English
stringlengths
1
66.1k
Other Language
stringlengths
1
126k
Krassimira Cholakova from the Museum of History explains how it all began when two prominent Gabrovo families were joined.
Красимира Чолакова од Музејот на Историја објаснува како сѐ започнало, кога се споиле две истакнати семејства од Габрово.
Stefan Roussev from the Rousschushky family married Tsana Kornazheva from the Doskov family.
Стефан Русев од семејството Ројшички се оженил со Цана Комажева од семејството Досков.
Peter Roussev, one of five children, left Bulgaria in 1929 and settled later in Brazil, where he became known as Pedro Rousseff.
Петар Русев, едно од петте деца, во 1929 година ја напуштил Бугарија и се преселил во Бразил, кадешто бил познат како Педро Русев (Pedro Rousseff).
The two families are intertwined with members of other prominent Gabrovo families, including that of the first mayor after the National Liberation - Tsonyu Michkovets, Nikola Rasheev, the man who started the first linen-hemp factory in the country, and Peter Peshev – a Minister in several of the first Bulgarian governments after 1878.
Двете семејства се испреплетени со членови од други истакнати семејства од Габрово, вклучувајќи ги оние на првиот градоначалник по Националното Ослободување - Цони Мичковец, на Никола Рашеев, човекот којшто ја отворил првата фабрика за ленено платно и коноп во земјата и Петар Пешев - министер во првите влади на Бугарија по 1878 година.
Many of Dilma's relatives were members of the Narodniak and Social-Democratic parties.
Многу од роднините на Дилма биле членови на партиите Народњак и Социјал-демократската партија.
However, there aren't any historical documents that state Peter Roussev was a member of a political party.
Сепак, не постојат никакви историски документи што докажуваат дека Петар Русев бил член на политичка партија.
It's possible that he wasn't repressed for his political beliefs, but rather emigrated to France and then to Brazil for economic reasons.
Можно е тој да не бил политички угнетуван, туку да емигрирал во Франција, па во Бразил од економски причини.
There is a Bulgarian Facebook fan page about Rousseff - "Дилма Русеф-Президент на Бразилия" (Dilma Rousseff-President of Brazil).
Има бугарска страница за обожаватели на Фејсбук за Русев - "Дилма Русеф-Президент на Бразилия" (Дилма Русев - Претседател на Бразил).
On my own Facebook page, I have asked my friends to share their thoughts about Rousseff , and here are some of the responses:
На мојата сопствена страница на Фејсбук, побарав од моите пријатели да ги споделат своите мислења за Русев , и еве неколку од нивните одговори:
Gergana Vlaykova: Yes, I also believe that she doesn't really care that much.
Гергана Влајкова: Да, и јас сметам дека нејзе всушност тоа не ѝ е толку важно.
Aside from that, as a source of some pride, or just as a pleasant fact.
Освен тоа, било како извор на некаква гордост, или само како пријатен факт.
I'm personally annoyed by the reactions of her relatives.
Мене лично, реакциите на нејзините роднини ме нервираат.
I'm convinced that if they found out about her while she was in prison (for which we are not sure), they would have been ashamed of her and wouldn't care if she was fairly accused, or whether she needed something.
Убедена сум дека ако тие дознаеја за неа, додека таа беше во затвор (за што не сме сигурни), тие би се срамеле од неа и не би им било грижа дали била праведно обвинета или дали ѝ треба нешто.
Now that she's President, it's a great deal of joy for the "family” ...
Сега, бидејќи е претседател, тоа е огромна радост за „семејството“....
Vesela Georgieva: I don't understand why the whole situation is being inflated out of proportion when the woman considers herself a Brazilian.
Весела Георгиева: Не разбирам зошто целата ситуација е преувеличена кога жената себеси се смета за Бразилка.
To expect that Saint Dilma will appear in a bright halo and help us fix some of our messes, is just not serious.
Да очекуваме дека Света Дилма ќе се појави со светол ореол и ќе ни помогне да решиме некој од проблемите, едноставно не е сериозно.
Maxim Prodanov: Looking at the international scene, I'm glad that Brazil continues to pull farther and farther away from its dark past of dictatorship and inequality, and elects spirited, socially conscious leaders.
Максим Проданов: Гледајќи на меѓународната сцена, мило ми е што Бразил и понатаму се оддалечува од своето темно минато на диктаторство и нееднаквост и избира духовни, општествено свесни лидери.
I'm glad to see poverty drop in a region that desperately needs and deserves better living standards.
Мило ми е што опаѓа сиромаштијата во регион на кој очајно му треба и заслужува подобри животни стандарди.
Looking at the domestic Bulgarian scene, I can't help but cringe at my fellow Bulgarians' attempt to find pride in any successful person with a trace of Bulgarian blood.
Гледајќи на домашната бугарска сцена, не можам а да не се засрамам од моите сожители коишто се обидуваат да најдат гордост во која било успешна личност со трага бугарска крв.
Nationality means nothing, it's just an artificial division.
Националноста не значи ништо, тоа е само една вештачка поделба.
Whether Dilma Rousseff turns out to be brilliant or not, it would be her own achievement, not ours.
Дали Дилма Русев ќе биде брилијантна или не, тоа ќе биде само нејзино достигнување, не наше.
North Korea: Did Gaddafi's Execution Scare Kim Jong-il? · Global Voices
Северна Кореја: Дали погубувањето на Гадафи го заплаши Ким Јонг-ил?
Joo Sung-ha is a North Korean defector-turned-journalist who runs a blog named North Korea RT (Real Talk) .
Јоо Сунг-ха е северно-корејски дезертер кој постана новинар и пишува за блогот наречен Северна Кореја РТ.
Mr. Joo was born in North Korea and graduated from Kim Il-sung University, one of top prestigious universities in North Korea.
Господин Јоо е роден во Северна Кореја и дипломираше на Ким Ил-сунг Универзитетот, еден од најпрестижните универзитети во Северна Кореја.
He defected from the country in 1998 and four years later obtained South Korean citizenship.
Тој пребега од државата во 1988 година и четири години подоцна се стекна со државјанство во Јужна Кореја.
He regularly publishes long detailed posts about his North Korean experience to give a true insight into the hermit kingdom.
Регуларно објавува долги детални постови за неговото искуство во Северна Кореја за да овозможи да се продре во осаменото кралство.
This post is his critique of numerous news reports suggesting that Kim Jong-il, North Korea's dictator, was scared to hear of former Libyan leader, Colonel Gaddafi's, fall.
Овој пост претставува негова критика за бројните вести за тоа дека Ким Јонг-ил, диктаторот на Северна Кореја, бил исплашен кога слушнал за падот на поранешниот либиски лидер, полковникот Гадафи.
Beside both being amongst the world's most notoriously brutal dictators, they shared lots of similar traits and it is widely believed that they were friends.
Покрај фактот дека и двајцата се помеѓу најозлогласените светски брутални диктатори, тие имаат многу слични особини и е општо прифатено верувањето дека тие биле пријатели.
Image of Gaddafi and Kim Jong-il, two of the world's most notorious dictators, Posted in Mr. Joo's blog, used with permission.
Слика од Гадафи и Ким Јонг-ил, двајца од најозлогласените светски диктатори. Објавено на блогот на г-дин Јоо, употребена со дозвола.
South Africa: Corrective rape is a hate crime · Global Voices
Јужна Африка: Корективното силување е злосторство од омраза
Corrective rape is a criminal practice, whereby men rape lesbian women, purportedly as a means of "curing" the woman of her sexual orientation.
Корективно силување е кривично дело, при кое мажите силуваат жени - лезбејки, наводно како средство за „лекување“ на сексуалната ориентација на жената.
Despite South Africa being the first nation on earth to outlaw discrimination based on sexual orientation, the first African country to legalize same-sex marriage and the world’s first republic to guarantee LGBT citizens equal rights in all realms of life (including adoption and military service), cases of corrective rape have been on the rise.
Покрај тоа што Јужна Африка е првата нација во светот што ја забрани дискриминацијата врз основа сексуалната ориентација, првата aфриканска држава што го легализира бракот меѓу лица од ист пол и првата република во светот што им гарантира еднакви права на ЛПБТ (лезбејки, педери, бисексуалци и трансвестити) граѓаните во сите сфери на животот (вклучувајќи ги посвојувањето и воената служба), случаите на корективно силување се во пораст.
Luleki Sizwe is a South African charity that works to rescue, support, feed and nurse to health survivors of corrective rape.
Лулеки Сицве (Luleki Sizwe) е добротворна организација од Јужна Африка којашто собира средства за спасување, поддршка, хранење и негување на преживеаните жртви на корективно силување.
Luleki Sizwe was founded in 2007 by community activist Ndumie Funda after her fiancée was the a victim of corrective rape.
Лулеки Сицве (Luleki Sizwe) е основана во 2007 година од општествената активистка Ндумие Фунда откако нејзината свршеница стана жртва на корективно силување.
According to Luleki Sizewe there are at least 10 gang rapes a week in Cape Town:
Според Лулеки Сицве (Luleki Sizwe), неделно, во Кејптаун се случуваат најмалку 10 групни силувања:
According to the organization, every week more than 10 lesbians are raped or gang raped in the city of Cape Town alone.
Според организацијата, секоја недела повеќе од 10 лезбејки се силувани или групно силувани само во градот Кејптаун.
150 women are raped every day in South Africa and over the past decade 31 lesbians have been murdered because of their sexuality.
150 жени се силувани секој ден во Јужна Африка, а 31 лезбејка е убиена поради нејзината сексуална ориентација во изминатава деценија.
510 women report being the victims of ‘corrective rape’ in South Africa each year.
Секоја година, 510 жени во Јужна Африка изјавуваат дека се жртви на „колективно силување“.
Luleki Sizwe created a petition on change.org targeting South African Justice Minister Jeffrey Radebe calling on the South African government to declare "Corrective Rape" a Hate-Crime that is punishable by the harshest sentences!
Лулеки Сицве (Luleki Sizwe) формираше петиција на change.org повикувајќи го министерот за правда на Јужна Африка Џефри Радебе пред владата на Јужна Африка, да го прогласи делото „корективно силување“ како кривично дело од омраза што се казнува со најстрога казна!
At the time of writing, there were 63,994 signatures.
Уште при создавањето, собра 63.994 потписи.
The petition has become the most popular Change.org petition of all time:
Петицијата стана најпопуларна петиција на Change.org на сите времиња:
This is now the most popular Change.org petition of all time!
Оваа е моментално најпопуларната петиција на сите времиња на Change.org!
But what has the minister done in response?
Но, што направи министерот во врска со неа?
Absolutely nothing.
Апсолутно ништо.
That's about to change, with a new petition calling on Minister Radebe to meet with Luleki Sizwe founder Ndumie Funda.
Тоа треба да се промени, со нова петиција со која ќе се повика министерот Радебе да се сретне со основачот на Лулеки Сицве, Ндумие Фунда.
For regular updates on the 'corrective rape' campaign please 'Like' the Human Rights Facebook and Twitter pages and try to check in regularly.
За да бидете редовно информирани во врска со кампањата за „корективното силување“ ве молиме да се зачлените на страниците на Human Rights на Фејсбук и на Твитер и редовно проверувајте ги.
There is a widespread belief that homosexuality is unAfrican and should be abolished:
Постои општо прифатено мислење дека хомосексуалноста е неафриканска одлика и дека треба да се забрани со закон:
However, there is a widespread belief that homosexuality is ‘unAfrican’; the assertion of ‘unAfricanness’ conceals a moral and cultural view that African societies are somehow unique and immune to what is perceived to be a Western and European import.
Сепак, постои општоприфатено мислење дека хомосексуалноста е „неафриканска“ - поимот „неафриканизам“ крие морално и културно гледиште дека африканските општества се на некој начин уникатни и отпорни на она што се смета како западен и европски увоз.
The systematic vilification of homosexuality by several African leaders over the years has fuelled these perceptions, which are deeply rooted in culture and tradition.
Систематското оцрнување на хомосексуалноста од страна на неколку африкански лидери низ годините ги надополнуваше овие гледишта, кои се вкоренети во културата и традицијата.
Eudy Simelane, a football star in the South African national soccer team, was gang raped and then murdered in 2008.
Еуди Симелане, фудбалска ѕвезда од државниот фудбалски тим на Јужна Африка, беше групно силуван и потоа убиен во 2008 година.
Thato Mpithi pleaded guilty and was sentenced to 32 years imprisonment in one of the most successful cases against corrective rape:
Тхато Мпити се изјасни виновен и беше осуден на затворска казна од 32 години во еден од најуспешните случаи против корективно силување:
The long awaited judgment in the murder trial of lesbian activists and former Banyana Banyana player Eudy Simelane was concluded today in Delmas.Khumbulane Magagula,Johannes Mahlangu and Themba Mvubu faced the charges of robbery with aggravating circumstances,rape and murder Simelane.Thato Mphiti was convicted of the same crimes in February 2009 for the same crimes to 32 years imprisonment.
Долгоочекуваната пресуда на судењето за убиство на лезбејски активисти и поранешниот играч на Бањана Бањана, Еуди Симелане, беше донесена денес во Делмас. Кумбулане Магагула, Јоханес Малангу и Теба Мвубу беа обвинети за кражба со олеснителни околности, силување и убиство на Симелане. Тхате Мпити беше обвинет за истите дела во февруари 2009 година и осуден на 32 години затвор.
The South African the justice system is accused of failing the victims by letting the perpetrators out on ridiculously low bail:
Судскиот систем на Јужна Африка е обвинет за неисполнување на барањата на жртвите со тоа што ги ослободи сторителите со смешно ниска кауција:
Last month the South African authorities released Andile Ngcoza, a man who raped, beat up and strangled Millicent Gaika (pictured) for five hours to ‘turn her straight’, in a case that has been well covered by Change.org.
Минатиот месец јужноафриканските власти го ослободија Андиле Нгкоза, маж којшто пет часа ја силувал, тепал и давел Милисент Гаика (фотографирана), за да „ја преобрати“, случај што беше доста добро претставен на Change.org.
Mr Ngcoza was released on R60 bail, the equivalent of less than $10.
Г-нот Нгкоза беше ослободен со кауција од 60 ранда, што е еднакво на помалку од 10 долари.
That led Ndumie Funda, who had helped Millicent Gaika recover from the rape and advocated for her case, to go into hiding.
Како резултат на тоа, Ндуми Фунда, којашто ѝ помогна на Милисент Гаика да се опорави од силувањето и којашто беше адвокат во нејзиниот случај, се вдаде во бегство.
Lesego Tlhwale argues that corrective rape strips women off their basic human rights as enshrined in international laws:
Лесего Тлхвале смета дека корективното силување ги лишува жените од нивните основни човекови права гарантирани со меѓународните закони:
South Africa for one is faced by a pandemic of violations against lesbian women called Corrective Rape, this form of violation is used to brutalise women by members of the opposite sex as a means to ‘correct’ their sexual orientation.
Јужна Африка се соочува со пандемичен број на насилства врз жени-лезбејки наречени корективни силувања, форма на насилство која луѓе од спротивниот пол ја користат за брутализирање на жените како средство за „корегирање“ на нивната сексуална ориентација.
This vile practice does not only violate women but also strips them off their basic human rights as enshrined in the African Charter on Human and People’s Rights and other international laws.
Ова пакосно дело не само што претставува насилство врз жените, туку и ги лишува од нивните основни човекови права пропишани со Африканската повелба за човекови права и други меѓународни закони.
Michael Jones argues that the practice should be a hate crime:
Мајкл Џонс тврди дека делото треба да се смета за злосторство од омраза:
If the phrase "corrective rape" sounds jarring to you, it should.
Ако изразот „корективно силување“ ви звучи непријатно, тоа е неговата цел.
It's a brutal concept whereby straight people think that LGBT folks can be "cured" through forced sex.
Тоа е брутален концепт при којшто хетеросексуалците сметаат дека луѓето со неконвенционална сексуална ориентација можат да „бидат излечат“ преку принуден секс.
The practice has become systemic and widespread in South Africa, particularly against the lesbian community, with upwards of ten new cases of corrective rape being reported each week.
Ова дело стана систематско и широко распространето во Јужна Африка, особено во лезбејската заедница, со пораст од десет нови случаи на корективно силување пријавени секоја недела.
And that's just in Cape Town alone.
И тоа само во Кејптаун.
Yet despite its heinous and vile nature, corrective rape is not considered a hate crime in South Africa.
Сепак, и покрај својата грозоморна и пакосна природа, корективното силување, во Јужна Африка не се смета за злосторство од омраза.
And that's something that a small yet vocal group of women want to change.
Тоа е она што една мала, но сепак гласна, група на жени сакаат да го сменат.
Corrective rape is primarily a black on black crime in South Africa perpetrated in small, poor townships, notes Pat Griffin:
Корективното силување првично е злосторство меѓу црнците извршено во малите, сиромашни гратчиња, забележува Пет Грифин:
Sadly, “corrective rape” is primarily a black on black crime in South Africa perpetrated in small, poor townships where the rapists and the women who are targeted often know each other.
За жал, „корективното силување“ првично е злосторство меѓу црнците во Јужна Африка извршено во малите, сиромашни гратчиња кадешто засегнатите силувачи и жени често се познаваат меѓу себе.
The rapists are rarely punished and the women must live with the probability of seeing their rapists or being taunted and threatened by them after the attack.
Силувачите ретко се казнети, па жените мораат да живеат со можноста од нивно сретнување или пак, исмејување или заканување од нив по нападот.
Even though South Africa has a progressive constitution with legal protections for LGBT people, hatred and bigotry toward LGBT people is still alive and well.
Иако уставот на Јужна Африка е во постојан напредок со законска заштита за луѓето со неконвенционална сексуална ориентација, омразата и нетолеранцијата кон нив сеуште постои.
There is always a danger in focusing on injustice in another culture.
Секогаш постои опасност од фокусирање врз неправдата во друга култура.
That danger is to fail to hold a mirror to one’s own culture and recognize the injustices at home.
Таа опасност значи неуспех во погледот на својата култура и непрепознавање на неправдите дома.
My intention in writing about “corrective rape” in South African is not to ignore anti-gay bigotry in the United States or to focus on black homophobia as opposed to white homophobia.
Мојата намера заради која пишувам за „корективното силување“ во Јужна Африка не е да ја игнорирам нетолеранцијата врз хомосексуалците во Соединетите Американски Држави или да се фокусирам на црнечката хомофобија наспроти белата хомофобија.
She posts a link to a 16 minute video by Jeremy Schaap focusing on the phenomenon of “corrective rape” in South Africa.
Таа објави врска до шеснаесетминутно видео од Џереми Шаап за феноменот на „корективно силување“ во Јужна Африка.
According to James Quin, recently a US military general proposed corrective rape for lesbians in the US army:
Според Џејмс Квин, неодамна еден воен генерал на САД го предложи корективното силување за лезбејките во армијата на САД:
Did you know Lesbianism can be cured by rape.
Дали знаевте дека лезбејството може да се излечи со силување.
Its true.
Вистина е.
In South Africa.
Во Јужна Африка.
Recently a US military general proposed the same thing for US military woman.
Неодамна воениот генерал на САД го предложи истото за жените во армијата на САД.
Stop The Insanity.
Запрете го ова лудило.
In November 2010 African Activist reported about Millicent Gaika who faced her rapist in court:
Во ноември 2010 година, африкански активист извести за Милисент Гаика којашто се соочи со нејзиниот силувач на суд:
Millicent Gaika was beaten and raped for five hours by a man who told her he wanted to “turn her into a woman”.
Милисент Гаика беше тепана и силувана пет часа од маж кој ѝ велел дека сака да ја „направи жена“.
This week, in an act of extraordinary bravery, Millicent testified in court before her rapist.
Оваа недела, во чин на неверојатна храброст, Милисент сведочеше на суд пред својот силувач.
US evangelists touring Africa should stop spewing "their garbage indictments negating the right to love" :
Американските Евангелисти на тура низ Африка треба да престанат со истурање на „нивните никакви обвиненија што го негираат правото на љубов“;
At the same time for as long as our own Government here in the USA continues to ignore our own desperate call for equality, and for as long as US Evangelical demons are set loose on African soil to spew their garbage indictments negating the right to love, we as a Nation are complicit in the crimes against humanity, for if we are no longer leaders qualified to call for an end to the hate, nor are we credible to impress upon ZUMA and MUGABE and the rest of Africa the Perils of such hate.
Истовремено, сѐ додека нашата влада овде во САД продолжува да го игнорира нашиот очаен повик за еднаквост и сѐ додека евангелистичките демони на САД се на слобода ги истураат глупавите обвиненија коишто го негираат правото на љубов низ африканската почва, ние како нација сме соучесници во злосторствата против човечноста, бидејќи како лидери не сме повеќе компетентни да ставиме крај на омразата, ниту пак, сме веродостојни да им ги всадиме на ЗУМА и МУГАБЕ и на остатокот од Африка опасностите од таквата омраза.
This is a roundup of corrective rape testimonies from the continent:
Ова се собрани сведочења за корективно силување од континентот:
In October, I wrote about the Ugandan Rolling Stone, a newspaper that published the pictures, names and addresses of gays and lesbians in Uganda with the words “Hang Them” accompanying the photographs.
Во октомври, пишував за ѕгандското издание на „Ролинг Стоун“, весник којшто објави слики, имиња и адреси на педери и лезбејки во Уганда со зборовите „Обесете ги“ под сликите.
As we await this decision, it’s really important to point out how the increasing incidences of violence against gay people in Africa include the grotesque practice of corrective rape, where women are raped, and in some cases, infected with HIV and/or made pregnant.
Додека чекаме на оваа одлука, многу е важно да посочиме на тоа како зачестеноста на ова насилство врз хомосексуалците во Африка го вклучува гротескното дело на корективно силување, при коешто жените се силувани, а во некои случаи заразени со ХИВ вирусот и/или забременети.
Two important stories that demonstrate the seriousness of this phenomenon are from survivors Sheila Hope Mugisha in Uganda and Millicent Gaika of South Africa.
Две важни приказни коишто ја покажуваат сериозноста на овој феномен се од двете жртви Шеила Хопе Мугиша и Милисент Гаика од Јужна Африка.
Last year, ActionAid UK released a study documenting the rising use of corrective rape in South Africa.
Минатата година, ActionAid UK објави студија што го документира зголеменото практикување на корективното силување во Јужна Африка.
U.S. Bills Could Threaten the Global Internet · Global Voices
Одлуките на САД може да го загрозат глобалниот интернет
At Global Voices, we understand that we, collectively, are the Internet.
Во Глобал Војсис, разбираме дека сите ние, колективно, сме интернетот.
Our individual participation is what makes the Internet a global conversation of startling depth and variety, but this is possible only because of its open technical and legal structure.
Нашето индивидуално учество е она што го прави интернетот глобална конверзација со изненадувачка длабочина и разновидност, но ова е возможно единствено поради неговата отворена техничка и законска структура.
Unfortunately, there are powerful corporate and government forces who would prefer to see the openness and accessibility of the web restricted.
За жал, постојат моќни корпоративни и владини сили кои преферираат да ја видат ограничена отвореноста и пристапноста на вебот.
They seek to deploy censorship and surveillance in the name of enforcing copyright, employing the very tools used to censor the Internet in authoritarian countries, such as China, Iran, and Syria.
Тие сакаат да ја употребат цензурата и надгледувањето во името на наметнување на авторски права, користејќи ги истите алатки кои се користат за цензура на интернетот во авторитативни земји, како што се Кина, Иран и Сирија.
Ignoring the warnings of citizens and technologists, United States lawmakers are considering two bills, the Stop Online Piracy Act (SOPA) and the Protect IP Act (PIPA), that are a real and dangerous threat to the openness of the web everywhere in the world.
Игнорирајќи го предупредувањето на граѓаните и технолозите, законодавните тела во САД размислуваат за две одлуки, Закон за стопирање на онлајн пиратерија (SOPA) и Закон за кражба на интелектуална сопственост и спречување на вистински интернетски опасности за економската инвентивност (PIPA), кои се вистинска и опасна закана за отвореноста на вебот насекаде низ светот.
In response, the Global Voices community has decided to join websites such as Wikipedia, Reddit and BoingBoing in “going dark” and will black out the Global Voices Advocacy site for 12 hours on January 18, and display a banner on other Global Voices sites that provides more information about the proposed bills.
Како одговор, заедницата на Глобал Војсис одлучи да им се придружи на веб-сајтовите како што се Википедија, Редит и БоингБоинг во „помрачувањето“ и ќе го направи недостапен сајтот на Глобал Војсис на 12 часа на 18 јануари, а ќе прикаже банер на другите сајтови на Глобал Војсис кој ќе обезбеди повеќе информации за предложените одлуки.
We are an international volunteer community dedicated to amplifying citizen media from around the world.
Ние сме меѓународна волонтерска заедница посветена на проширување на граѓанските медиуми ширум светот.
In the last six years, we’ve produced more than 75,000 posts that link to blogs and other citizen content for readers in over 20 languages.
Во последните 6 години, создадовме повеќе од 75.000 објави, на повеќе од 20 јазици, кои водат до блогови и друга граѓанска содржина за корисниците.
Our content is free to use, and free to share.
Нашата содржина е слободна за употреба и споделување.