English
stringlengths
1
66.1k
Other Language
stringlengths
1
126k
The land owners must wake up and start negotiations with other international companies, form joint venture, and open plant next to Fiji Water.
Сопствениците на земјата мора да се разбудат и да започнат преговори со други интернационални компании, да создадат заедничко вложување и да отворат фабрика до „Фиџи вода“.
An Anonymous commenter on the blog Fiji: The Way it Was, IS and Can Be argued that the company maneuvered itself into a corner.
Анонимен коментар на Фиџи блогот: Начинот на кој тоа беше, е и ќе биде тврди дека компанијата се турка самата во ќош.
The truth is, they've run foul of the political maneuvering that won them their treasured 'tax-free' (or pretty close) status.
Вистината е дека, тие паднале под влијание на политичките маневри кои им помогнале да го добијат нивниот „ослободени од данок“ (или приближно) статус.
They deplete our aquifers, sell themselves as a green company, litter our shores with plastic, buy off govt. officials... and now they find themselves unable to buy the govt.
Тие ги осиромашуваат нашите плодоносни слоеви, се продаваат себеси како зелена компанија, ги загадуваат бреговите со пластика, поткупуваат државни службеници... и сега не се чувствуваат способни да ја купат владата.
United States: Serbian Couple Struggles to Get Children Back · Global Voices
САД: Српска двојка се бори да си ги врати децата
A U.S.-based Serbian couple Vuk and Verica Nastic have been going through hell since June 2010, when the U.S. Child Protection Agency (CPA) took away their children, son Damjan, 8, and daughter Nastasija, 5, because of alleged negligence and sexual abuse.
Една двојка во САД со српско потекло, Вук и Верица Настич поминуваат низ пекол од јуни 2010, кога американската служба за заштита на децата (СЗД) им ги одзеде нивните деца, синот Дамјан (8) и ќерката Настасија (5), поради негрижа и сексуално злоупотребување.
According to the Serbian media reports, the drama began when pictures of Vuk's naked children were found on his laptop, after which the police and CPA representatives burst into Nastic’s house in California.
Според српските медиумски извештаи, драмата започнала кога биле пронајдени фотографии во лаптопот на Вук на кои биле голи неговите деца, по што полицијата и СЗД претставници упаднале во куќата на Настич, во Калифорнија.
They handcuffed Vuk and Verica and took them to prison, while the children were sent to live with a Mexican and, later, an Arab foster family.
Тие ги уапсиле Вук и Верица и ги одвеле во затвор, додека децата биле испратени да живеат посвоени прво со мексиканско, а потоа со арапско семејство.
Eventually, Vuk Nastic was released on $18,000 bail; his wife was released six days later.
На крај, Вук Настич беше ослободен со кауција од 18 000 долари; неговата жена беше ослободена 6 дена подоцна.
According to a statement issued by the Nastic family, it had been little Damjan who took the photos while playing with the camera, while his parents were downstairs.
Според изјавата дадена од семејството Настич, фотографиите биле направени од малиот Дамјан кој сликал играјќи си со фотоапаратот додека неговите родители биле на долниот кат.
1, the Nastic family's attorneys and the CPA signed a deal, according to which the Nastics were guilty of negligence (because they allowed their children to use the camera), while the other charges were eliminated.
На први септември, адвокатите на семејството Настич и СЗД потпишаа договор според кој Настич биле одговорни за негрижа (бидејќи дозволиле нивните деца да користат фотоапарат), додека пак останатите обвиненија беа отстранети.
The Nastics have engaged a team of Serbian psychologists, who sent a letter to the California court explaining cultural differences between Serbia and the United States: "In our culture children are perceived as completely asexual and it isn’t unusual that they take baths with their parents.
Настич најмија тим на српски психолози, кои испратија писмо до калифорнискиот суд објаснувајќи ги културните разлики помеѓу Србија и САД: „Во нашата култура децата се третирани како целосно асексуални и не е невообичаено ако децата се бањаат со нивните родители“.
It is nothing unusual that they are photographed and I believe that everyone has in their family album their own naked photo (as a child), or their child’s.
Нема ништо чудно што тие биле фотографирани и јас верувам дека секој има вакви слики (фотографирани голи како деца) во своите семејни албуми или од нивните деца.
It does not produce any erotic feeling, they are just perceived as little kids."
Не предизвикува никакви еротски чувства, тие се перципирани како мали дечиња.“
Members of the Facebook group “Podrska porodici Nastic – Support to the Nastic family” call people to post their own naked childhood pictures as a way of public defiance.
Членови на Фејсбук групата „Поддршка на семејството Настич“ ги повикуваат луѓето да поставуваат свои голи слики од детството како еден вид на јавна одбрана.
Some have posted photos of their own children.
Некои поставија слики и од своите деца.
Marina Markovic posted three childhood pictures of herself:
Марина Маркович објави 3 свои фотографии од детството:
Me when I was 6 months old, and 4 years old...
Јас кога имав 6 месеци и кога имав 4 години...
She also posted a mock warning about a YouTube video of two American children who were recorded in a bathtub.
Таа исто така објави подбивно предупредување за видео поставено на Јутјуб каде се снимени две американски деца во када.
Dubravka Grmuša Hoe explained:
Дубравка Грмуша Хое објасни:
They are not only naked, but they are also playing with plastic cutlery in the water that they had probably pissed into.
Тие не само што се голи, туку тие исто така си играат со пластичен прибор за јадење во водата каде што најверојатно и се измочале.
Just imagine what would happen if they slipped (because I did not notice a cloth or something similar under their butts) and swallowed a knife and a fork.
Само замислете си што би се случило ако се лизнат (бидејќи не забележувам крпа или нешто слично под нивните задници) и ги голтнат ножот и виљушката.
The parents should have been imprisoned .
Родителите би требало да бидат уапсени за ова.
But they are "American" parents…
Но, тие се „американски“ родители...
Boni Macanovic shared an experience similar to that of the Nastic family:
Бони Мацанович сподели искуство слично на случајот на семејството Настич:
I've lived in the USA for 20 years, and at one point they could have taken my children.
Јас живеам во САД 20 години и еднаш ми ги одзедоа децата.
They arrested my wife because she had brought the children to the edge a Metro platform, showing them what the rails looked like.
Ја уапсија мојата сопруга бидејќи го однела детето на работ на метро платформата за да им покаже како изгледаат пругите.
They let her out the same night because the prosecutor dismissed the case as unfounded, but social "workers" besieged the house for a few days until I called a lawyer from "Civil Rights."
Тие ја ослободија истата вечер бидејќи јавниот обвинител го распушти случајот бидејќи бил неоснован, но социјалните работници ја ставија нашата куќа под опсада неколку дена се додека јас не повикав адвокат од „Граѓански права“.
We paid them about $850 and they threatened them (the social service), after which the case was closed.
Ние им плативме 850 долари и тие ги заплашија нив (социјалната служба) и потоа случајот беше затворен.
Mira Popovic-Keser was not surprised by the story, but she could not hide her own bad feelings:
Мира Попович- Кесер не беше изненадена од приказната, но не можеше да ги сокрие своите лоши чувства:
Really horrible!
Навистина ужасно!
It would be difficult to find a photo album in Serbia and the former Yugoslavia without such pictures, especially when sons have been born.
Би било тешко да пронајдете фото албум во Србија или поранешна Југославија без такви слики, особено син кога се родил.
Dads are proud of the children!
Татковците се горди на децата!
But on this American continent you risk a lot even if you stroke your own child, let alone those of other people...
Но, на овој американски континент многу ризикуваш доколку го удриш своето дете, а камо ли нечие друго дете...
Sick and perverted people, without emotions, fears… Serbia would definitely have to get involved in this case to protect the Nastic family.
Болни и перверзни луѓе, без емоции, стравови... Србија треба да биде вклучена во овој случај да го заштити семејството Настич.
After six months of silence, the Serbian highest authorities did indeed get involved.
По шест месеци молчење, српските највисоки власти се вмешаа.
The Serbian President Boris Tadic personally engaged in solving this problem, treating it as a problem of the highest diplomatic level.
Српскиот претседател Борис Тадич лично се ангажира во разрешувањето на овој проблем, третирајќи го како проблем од највисоко дипломатско ниво.
Vuk Nastic wrote a letter of gratitude to the President.
Вук Настич напиша писмо за благодарност до претседателот.
At the same time, people who think that photographing naked children should not be called culture and tradition also reacted.
Истовремено, луѓето кои сметаат дека фотографирањето на голи деца не треба да се нарекува култура и традиција исто така реагираа.
Natasa23 wrote:
Наташа 23 напиша:
It is not known exactly when and what happened, but if a little 7-year-old boy is photogrpahing his 4-year-old sister while bathing in a tub in the presence of the father, it is not normal for me and it is far from the culture.
Не се знае што точно и каде се случило, но ако седумгодишно момче си ја фотографира својата четиригодишна сестра додека се бања во када во присуство на таткото, тоа за мене не е нормално и е многу далеку од култура.
CHRISTINEAMNOTTE asked this at the SerbianCafe forum:
КРИСТИНЕАМНОТЕ праша за ова на форумот СербианКафе :
Where have you seen in Serbia or ex-Yugoslavia a big boy who takes pictures of his naked sister and parents who take pictures of naked big boys?
Каде сте виделе во Србија или во екс Југославија големо момче да ја фотографира својата гола сестра и родители да фотографираат големи голи момчиња?
We all have 1-2 pictures when we were naked as babies, taken by our parents while we were bathing in the little plastic tray, but taking pictures as grown-up children is not normal.
Сите ние имаме 1-2 фотографии на кои сме биле голи бебиња, фотографирани од нашите родители додека се бањаме во пластично корито, но фотографирање на пораснати деца не е нормално.
It seems the "cultural difference" is not exactly like that.
Изгледа „културната разлика“ не е баш таква.
India: One Day Women Can Play and Dance · Global Voices
Индија: Еден ден кога жените можат слободно да играат и танцуваат
India Unheard shows us two different festivities in different areas of the country where married women from tribal communities can, for one day only, play and dance in public without risking censure.
Индија нечуенo ни претставува два различни фестивали, во различни области од државата, каде мажени жени од племенските заедници можат, само на еден ден, да играат и танцуваат во јавност без да бидат критикувани.
Indial Classical Dance in Kerala by Steve Cox, CC By
Индиски класичен танц во Керала од Стив Кокс, Наведи извор Криејтив Комонс лиценца
In Tribal Festival Celebrates Femininity, Devidas Gaonkar explains how due to the patriarchal structure that still persists in many tribal communities, there are very few occasions where women are allowed to get away from their chores and duties in the home, and this festival is a chance for them to gather together and have fun.
Во Племенскиот фестивал за прославување на женственоста,Девидас Гаонкар објаснува како поради патријархалната структура која сè уште постои во многу племенски заедници, има многу малку пригоди каде на жените им е дозволено да ги остават своите обврски во домот и овој фестивал е прилика за нив да се соберат заедно и да се забавуваат.
He grew up observing his mother and sister enjoying themselves this day and understood the importance of giving women the chance to enjoy festivities in the same manner men are allowed to do so.
Тој израснал гледајќи ги неговата мајка и сестра како уживаат на овој ден и го сфатил значењето на тоа да им се даде шанса на жените да уживаат во фестивали исто како што им е дозволено на мажите.
‘Dhillo’ is the name of the icon made of clay or cow dung that the women make to symbolise their deity; it is placed on the village ‘maand’ (platform or space kept for performances or festivals) where the women proceed to perform folk dances, which are known as ‘khel’ (game).
„Дило“ е името на иконата направена од глина или кравја лепешка што жените ја прават да го симболизираат нивното божество. Поставена е на селската „maand“ (платформа или место за изведби и фестивали) каде жените изведуваат фолклорни танци познати како „khel“ (игра).
In rural Mahasrashtra where Rohini, the correspondent of this video lives, women are treated as inferior to men.
Во рурална Махасрастра, каде живее Роини- дописникот за ова видео, жените се третираат како инфериорни во однос на мажите.
So while men are free to do whatever they want, women's moves are restricted and they must take need special permission from family members to even move out of their homes.
Така, додека мажите се слободни да прават што сакат, движењата на жените се ограничени и тие мораат да добијат специјална дозвола од членовите на семејството дури и за да излезат од нивните домови.
They are especially forbidden to sing, dance or play in public view.
Особено им е забрането да пеат, танцуваат или да играат во јавност.
Those who do so, are looked down upon as women of loose morality.
Оние што го прават тоа се третираат како жени без морал.
However, once in a year — on the day of Nagpanchami this bar is lifted and women are expected to dance and play games.
Сепак, еднаш годишно - на денот на Нагпанчами оваа забрана се укинува и жените можат да танцуваат и да играат игри.
India Unheard is a community news service launched by Video Volunteers; an organization which trains community members into becoming correspondents who tell the unique stories about their minority or marginalized communities through video, SMS reporting and other social media tools.
Индија нечуено е сервис за вести на заедницата создаден од страна на Видео волонтери; организација која ги обучува членовите на заедницата да бидат дописници кои ќе раскажуваат уникатни приказни за нивните малцински или маргинализирани заедници преку видео записи, СМС известувања или други алатки на социјалните медиуми.
Azerbaijan: Looking in from the outside · Global Voices
Азербејџан: Поглед од надвор
Photo from http://shekiazerbaijan.blogspot.com/For those living in a particular country, many things can sometimes be taken for granted.
Фотографија од http://shekiazerbaijan.blogspot.com/ За тие што живеат во одредени држави, многу работи може да се земат здраво за готово.
But when others from outside discover it for the first time, often experiencing new colors and traditions, a fresh insight is often the result.
Но, кога другите од надвор ќе го откријат тоа за прв пат, често соочувајќи се со нови бои и традиции, често резултатот е нов поглед.
In an extended blog post, for example, Meaning Full details its experience of Azerbaijan, the oil-rich former Soviet republic in the South Caucasus, and touches upon many aspects of life from culture and identity to thoughts on Islam and gender.
На пример, во еден поопширен блог пост, Meaning Full изнесува детали од нејзиното искуство во Азербејџан, нафтено богата, поранешна советска република во Јужен Кавказ и допира многу аспекти од животот- од културата и идентитетот до мисли за Исламот и родот.
The Portuguese blogger says that at times she felt as if in a fairy tale.
Португалската блогерка вели дека на моменти таа се чувствувала како во бајка.
I just could not imagine that to some extent I’d feel like Alice in Wonderland in this journey into a brand new country for me.
Јас само не можев да замислам дека до некоја мера ќе се чувствувам како Алиса во земјата на чудата на оваа патување во сосема нова земја за мене.
In fact, many things simply don’t work under the same logic as I’m used to, but it is still a wonderful country with fine, warm, welcoming people.
Всушност, многу нешта едноставно не работат по иста логика како што јас сум навикната, но сепак е прекрасна земја со фини, топли и пријатни луѓе.
Something that becomes obvious - at least in the interior Azerbaijan villages, is the abundance, the prevalence, the concentration of men.
Понекогаш, она што станува очигледно- барем во внатрешните азербејџански села е богатството, распространетоста, концентрацијата на мажите.
Men, men, men everywhere.
Мажи, мажи, мажи насекаде.
Few women on the streets, few women doing things, at least outside, very few in hotel jobs.
Неколку жени на улиците, неколку жени вршат работи, барем надвор, само неколку на работни места во хотелите.
Azerbaijan seems to want fiercely to be a modern country.
Се чини дека Азербејџан силно сака да стане модерна земја.
I felt it for several times, in several details.
Го почувствував тоа неколку пати, по неколку детали.
It seems the government and the official structures want to get the pace and “catch the train” of the outside world.
Владата и официјалните структури сакаат да добијат на брзина и „да го фатат возот“ на надворешниот свет.
Azerbaijan is assumed to be a “moderate Islamic” country.
Азербејџан се претпоставува дека е „умерено исламска“ земја.
One of the first things I asked Rachad, our Azeri guide, was how should I dress.
Една од првите работи што го прашав Рачад, нашиот Азери водич, беше како треба да се облечам.
Short trousers?
Кратки панталони?
Could I ware t-shirts without sleeves?
Дали можам да облечам маица без ракави?
Azerbaijan is a modern country, he answered!
Азербејџан е модерна земја, тој ми одговори!
Nevertheless, the blogger also admits to having some concerns regarding safety before her arrival, but says that they disappeared once on the ground.
Сепак, блогерката исто така признава дека, пред нејзиното доаѓање, била загрижена во однос на безбедноста, но вели дека грижите веднаш исчезнале на теренот.
Although identifying some of the problems typical for a patriarchal and moderately Islamic country, she was fascinated by the vibrant rays of the capital Baku and its residents.
Иако идентификувала некои проблеми типични за патријархални и умерени исламски земји, таа била фасцинирана од живоста на главниот град Баку и неговите жители.
When coming to the capital of Azerbaijan, Baku, I had no idea of how it would be.
Кога доаѓав во главниот град на Азербејџан, Баку, немав претстава како ќе биде.
I had been worried if I could be safely walking alone in the city or not.
Јас бев загрижена дали ќе можам безбедно да шетам сама низ градот или не.
My worries vanished, when my colleague Farida kindly offered to a guided tour.
Моите грижи исчезнаа кога мојот колега Фарида љубезно се понуди за туристички водич.
I had the opportunity to see the pleasure of the walking zones of the city.
Ја имав можноста да го видам задоволството од зоните за пешачење на градот.
So many women and children, families walking by, relaxed and simply enjoying the city.
Толку многу жени и деца, семејства се шетаат, релаксирано и едноставно уживајќи во градот.
So many water games and fresh gardens, and by night so many people walking by the long water front of the calm Caspian Sea.
Толку многу игри на вода и свежи градини и ноќе премногу луѓе кои шетаат покрај мирното Касписко езеро.
I felt the beat of a city that moves and breaths collectively, where people truly enjoy their own city.
Го почувствував чукањето на градот кој се движи и дише колективно, каде луѓето вистински уживаат во нивниот град.
Many foreigners in the country do, however, often raise the issue of gender roles.
Сепак, многу странци во државата често го покренуваат прашањето за улогата на половите.
Relaying an experience with the matriarch of the family she live with, and affectionately calling her 'mom,' Making Wool from Eggs, the blog of a Peace Corps Volunteer (PCV) in Azerbaijan, notes the expections society has of its women.
Потпирајќи се на искуството со матријархат во семејството со кое таа живее, верно повикувајќи ја „мамо“, блогот „Правење од јајце волна“, на волонтерката на Мировните трупи во Азербејџан, ги забележува исклучоците кои општеството ги прави за жените.
The week before Thanksgiving I decided to make a preliminary pie for my family.
Неделата пред Денот на благодарноста одлучив да направам пита за моето семејство.
When we got to my house, I start making the dough, and Alise starts peeling the apples.
Кога стигнавме во мојата куќа, почнав да го месам тестото и Алис почна да ги лупи јаболката.
My mom watched us intently and was very impressed with my abilities to make and roll out dough.
Мајка ми внимателно нè гледаше и беше импресионирана од моите способности да правам и виткам тесто.
She was so impressed in fact, that she remarked “You can do something!”
Всушност таа беше толку импресионирана што ми кажа: „Ти можеш да направиш нешто!“.
She told me that I was “ready for marriage.”
Таа ми рече дека сум била „подготвена за мажење“.
Here, when a woman learns to cook, she is ready to marry and cook for her husband However, my friend Alise is not ready for marriage.
Овде, кога една жена ќе научи да готви, таа е подготвена да се мажи и да готви за нејзиниот сопруг. Сепак, мојата пријателка Алис не е подготвена за мажење.
My mom does not like the way she peels apples.
На мојата мајка не ѝ се допаѓа како ги лупи јаболката.
Even so, foreigners in the country are also taken with how refreshingly simple life in Azerbaijan can appear Dream it, Plan it and Do it! , another PCV blog, for example, shares its thoughts on the lifestyle compared to back home in the U.S..
Дури и така, странците во државата се понесени од тоа колку едноставен изгледа животот во Азербејџан. Сонувај, планирај и направи!, друг блог на волонетр на МТ, на пример, ги дели своите мисли за начинот на живот споредени со нејзините од САД.
Every day, I have time to read, to write, to work, to cook breakfast, lunch and dinner.
Секој ден, јас имам време да читам, да пишувам, да работам, да правам појадок, ручек и вечера.
I have time for my daily exercise, to shop in the bazaar and I even have time to bake a cake.
Јас имам време за моите дневни вежби, да пазарам во чаршијата и дури имам време и да правам торта.
My working hour at the bank is from 9:30am to 4:00pm.
Моето работно време во банката е од 9.30 до 16 часот.
There are no deadlines, no pressure, no boss to make my life miserable and definitely no work on the weekends.
Нема краен рок, нема притисок, нема шеф да ми го загорчува животот и дефинитивно без работни викенди.
In terms of material things and luxury life style, I admit, I have none.
Што се однесува до материјални нешта и луксуз, признавам, немам.
But it is this simply life that makes me very healthy and fulfilling.
Но, овој едноставен живот ме прави многу здрава и ме исполнува.