English
stringlengths
1
66.1k
Other Language
stringlengths
1
126k
Do I not have the right to be a mother?"
Дали имам право да бидам мајка?“
Palestinian photojournalist Sameh Habeeb blogs at Gaza Strip, The Untold Story:
Палестинскиот фото-новинар Самех Хабеб блогира на Gaza Strip, The Untold Story (Делот Газа, некажаната приказна):
Most of the Gaza Strip plunges into deep darkness since the start of this war.
Голем дел од Газа тоне во темница уште од почетокот на оваа војна.
I find several hardships to send out this report due to power problem.
Имав неколку проблеми при праќање на овој извештај поради проблеми со струјата.
Today, a rocket targeted my uncle's house.
Денес, ракета ја погоди куќата на вујко ми.
My house got several splinters and rocket shrapnel.
Мојата куќа доби неколку шрапнели од ракетата.
Thanks to God, we all safe but I don't know what will happen next.
Благодарение на Господ сите сме добро, но не знам што би се случило следно.
I live east of Gaza, Toffah area, were artillery shells rained down every single moment.
Јас живеам источно во Газа, во делот Тофах, каде артилеријата поминува постојано.
Natalie Abou Shakra, a Lebanese activist, writes at the group blog Moments of Gaza.
Натали Абоу Шакра, либански активист, пишува на групниот блог Moments of Gaza (Моменти од Газа).
In her post she translates two leaflets dropped by the Israeli military asking the citizens of Gaza to provide information on the whereabouts of Hamas fighters.
Во нејзиниот пост таа преведува два летоци фрлени од израелската војска во кои ги замолуваат граѓаните на Газа да им дадат информации за локацијата на војниците на Хамас.
Natalie comments:
Натали коментира:
What really shocked me is the username they chose for their email. "Helpgaza2008″ ?!
Она што ме шокираше е корисничкото име што го избрале за нивниот имејл. „Helpgaza2008 (Помогни и на Газа 2008)“?!
I think this e-mail of theirs deserves to be bombed with the right kind of messages!
Мислам дека овој нивен имејл заслужува да биде бомбардиран со вистинскиот тип на пораки!
Nirmeen Kharma Elsarraj writes at the group blog Lamentations-Gaza:
Мирмен Карма Елсарај пишува на групниот блог Lamentations-Gaza (Плач-Газа):
There are things that are not well reported in the news, feelings!!
Има некои работи коишто не се добро пренесени во вестите, чувствата!!
I have three children, a daughter Nour who is 14, a son Adam who is 9 and another son Ali who is 3.
Јас имам три деца, ќерка Ноур која има 14, син Адам кој има 9 и друг син Али кој има 3 години.
We live in an area in Gaza city that used to be described 'safe'.
Ние живееме во дел од Газа кој порано беше именуван како „безбеден“.
Nowhere is safe anymore.
Веќе никаде не е безбедно.
My children cannot sleep and I cannot help them.
Моите деца не можат да спијат и јас не можам да им помогнам.
The feelings of helplessness and guilt (which always accompanies your inability to protect or at least comfort your children) are stronger than those of fear and horror.
Чувството на беспомошност и вина (кои секогаш ве прогонуваат поради вашата неспособност да ги заштитите или барем да ги задоволите вашите деца) се посилни од оние на страв и ужас.
My daughter was telling a journalist on the phone yesterday that she had never got the real support she sought from me whenever there was a shelling.
Вчера, мојата ќерка на телефон му кажуваше на новинар дека никогаш не ја добила вистинската поддршка од мене кога и била потребна при секое бомбардирање.
I was shocked!!
Бев шокирана!!
I felt so guilty because my daughter felt my fears.
Се чувствувам толку виновна бидејќи мојата ќерка го чувствува мојот страв.
But is it not normal to be scared after all?!
Но, зар не е нормално да се биде исплашен?!
Adam is asthmatic and he uses a ventilator.
Адам има асма и користи вентилатор.
Due to the stress and the pollution resulting from rubbles, he is getting more frequent asthma attacks and there is no electricity for his ventilator.
Поради стресот и загадувањето настанато од руините, тој почесто добива напади, а нема струја за неговиот вентилатор.
Each time he has an attack, we have to put the generator on for him and then put it off.
Секој пат кога тој има напад, мора да го вклучиме генераторот за него и потоа да го исклучиме.
There is no enough fuel to keep the generator on and we have no idea till when this is going to continue.
Немаме доволно гориво за да го држиме генераторот вклучен и не знаеме до кога ќе трае ова.
Ali has no idea what this is all about.
Али не разбира што се случува.
All what he does is scream in fear whenever there is a bombing and when it is over, he uses his imagination to tell stories about 'qasef - bombing'.
Секогаш кога има бомбардирање тој вреска од страв, а кога ќе заврши тој ја користи својата имагинација и раскажува приказни за „gasef (бомбардирање)“.
The kids do not sleep.
Децата не спијат.
We spend our days and nights in one single room with my sister in law and her daughter.
Нашите денови и ноќи ги поминуваме во една соба со мојата снаа и нејзината ќерка.
You feel the stress and fear.
Може да се осети стресот и стравот.
You can see it on everyone's face.
Може да ги видите на сечие лице.
Last night I was thinking about all this.
Минатата ноќ размислував за сето ова.
I do not want anyone of my family to get hurt and I thought if anything should happen, I pray it happens to me and not my kids.
Не сакам никој од мојата фамилија да биде повреден и мислев ако нешто се случи, се молам да ми се случи мене, а не на моите деца.
Then I thought I do not want my kids to see me torn into pieces.
Тогаш помислив дека не сакам моите деца да ме видат растргната на парчиња.
The scenes on tv of people killed are so terrifying and I know what it means for children to see such thing.
Сцените на телевизија од убиените луѓе се ужасни и знам што значи за децата да видат такво нешто.
What I really want is for all this to end and for me and my kids to live just like anyone else in the world.
Она што навистина го сакам е сето ова да престане и јас и моите деца да живееме како сите останати во светот.
I want to get rid of the feeling of guilt towards my kids.
Сакам да се ослободам од чувството на вина кон моите деца.
Was I mistaken to have kids in the first place?
Дали погрешив што воопшто имав деца?
Do I not have the right to be a mother?
Дали го немам правото да бидам мајка?
But am I really doing a good mother's 'job' in being the source of comfort for my kids.
Но, дали навистина добро ја вршам мајчинската работа во овозможување задоволство на моите деца?
I know it is not my fault but I knew also that I live in Gaza and Gaza has never been a healthy environment to raise children.
Знам дека не е моја вина, но јас знаев дека живеам во Газа, а Газа не е здрава околина за растење на деца.
Was I that selfish to think about my own feeling to want to be a mother and ignoring my expected failure to protect my kids?
Дали бев толку себична да мислам само на моите чувства и желба да бидам мајка и да ги игнорирам моите очекувани неуспеси за заштита на моите деца?
Australian activist Sharyn Lock writes at Tales to Tell:
Австралискиот активист Шарин Лок пишува на Tales to Tell (Приказни за раскажување):
So, Thursday: the Red Cross co-ordinated evacuation into Zaytoun.
Четврток: Црвениот Крст координираше евакуација во Зајтоун.
Doctor Said would look good on a Red Cross poster - black sweater, shaved head, muscles enough to keep that Red Cross flag held above his head for the two hours we were behind army lines.
Докторот Саид би изгледал добро на постер на Црвениот Крст – црн џемпер, избричена глава, доволно мускули за да го држи знамето на Црвениот Крст над неговата глава два саати додека бевме зад воените линии.
You’d definitely invite him in for coffee to ask for his opinion on the state of the world.
Дефинитивно би го поканиле на кафе за да го чуете неговото мислење за состојбата на светот.
His colleague has more of an accountant look about him, but his job is to keep us alive - he is armed with a walkie-talkie and is negotiating our path constantly with the army as we move.
Неговиот колега повеќе личи на сметководител, но неговата работа е да не заштитува – со себе има воки-токи и постојано преговара со војската додека се движиме.
With May, a small, quick woman who is the Engineer for the Red Crescent, supervising all the vehicles etc, I carry a stretcher and water.
Со Мај, мала и брза жена која е инженер за Црвената Полумесечина, која ги надгледува сите возила и слично, носев носилки и вода.
About 8 intrepid Red Crescent paramedics join us, wearing weighty bullet proof vests or not dependent on their preference for possible death or certain backache.
Околу 8 смели болничари на Црвената Полумесечина ни се приклучија, носејќи панцири.
When I was a kid, I was very aware of war zones, but I always understood they happened in places different from my home.
Кога јас бев дете, бев многу свесна за воените зони, но секогаш мислев дека се случуваат на места различни од мојот дом.
I would like to tell you about what I am seeing right now as I walk.
Би сакала да ви кажам што гледам сега додека одам.
I am seeing flowering vines.
Гледам расцветени винови лози.
Bright curtains in windows.
Светли завеси на прозорците.
Chickens running about.
Кокошки како се движат наоколу.
This is your home, you know.
Знаете, ова е вашиот дом.
This is the garden where your children play.
Ова е градината каде си играат вашите деца.
This is your house with obscene holes blown in it, with Israeli snipers lurking in the shadows of its roof, with a dead resistance fighter sitting with his back to your wall.
Ова е вашата куќа со огромни дупки во неа, со израелски снајпери кои демнат на нејзиниот покрив, со мртов војник на отпорот потпрен на вашиот ѕид.
Mexico: 20-year-old Woman is New Police Chief of Northern Mexican Town · Global Voices
Мексико: 20 годишна девојка е нов шеф на полицијата во северно мексиканско гратче!
This post is part of our special coverage Mexico's Drug War. Her name is Marisol Valles García and she has been called the "bravest woman in Mexico" .
Нејзиното име е Марисол Валес Гарсиа, а нарекувана е „најхрабрата девојка во Мексико“ .
Valles García is a 20-year-old married woman studying her last year of Criminology; she is also the new chief of police in Práxedis, Chihuahua.
Валес Гарсиа е 20 годишна мажена девојка, која е студентка, последна година на „Институтот за криминологија“; таа е исто така и новиот шеф на полицијата во Праксеидс, Чихуахуа.
Práxedis is located around 100 kilometers (62 miles) away from Ciudad Juárez, Mexico's most violent city.
Праксеидс се наоѓа на околу 100км (62 милји) во близина на Суидад Хуарес, најопасниот град во Мексико.
But, why was she given this important job?
Но, зошто и била дадена ваква одговорна работа?
Richard Grabman explained the situation in his blog The Mex Files:
Ричард Грабман ја објаснува ситуацијата во неговиот блог Мекс Фајлс:
The only candidate to step forward to command the public security force was Marisol Valles García, a twenty-year old criminology student.
Единствениот кандидат кој се пријави да ги командува безбедносните сили, беше Марисол Валес Гарсиа, 20 годишна студентка на „Институтот за криминологија“.
The new sheriff in town (and the youngest police chief in Mexico) oversees a tiny department that at most can provide two shifts of patrol officers per community.
Новиот шериф во градот (и најмладиот шеф на полицијата во Мексико) надгледува мала област која максимум може да обезбеди две полициски патроли по општина.
Cristhian García, a 21-year-old Mexican blogger, commented on the subject: #HerooftheWeek Award goes to 20 yr old Marisol Valles Garcia, a criminology student that has become Police Chief in Guadalupe, Mexico... Laura Ruíz (@YoSoyBereNice), from Veracruz, México contributed with her opinion:
Кристијан Гарсиа, 21 годишен мексикански блогер, коментираше на ова:
20yr Marisol Valles Garcia is a real-life hero as police chief of Mexico's most violent town.
20 годишната Марисол Валес Гарсиа претставува вистински херој поради шефовското место во најопасниот град во Мексико.
Let's show her support: http://bit.ly/ata0wm
Да и дадеме поддршка: http://bit.ly/ata0wm
Finally, in the blog Hermosillo at Periodista Digital , the case is addressed and Valles García is mentioned as someone her region is proud of:
Најпосле, на блогот Хермосило во Периодиста Дигитал се споменува за случајот на Валес Гарсиа, т.е. дека нејзиниот регион се гордее со неа:
Israel: The Land of Fire and Ice · Global Voices
Израел: Земја на оган и мраз!
Severe winter storms hit most of Israel this week with strong winds, rain and snowstorms causing country-wide havoc.
Сериозни зимски бури со силни ветрови, дожд и снег го погодија најголемиот дел од Израел оваа недела и предизвикаа пустош ширум земјата.
In the North, the Hermon Mountain was blanketed with more snow than the country has seen in 20 years.
На север, планината Хермон беше покриена со повеќе снег отколку што имала државата цели 20 години наназад.
This happened days after the Carmel region was devastated by forest fires which left 43 dead and caused damage estimated at between 100-120 million Shekels.
Ова се случило неколку дена по опустошувањето на регионот Кармел од шумски пожар, кој што остави 43 мртви и предизвика штета проценета на околу 100-120 милиони шекели.
For many, these storms provide welcome relief from the drought the country has been experiencing.
За многумина, овие бури се добредојдени бидејќи обезбедуваат ослободување од сушата која владееше со години.
The Sea of Galilee, Israel’s main water reservoir, has risen five centimetres as a result of the storms.
Езерото Галилее, главниот резервоар на вода во Израел, пораснал за пет сантиметри како резултат на овие бури.
This sentiment is echoed by many in the Israeli twitosphere. @Tekhelet said:
Ова чувство се појави кај многумина од израелската твитосфера. @Текчелет вели:
I am glad Israel has storm/rain and snow now.
Јас се радувам што во Израел има бура со дожд и снег во моментов.
Baruch HaShem.
Барук ХаШем.
Thank you Father!
Ти благодарам Татко!
Despite the havoc, disruption and inconvenience caused many were simply grateful for the rain. @MaozIsrael added: Snow and rain in #Israel!
И покрај предизвиканиот пустош, рушењето и непријатноста, многумина му беа едноставно благодарни на дождот. @МаозИзраел додаде:
God is answering our prayers!
Тоа беше ужасно!
In was absolutely hellish! First, it was the wind, very strong and then the sand...When we reached Mitzpe Ramon it was so cold and windy … I was terrified.
Најпрво, само ветар, многу јак, а потоа песок...Кога влеговме во Митцпе Рамон беше премногу ладно и ветровито… Јас бев преплашена.
The gales of wind kept hitting the car from one side, then the other and I was panic stricken.
Бурните ветрови продолжија да ја удираат колата од една страна, па од друга, а јас бев целосно избезумена.
Not even able to utter one word.
Не бев способна да изговорам ниту еден збор.
My stomach was the size of a pea and the throat constricted...
Стомакот ми беше колку зрно грашок, а грлото стегнато...
Unbelievable...while I was muttering prayers under my breath and pretending I was somewhere else.
Неверојатно...додека мрморев молитви и си мислев дека сум на некое друго место.
At the end of our trip, some 30 km before Eilat, the sand storm stopped abruptly, the sky became clear and the sun was back on the sky.
На крајот на нашето патување, некои 30км пред Елиат, бурата од песок ненадејно стивна, небото стана јасно и сонцето повторно беше на небо.
And then there were those who threw caution to the wind and took advantage of the stormy conditions.
Потоа, тука беа оние кои покажаа претпазливост кон ветрот и ги искористија предностите на таквите услови.
Shahar Zubari, an Israeli windsurfer, braved the weather and headed for the waves.
Израелски сурфер на ветар, Шахар Зубари, се спротивстави на временските услови и се соочи со брановите.
The Invisible Border Between Ecuador and Colombia · Global Voices
Невидливата граница помеѓу Еквадор и Колумбија
The Colombia-Ecuador border is once again a contentious issue.
Границата помеѓу Колумбија и Еквадор повторно стана спорен проблем.
Both countries have a border of 586 km (about 365 miles) and with it a long history of conflict, mutual accusations and reports of armed conflict and displacement.
Двете земји имаат граница од 586км (околу 365 милји), а со неа и долга историја на конфликти, заемни обвиненија и известувања за вооружен конфликт и дислокација.
The death of Raúl Reyes, a member of the Colombian rebel group FARC (Revolutionary Armed Forces of Colombia), is perhaps the border’s most well known incident.
Смртта на Раул Рејес, член на колумбиската бунтовничка група ФАРЦ (Револуционерни вооружени сили на Колумбија), можеби е најпознатиот инцидент на границата.
Reyes died on Ecuadorian territory in March 2008 during a Colombian attack on a FARC base in Angostura, as bc10 recalls.
Рејес умре на територијата на Еквадор во март 2008 година за време на напад од страна на Колумбија на база на ФАРЦ во Ангостура, како што се потсетува бц10 .
Other serious border issues are insecurity and fear, reports El radar de la frontera .
Други сериозни гранични проблеми се несигурноста и стравот, објавува Ел радар де ла фронтера .
The blog La Historia del Día reports that crimes committed in the area happen in an environment of impunity.
Блогот Ла Хисториа дел Диа објавува дека кривичните дела извршени во областа се случуваат во околина каде не се казнува.
Since Sunday September 19, Twitter users and news channels in both countries have announced, with differing statistics, the number of dead in the latest incident on the border in which FARC members died during an attack by Colombian armed forces, as infobae.com states: “Up to 60 guerillas have died on the border between Ecuador and Colombia.
На 19 септември, корисниците на Твитер и медиумите за вести во двете земји го објавија, со различни статистики, бројот на загинати во последниот инцидент на границата, во кој членови на ФАРЦ загинаа за време на напад од вооружените сили на Колумбија, како што објавува infobae.com : „На границата помеѓу Еквадор и Колумбија загинаа до 60 герилци“.