интерпретација на класични кинески дела, беше спомената и потребата од учењето на нов јазик додека проучувате некоја култура како и способноста да се зборува јазикот во политиката.
Two lecturers caught the interest of Ruiz, Alicia Relinque and Eduardo Daniel Oviedo.
Двајца говорници го задржаа вниманието на Руиз, Алисиа Релинке и Едуардо Даниел Овиедо.
About their talks, Ruiz notes:
За нивните говори, Руиз забележува:
Relinque briefly explained us her personal experience as translator and how as time went by she has been changing her methodology according to the text to be translated and sometimes even according to the requirements by the publisher.
Релинке накратко ни раскажа за нејзиното лично искуство како преведувач и како со текот на времето ја менувала нејзината методологија според текстот што требало да се преведе и понекогаш дури и по барањата на издавачот.
She then talked about several translations by other authors
Потоа, таа зборуваше за неколку преводи од други автори.
(Oviedo) addressed the role currently played by Chinese language as unifying element in Chinese society, as well as the struggle it has with other languages to be the hegemonic language as Popular Republic of China's political and economic power grows, as it expands its influence to other regions of the world in regards to the formation of a global language.
(Овиедо) зборуваше за улогата која моментално ја има кинескиот јазик како обединувачки елемент во кинеското општество, како и за борбата помеѓу тој јазик и останатите јазици за доминантност со растењето на екомонската и политичката моќ на Народна Република Кина, и ширењето на нејзиното влијание на други делови од светот во поглед на формирање на глобален јазик.
Now it's time to wait for the second edition on 2016 and the possibility for the Autonomous University of Barcelona to organize it.
Сега останува да го чекаме вториот конгрес во 2016 и можноста за Автономниот Универзитет од Барселона да го организира истиот.
That hasn't been decided yet.
За ова се уште не е одлучено.
You can follow Isma Ruiz on Twitter and Facebook.
Можете да ја следите Исма Руиз на Твитер и Фејсбук.
This post was part of the twenty-eighth #LunesDeBlogsGV (Monday of blogs on GV) on November 10, 2014.
Овој пост е дел од двасет и осмиот #LunesDeBlogsGV (Понеделник на блогови на ГВ) на 10ти ноември, 2014.
Hungarian PM Receives Chocolates from Union Workers' Children, Then Votes for Parents to Lose Jobs · Global Voices
Унгарскиот премиер доби чоколада од децата на синдикалците, а потоа гласаше за нивните родители да останат без работа
Hungary's government monopolized the sale of tobacco goods in 2013, drawing criticism from all sides both for the monopoly and the restriction of the Freedom of Information Act that came with the secretive distribution of sales licenses for the goods.
Владата на Унгарија ја монополизираше продажбата на тутунски производи во 2013, поттикнувајќи критики од сите страни, за монополот, но и за ограничувањата во Законот за слобода на информации кој дојде со притаената дистрибуција на дозволите за продажба на овие производи.
In a second round, Hungarian Parliament voted on Monday, December 15, 2014, to create a state-run national tobacco distributor.
Во вториот круг, Унгарскиот парламент гласаше во понеделник, 15ти декември, 2014, да се создаде национален дистрибутер на тутун и тутунски производи со кој ќе раководи државата.
Trade unions protested against the law, arguing it would result in the loss of some 1600 jobs.
Синдикатите протестираа против законот, велејќи дека ќе резултира со губење на околу 1600 работни места.
Photo from LIGA Trade Unions FB page, widely circulated on social networks.
Фотографија од Фејсбук страницата на синдикатот ЛИГА, широко споделувана на социјалните мрежи.
Ahead of the vote, a trade union group sent bars of chocolate to Hungarian members of Parliament with pictures of children and a message asking the MPs to vote against the parents of these children losing their jobs.
Пред самото гласање, една помала група од синдикатот испрати чоколади до пратениците во унгарскиот парламент заедно со слики од деца и порака до пратениците да гласаат против тоа, родителите на овие деца да ги изгубат работните места.
Vastagbőr blog reported that Hungary's Prime Minister Viktor Orbán also received a bar of chocolate, ate the chocolate, and then proceeded to vote in favor of creating the national tobacco distributor, which would leave hundreds of people unemployed.
Блогот Vastagbőr објави дека унгарскиот премиер Виктор Орбан исто така добил едно чоколадо, го изел, и потоа гласал за создавањето на национален тутунски дистрибутер, кој ќе остави стотици луѓе без работа.
Photos of Prime Minister Orban consuming the chocolate bar before the deciding vote are included in the blog post and other local media.
Фотографии од премиерот Орбан со чоколадото пред одлучувачкото гласање може да се најдат на горенаведениот блог и на други социјални мрежи.
The Best and Worst of Russia's New Year's Laws · Global Voices
Најдобрите и најлошите руски закони во новата година
Russian President Vladimir Putin addresses the State Duma in 2012.
Обраќањето на рускиот претседател Владимир Путин во парламентот во 2012г.
Source: Mitya Aleshkovsky, Flickr.
Извор: Митја Алешковски, Flickr.
Every year, the Russian State Duma schedules laws to come into effect on January 1.
Секоја година рускиот парламент предложува закони кои стапуваат во сила на први јануари.
In 2017, as ever, some of these laws seem poised to make positive contributions to Russian society and some...don't.
Како секоја година, така и во 2017 некои од овие закони се склони кон позитивни придонеси за руското општество, а некои...не.
This year, RuNet Echo marks the highlights and lowlights—from a law that will bring Russian court records online to the introduction of forced labor in some state correctional facilities.
Оваа година RuNet Echo ги покажува најдобрите и најлошите—почнувајќи со закон кој онлајн ги објавува руските судски записи па се до воведување работна сила во некои затвори.
Тhe 'Google Tax'
„Данокот Google“
Beginning on January 1, certain foreign Internet retail companies will have to start paying a value added tax in Russia.
Од почетокот на први јануари, во Русија, одредени странски интернет компании за продажба мора да почнат со плаќање данок на промет.
Because the law affects companies that sell electronic books, music, movies, and computer programs, the legislation already has a moniker: the Google tax.
Бидејќи законот ги засега компаниите кои продаваат електронски книги, музика, филмови, компјутерски програми, ова озаконување веќе има прекар: данокот Google.
Accordingly, Google has increased prices for Google Drive services and Google Play purchases by 18 percent.
Според тоа, Google ги зголеми цените за 18 проценти за услугите на Google Drive и зделките на Google Play.
Disability and HIV Registries
Регистри за лица со инвалидитет и ХИВ
January 1 also marks the introduction of a federal registry for Russians who have the human immunodeficiency virus (HIV).
Први јануари исто така го обележува и воведувањето федерален регистар за Руси кои го имаат хумано имунодефициентниот вирус (ХИВ).
The Russian Ministry of Health says it is introducing the registry to better understand the characteristics—and extent—of the country’s HIV problem: more than 1.5 million people, or more than 1 percent of the Russian population, have been diagnosed with HIV or AIDS.
Руското министерство за здравство изјави дека го воведува рергистарот за подобро разбирање на карактеристиките и обемот на проблемот со ХИВ во државата: повеќе од 1,5 милиони луѓе или повеќе од 1 процент од руската популација се дијагностицирани со ХИВ или СИДА.
Earlier this year, Russian authorities announced that the Ural city of Yekaterinburg, Russia’s fourth-largest city, is facing an HIV epidemic.
Во почетокот на годината руските власти објавија дека градот на Урал, Екатеринбург, четвртиот најголем град во Русија, се соочува со епидемија на ХИВ.
More than 1.8 percent of the city’s 1.4 million residents are infected with the virus.
Од 1,4 милиони жители во градот со вирусот се заразени повеќе од 1,8 проценти.
For now, inclusion on the registry is voluntary, though the list will provide the basis for the state’s provision of antiretroviral medication.
Вклучувањето во регистарот за сега е доброволно иако листата ќе овозможи основа за државна набавка на антиретровирални лекови.
Starting on the first of the year, the Russian Pension Fund will also introduce a registry of people with disabilities.
Од почетокот на годината, рускиот пензиски фонд исто така ќе воведе регистар на лица со инвалидитет.
Officials hope the registry will help people with disabilities find work and raise awareness about the benefits and programs to which people with disabilities are entitled.
Властите се надеваат дека регистарот ќе им помогне на лицата со инвалидитет да најдат работа и ќе ја зголеми свеста за придобивките и програмите на кои лицата со инвалидитет имаат право.
Russia has one of the largest gaps between the employment rate among people with disabilities and the employment rate among people without disabilities of any country, according to a recent study conducted by the International Labor Organization (ILO).
Според неодамнешната анкета на меѓународната организација на трудот (МОТ), Русија има најголема празнина помеѓу стапката за вработување на луѓето со инвалидитет и стапката за вработување на луѓето без инвалидитет од која било друга држава.
More than 12 million Russians, or almost 9 percent of the country’s population, live with disabilities, including 620,000 children.
Повеќе од 12 милиони Руси или скоро 9 проценти од популацијата во земјата, вклучувајќи 620,000 деца, живеат со инвалидитет.
New Rules for News Aggregators
Нови правила за нови агрегатори
The New Year also brings a new set of rules for news aggregators in Russia.
Новата година исто така носи нов пакет правила за нови агрегатори во Русија.
Aggregators whose daily traffic exceeds 1 million views will be considered media outlets in the eyes of the Russian government, forcing them to verify the truth of the news stories they republish—a nearly impossible task that seems to give the government license to crack down on the most popular aggregators in the country, including Yandex, Mail.ru, Google, and Bing.
Агрегаторите чиј дневен сообраќај ќе надмине 1 милион прегледи ќе се сметаат за медиумски излив во очите на руската влада и ќе бидат принудени да ја докажат вистината од вестите кои повторно се објавуваат - скоро невозможна мисија која и дозволува на владата да преземе остри мерки кон најпознатите агрегатори во државата како Yandex, Mail.ru, Google, и Bing.
RuNet Echo extensively covered the introduction of this legislation and the government’s pressure (and backpedaling) on Google.
RuNet Echo темелно го обработи на Google воведувањето на овој закон и притисокот (и отповикувањето) на владата.
Forced Labor
Принудна работа
As of the first of the year, Russian courts will be allowed to sentence defendants to forced labor in correctional centers around the country.
Од почетокот на годината руските судови ќе можат да ги осудат обвинетите на принудна работа во казнено поправните центри низ целата држава.
Four large correctional facilities were scheduled to be opened on January 1—in the Siberian region of Tyumen, the Tambov region (southeast of Moscow), Stavropol Krai (in the North Caucasus), and Primorsky Krai (in the Far East)—in addition to seven smaller facilities across the country.
На први јануари треба да се отворат четири големи затвори во сибирската област Тјумен, Тамбовската област (југоисточно од Москва), Ставрополскиот крај (во северен Кавказ) и Приморскиот крај (во далечниот исток) и дополнителни седум помали установи низ целата држава.
The centers will not have the same degree of security as normal correctional facilities, and inmates will be allowed to leave if they get permission from administrators.
Овие установи нема да имаат ист степен на безбедност како нормалните затвори, а затворените ќе можат да излезат доколку добијат пропусница од администраторите.
They will not, however, be able to choose or change their jobs.
Меѓутоа, тие нема да можат да одберат или да сменат работното место.
After the law was introduced, Valery Maksimenko, the head of the Federal Penitentiary Service, said that forced labor would compare favorably with other kinds of punishment because convicts would not be isolated from society: “Forced labor in correctional centers, despite the name, can be compared to shift work for people who live in dormitories away from home.”
По воведување на законот, Валери Максименко, директор на државниот казнено поправен завод, изјави дека принудната работа ќе биде поприфатена за разлика од другите видови казни бидејќи осудените нема да бидат изолирани од општеството: „Принудната работа во поправните установи и покрај нејзиното име, може да се спореди со работата во смени на луѓето кои живеат во домови подалеку од своите живеалишта.”
Maksimenko’s assurance, however, will do little to assuage those who already see echoes of the Gulag in existing forms of labor in Russian penal colonies.
Охрабрувањето на Максименко малку ќе ги смири оние кои веќе го поистоветуваат законот со гулаг, но како форма на работење во руските казнени колонии.
Forced labor was included as a potential sanction in the Russian Criminal Code in 2011, but its introduction has been delayed multiple times since.
Принудната работа била вклучена како потенцијална санкција во рускиот кривичен закон во 2011г., но оттогаш нејзиното воведување се одложувало повеќе пати.
Bringing Courts Online
Објавување на судовите онлајн
New Year's legislation will also bring Russian courts online—at least some of them.
Законите во новата година исто така ќе ги објават руските судови онлајн - барем дел од нив.
Moscow City and District courts are now accepting statements, appeals, and all other document submissions in electronic form, and court records are now searchable by the name of the individual involved, statute, and a variety of other ways.
Градот Москва и окружните судови сега прифаќаат изјави, тужби и сите други видови документи да се предадат во електронска форма, а судските записи може да се најдат по име на личноста која е вклучена, статутот и многу други начини.
Only courts with the technical capacity to implement such a digitization will do so, however, meaning the vast majority of Russian courts won’t have websites like the Moscow court system, whose website is already up and running.
Само судовите кои имаат технички капацитет да воведат ваква дигирализација ќе го направат тоа, иако поголем дел од руските судови немаат своја интернет страница како московскиот судски систем, чија страница е веќе во функција.
In all, the Moscow digitization project took two years to implement and develop, and cost $172.4 million, $50 million of which came from the International Bank for Reconstruction and Development
На московскиот проект за дигитализација му требаа вкупно две години за да се развие и примени, а чинеше $172.4 миниони, од кои $50 милиони се добиени од меѓународната банка за реконструкција и развој.
Increasing the Retirement Age for State Employees
Зголемување на старосната граница за пензионирање во државниот сектор
Until the first of the year, the retirement age for Russian civil servants and municipal employees stood at 55 for women and 60 for men.
До почетокот на годината старосната граница за пензионирање на државните службеници и општинските работници во Русија изнесуваше 55г. за жени и 60г. за мажи.
Starting on January 1, the government will incrementally increase the retirement age to 63 for women and 65 for men at a rate of half a year per year (the age will increase until 2032 for women and and until 2026 for men).
Од први јануари во секоја половина од годината владата ќе забележи пораст на стапката за зголемување на старосната граница за пензионирање до 63г. за жени и 65г. за мажи на годишно ниво (оваа старосна граница ќе се зголеми до 2032г. за жени, а до 2026г. за мажи).
The government says the initiative is designed to keep qualified government employees in their jobs longer, and to reduce the strain of pensions on the federal budget.
Владата вели дека со оваа иницијатива се планира задржување на стручниот државен кадар подолго време на работното место и намалување на пензискиот трошок од државниот буџет.
Higher Excise Taxes on Alcohol and Cigarettes
Повисока акциза за алкохол и цигари
Finally, beginning on the first of the year, Russian drinkers will have to pay higher excise taxes on beer, wine, champagne, cider, medovukha (a mead-like drink), and hard liquor.
Од почетокот на годината Русите кои пијат конечно ќе плаќаат повисока акциза за пиво, вино, шампањ, јаболково вино (cider), медовина (алкохолен пијалак од мед), и жестоки пијалаци.
The excise tax on foreign champagne will increase by 10 rubles to 36 rubles per liter, and on domestic sparkling wine by 1 ruble to 14 rubles per liter.
Акцизата за увезениот шампањ ќе се зголеми од 10 до 36 рубли за литар, а за домашно пенливо вино од 1 до 14 рубли за литар.
The tax rate on Russian wine will remain the same, while the tax on foreign wine will increase by 9 rubles to 18 rubles.
Даночната стапка за руското вино ќе остане иста, додека пак данокот за увезеното вино ќе се зголеми од 9 до 18 рубли.
Excise taxes on cigarettes and e-cigarettes will also increase over the next three years.
Исто така во наредните три години ќе се зголеми и акцизата за цигари и е-цигари.
Peru: Hostages Taken in Bank Robbery in Gamarra, Lima · Global Voices
Перу: Заложничка драма во Лима
Street where bank is located.
Улицата каде што се наоѓа банката.
Photo by @solopedrito.
Фотографија од solopedrito
In a still confusing sequence of events, an assailant held up a bank in an area known as Gamarra in Lima, holding up several customers and staffers as hostages.
Во се уште неразјаснети околности, напаѓач држеше окупираше банка во областа позната како Гамара во Лима, заедно со неколку клиенти и вработени за заложници.
From around 2pm and during seven hours approximately, the development of this case kept many Peruvians glued to their radios, TVs and the Internet.
Од 14 часот, приближно седум часа , развојот на овој настан држеше многу Перуанци „залепени" за радио приемниците, телевизорите и компјутерите.
And it was via internet, more specifically Twitter, that the news leaked by way of user @solopedrito who was closest to the location, he tweeted:
Вестите се раширија преку интернет, поточно Твитер, @solopedrito кој бил најблиску до локацијата, напиша:
France: What would you do in The Game of Death? · Global Voices
Франција: Што би направиле во играта на смртта?
A controversial French documentary called "How far will TV go: The Game of Death" sparked worldwide scandal on March 17 by broadcasting an experiment of a fake TV game show in which contestants were led to torture other players by giving them electric shocks.
Контроверзна француска документарна емисија наречена: "Колку далеку ќе оди телевизијата: Играта на смртта" на 17 март предизвика скандал од светски рамки со тоа што емитува екперимент на лажен ТВ квиз во кој на натпреварувачите им беше наложено да мачат други натпреварувачи со тоа што ќе им даваaт електрични шокови.
Most of the 80 test subjects complied without complaint.
Повеќе од 80 тестирани натпреварувачи се согласија со ваков начин на игра без поплаки.
This scene above is taken directly from the documentary, which was broadcast on the French television network France 2.
Оваа сцена погоре е земена дирекно од докуметарната серија, која се емитуваше на француската телевизија Франција 2 (France 2).
The fake game show, "Xtreme Zone", reproduces the situational conditions of a psychological experiment conducted by American psychologist Stanley Milgram in the 1960s.
Лажната игра, "Екстремна зона", репродуцира услови за ситуација на психолошки експеримент и е создадена од американскиот психолог Стенли Милграм во 1960 година.
In this new television version, a "questioner" asks a series of questions to a "candidate" locked in a box.
Во оваа понова ТВ верзија , "испитувач" поставува низа од прашања на "кандидат" затворен во кутија.