English
stringlengths
1
66.1k
Other Language
stringlengths
1
126k
Its not enough to win the cup.
Не е доволно за да победиме во купот.
But we are the BEST of the whole tournament!
Но, ние сме најдобрите на целиот шампионат!
And our supporters are the best!! @IrfanBachdim10 : Im so proud of the Indonesian supporters!
И нашите навивачи се најдобри!! @IrfanBachdim10: Многу сум горд на индонезиските навивачи!
You are all great!
Сите сте одлични!
Really the best supporters of the world!!
Навистина најдобрите навивачи во светот!!
Im proud of you all and to be a Indo!
Горд сум на сите и тоа што сум Индонезиец
@okto_maniani : Dukungan yg luar biasa dr para suporter merupakan kehormatan bagi kami.tim kita yg terbaik,suporter kita yg terbaik.
@okto_maniani : Dukungan yg luar biasa dr para suporter merupakan kehormatan bagi kami.tim kita yg terbaik,suporter kita yg terbaik.
Amazing support from the supporters was a great honor for us.
Ни беше огромна чест да ја имаме одличната поддршка од навивачите.
Our team is the best, our supporters are the best.
Нашиот тим е најдобар, нашите навивачи се најдобри.
The controversies
Контроверзите
However, the AFF Cup 2010 was also marred with controversies.
Сепак, ААФ купот исто така беше засенет со контроверзии.
Starting from the laser pointers used to distract the goal keeper during a couple of matches, ticket distribution chaos, and the public demand for the controversial PSSI (Indonesian Football Association)'s president Nurdin Halid to resign.
Почнувајќи од ласерите кои се употребуваа да им го привлечат вниманието на голманите на неколку натпревари, хаос со дистрибуцијата на билетите и барањето од јавноста да контроверзниот претседател на ПССИ (Индонезиска фудбалска асоцијација), Нурдин Халид, си даде отказ.
Indonesian football fans blamed Halid for the rampant corruption in the PSSI body which caused, among others, lack of improvement of football facilities in the country, fans' injuries during football matches due to weak security, and rigged matches caused by corrupt referees.
Индонезиските фудбалски фанови го обвинуваат Халид за корупција во рамките на ПССИ, што доведе меѓу другото, до недостаток на подобрување на фудбалските објекти во земјата, повреди на фановите во текот на фудбалските натпревари поради слабата безбедност и наместени натпревари заради корумпираните судии.
During the Indonesia vs. Malaysia final match, die hard supporters flew a banner saying "Nurdin Turun" (means step down Nurdin!).
За време на финалниот натпревар помеѓу Индонезија и Малезија, страсните навивачи извадија знаме на кое пишуваше „Nurdin Turun“ (што значи повлечи се Нурдин!).
The movement demanding the replacement of Halid resonates on Twitter and Facebook.
Движењето за замена на Халид одекнува на Твитер и Фејсбук.
Photos from Citra, Hasanuddin Ali, Ranie Primza, Prast Lampard.
Фотографии од Цитра, Хасанудин Али, Рани Примза, Праст Лампард.
Egypt: Why Open Source Software? · Global Voices
Египет: Зошто софтвер со отворен код?
After introducing to Free and Open Source Software (F/OSS) in the previous article, one might still wonder why corporates and governments need to adoption it or encourage its adoption.
По претставувањето на слободен и софтвер со отворен код (F/OSS) во претходниот напис, некој се уште може да се прашува зошто корпорациите и владите треба да го поддржат нивното усвојување.
In the book "Access to Knowledge in Egypt", Nagla Rizk (@naglarzk) and Sherif El-Kassas dedicated a chapter to the software industry in Egypt and the role F/OSS play there.
Во книгата „Пристап до знаење во Египет“, Нагла Ризик (@naglarzk) и Шериф Ел-Касас посветија поглавје на софтверската индустрија во Египет и улогата на слободниот/софтверот со отворен код.
They started by highlighting that just like any other economy, there are the two opposing forces that characterise the growth of the digital economy.
Тие започнаа со нагласување дека исто како и секоја друга економија, постојат две спротивни сили што го карактеризираат порастот на дигиталната економија.
Digital economy is characterised by two concurrently opposing forces: one is the creation and spread of small firms and the other is the growth and expansion of larger structures.
Дигиталната економија се карактеризира со две конкурентно спротивни сили: едната е креацијата и ширењето на малите фирми а другата е порастот и експанзијата на големите структури.
They then clarify how the high cost of producing new knowledge is in favour of monopolies that are built around the production of knowledge and knowledge-embedded goods.
Потоа тие објасуваат како високата цена на производството на ново знаење е во прилог на монополи кои се градат околу производството на знаење и добра со вградено знаење.
Hence, openness versus intellectual property push in one direction or the other.
Значи, отвореноста во однос на интелектуалната сопственост притиска во една или во друга насока.
OSS provides a potential for small players to engage and proliferate.
Софтверот со отворен код обезбедува можност за мали играчи да се вклучат и размножуваат.
At the same time, intellectual property rights allow for larger conglomerates to grow around proprietary code.
Истовремено, правата на интелектуална сопственост овозможуваат големи конгломерати да растат околу сопственичкиот код.
This provides interesting nuances in the interplay between intellectual property and competition.
Ова обезбедува интересни нијанси во интеракцијата помеѓу интелектуалната сопственост и конкуренцијата.
Maximalist IP protection will encourage and perpetuate large monopolistic structures built around knowledge creation; flexible IP regimes will enable the creation and spread of smaller firms.
Максималистичка IP заштита ќе ги охрабри и овековечи големите монополистички структури изградени околу формирањето на знаење, флексибилни IP режими ќе го овозможат креирањето и ширењето на помалите фирми.
Therein lies the universal tension between intellectual property and competition.
Токму тука лежи универзалната тензија помеѓу интелектуалната сопственост и конкуренцијата.
Having said that, they argued that governments in developing countries should encourage OSS in order to help small and local entities to grow.
Кажувајќи го ова, тие велат дека владите на земјите во развој треба да ја охрабрат употребата на софтвер со отворен код со цел да го помогнат развојот на малите и локалните структури.
This is highly relevant to the potential impact that OSS can have in developing countries, where a belief in this potential would necessitate attention on the part of governments to protect the infant industry.
Ова е многу важно за потенцијалното влијание што софтверот со отворен код може да го има во земјите во развој, каде верувањето во овој потенцијал ќе бара внимание од нивната влада со цел да се заштити индустријата која е во ран стадиум од својот развој.
And even if some might wonder whether developing country can afford the growing pains of creating knowledge through smaller and younger production structures, the authors compared software production in those countries now to infant industries in the past:
Некои може да се прашуваат дали земјите во развој може да си го дозволат товарот од фомирање на знаење преку помали и нови производствени структури, авторите го споредија моменталното производство во овие земји со млади индустрии од минатото:
It is also a modified enactment of the “infant industry” argument, where economists since the early nineteenth century have argued for protection through imposing import barriers in order to allow the local infant industry to eventually “grow up,” as it develops economies of scale free from the threat of competition fr...
Исто така е модифицирано усвојувањето на аргументот „млада индустрија“, каде економистите уште од раниот деветнаети век се бореле за заштита преку наметнување на увозни бариери, со цел да се дозволи локалните млади индустрии да „пораснат“, со што се развиваат економии од повисок ранг ослободни од заканата од конкуренти...
Effectively, OSS remains the infant domestic industry that needs protection.
Eфективно, софтверот со отворен код останува младата домашна индустрија која има потреба од заштита.
In this case, protection does not refer to blocking imports by imposing tariff barriers, but rather to shielding OSS firms by freeing them from the threat of market dominance by larger business structures, which is partly due to proprietary IPR protection.
Во овој случај, заштита не се однесува на блокирањето на увоз преку поставувањето на тарифни бариери, туку на штитењето на фирмите на софтвер со отворен код преку нивно ослободување од заканата од доминантност на пазарот од поголеми бизнис структури, што делумно се должи на заштитата на правото на интелектуална сопстве...
The highlighted the high potential for the software industry in Egypt, compared to any other industries for three reasons:
Со ова се нагласува високиот потенцијал на софтверската индустрија во Египет, кога би се споредила со било која друга индустрија од три причини:
The software industry has been hailed as a potential engine for Egypt’s economic growth.
Софтверската индустрија е прогласена како потенцијален мотор за порастот на египетската економија.
This is partly attributed to Egypt’s human capital, given a tradition of a free system of university education where engineering schools graduate thousands of young Egyptian men and women every year.
Ова делумно се препишува на човековиот капитал во Египет, знаејќи за традицијата на користење на слободен софтвер во универзитетското образование каде секоја година на инженерските училишта дипломираат илјадници млади египетски мажи и жени.
Given that the country has a population of more than 75 million people, 60% of whom are less than 25 years old, Egypt is argued, often by the government, to embody a strong potential for human capital in the software industry.
Со оглед на тоа дека земјата има популација од повеќе од 75 милиони луѓе, 60% од кои се помлади од 25 години, Египет често е критикуван од страна на владата, да интегрира силен потенцијал од човековиот капитал во софтверската индустрија.
The second reason:
Втората причина е:
Egypt has historically assumed the role of a cultural leader in the region, and has been considered an especially strong center of potential creativity in the Arab software market.
Eгипет низ историјата често ја заземал улогата на културен лидер во регионот, и се сметал за особено силен центар на потенцијална креативност на Арапскиот пазар на софтвер.
The Middle East market offers a strong potential for Egypt’s software industry, especially with Arabization and the increasing interest in Islamic content.
Пазарот на Блискиот Исток нуди силен потенцијал за египетската софтверска индустрија, особено со арабизацијата и зголемениот интерес за исламската содржина.
And the third reason:
И третата причина:
From a political perspective, OSS offers another element of comparative advantage over proprietary software, namely national security.
Од политичка гледна точка, софтверот со отворен код нуди уште еден елемент од компаративна вредност во однос на комерцијалниот софтвер, имено националната безбедност.
In fact, a widely accepted security norm is that openness of systems makes them more trustworthy.
Всушност широко прифатена норма за безбедност е дека отворениот код на системите ги прави истите повеќе сигурни.
This is because openness enables a more thorough review and scrutiny of the inner workings of such systems, which reduces the possibility of errors or trapdoors that might compromise security.
Тоа е така затоа што отвореноста им дозволува на истите да бидат пристапни за потемелна проверка и надзор на внатрешното работење на такви системи, со што се намалува можноста за грешки и други начини на кои би можела да се искомпромитира безбедноста.
The authors, however, argued that Egypt's main comparative advantage now lies in customising and selling added value services on top of already existing software.
Авторите сепак тврдат дека главната компаративна предност на Египет моментално лежи во прилагодување и продавање на дополнителни услуги за веќе постоечки софтвер.
They believe this is more suitable to the current level of knowledge in the country now, adding that:
Тие веруваат дека тоа е посоодветно за моменталното ниво на знаење во земјата, додавајќи дека:
Egypt’s comparative advantage lies in labor-intensive services as opposed to “one-time products”
Компаративната предност на Египет лежи во трудоинтензивните услуги наспроти „еднократни производи“
Away from governments, and how OSS is also argued to encourage innovation there, corporates should also adopt OSS.
Наспроти владите, и како софтверот со отворен код би можел да ги поттикне иновациите таму, и корпорациите би требале исто така да користат софтвер со отворен код.
Bruce Perens categorised software (or technology in general) into differentiating, and non-differentiating.
Брус Перенс го дели софтверот (и технологијата генерално) на диференцирачки и не-диференцирачки.
Differentiating technology is what makes your business more desirable to your customer than your competitor's business.
Диференцирачка технологија е онаа која го прави вашиот бизнис попожелен за вашите клиенти од бизнисот на вашиот конкурент.
For example, if you visit the Amazon.com web site and look for a book, Amazon will also tell you about other books that were purchased by people who bought the book you're interested in.
На пример, доколку ја посетите страницата Amazon.com и ако побарате книга, Амазон исто ќе ви предложи и други книги кои биле купени од луѓе што ја купиле истата таа книга.
And often the books it suggests are interesting enough that you will buy one of those books as well.
Често книгите што Амазон ви ги препорачува се доволно интересни за да купите и една од нив.
If you go to the Barnes and Noble site, they don't have that feature, and it's no surprise that Amazon sells more books online.
Доколку отидете на веб-страницата на Барнс и Ноблс, тие не ја нудат истата услуга, и не не изненадува фактот дека Аmazon продава повеќе книги оналјн.
So, for Amazon, the "recommendation" software is a business differentiator.
Со што, за Амазон, оваа услуга на препорачување е бизнис-диференцирач.
Obviously, it would be a mistake to Open Source your business differentiators, because then your competitor's business might use them to become as desirable to the customer as your own business.
Очигледно, би било грешка вашите бизнис-диференцирачи да бидат со отворен код, затоа што во тој случај вашиот конкурент би можел да ги искористи истите за да стане посакуван од клиентите на начинот на кој е посакуван и вашиот бизнис.
On the other hand there exist non-differentiating technologies:
Од друга страна постојат и не-диференцирачки технологии:
Perhaps 90% of the software in any business is non-differentiating.
Најверојатно 90% од софтверот во секој бизнис е не-диференцирачки.
Much of it is referred to as infrastructure, the base upon which differentiating technology is built.
Голем дел од него е наведен како инфраструктура, базата врз која се гради диференцирачка технологија.
In the category of infrastructure are such things operating systems, web servers, databases, Java application servers and other middle-ware, graphical user interface desktops, and the general tools used on GUI desktops such as web browsers, email clients, spreadsheets, word processing, and presentation applications.
Под категоријата инфраструктура спаѓаат оперативни системи, веб сервери, бази на податоци, сервери на Јава апликации, општите алатки кои се користат на компјутерите како веб прелистувачи, имеил клиенти, табеларни пресметки, апликации за изработка на презентации и друго.
Any software that provides differentiating value to a non-software company is built on top of one or more of those infrastructure components.
Секој друг софтвер кој нуди диференцирачка вредност на не-софтверска компанија е изградена врз една или повеќе од овие инфраструктурни компоненти.
Keeping non-differentiating proprietary is like re-inventing the wheel, and corporates should understand how OSS on the other hand will help them reduce their expenses, and also end up having better infrastructure products since they will be collaborating to have better products:
Одржувањето на не-диференцирачката сопственост е како одново измислување на тркалото, корпорациите треба да разберат како софтверот со отворен код од друга страна ќе им помогне во намалувањето на трошоците, и ќе им помогнае да добијат подобри инфраструктурни продукти, бидејќи тие ќе соработуваат со таа цел - подобри пр...
It wouldn't hurt your business for your competitor to understand how every bit of your non-differentiating software works.
Не би имало никакво негативно внимание врз вашиот бизнис доколку вашиот конкурент разбере како функционира секој дел од вашиот не-диференцирачки софтвер.
Indeed, that competitor might be the best collaborator you could have, if the partnership is limited to working on your non-differentiating software, because their needs are most similar to yours.
Всушност, тој конкурент може да биде најдобриот соработувач кој некогаш сте го имале, доколку соработката е лимитирана на работење на вашиот не-диференцирачки софтвер, затоа што нивните потреби се најслични на вашите.
This fact is demonstrated every day in the Open Source world, in which HP and IBM are partners in developing software that helps sell the systems of both vendors, and they remain fierce competitors at higher levels in the software stack where differentiation between them is possible and effective.
Овој пример се среќава секојдневно во светот на софтверот со отворен код, во кој HP и IBM се парнери во развивањето на софтвер кој им помага во продажбата на двете компании, додека тие и понатака остануваат конкуренти на пазарот на повисоки нивоа каде диференцијацијата помеѓу нив е можна и ефективна.
More or less, the opinions mentioned here are meant to elaborate how OSS is better to governments and corporates from a practical point of view.
Помалку или повеќе, наведените мислења се со цел да објаснат како софтверот со отворен код е подобар за корпорациите и владите од практична гледна точка.
However, the moral values of Free Software and people's right to knowledge and freedom to use their software however they want, should not be ignored.
Но, моралните вредности на слободниот софтвер и правата на луѓето на знаење и слобода на користење на нивниот софтвер како што тие сакаат, не треба да бидат игнорирани.
We recommend the chapter about Open Source Software in Egypt in Access to Knowledge in Egypt to the Egyptian officials, or any one interested in the pragmatic values of Open Source software for developing countries.
Го препорачуваме поглавјето за софтвер со отворен код во Египет на Access to Knowledge in Egypt на египетските службеници, или било кој друг заинтересиран во прагматичните вредности на софтверот со отворен код за земјите во развој.
See "Free and Open Source Software" for an introduction to Free Software.
Погледнете „Слободен и софтвер со отворен код“ за вовед во софтвер со отворен код.
Iran Sent One Monkey Into Space and Another Came Back · Global Voices
Иран испрати еден мајмун во вселената, друг се врати
Aftab the monkey before launch into the space.
Мајмунот Афтаб пред да биде испратен во вселената.
Photo: IRNA
Фотографија: IRNA
Bloggers and news sources have challenged claims by the Iranian government that they successfully launched a monkey into space and retrieved the animal alive on January 28, 2013.
Блогери и други извори за вести ги оспорија тврдењата на иранската влада дека успешно испратиле мајмун во вселената и дека истиот се вратил жив на 28ми јануари, 2013 година.
Official images — supposedly depicting the monkey before and after the launch — do not appear to match up, casting further doubt and raising suspicions that the launch may have been fake.
Официјални фотографии - наводно од мајмунот пред тој да биде испратен, и по неговото враќање - не се совпаѓаат, што дополнително го зголеми сомнежот дека ова лансирање можеби никогаш не се ни случило.
Here is the official footage recorded from a national IRIB Channel 1 broadcast:
Еве го официјалниот материјал снимен од националниот канал IRIB Channel 1:
Many users on the popular Iranian link-sharing site, Balatarin, say the regime is lying and compare photos of the monkey from before the launch with a photo of the one claimed to have been retrieved from the capsule upon return, highlighting physical dissimilarities between the two.
Многу корисници на популарната веб-страница за споделување на линкови Balatarin велат дека станува збор за лага и cпоредуваат фотографии од мајмунот пред неговото испраќање, со фотографии кои се тврди дека се направени по неговото безбедно враќање, нагласувајќи ги физичките разлики помеѓу двете.
Here they are:
Фотографиите се:
As seen from the lead photo of this post, as well as the one above (right) the first monkey has a mole on its right eyebrow and has grey and shorter hair around the face, while the second monkey one has no mole and dark brown hair around the face.
Како што може да се забележи од главната фотографија на овој напис, како и од фотографијата погоре (десно) - првиот мајмун има дамка на неговата десна веѓа и пократка, сива коса околу лицето, додека вториот мајмун нема дамка и има долга, кафена коса.
Netizens reactions to this report range from total skepticism to conspiracy theories:
Реакциите на интернет корисниците варираат од тотално скептични до теории на конспирација:
Iranian blogger 'Hagh mosalam ma' ('Our definite right') takes a satirical approach, and draws parallels between the alleged space mission with the 2009 Iranian presidential election that many consider was rigged.
Иранскиот блогер 'Hagh mosalam ma' ('Нашите одредени права') зазема сатиричен пристап, и повлекува паралели помеѓу вселенската мисија и претседателските избори во Иран во 2009, кои многумина сметаат дека биле лажирани.
He also jokes:
Тој се шегува велејќи:
The monkey that was launched into space was buddy, the one that returned was acting weirdly.
Мајмунот кој беше испратен во вселената беше пријател (на врховниот лидер), мајмунот кој се врати се однесуваше чудно.
Using Photoshop you can send monkeys to Mars, not to mention just outside the atmosphere.
Со фотошоп денес може да испратите мајмуни на Марс, а не пак надвор од атмосферата.
Amir Farshad writes in his Blog 'Hot Chocolate' that:
Амир Фаршад на својот блог 'Hot Chocolate' ('Топло чоколадо') пишува дека:
Mahmood Ahmadinejad gave the nation more good news this week on the advent of Fajr festivities : "We launched a monkey into space and managed to perform an aesthetic surgery to remove his mole up there, and then returned him in good health to the arms of the Supreme Leader."
Махмуд Ахмадинеџад на оваа нација и даде повеќе добри вести поврзани со прославите Fajr (со кои се одбележува годишнината од победата на Исламската револуција): „Испративме мајмун во вселената и успеавме да извршиме успешен хируршки зафат со цел отстранување на неговата дамка додека истиот беше во вселената, а потоа и ...
Submit Cartoons on NSA Surveillance and Win $1000 · Global Voices
Испратете карикатури за надзорот на NSA и освојте 1000 долари
Commander Keith Alexander on the bridge" Cartoon shared by DonkeyHotey (CC BY-SA 2.0)
Командирот Кит Александер на мостот. Карикатура споделена од DonkeyHotey (CC BY-SA 2.0)
The Web We Want invites cartoonists, creatives and artists to join The Day We Fight Back on February 11, 2014 by creating an original cartoon about online surveillance and the right to privacy.
The Web We Want поканува карикатуристи, креативци и уметници да се приклучат наThe Day We Fight Back на 11 февруари, 2014 г. создавајќи оригинална карикатура за надзорот на интернет и правото на приватност.
The cartoons should help increase awareness about the NSA and demand accountability for mass digital surveillance in a way that makes people want to click and share.
Карикатурите треба да придонесат за зголемување на свеста за NSA и за барањето одговорност за масовниот дигитален надзор, на начин што ќе ги мотивира луѓето да ги кликнуваат и да ги споделуваат овие карикатури.
Deadline for submissions is February 8.
Рокот за поднесување е 8 февруари, 2014 г.
Prizes:
Награди:
1st place: USD $1000
1-во место : 1000 американски долари
2nd place: USD $500
2-ро место : 500 американски долари
3rd Place: USD $250
3-то место : 250 американски долари
Rules:
Правила:
Anyone can participate.
Може да учествува секој.
By submitting the work, the author agrees that it is licensed under a Creative Commons 4.0 Attribution Share Alike license.
Со поднесувањето на делото, авторот се согласува дека делото е лиценцирано под лиценцата Криејтив комонс - Наведи извор - Сподели под исти услови 4.0.
There is no limit of submissions per author.
Еден автор може да поднесе неограничен број карикатури.
The Author will provide a name or pseudonym to the submission.
Авторот ќе наведе име или псевдоним за поднесеното дело.
Further personal details will be requested for the winners – but their real name will remain private upon request of the author.
Од победниците ќе се побараат дополнителни лични податоци - но нивните вистински имиња ќе се држат во тајност, доколку тоа го бараат.