English
stringlengths
1
66.1k
Other Language
stringlengths
1
126k
The study also addresses the North Caucasus’ most popular blogging mediums: image sharing, micro-blogging, status-updates, journaling, group organization, and independent domain blogging.
Студијата исто така посочува на најпопуларните блог медиуми во Северен Кавказ: споделување на фотографии, микро-блогирање, обновување на статуси, водење на дневник, организација во групи и независно блогирање.
The methods employed by Bastashevski and Ponomarev are both interactive, including interviews with individual bloggers, and observational, focusing on interpretative text analysis.
Методите со кои се користат Басташевски и Паномарев се интерактивни, вклучуваат индивидуални интервјуа со блогерите како и опсервација и фокусирање на интерпретативни текстуални анализи.
Ponomarev traveled to the region and met directly with different popular bloggers.
Паномарев за време на истражувањето патувал низ регионот со цел директно да се сретне со различни популарни блогери.
Interactive Research
Интерактивно истражување
Bastashevski and Ponomarev identified and interviewed influential and representative bloggers from across the region’s social spectrum, gathering data for storytelling that captures narratives both individual and collective. The interviews consisted of semi-structured, open-ended questions.
Басташевски и Паномарев идентификувале и интервјуирале влијателни и претставителни блогери од целиот социјален спектар во регионот, собирајќи податоци за индивидуални но и колективни приказни, а интервјуата биле составени од полуструктурирани и отворени прашања.
Observational Research
Опсервациско истражување
The project also includes in-depth content analysis of the North Caucasus’ most popular blogs, studying multiple popular platforms, with particular focus on data collected from LiveJournal.
Проектот исто така вклучува длабока содржинска анализа на најпопуларните блогови од овој регион, проучување на популарните платформи со посебен фокус на податоци преземени од LiveJurnal.
In this section of the research, Bastashevski also spoke to ICT professionals, in order to grasp the industry-insider’s perspective.
Во овој сегмент на истражувањето Басташевски разговара со ИКТ експерти со цел да ја опфати и внатрешната перспектива.
While the study in not based in scientific arguments, the project’s focus on individual agency as revealed in personal storytelling gives the work a different kind of merit.
Додека студијата не е базирана на научни аргументи, проектот се концентрира на индивидуалци кои преку личните приказни на целата студија и даваат еден поинаков тип на тежина.
Like quantitative work on the RuNet, this project does map the blogosphere of the Russian North Caucasus, but its methodology is qualitative and interpretive.
Како квантитативната работа на RuNet и овој проект ја мапира блогосферата во Северен Кавказ, но неговата методологија е квалитативна и интерпретативна.
Overview
Резиме
The blogosphere of the Russian North Caucasus is a hyperactive and rapidly developing community that has changed and expanded dramatically, particularly in the last two years.
Блогосферата во Северен Кавказ е хиперактивна и брзорастечна заедница која во изминативе две години претрпела многу промени и драстично се шири.
Becoming a widespread form of self-expression at the turn of the century (with the arrival of mass Internet culture), blogging entered the North Caucasus’ mainstream shortly after its biggest cities “came online.”
Набрзо по преминувањето во новиот век откако големите градови се префрлија на онлајн, блогирањето во Северен Кавказ стана најширока форма на изразување.
Gaining visibility with the earliest Internet cafes, the region’s first netizens were predominantly young men, using the Web for multiplayer computer gaming, text-based chat, and the exchange of multimedia.
Градејќи видливост уште за време на постоењето на интернет кафеа, првите нетизени во регионот најчесто биле мажи кои интернетот го употребувале за компјутерски игри, четување и разменување на мултимедијални содржини.
This trend, while still extremely popular, has shifted largely to 2G and 3G mobile devices. Developing largely by word of mouth, this early Internet-user culture appears to be an import from the Russian heartland.
Овој тренд кој се уште е екстремно популарен забележува поголема промена со воведувањето на 2Г и 3Г мобилните апарати, а со тек на развивање оваа интернет-корисничка култура станува се поважна во Русија.
The linkages between Russian and North Caucasian Internet cultures make sense, given national boundaries and the practicalities of telecommunications, but the blogospheres remain quite distinct.
Поврзаноста меѓу руската и интернет култура во Северен Кавказ има смисла ако се земат предвид националните граници и телекомуникациските практики, но блогосферата останува многу различна.
Both communities, of course, share a common language, just as the spread of English has promulgated particular blogging conventions prevalent in Europe and the United States.
Двете заедници го делат истиот јазик исто како што користењето на англиски во Европа и САД било изгласано на одредени блогерски конвенции.
Indeed, as bloggers in the North Caucasus build their English language skills, it is possible that Anglophone netizen customs could spread to the region. Bloggers in the North Caucasus regularly note the hostility and racism of the Russian online community (directed at North Caucasians) and make no secret that they would distance themselves from the Russian language blogosphere, if they could write in a different widely read language.
Блогерите во Северен Кавказ регуларно ги забележуваат расизмот и непријателството од руската онлајн заедница (насочена кон Северен Кавказ) и отворено покажуваат дека сакаат да се дистанцираат од блогосферата на руски јазик, додавајќи дека најубаво би било кога би можеле да пишуваат на друг јазик кој ќе биде разбран нашироко.
For now, bloggers in the Russian North Caucasus write mainly in Russian—a language they utilize (largely instrumentally) to expand their reach. This choice of language does not mean that the region’s bloggers write in an attempt to dialogue with ethnic Russians.
Засега, блогерите од Северен Кавказ најчесто пишуваат на руски јазик кој го користат затоа што така можат да допрат до најголем дел од публиката, а изборот на јазик не значи дека блогерите од регионот сакаат да остварат дијалог со етничките Руси.
The Russian tongue is simply the best lingua franca available to most bloggers in the North Caucasus, as that area’s native languages are rare indeed outside the region.
Едноставно, рускиот јазик е најразбирливиот јазик за најголем дел од блогерите во Северен Кавказ затоа што мајчините јазици од тој регион се ретки надвор од истиот.
One unsurprising consequence of the strained relationship between Russians and the North Caucasian republics’ titular nationalities is a Russian comment culture that is often racist and aggressive towards those who are “dark-skinned.”
Уште една последица за затегнатите односи меѓу Русите и жителите на Северен Кавказ е и културата на коментирање на Русите, која најчесто е расистичка и агресивна во однос на оние кои се со потемна боја на кожата.
Russian bloggers commonly resort to chauvinist tropes, and many are now dabbling in English language commentary, just as North Caucasians draw on Russian as a means to access broader audiences. An overwhelming majority of bloggers in the North Caucasus uses LiveJournal as its main platform. While the region enjoys a thriving (and indeed growing) “echo chamber” of reposted and retweeted material, much of the community’s content is self-authored and original.
Голем дел од мнозинството на блогерите во Северен Кавказ го употребува LiveJournal како главна платформа, и додека регионот ја ужива просперитетната (која навистина расте) „ехо комора“ на споделен и ретвитнат материјал, голем дел од содржината на заедницата е оригинален.
Most of this material consists of text, but photo-blogging is increasingly popular.
Најголем дел од материјалите содржат текст, но фото-блогирањето станува се попопуларно.
Censorship and self-censorship are prevalent. Typically, the agents of surveillance and censorship are an intermediary set of individuals responsible for managing the region’s blogging platforms—people with vested business interests in the blogosphere’s continued stability.
Цензурата и самоцензурата преовладуваат, а обично агентите за надгледување и цензура се личности кои се посредници и одговорни за менаџирање на платформите за блогирање во регионот- додека луѓето кои имаат бизнис интереси во блогосферата си остануваат стабилни.
Police and other officials meddle indirectly with netizen content by manipulating these ICT professionals, who in turn intervene against bloggers.
Полицијата и другите одговорни служби индиректно се мешаат во нетизенската содржина преку манипулирање на ИКТ експертите кои за возврат интервенираат против блогерите.
Bastashevski has interviewed individuals involved in this process.
Басташевски интервјуирал индивидуи инволвирани во овој процес.
General Findings
Општи наоди
In terms of size and influence, Dagestan dominates the region’s blogosphere, followed closely by Ingushetia and Chechnya, with Ossetia and Kabardino-Balkaria trailing behind.
Во однос на големина и влијание, Дагестан доминира во регионалната блогосфера, по него доаѓаат Ингушетја и Чеченија, а на крај се Осетија и Кабардино-Балкарија.
Bloggers of the region’s online community author most of their own written content, complemented by photographs and various types of syndicated materials.
Блогерите од регионалната онлајн заедница се автори на најголем дел од содржината дополнета со фотографии и други материјали.
The blogosphere of the North Caucasus is a tight-knit community. Most of its active members are interested in issues local to the region and lack any real national or global reach.
Блогосферата во Северен Кавказ е тесно поврзана заедница, а голем дел од активните членови се заинтересирани за локалните проблеми во регионот и недостатокот на вистинска национална и глобална застапеност.
That said, the substance of their concerns and the subjects they address—along with the blogging methods they employ—are not all that different from what one finds in blogospheres worldwide.
Тие велат дека основата на нивните грижи и предметите на кои пишуваат заедно со методите за блогирање кои ги користат не се ништо по различни од оние кои што може да се сретнат во блогосферата низ светот.
Interviews suggest that the North Caucasus’ bloggers would happily interact with other netizens from within the region or around the country, but they assume their activity holds no interest for outsiders.
Интервјуираните блогери од Северен Кавказ велат дека би имале интеракција со други нетизени од регионот и државата, но претпоставуваат дека нивната активност нема никаков интерес за аутсајдери.
This study explores how blogging—a medium tailored to borderless exchange—led to such isolation and localization in the North Caucasus.
Оваа студија истражува како блогирањето - како медиум создаден за безгранична размена може да доведе до изолација и локализација на Северен Кавказ.
As a survey of the region’s online communities, this material should appeal to anyone who wants to learn something about the North Caucasus.
Како анкета на регионалната онлајн заедница овој материјал треба да помогне на секој кој сака да научи нешто за Северен Кавказ.
This research engages the region’s bloggers directly, separating it from the analyses of many foreign experts, who often write about the area’s culture and politics without interacting with the individuals there or ever visiting the place.
Ова истражување ги сплотува регионалните блогери директно, правејќи разлика меѓу анализите на многу странски експерти кои често пишуваат само за културата и политиката во регионот без интеракција со поединци од таму, ниту пак посетувајќи го местото.
The study challenges many of the most common and often erroneous stereotypes about the North Caucasus, revealing and unpacking the normality obscured behind the exoticism and imagined differences popular in mainstream work about the region’s culture and netizens.
Студијата посочува на најчестите и погрешни стереотипи за Северен Кавказ, откривајќи и претставувајќи ја нормалноста која стои зад егзотичноста и замислените разлики кои се популарни во мејнстирм сториите за културата во регионот и нетизените.
This is the introduction to an extensive RuNet Echo study of the North Caucasus blogosphere.
Ова е вовед во пошироката студија на RuNet Echo за блогосферата во Северан Кавказ, Русија.
Explore the complete report and personal stories on The Caucasus Network page.
Проучете го целосниот извештај и личните приказни на веб страната The Caucasus Network.
The Balkans: "Whose Is This Song?" · Global Voices
Балкан: „Чија е оваа песна?“
Recently several Macedonian bloggers published the documentary “Whose Is This Song?” by a Bulgarian director Adela Peeva on their blogs and started discussing the story.
Неодамна неколку македонски блогери го објавија документарецот „Чија е оваа песна?“ на бугарскиот режисер Адела Пеева и започнаа да дискутираат за приказната.
The documentary was filmed as an idea that the director got during a dinner in Istanbul with several friends (a Macedonian, a Serb, a Greek and a Turk), when all of them said that the song playing in the background was from their country.
Документарецот е снимен од идеја која режисерот ја добил за време на една вечера во Истанбул со неколку свои пријатели (Македонец, Србин, Грк и Турчин), кога секој од нив изјавил дека песната која одела во позадина потекнува од нивната земја.
First to publish a short review of the documentary was Arheo Blog:
Документарецот прв го објави Архео блог и напиша кратка рецензија:
Although the documentary doesn’t have any political tendency, the search for an identity of a song shows the search for the identity and national impatience for the nations from the Balkans.
Иако самиот документарец воопшто нема политички тенденции, сепак потрагата по идентитетот на една песна ја отсликува потрагата по сопствениот идентитет и националната нетрпеливост кај народите од Балканот.
Instead of connecting them, not knowing the situation, in some moments Peeva has to deal with emotional reaction of the interviewed people thinking that she is offending them.
Наместо да ги спои, не знаејќи во што се впушта, на моменти Пеева се соочува со емотивната реакција на интервјуираните луѓе дека ги увредува.
Trying to connect the cultural heritage for the Balkans, this time through music, Adela Peeva at the end will conclude that it’s almost unbelievable how only one song with unknown background can create hatred in people.
Во обид да ги поврзе нишките на заедничкото културно наследство на Балканот, овој пат преку музиката, Адела Пеева на крајот ќе востанови дека скоро е неверојатно како само една песна со непознато потекло може да предизвика омраза кај луѓето.
This is shown in the end of the movie, in the scene where one Fiesta is transformed into a field that is on fire and its save by “people from different ethnicities”.
Што го покажува и самиот крај на филмот во која впечатлива е сцената каде една фиеста се претвора во ливада која гори и ја спасуваат “луѓе од повеќе етникуми”.
This is happening at the border between Bulgaria and Turkey.
Оти се случува на границата помеѓу Бугарија и Турција.
Although it’s a great documentary, I was intrigued by the two facts said in the movie – “That this is a war song and that the rhythms are from North Europe, because they are not typical for the Balkans”.
Покрај тоа што е одличен документарец, она што мене ме заинтригира и што ме предизвика на размисла беа два податока кажани во филмот - “Дека се работи за воинствена песна и дека тактовите доаѓаат од северот на Европа бидејќи се нетипични за Балканот”.
It’s up to you to determine which song it is.
А на вас останува да откриете за која мелодија се работи.
When the post of Arheo Blog was shared on Kajmak.ot there were several reactions:
Кога постот на Архео блог беше споделен на Кајмак.от, тој предизвика неколку реакции:
Arwena:
Arwena:
I don’t know why there is always a tendency to look for argument and reasons for national tendencies.
Не знам зошто таква тенденција во се да се бара кавга и основа за националистички тенденции.
That is always the case for the Balkans, because politics is unavoidably connected with history.
Иако тоа на Балканот за жал скоро секогаш е така, бидејќи политиката е неминовно испреплетена со историските околности.
I stand by: “that the documentary doesn’t have any political tendencies”, because it’s made with another purpose.
Јас стојам на ставот дека "самиот документарец воопшто нема политички тенденции" оти е правен со друга цел.
Probably it didn’t have that motive at the beginning, but the results show something completely different.
Веројатно немал таков мотив кога се започнал, но резултатите ни покажуваат нешто сосема друго.
This is something that we have seen several times when there is mixture between cultural heritage and achievements of different ethnicities and civilizations.
Нешто што сме го виделе повеќе пати кога се мешаат културни вредности и достигнувања на различни етноси и цивилизации.
Everything artistic that includes more sides, by the nature of this region will lead to nationalism and it will be considered as motive with political tendencies.
Било што уметничко да се создаде, кое вклучува повеќе засегнати страни, по природата на нештата и настаните во овој регион неминовно води кон национализам и се смета за мотив со политички тенденции.
Yes, yes.
Да да.
It’s made by completely naive reasons to find the true origin of the song.
Правен е од чисто наивни причини да го најде вистинското потекло на песната.
That’s why she says to the Bosnians that the Serbs have the original (although she still hasn’t been in Serbia), she plays the Bosnian version to the Serbs, and to the Bulgarians she says that the Turks claim that the song is theirs.
Затоа на Босанците им вели дека Србите сметаат дека го имаат оригиналот (иако сѐ уште не беше ни отидена во Србија), на Србите им ја пушти босанската верзија, а на Бугарите им вели дека Турците тврдат дека е нивна.
There is nothing naive in the documentary… and if it’s full with something it’s politics.
Нема ништо наивно во документарецов... а ако со нешто е преполн тоа е со политика.
But it’s good that it’s made in that way – it shows the nations here in the best way :).
Ама, убаво што е така направен - ти отсликува тукашните народи на прекрасен начин. :
The blogger Razvigor also published the video and wrote :
Блогерот Развигор исто така го објави видеото и напиша:
The author of the film in the part for Albania said that she would return, and that really happened with her last movie “Divorce Albanian Style” .
Авторката на филмот во делот со Албанија кажува дека ќе се врати таму, а тоа навистина се случило со нејзиниот следен филм „Развод на албански начин“.
Is that movie available on the internet also?
Дали и тој може да се најде на интернет?
These are the things I was talking about when I was searching for the Macedonian Michael Moore .
Е за вакви работи зборував кога го барав македонскиот Мајкл Мур.
Macedonia: Anti-Visa Regime Posters · Global Voices
Македонија: Постери за против визниот режим
Posters expressing Macedonian discontent with the EU's visa regime - at Say: Macedonia.
Постери со кои се искажува незадоволството на Македонија со визниот режим на ЕУ се објавени на блогот Кажи: Македонија
Malaysia: 'No to mega tower' · Global Voices
Малезија: Не за мега кулата
Since Prime Minister Najib Razak’s unveiling of the plan to construct the 100-storey Warisan Merdeka tower during the Budget 2011, Malaysians have come up to protest against the construction of the tower.
Откако премиерот Наџиб Разак го откри планот за изградба на 100 катна Варисан Мердека (Warisan Merdeka) за време на Буџетот 2011, Малезијците излегоа да протестираат против изградбата на кулата.
Most Malaysians are against the idea as they believe that it does not serve any purpose- it will not be the tallest building in the world, and Malaysia already has iconic skyscrapers- the Petronas Twin Towers and the Kuala Lumpur Tower.
Повеќето Малезијци се против идејата бидејќи веруваат дека нема никаква цел- нема да биде највисоката зграда на светот, а Малезија веќе има облакодери- Петронас кулите близначки и кулата Куала Лумпур.
However, the government’s stand is that the project will benefit the country’s economy and provide jobs, which would then benefit the citizens.
Сепак, ставот на владата е дека проектот ќе биде од корист за економијата на државата и ќе обезбеди работни места, што ќе биде од корист за граѓаните.
Adrian Ng, a Malaysian, wrote in Loyarburok that the funds may be better channelled elsewhere:
Адриан Нг, малезиец, напиша во Лојарбурок дека средствата може подобро да се искористат на друго место:
The RM5 billion development costs could and should be invested into other areas such as improving education and healthcare facilities, reducing poverty levels, and particularly making life easier through better public transportation and greater assistance to the Orang Asli, the disabled and the elderly.
5 милијарди за развој на државата може и треба да се искористат во други области како подобрување на образованието и здравствените установи, намалување на сиромаштијата, особено да се олесни животот преку подобар јавен превоз и поголема помош за Оранг Асли, инвалидите и постарите луѓе.
Among others to:
Меѓу другото да се:
* Eradicate poverty and improve the people’s standards of living by providing shelter, electricity, water and other forms of assistance to the hardcore poor.
* Искорени сиромаштијата и да се подобри стандардот на луѓето со обезбедување засолниште, електрична енергија, вода и други форми на помош за сиромашните.
* Improve the infrastructure of schools, and increase access to education by providing free books to schoolchildren in rural areas.
* Подобри инфраструктурата на училиштата и да се зголеми пристапот до образование преку обезбедување бесплатни книги за децата во руралните средини.
* Improve the healthcare system by building daycare and dialysis centres, and upgrading equipment and facilities in hospitals and clinics.
* Подобри здравствениот систем со градење центар за дневна грижа и центар за дијализа и надоградување на опремата на установите во болниците и клиниките.
* Build the capacity of the disabled by providing training to enable them to enter and succeed in the job market while building infrastructure to enable their mobility.
* Изгради капацитет за лицата со посебни потреби преку обезбедување обука за да им се овозможи да влезат и да успеат на пазарот на труд додека се гради инфраструктура со која ќе им се овозможи мобилност.
* Provide assistance to the elderly by building old folks homes.
* Обезбеди помош за постарите со градење домови за стари лица.
* Reduce traffic problems in major towns and cities while making them more livable.
* Намалат проблемите во сообраќајот во големите градови со што ќе ги направат поповолни за живот.
Hence, I appeal to the rakyat of Malaysia to support and oppose the development of the 100-storey tower!
Значи, апелирам до луѓето на Малезија за поддршка и да се спротивстават на изградбата на 100 катната кула!
I am still proud to be Malaysian without the tower.
Јас сеуште сум горд што сум Малезиец и без кулата.
Adrian’s view is also largely supported by many Malaysians.
Гледиштето на Адриан е поддржано од многу Малезијци.
However, not all Malaysians are against it.
Сепак, не сите Малезијци се против тоа.
Poobalan offered a slightly more less critical stance:
Пубалан понуди помалку критичен став:
For me, its PNB’s money and PNB’s land.
За мене, тоа се пари на ПНБ и земја на ПНБ.
As long as government can guarantee won’t bail out, should be OK.
Се додека владата гарантира дека нема да се откаже, треба да е добро.
BUT, since its a development project, there should be proper study and impact assessment done.
Но, бидејќи се работи за проект за развој, треба да има соодветно истражување и да се направи проценка на влијанието.
In this way, public can voice out how the project will cause positive/negative impact to the surrounding area.
На тој начин, јавноста може да се изјасни како проектот позитивно/негативно ќе влијае на околната област.
Can suggest to improve transportation in tandem with the building development, for example.
На пример, може да предложи подобрување на транспортот заедно со развојот на градењето.
If given a choice, I would prefer if the project is carried out away from KL city centre area.
Доколку постои избор, јас преферирам проектот да се изведува подалеку од центарот на градот КЛ.
Reason is that it can spur more development.
Причината е што тоа може да поттикне развој.
For example, can set up the tower in Sepang, Hulu Selangor, Kuala Langat, (oops, all PR area! No Go area for the moment) or Negeri Sembilan.
На пример, кулата може да се постави во Сепанг, Хулу Селангор, Куала Лангат, или Негери Сембилан.
This will provide decongestion, spur secondary and tertiary industries, and more job opportunities.
Ова ќе поттикне движење, секундарни и терцијални индустрии како и повеќе можности за работа.
The areas mentioned are still relatively near to airport and city centre, so not a big problem to attract tenants.
Овие споменати области сè сеуште релативно близу до аеродромот и центарот на градот, затоа нема да претставува голем проблем да се привлечат жители.
Popular blogger Ahirudin Attan, in retelling a conversation he had with an acquaintance, wrote:
Популарниот блогер Ахирудин Атан, при прераскажувањето на еден разговор што го имал со некој познаник, напиша:
Now, as for the proposed 100-storey building, as far as I am concerned the fault lies only on one factor — that the Prime Minister announced it in his 2011 Budget.
Во врска со предложеното градење на 100 катницата, што се однесува до мене, вината лежи само во еден фактор - тоа што премиерот ја најави во неговиот Буџет план за 2011.
So a lot of people think that Datuk Seri Najib Razak was going to start taxing people more in order to build this magnificent structure.
Затоа многу луѓе помислија дека Датук Сери Наџиб Разак ќе зема поголем данок од народот за да ја изгради оваа величествена структура.
Which isn't the case.
Што не е случај.