English
stringlengths
1
66.1k
Other Language
stringlengths
1
126k
Jigme Singye Wangchuck.
Џигме Синѓе Вангчук.
Image from Public Domain.
Фотографија од јавен домен.
Jurmi's words resonate with many Bhutanese.
Зборовите на Џурми резонираа со многу Бутанци.
They have seen a king who did not choose to lead summits, but instead remain the quiet force behind his nation's progress.
Тие виделе крал кој одбира не да води самити, наместо тоа останува тивката сила позади прогресот на државата.
He never took expensive vacations overseas; instead he spent his time trekking and biking in the country-side, getting to know his subjects.
Тој никогаш не летувал на скапи места во странство; наместо тоа го поминувал времето пешачејќи и возејќи велосипед низ неговата држава, запознавајќи ги неговите поданици.
He didn't and still doesn't live in a palace, but in a cabin nestled in the pine forests.
Тој не живеел и се уште не живее во палата, туку во куќа сместена во боровите шуми.
Writer Tshering Tashi, who has written "Myth and Memory: Untold Stories of Bhutan" and "Bold Bhutan Beckons," narrated a short excerpt from a National Assembly report in 1998 on his Facebook page.
Писателот Тшеринг Таши, кој ги има напишано „Митови и сеќавања: Нераскажаните приказни за Бутан" и „Храбриот Бутан повикува," пренесе краток извадок од извештајот на Државното собрание во 1998 на неговата Фејсбук страница.
Proposals for a suitable palace for His Majesty has been made in the past by the government officials and people.
Предлози за соодветна палата за Неговото Височество се поднесени и порано од власта и граѓаните.
However, let alone the construction of a palace, His Majesty the King does not even approve the procurement of new vehicles to replace the old vehicles in the royal garage or even the regular maintenance and re-furbishing of the log cabin in which he resides.
Сепак, не само за изградбата на палата, Неговото Височество Кралот не дозволува ни набавка на нови возила за замена на старите возила во кралскиот возен парк ниту пак редовното одржување и реновирање на куќата во шумата во која тој живее.
Speaker of the National Assembly, 76th Session of the National Assembly (29thJune –30th July 1998)
Претседател на државното собрание, 76 седница на државното собрание (29 - 30 јули 1998)
Jigme Singye Wanghchuck's development philosophy of Gross National Happiness, which focuses on people's well being, rather than material acquisition, was at the centre of all his development plans in Bhutan.
Развојна филозофија на Џигме Синѓе Вангчук за Индекс на бруто национална среќа, која се фокусира на добросостојбата на луѓето, наместо на материјалните стекнувања, беше во центарот на сите негови планови за развој во Бутан.
It was a cue he took from his father, Jigme Dorji Wangchuck, the third king of Bhutan, who in 1968 decreed that the National Assembly rulings could remove ministers and also himself, the king, from office.
Тоа беше знак кој го превзема од неговиот татко, Џигме Дорџи Вангчук, третиот крал на Бутан, кој во 1968 прогласи дека одлуките на Државното собрание можат да отстранат од функција министри, но и неговата позиција, самиот крал.
The following November, he renounced his veto power over National Assembly bills and said he would step down if two-thirds of the legislature passed a no-confidence vote.
Следниот ноември, тој ја отфрли неговата моќ на вето на закони изгласани во Државното собрание и изјави дека ќе ја напушти функцијата доколку две-третини од законодавното тело му изгласа недоверба.
He was also a man who traveled on an ordinary passport that said he was a government employee.
Тој исто така беше човек кој патуваше со обичен пасош и само кажуваше дека е владин службеник.
Sushila Gurung, a teacher in Thimphu, wrote on her blog about the "great fourth":
Сушила Гурунг, учителка во Тимпфу, напиша на нејзиниот блог за „големиот четврти":
When world raced for socio-economic developent stamping social happiness, you prioritzed Happisness as the ultimate source of overll development...Word sounds limited to when the heart is full.the person behind the destiny of Bhutan then and now .A king who fought along with the common soldiers in times of political turmoil.Which leader of 21st century has acclaimed such a height of infinite love for the county and its people...
Кога светот се тркаше за социоекономски развој принтајќи социјалната среќа, вие ја приоритизиравте Среќата како крајна цел на целокупниот развој...Зборовите звучат ограничени кога срцето е полно. Личноста позади судбината на Бутан тогаш и сега.
His list of achievements, beyond ushering in democracy, include reducing infant mortality rates, improving overall health care and education, building infrastructure, coining Gross National Happiness, and personally leading the army to flush out armed Indian rebels from Bhutanese jungles.
Листата на неговите постигнувања, во продолжение на воведувањето на демократијата, влучува намалување на стапката на смртност на новороденчиња, подобрувајќи го целокупното здравство и образование, изградба на инфраструктура, воведувајќи го терминот Бруто државна среќа, и лично водејќи ја војската за истерување на вооружени индиски бунтовници од бутанските џунгли.
Sonam Dorjee, who works with the Ministry of Education, posted a poem he composed on his Facebook page which probably sums up how many Bhutanese are feeling at the moment:
Сонам Дорџе, кој работи во Министерството за образование, постираше поема која ја напишал на Фејсбук страницата која веројатно сумира како многумина Бутанци се чувствуваат сега:
Thank you Your Majesty
Ви благодарам ваше Височество
For guiding us with the spirit of Buddha Nature,
За тоа што не водевте со духот на природата на Буда,
With thoughtful wisdom and true compassion
Со внимателна мудрост и искрено сочувство
For your selfless sacrifices to people's needs...
За вашите несебични жртви за потребите на луѓето...
Thank you Your Majesty,....
Ви благодарам ваше Височество,....
For being the role model with the hallmark of simplicity
За тоа што бевте модел на кој се угледувавме со белег на едноставност
For being a far sighted and visionary leader
За тоа што бевте остроумен и визионерски лидер.
The Streets of Paris Are as Familiar to Me as the Streets of Beirut · Global Voices
Улиците во Париз ми се познати исто колку и улиците во Бејрут
Memes widely shared in solidarity with the victims of the Paris attacks.
Мемиња широко споделувани во знак на солидарност за жртвите од нападите во Париз.
I come from a privileged Francophone community in Lebanon.
Доаѓам од привилегирано франкофонско општество во Либан.
This has meant that I have always seen France as my second home.
Ова значи дека секогаш ја гледав Франција како мој втор дом.
The streets of Paris are as familiar to me as the streets of Beirut.
Улиците во Париз ми се познати исто колку и улиците во Бејрут.
I was just in Paris a few days ago.
Пред неколку дена бев во Париз.
These have been two horrible nights of violence.
Тоа беа две ужасни ноќи на насилство.
The first took the lives of over 40 in Beirut; the second took the lives of over 120 people and counting in Paris.
Во првата ноќ беа одземени 40 животи во Бејрут, а во втората 120 животи, чиј број се уште се брои во Париз.
It also seems clear to me that to the world, my people’s deaths in Beirut do not matter as much as my other people’s deaths in Paris.
Ми изгледа дека на светот не му е толку важно за смртта на моите луѓе во Бејрут, колку за смртта на моите луѓе во Париз.
We do not get a "safe" button on Facebook.
Ние немаме копче за „безбедност“ на Facebook.
We do not get late night statements from the most powerful men and women alive and millions of online users.
Ние не добиваме полноќни изјави од најмоќните луѓе и милионите корисници.
We do not change policies which will affect the lives of countless innocent refugees.
Ние не ги менуваме политиките кои ќе влијаат врз животот на безбројните невини бегалци.
This could not be clearer.
Ова не може да биде појасно.
I say this with no resentment whatsoever, just sadness.
Не го зборувам ова од бес, туку од тага.
It is a hard thing to realize that for all that was said, for all the progressive rhetoric we have managed to create as a seemingly united human voice, most of us members of this curious species are still excluded from the dominant concerns of the "world".
Тешко е да сфатиме дека за се она што беше кажано, за сите прогресивни реторики кои што успеавме да ги создадеме како навидум обединет човечки глас, повеќето од членовите на овие љубопитни видови се уште се ифрлени од доминантните грижи на светот.
And I know that by "world", I am myself excluding most of the world.
И знам дека преку „свет“, мислам на исфрлање на повеќето работи од светот.
Because that’s how power structures work.
Бидејќи, така се создава моќта во светот.
I do not matter.
Не ми е гајле.
My "body" does not matter to the "world".
Моето тело не му е важно на „светот“.
If I die, it will not make a difference.
Ако умрам, нема да има никаква разлика.
Again, I say this with no resentment.
Повторно, ова не го кажувам од бес.
That statement is merely a fact. It is a political fact, true, but a fact nonetheless.
Оваа реченица е само факт, политички и точен, но и покрај тоа е факт.
Maybe I should have some resentment in me, but I am too tired.
Можеби треба да чувствувам некоја лутина во себе, но многу сум уморен.
It is a heavy thing to realize.
Тешко е тоа да се сфати.
I know that I am fortunate enough that when I do die, I will be remembered by friends and loved ones.
Знам дека сум доволно среќен дека кога ќе умрам, ќе ме паметат пријателите и моите сакани.
Maybe my blog and an online presence might even gather some thoughts by people around the world.
Можеби мојот блог и присуството на интернет ќе собере некои мисли од луѓето низ светот.
That is the beauty of the internet. And even that is out of reach to too many.
Тоа е убавината на интернетот, а некои не можат дури и тоа да си го дозволат.
Never so clearly as now have I understood what Ta-Nehisi Coates wrote about when he spoke of the Black Body in America.
Никогаш како сега не разбрав што сакаше да каже Та-Нехиси Коутс кога пишуваше за црните тела во Америка.
I think there is a story to be told of the Arab Body as well.
(Линкот води кон страна на англиски јазик) Мислам дека има приказна која треба да се раскаже и за арапското тело.
The Native American Body.
Домородното американско тело.
The Indigenous Body.
Локалното тело.
The Latin American Body.
Латино-американското тело.
The Indian Body.
Индијанското тело.
The Kurdish Body.
Курдското тело.
The Pakistani Body.
Пакистанското тело.
The Chinese Body.
Кинеското тело.
And so many other bodies.
И многу други тела.
The Human Body is not one.
Човечкото тело не е едно.
It sure feels that it should be by now.
Секако дека до сега требаше да се чувствува како едно.
Maybe that in itself is an illusion.
Можеби тоа е само илузија.
But maybe it is an illusion worth preserving because without even that vague aspiration towards oneness on the part of some part of the body, I am not sure what sort of world we would be living in now.
Но, можеби е илузија вредна да се зачува, бидејќи без тој блед копнеж за еднаквост на некој дел од телото, не сум сигурен во каков свет ќе живеевме сега.
Some bodies are global, but most bodies remain local, regional, "ethnic".
Некои тела се глобални, но повеќето се останати локални, регионални, „етнички“.
My thoughts are with all the victims of today’s and yesterday's horrific attacks, and my thoughts are with all those who will suffer serious discrimination as a result of the actions of a few mass murderers and the general failure of humanity’s imagination to see itself as a unified entity.
Моите мисли се со сите жртви од ужасните напади и со сите оние кои патат од сериозна дескриминација како резултат од дејствата поради неколку масивни убиства и општиот неуспех на човечката имагинација да се види себеси како обединето јадро.
My only hope is that we can be strong enough to generate the opposite response to what these criminals intended.
Мојата единствена надеж е дека ќе бидиме доволно силни да го промениме одговорот, кој го замислиле овие криминалци од спротивната страна.
I want to be optimistic enough to say that we are getting there, wherever "there" might be.
Сакам да сум доволно оптимист за да кажам дека се движиме таму, без разлика каде е тоа „таму“.
We need to talk about these things.
Мора да зборуваме за овие работи.
We need to talk about Race.
Мора да зборуваме за расите.
We just have to.
Едноставно мораме.
Korea: Your 17 habits which cause your skin to age faster · Global Voices
Кореа: 17 навики кои предизвикуваат вашата кожа да старее побрзо
I introduce a post that gives interesting (or funny) information: the 17 habits you have which age your skin.
Ви претставувам текст којшто дава интересни (или смешни) информации: 17 навики кои ги имате што ја стареaт вашата кожа.
Philippines: Dancing flight attendants · Global Voices
Филипини: Танцувачки стјуардеси
A plane flight safety demonstration danced to pop tunes by the flight attendants of a Philippine-based commercial airline is a recent a hit on YouTube.
Играњето на поп мелодии при демонстрација на безбедност во текот на авионскиот лет од страна на стјуардесите на комерцијална авиокомпанија од Филипините е неодамнешен хит на Јутјуб.
According to an airline official, the dancing of the safety procedure demonstration is simply one way of combining service and entertainment.
Според претставник на авиокомпанијата, танцувањето при демонстрирање на безбедноста е едноставен начин за комбинирање услуга и забава.
"The safety demo dance rendition is just another way to bring out our fun culture and showcase our homegrown talents.
Изведувањето на танцот за безбедност е само уште еден начин да се истакне нашата забавна култура и да се покажат нашите домашни таленти.
We plan to roll this out onto more flights after receiving great commendations from the global public."
Планираме да го изведуваме ова на повеќе летови откако добивме големи пофалби од светската јавност.
Cebu Pacific is a budget carrier in the Philippines which dominates the local airline industry.
Кебу Пацифик е буџетски носител на Филипините кој доминира со локалната авио-индустрија.
An association of flight attendants and stewards, however, is alarmed by the gimmick and the spread of the video on the net.
Сепак, здружението на пилоти и стјуардеси е загрижено поради шегата и ширењето на видеото на интернет.
While it may look like a harmless publicity stunt to attract passengers at first glance, in the long run the stereotyping of flight attendants as entertainers will surely have a negative and sexist impact in the minds of the public, at the expense of the unwitting female-dancer-flight attendants.
Иако на прв поглед тоа може да изгледа како безопасен трик за публицитет со цел да се привлечат патниците, долгорочно, стереотипизирањето на стјуардесите како забавувачи сигурно ќе има негативно и сексистичко влијание во очите на јавноста, за сметка на женските танцувачки стјуардеси.
This gender insensitive packaging is a throwback to the unenlightened past during the 50s and 60s when “stewardesses” were made to wear hot pants and mini-skirts to appeal to the dominantly male business travelers.
Ова нечувствително претставување на полот е враќање назад во непросветленото минато во текот на 50 тите и 60 тите кога „стјуардесите“ биле приморани да носат секси панталони и мини-здолништа со цел да бидат привлечни за доминантните машки деловни патници.
To make them dance in front of passengers takes this mind-set to new lows.
Принудувањето да танцуваат пред патниците претставува нов пад во менталните сетови.
As of this writing, the video already have 6,866,006 views, 13,720 likes, and 529 dislikes since its uploading on September 30.
Додека ова го пишуваме, видеото веќе е гледано 6 866 006 пати, им се допаѓа на 13 720 луѓе, а не им се допаѓа на 529 луѓе откако е закачено на 30 септември.
It also attained a variety of YouTube honors, according to Techpinas.
Тоа исто така, стекна голем број на почести на ЈуТјуб , спорен Техпинас.
The video has elicited both positive and negative comments in Youtube, Facebook, and Twitter.
Ова видео предизвика, како позитивни така и негативни коментари на Јутјуб, Фејсбук, и Твитер.
Many lauded the dancing flight attendants for making safety demos less boring.
Многу ги пофалија танцувачките стјуардеси кои ги направија демонстрациите за безбедност помалку досадни.
The video's detractors, however, condemn the practice for espousing sexism and gender discrimination.
Сепак, критикувачите на видеото, ја осудуваат практиката за поддржување на сексизам и полова дискриминација.
A sample of some comments on Facebook:
Неколку примери од коментарите на Фејсбук:
Samuel Raterta i like it. passengers became more attentive to the safety features of the aircraft. also they only danced at the start not the whole flight.
Самуел Ратерна ми се допаѓа. Патниците станаа повнимателни во врска со безбедносните одлики на авионите. Исто така, тие танцуваа само на почетокот, а не за време на целиот лет.
Prince Valdez lets face it sex sells...
Принц Валдез да признаеме сексот продава...
Tine Sabillo Sex sells because we tolerate such cheap sexist marketing schemes.
Тин Сабиљо Сексот продава бидејќи толерираме вакви евтини сексистички маркетинг шеми.
And yes, there are a lot of not-so-young PAL FAs.
И да, има многу не-толку-млади ПАЛ ФАс.
They've been fighting for equality.
Тие се борат за еднаквост.
They are safety professionals after all.
Тие покрај се се професионалци за безбедност.
This is not some beauty or talent contest.
Ова не е натпревар за убавина и талент.
People will still ride airplanes even if the FAs aren't that "hot" or "pretty" because travel is a necessity.
Луѓето сепак ќе се возат со авиони дури и ако ФАс не се „секси“ и „убави“ бидејќи патувањето е потреба.
No to gender and age discrimination at work.
Не за половата и возрасната дискриминација на работа.