English
stringlengths
1
66.1k
Other Language
stringlengths
1
126k
On his television show, Kiselyov also used the Daesh/IGIL split among Western countries to take a jab at Turkey (with whom tensions have been high, following a border incident in Syria), saying NATO members’ approaches to the Syrian conflict are worryingly “heterogeneous.”
Во неговото ТВ шоу, Киселјов исто така ја искористи поделбата Даеш/ИГИЛ помеѓу западните земји за „низок удар“ кон Турција (со која тензиите се високи, по инцидентот на границата со Сирија), велејќи дека пристапот на НАТО членките кон сирискиот конфликт се загрижувачки „хетерогени.”
In the show, he then pivoted to a story about Ankara buying oil from ISIS, arguing that Turkey thereby sustains terrorism in Syria.
Во шоуто, тој изврте приказна за тоа како Анкара купува нафта од ИСИС, тврдејќи дека на тој начин Турција го одржува тероризмот во Сирија.
A day later in Paris, incidentally, Vladimir Putin stated publicly that Turkey only shot down a Russian jet a week earlier to protect its oil trade with terrorists.
Ден подоцна во Париз, сосема случајно, Владимир Путин јавно изјави дека Турција го соборила рускиот борбен авион минатата недела само поради заштита на нивниот бизнис со нафта со терористите.
One of the first people to notice that Kiselyov’s Sunday-night broadcast signaled an industry-wide shift for Russia’s news was Alexey Kovalev, who runs the counter-propaganda website Noodleremover.news.
Еден од првите кои забележаа дека неделното емитување на Киселјов сигнализираше промена за целата индустрија во руските вести беше Алексеј Ковалев, кој го води сајтот за контрапропаганда „Noodleremover.news“.
Writing on Facebook on November 29, he reported that top figures in Rossiya Segodnya’s news empire had begun circulating a memo announcing a shift from “ISIL” to “Daesh.”
Пишувајќи на Фејсбук на 29 ноември, тој објави дека високи фигури во новинската империја на „Rossiya Segodnya“ започнале да циркулираат меморандум објавувајќи го префрлувањето од „ИСИЛ” на „Даеш.”
Kiselyov’s decision was already filtering down, throughout Russia’s state-run media.
Одлуката на Киселјов веќе „капеше“ надолу, низ медиумите во сопственост на државата.
On November 30, RIA Novosti’s David Burghardt confirmed on Kovalev’s Facebook page that he’d received a memo dictating a change of terminology regarding ISIS that applies to all state-owned media outlets.
На 30 ноември, Дејвид Бургхардт од „RIA Novosti“ потврди на Фејсбук страницата на Ковалев дека тој добил меморандум со кој се диктира промената на терминологијата во однос на ИСИС кој се однесува на сите медиуми во сопственост на државата.
Judging by its most recent articles, RIA Novosti (which Rossiya Segodnya controls) has already dedicated itself to the gradual transition, using the term “Daesh” with an explanatory note. TASS, another state-run newswire service, also seems to be changing its terminology.
Судејќи според нивните последни написи, „RIA Novosti“ (што е под контрола на „Rossiya Segodnya“) веќе се посветени на постепена транзиција, користејќи го терминот „Даеш” со објаснувачка забелеша. „TASS“, уште еден сервис за вести во сопственост на државата, исто така се чини дека ја менува терминологијата.
While many independent outlets, like Lenta.ru, RBC, Slon, Dozhd, and Kommersant, have not showed signs of switching to “Daesh,” the pro-Kremlin publications LifeNews and Izvestia say they have been searching for a way to distance the so-called “Islamic State” from Islam for three months already.
Додека многу независни агенции, како „Lenta.ru“, „RBC“, „Slon“, „Dozhd“, и „Kommersant“, не покажуваат знаци на менување кон „Даеш,” про-Кремљ весниците „LifeNews“ и „Izvestia“ велат дека тие барале начин да ги дистанцираат таканаречената „Исламска држава” од исламот веќе три месеци.
According to LifeNews Executive Director Anatoly Suleimanov, the outlet’s publisher, Aram Gabrelyanov, finally made the decision to adopt the term “Daesh,” informing his staff of the change on November 30, a day after Kiselyov’s broadcast.
Според извршниот директор на „LifeNews“ Анатоли Сулеиманов, издавачот на весникот, Арам Габрелјанов, конечно ја донесол одлуката за прифаќање на терминот „Даеш,” информирајќи го неговиот персонал за измената на 30 ноември, еден ден по емитувањето на Киселјов.
The debate about what to call the organization that’s seized control of eastern Syria and western Iraq is undoubtedly important.
Дебатата за тоа како да ја нарекуваме организацијата која презема контрола на источна Сирија и западен Ирак несомнено е важна.
It should come as no surprise that we at Global Voices have also discussed the matter.
Не би требало да е изненадување тоа што и ние во Глобал Војсис сме дискутирале на оваа тема.
In fact, in a Community Blog post by GV Managing Editor Sahar Habib Ghazi on July 20, we aired our internal conversation about this rhetorical riddle.
Всушност, во блог-напис за заедницата од главниот уредник на ГВ Сахар Хабиб Гази на 20 јули, ние ја објавивме нашата интерна дискусија за оваа реторичка загатка .
The switch by the Kremlin’s media outlets to “Daesh” promises at least two features unique to Russia.
Промената на медиумите на Кремљ кон терминот „Даеш” ветува најмалку две работи уникатни за Русија.
First, it could be a loophole that allows journalists to avoid the tiresome requirement set down by federal censors, which mandates that journalists mention—in every article about the group—that the “Islamic State” is “banned in Russia as an extremist organization.”
Прво, тоа може да биде дупка во законот која ќе им овозможи на новинари да ги избегнат напорните барања поставени од федералните цензори, кои пропишуваат дека новинарите мораат да споменат—во секој напис за групата—дека „Исламската држава” е „забранета во Русија како екстремистичка организација.”
(Kiselyov himself endorses this advantage.)
(Самиот Киселјов ја поддржува оваа предност.)
Second, and more importantly, the speed and order in which different publications change their ISIS terminology could inadvertently reveal Kiselyov’s grip on Russia’s media, power over much of which Vladimir Putin placed in his hands two years ago this month.
Второ, и поважно, брзината и редоследот со кој различните медиуми ја менуваат својата терминологија за ИСИС би можело ненамерно да го разоткрие моќното влијание на Киселјов врз руските медиуми, моќ која во добар дел ја зграби во негови раце Владимир Путин, пред две години.
Russia Sees Its First Real Prison Sentence for 'Promoting Extremism' on Social Media · Global Voices
Во Русија првата вистинска затворска казна за „промовирање екстремизам“ на социјалните мрежи
Users charged with spreading extremist materials on the RuNet have previously avoided real prison terms.
Корисници обвинети за ширење екстремистички материјали на РуНет претходно имаат избегнато реални затворски казни.
For the first time, a Russian court has handed out a real prison sentence to a user charged with "propaganda of extremism on social media." Previously, similar charges had mostly resulted in fines or suspended sentences.
За првпат, руски суд донесе пресуда со вистинска затворска казна за граѓанин кој промовирал „пропаганда на екстремизам на социјалните мрежи.“ Претходно, слични обвинувања најчесто завршувале со парични казни или суспендирани пресуди.
An Internet user in the Siberian town of Surgut has been sentenced to a one-year imprisonment in a penal colony.
Интернет корисник во сибирскиот град Сургут е осуден на една година затвор во казнена колонија.
The real (not suspended) year-long prison term was handed down by the municipal court after it found the individual guilty of distributing "extremist materials" on social networks, in accordance with Article 282 of the Russian criminal code.
Вистинската (не суспендирана) едногодишна казна затвор беше досудена од локален суд откако корисникот беше прогласен за виновен за дистрибуирање „екстремистички материјали“ на социјалните мрежи, според член 282 од рускиот кривичен законик.
According to media reports, the user, Oleg Novozhenin, had previously posed audio and video files "promoting the activity" of Ukrainian nationalist party organization "Right Sector" (currently banned in Russia) and the right-wing "Azov" volunteer battalion.
Според извештаи на медиумите, корисникот, Олег Новоженин, претходно поставувал аудио и видео документи „промовирајќи ја активноста“ на организацијата на украинската националистичка партија „Десен сектор“ (моментално забранета во Русија) и десничарскиот волонтерски баталјон „Азов“.
This isn't the first time the RuNet users have been charged with extremism-related crimes for online activity.
Ова не е прв случај каде корисници на рускиот интернет се обвинети за криминал поврзан со екстремизам преку нивната онлајн активност.
Charges of “incitement to extremism,” coupled with increasingly restrictive public assembly and protest regulations, are what tends to land users in hot water.
Обвинувања за „намера за екстремизам,” заедно со регулативите во пораст за рестриктивно јавно собирање и протести, се она што има тенденција да ги доведува корисниците во невоља.
A retweet of an image, a republished post on VKontakte and even an anti-fascist Donald Duck cartoon can cost Russian citizens unfettered access to the Internet.
Ретвит на една фотографија, реобјавен напис од „VKontakte“ и дури и антифашистички цртан филм со Пајо Паторот може да ги чини руските граѓани нивниот непречен пристап до интернетот.
Article 282 of the criminal code presents a fairly vague definition of what amounts to "promoting extremism" and is broadly applied as a censorship tool.
Членот 282 од кривичниот законик претставува прилично нејасна дефиниција за тоа што е „промовирање екстремизам“ и широко се применува како алатка за цензурирање.
Together with other repressive laws, it has resulted in a handful of court cases, but in most of them, the court proceedings have ended with suspended sentences, administrative penalties, or fines.
Заедно со други репресивни закони, ова резултираше во само неколку судски случаи, но во повеќето од нив, судските одлуки завршиле со суспендирани пресуди, административни или парични казни.
Now, the Surgut court verdict has created the first precedent of a real prison sentence for "extremist" activity online.
Сега, одлуката на судот во Сургут го создаде првиот преседан на вистинска затворска казна за онлајн „екстремистички“ активности.
Vintage Postcards Show Life in Vietnam in the Early 20th Century · Global Voices
Винтиџ разгледници го доловуваат животот во Виетнам на почетокот на 20-тиот век
Ha Long Bay is now a famous tourism destination and a UNESCO World Heritage Site.
Заливот Ха Лонг — денеска претставува популарно туристичко место и објект на светското наследство на УНЕСКО.
Photo from The New York Public Library Digital Collections.
Фотографија од дигиталната колекција на јавната библиотека на Њујорк.
On January 6, 2016, the New York Public Library announced that more than 180,000 digitized items are now part of its public domain collection.
На 6 јануари 2016 година јавната библиотека во Њујорк објави, дека повеќе од 180.000 дигитализирани документи ќе станат дел од нејзината колекција од јавен домен.
This means online readers can access and download a treasure trove of rare, archived materials for free.
Посетителите на интернет страницата на библиотеката ќе имаат бесплатен пристап до изобилството ретки архивирани материјали.
Aside from this, the library is encouraging the public to explore the digital collection and remix the materials in order to create and share new content.
Покрај тоа, библиотеката им нуди на посетителите да ја истражуваат дигиталната колекција, да ги преземаат и употребуваат документите од библиотеката, со цел создавање и распространување на нови материјали без какво било ограничување.
Part of the digital archive are old postcards from the Asia-Pacific region of the world showing how people lived in the then-colonized countries.
Дел од дигиталната архива се и разгледници од регионот на Азија и Тихи океан, кои прикажуваат сцени од животот на луѓето во тоа време во колонизираните земји.
Some of these postcards featured Vietnam during the French colonial rule in the early 1900s.
На некои од разгледниците, претставен е Виетнам во времето на француското колонијално владеење на почетокот на 1900-тата година.
The postcards provide a rare glimpse of Vietnamese landscapes, indigenous traditions, commerce, and life in colonial city centers.
Разгледниците даваат ретка можност, со сопствени очи да се видат виетнамските пејзажи, локалните традиции, животот и трговијата во колонијалните градски центри.
Take a look.
Погледнетете и сами.
Hanoi Théâtre, Rue Paul-Bert.
Театарот во Ханој, улицата Paul-Bert.
Photo from The New York Public Library Digital Collections
Фотографија од дигиталната колекција на јавната библиотека на Њујорк
Tiger caught and killed in a trap.
Фатен во лов и убиен тигар.
Photo from The New York Public Library Digital Collections.
Фотографија од дигиталната колекција на јавната библиотека на Њујорк.
1909
1909
A wagon in a Saigon road.
Запрежна кола на пат во Сајгон.
Photo from The New York Public Library Digital Collections.
Фотографија од дигиталната колекција на јавната библиотека на Њујорк.
1908
1908
A Cantilever bridge in Hanoi.
Конзолен мост во Ханој.
Photo from The New York Public Library Digital Collections
Фотографија од дигиталната колекција на јавната библиотека на Њујорк
Saigon Opera House.
Сајгонскиот оперски театар.
Photo from The New York Public Library Digital Collections, 1910
Фотографија од дигиталната колекција на јавната библиотека на Њујорк, 1910
The silver chariot of the Chetties.
Сребрена кочија на чета .
A religious procession in Vietnam.
Религиозна процесија во Виетнам.
Photo from The New York Public Library Digital Collections
Фотографија од дигиталната колекција на јавната библиотека на Њујорк
A houseboat in a river in Nam Dinh province.
Пловечки куќи во провинцијата Нам Дин.
Photo from The New York Public Library Digital Collections
Фотографија од дигиталната колекција на јавната библиотека на Њујорк
Vietnamese children in Saigon.
Виетнамски деца во Сајгон.
Photo from The New York Public Library Digital Collections
Фотографија од дигиталната колекција на јавната библиотека на Њујорк
Nam-Dinh Pier.
Пристаниште Нам Дин.
Photo from The New York Public Library Digital Collections, 1911
Фотографија од дигиталната колекција на јавната библиотека на Њујорк, 1911
Log rafts in Tuyen-Quang province.
Сплавови во провинцијата Туен Куанг.
Photo from The New York Public Library Digital Collections, 1900 - 1909.
Фотографија од дигиталната колекција на јавната библиотека на Њујорк, 1900 - 1909
Hugo Chávez's Fictional Transgender Sister Is Breaking Down Walls in Venezuela · Global Voices
Измислената сестра травестит на Уго Чавез ги руши стереотипите во Венецуела
Photo: Chavela Frías Facebook group.
Фото: Фејсбук група Чавела Фријас.
Despite her immense popularity on social networks, little is known about Chavela Frías, the fictional transsexual sister of the late Venezuelan President Hugo Chávez Frías.
Малку се знае за измислената сестра-травестит на покојниот венецуелски претседател Уго Чавез Фријас и покрај нејзината огромна популарност на друштвените мрежи.
The character was made out of an action figure of the former president—a toy that was popular among Chávez’s followers more than a decade ago.
Ликот е направен од кукла на поранешниот претседател, играчка која беше популарна меѓу следбениците на Чавез пред повеќе од една деценија.
The Chávez doll was launched to compete with "traditional" action figures from American comics and, according to some media outlets, held its own during the Christmas of 2005.
Куклата со ликот на Чавез беше создадена за да се натпреварува со „традиционалните“ кукли од американските стрипови, и според некои медиуми, таа се држеше добро сѐ до Божиќ 2005 година.
However, ten years since its release, the former president's figurine has taken on a new persona through the work of an anonymous artist whose popularity in Venezuela has exploded.
Сепак, 10 години по нејзиното издавање, куклата со ликот на поранешниот претседател доби нов идентитет благодарение на еден анонимен уметник, којшто се здоби со невидена популарност.
The artist poses Chavela in different tailored outfits, appearing in photos with friends, and en route to various international destinations.
Уметникот ја фотографира Чавела во разни облеки, со пријатели и на пат кон разни дестинации.
Chavela Frías has social media accounts on Twitter, Facebook, and Instagram.
Чавела Фријас има сметки на Фејсбук, Твитер и Инстаграм.
In her biography, she says:
Во нејзината биографија стои:
I was born in Sabaneta on July 28, 1954.
Родена сум на 28ми јули 1954 во Сабанета.
I'm transexual and Hugo Chávez Frías' twin.
Јас сум травестит и близначка на Уго Чавез Фријас.
Photo: Chavela Frías' Facebook album "My Vacations."
Фото: Од албумот „Мојот одмор“ на Чавела Фријас
The unusual art project has attracted many followers and comments, and invited more than a few pieces of analysis.
Необичниот уметнички проект привлече многу следбеници и коментари, а исто така поттикна и неколку анализи.
Not everyone is a fan.
Но, не секој е фан.
Some media outlets who sympathized with Chávez during his time in office made made their discontent known:
Некои медиуми кои беа близу до Чавез додека беше претседател, јавно го изразија своето незадоволство:
The Right—the least creative right-wing sector—has opened a Facebook account to make fun of nothing more and nothing less than our beloved Commander Hugo Chávez Frías.
Десницата – најнекреативниот десничарски сектор – отвори Фејсбук сметка за да се исмејува со, ни помалку ни повеќе, туку нашиот сакан командант Уго Чавез Фријас.
The user in question is called "Chavela Frías," the alleged transsexual sister of Chávez.
Се работи таканаречениот корисник „Чавела Фријас“, наводната сестра травестит на Чавез.
The profile image used to distinguish the site is a transvestite doll of said revolutionary leader.
Сликата на профилот која е искористена за да се разликува сајтот е кукла–травестит со ликот на споменатиот револуционерен лидер.
Truly grotesque pictures featuring this peculiar character can be seen in the various posts and albums.
Смешните фотографии коишто ги има овој карактеристичен лик може да се видат во различни објави и албуми.
The cowardly author remains anonymous.
Авторот - кукавица останува анонимен.
Photo: Chavela Frías' Facebook album "All for the Crown." (The album name refers to the popular beauty pageant, Miss Venezuela, which has been a socio-cultural symbol of the country for decades.)
Фото: Од албумот на Чавела Фријас „Сите за Круната“ (Името на албумот се однесува на популарниот избор за убавина, Мис Венецуела, кој со децении претставува социо-културен симбол на државата.)
Others online think the doll art is actually something quite special.
Другите пак, мислат дека куклата е нешто навистина специјално.
On Chavela Frías’ wall, one Facebook user wrote:
Еден Фејсбук корисник напиша на ѕидот на Чавела Фријас:
Above all of this, I think that the issue of the very divine Chavela Frías goes beyond simple insults, mockery, or hate speech.
Над сево ова, јас мислам дека прашањето за прекрасната Чавела Фријас оди над обични навреди, исмевање или говор на омраза.
The entire propaganda system erected an idol—an icon around a man.
Целиот пропагандистички систем издигна идол – бог од маж.
So much so that they even produced an action figure of the supposed "hero."
До таа мера, што дури направија и кукла од божемниот „херој“.
The problem of creating icons is that they are easily removable; that’s where Chavela comes in as a disruptive entity that challenges the structure, and permits the removal of an icon through the creation of a superimposed and artificial icon, based on the antithesis of the former through the transfiguration of a viril...
Проблемот со создавањето богови е тоа што лесно се заменуваат; е тука се појавува Чавела како лик кој ја предизвикува структурата, и овозможува замена на бог преку создавање на наметнат и вештачки бог, базиран на антитезата за поранешното преку трансфигурација на машка кукла и совршеното патриотизирање на венецуелскиот...
Photo: Chavela Frías' public Facebook profile.
Фото: Од јавниот Фејсбук профил на Чевала Фријас.
Venezuelans are confused, frightened, uprooted, resentful, and disoriented.
Венецуелците се збунети, исплашени, откорнати од корен, огорчени и дезориентирани.
It’s hard for us to discern what’s real from what’s imaginary, what is true from what is false.
Тешко ни е да разликуваме што е реално а што измислено, што е вистина а што е лага.
We feel like we’re in a "reality show" where we don’t know which part is "reality" and which part is the "show."
Се чувствуваме како да сме во „реално шоу“ во кое не знаеме кој дел е „реално“ а кој “шоу“.
We're living in a daily novella where we are all "extras" in a script without a director, improvising every day recklessly and irresponsibly.
Живееме во секојдневна новела каде сите сме „статисти“ во сценарио без режисер, со секојдневно несовесно и неодговорно импровизирање.
We are no longer “the Venezuelans” who once worked together for our country.
Веќе не сме „Венецуелците“ кои некогаш се држеа заедно за својата држава.
The popularization of Chavela’s character coincides with various regional advances in attitudes about the rights and representations of the transgender community.
Популаризирањето на ликот на Чавела се совпаѓа со различниот регионален напредок во врска со правата и застапувањата на транс заедницата.
As in many other countries, transgender people and the rest of the LGBT community in Venezuela are subject to abuse by social and police groups.
Како и во многу други земји, травеститите и другите од ЛГБТ заедницата во Венецуела се предмет на малтретирање од страна на социјални и полициски групи.
Despite this these obstacles, Chavela continues traveling and sharing photographs.
И покрај овие препреки, Чавела продолжува со патувањето и споделувањето фотографии.
With that, the character challenges the construction of an idol who set Venezuela apart politically from the rest of the world in the early 21st century.
Со тоа, ликот ја предизвикува конструкцијата на идол кој политички ја оддели Венецуела од светот во раниот 21ви век.
Meet the Filipino Scientist Who Invented the Videophone in 1954 · Global Voices
Запознајте го филипинскиот научник кој го откри видеофонот во 1954!