English
stringlengths
1
66.1k
Other Language
stringlengths
1
126k
Macedonia: Is Skopje Really the Most Polluted City in the World? · Global Voices
Македонија: Дали Скопје е навистина најзагаден град на светот?
Unlike the authorities, social media users are reacting to empirical information about high levels of pollution in Skopje, the capital of Macedonia.
За разлика од властите, корисниците на социјални медиуми реагираат на емпириските информации за високите нивоа на загаденост во Скопје, главниот град на Македонија.
As part of the reforms for joining the European UNion (EU), Macedonia is required to start measuring and improving its environmental indicators.
Како дел од реформите за приклучување кон Европската Унија (ЕУ), Македонија треба да почне да ги мери и подобрува индикаторите од областа на животната средина.
The EU progress report for 2011 stated diplomatically by basically repeating the 2010 report (indicating stagnation or reversal instead of real progress):
Извештајот на ЕУ за напредокот на Македонија за 2011 година (пдф, на англиски) дипломатски укажува дека има стагнација наместо вистински напредок преку повторување на оценките од Извештајот за 2010 година (пдф, на англиски, достапен е и превод на македонски направен од Секретаријатот за европски прашања при Владата на ...
Some progress can be reported in the area of air quality.
Може да се забележи одреден напредок во областа на квалитетот на воздухот.
Transposition of the acquis continued with adoption of some implementing legislation.
Транспонирањето на acquis-от продолжи со донесување на одредени закони за спроведување.
Three more Protocols to the CLRTAP were ratified.
Беа ратификувани уште три протоколи на КДПЗВ.
Some progress was made in developing the system of air quality monitoring.
Постигнат е одреден напредок во развојот на системот за следење на квалитетот на воздухот.
The administrative capacity remains insufficient at central and local levels.
Административниот капацитет останува недоволен на централно и на локално ниво.
Preparations in this field are moderately advanced.
Подготовките во оваа област се умерено напреднати.
For a decade, key environment stats have been missing from the EU progress reports, since they were not supplied by the Macedonian government.
Цела деценија, клучните статистички податоци за животната средина недостасуваат од извештаите за напредокот кон ЕУ, бидејќи не биле обезбедени од Владата на РМ.
(Click to enlarge the screenshot)
(Кликнете за да ја зголемите сликата на извадок од документот)
During the last two and a half weeks, an air quality measuring station called "Skopje Breathing", which was installed in the busy city center to publish its data online in real time, has provided a new dimension for citizens and some journalists from Skopje.
Во текот на последните две и пол недели, објавувањето на Интернет на податоците од станицата за мерење на квалитетот на воздухот наречена „Скопје дише“, инсталирана во центарот на Скопје, овозможи нова димензија за граѓаните и некои новинари.
The portal PlusInfo.mk started covering this issue in detail, and is also providing real-time numbers for the amount of sharing via social media.
Порталот Плусинфо.мк почна во детали да го покрива ова прашање. За овој портал е погодно што дава податоци за нивото на реакции на социјали медиуми преку копчиња.
The article from Friday, December 3, compared the "shocking" level of pollution with the WHO air pollution database:
Написот од петок, 3 декември, го спореди „шокантното“ ниво на загадување во Скопје со податоците од базата за загадување на воздухот на СЗО:
According to the World Health Organization data , the most polluted city in the world is Ahvaz in Iran with 372 micrograms of PM10 dust per cubic meter. At this time the City of Skopje website "Skopje Breething" says that the prevalence of this type of dust is 433 micrograms per cubic meter.
Според податоците на Светската здравствена организација од пред извесно време, во светот најзагаден е градот Ахваз во Иран со 372 микрограми ПМ10 прашина на метар кубен, но во моментов според веб страницата на Град Скопје – „Скопје дише„ во главниот град на Македонија оваа прашина е застапена со 433 микрограми на метар...
The WHO limit for PM10 is 50 micrograms per cubic meter of air.
Инаку, границата на СЗО за ПМ10 е 50 микрограми на метар кубен воздух.
This article received over 1,432 Facebook shares and at least 19 tweets, leading to over 22,185 readings by the time of closing of this post.
Овој напис доби над 1,432 споделувања на Фејсбук и најмалку 19 твитови, од кои дошло до над 22,185 читања до времето на затворањето на овој пост.
Other articles on this topic also received significant social media attention, especially the one on the temporary unannounced shut-down of the measuring and reporting system for six hours the day after.
Другите написи на оваа тема исто така се здобија со значително внимание на социјалните медиуми, особено известувањето дека мерната станица ненајавено била затворена на неколку часа наредниот ден.
Other media also continue to follow the measurements, which on December 4 were 488.99 micrograms per cubic meter.
Други медиуми исто така ги следат мерењата, кои на 4 декември покажуваа дека има 488.99 микрограми на кубен метар.
The governmental bodies in charge of environmental protection either kept silent or offered the usual excuses - not within their competence, will investigate, etc.
Владините тела задолжени за заштита на животната средина или молчеа или ги изнесоа вообичаените изговори - не било во нивна надлежност, ќе истражеле итн.
While comparing the current (daily) measures with the WHO annual averages is questionable from the viewpoint of methodology, no official expert has provided retractions or scientific explanation about the comparison and the actual pollution.
Иако споредувањето на тековните мерења (на дневно ниво) со годишните просеци на СЗО е методолошки дискутабилно, ниту еден официјален експерт не излезе во јавноста да понуди демант или научно објаснение во врска со споредбата и реалното загадување.
The annual mean PM10 for Skopje is 80 micrograms per cubic meter, according to the WHO database.
Според базата на податоци на СЗО, годишната средна вредност за ПМ10 за Скопје е 80 микрограми по кубен метар.
The current metrics show a somewhat lower level than the "world record," which nevertheless remains dangerously high.
Тековните мерења покажуваат нешто помали нивоа од „светскиот рекорд“, но сепак остануваат опасно високи со вредност од 276 мг на кубен метар.
A screenshot of 'Skopje breathing' for Monday, Dec 5.
Слика од екранот на „Скопје дише“ за понеделник, 5 декември.
The air quality is designated as very unhealthy.
Нивото на загадување е означено како „многу нездраво“
Tumblr user Stamatovski responded by creating a new postcard for Skopje , which also received quite a few reposts and re-tweets.
Корисникот на Тамблр Стаматовски реагираше со создавање нова разгледница за Скопје, која доби многу реобјавувања и ретвитувања.
'Greetings from Skopje' - postcard design by Kosta Stamatovski.
„Поздрав од Скопје“ - дизајн за разгледница од Коста Стаматовски.
Reprinted with permission by the author.
Реобјавено со дозвола на авторот.
Stamatovski wrote :
Стаматовски напиша:
Alright everybody, after "the postcard" incited so much interest - which I did not expect - let me remind you that we are all responsible for what it represents!
Ајде сега, откако „разгледницата“ предизвика толкав интерес, на кој искрено не се надевав, сите да ве потсетам дека за нејзиниот изглед сме сите од прв до последен одговорни!
Also, this is nothing new, nor is it going to change in a couple of days!
Исто така, ова ниту е нешто ново, ниту ќе се промени за два дена!
Let us all stop driving in our cars alone, let's not use our cars to go even to our kitchen, let us not insist on parking 3 millimeters from our destinations, and generally let's all become more aware of the environment.
Да престанеме сите да се возиме сами во автомобил, да не одиме и до кујна со автомобил, да не се паркираме на 3 милиметри од дестинацијата и генерално да станеме по свесни за околината.
And let us all wish for some snow ASAP. :)
И сите да посакаме што побргу да падне еден снег.
On the other hand, Dejan Spaseski criticized the excessive reactions to the news about the pollution via his Personal Development blog:
Од друга страна, Дејан Спасески ги критикуваше претераните реакции на вестите за загадувањето преку неговиот блог за личен развој:
For a long time, everybody has known about air quality in Skopje.
Јасно ни е како ден каков е квалитетот на воздухот во Скопје.
The only difference is that now we have a higher awareness.
Единствената разлика е што сега свеста е на повисоко ниво.
We also have a way to click and receive the current information immediately.
Сега имаме место и начин каде можеме во секое време да кликнеме и да ја добиеме информацијата веднаш.
This has made a huge difference.
Ова, создаде значителна разлика кај сите нас.
My personal philosophy is that you have to do everything step by step, according to the interest effect principle...
Моја лична филозофија е дека сè се прави чекор по чекор, по принципот на каматно каматниот ефект… За сè треба време, доволно е да се почне да се презема било што за да се промени тековната ситуација.
Everything needs time, it is enough to start doing something to change the current situation.
Она што ме изнасмеа беа реакциите на дел од луѓето во врска со ова.
This is a great start for me and we are moving in the right direction. Some of the reactions made me laugh...
На некои од друштвените мрежи ги следев реакциите на луѓето за загаденоста на воздухот.
Most of the initial comments were accusations that this is a result of the constant building and rebuilding in Skopje, new high-rises, cutting of the forest, building of Porta Vlae and Kapishtec apartment blocks, to the point that we don't need Skopje 2014.
Најголемиот дел од првичните коментари беа обвинувања дека сето тоа е резултат на Скопје кое постојано се гради и доградува, се издигаат висококатници, се сече шумата на Водно, се изградиле населбите Порта Влае и Капиштец, па до тоа дека не ни треба Скопје 2014.
Most of the people complained that the Central Government or the Skopje Mayor haven't done a thing about this in years.
Секој втор ја прозиваше владата или градоначалникот на Скопје како со години не презеле ништо во врска со ова.
Some people claimed that they wouldn't get outside until the fog lifts, until the air quality returns to the limits of world standards - like in the big metropolises.
Дел од нив се колнеа дека нема да излезат надвор додека не се дигнела маглата, додека квалитетот на воздухот не се врати во границите на светските стандарди – како во големите метрополи.
If they sit at home, would they breathe cleaner air, or just feel better?
Доколку седат по дома, квалитетот на воздухот е нешто подобар или само така си мислат за да им е полесно?
Others said they wouldn't go out until Skopje is no longer the first in pollution.
Други изјавија дека ќе излезат од домовите кога Скопје повеќе нема да е на прво место по загаденост.
I cannot fathom why they feel relieved if there's another, more polluted city?
Не знам какво олеснување би им претставувал податокот дека има друг град со поголема загаденост?
Maybe the feeling that they are not victim number 1 but victim number 2 worldwide?
Дали можеби чувството дека не се жртви број еден туку број два во светот?
People rebel about pollution, but they all like to come and live in Skopje.
Се бунтуваат за загаденоста а сите сакаат да дојдат и да живеат во Скопје.
I am very revolted by those who constantly keep saying they can hardly wait for Friday so they could leave towards their birthplace, or have a weekend in or .
Особено ме револтираат оние кои постојано изјавуват дека едвај чекаат да дојде петок попладне за да заминат во родниот град или пак други кои одат на викенд во Охрид или Крушево.
To get away from the stench.
Да побегнеле од овој смрад.
So why are they ?
Па зошто тогаш во Понеделник 08:00 повторно се построени на патарините во Глуво или Петровец?
It is not loyal to spit on the city we live in.
Не е лојално да се плука по градот во кој живееме.
The city that has offered us existence.
Градот кој ни понудил егзистенција.
In return, think about how you can help improve it.
За возврат, размислувајте во насока како можете да помогнете во неговото подобрување.
Now that you know about air pollution, ride a bus instead of driving your car.
Ем ќе е поевтино за Вас, ем помало загадување за градот во кој живеете.
It would be cheaper and less damaging to the environment...
Најлесно е да се плука и да се обвинува.
It is naturally easier to spit and blame.
Тоа е во природата на секој човек.
It makes things easier.
Така му е полесно.
Instead, try to act and think differently...
Наместо тоа, обидете се да бидете поинакви и да размислувате поинаку.
To bring the city into such a state, it took several decades.
За доведување во ваква состојба на воздухот во градот биле потребни неколку децении.
It would take as much time to repair the situation.
Исто толку ќе бидат потребни и за поправање на состојбата.
While the apologetic attitude towards the responsible authorities received counter-criticism on Ping.mk, Twitter user Gjorgji Taskovski responded to a far more concrete aspect of the text:
Додека ваквиот апологетски однос кон одговорните власти доби контра-критика на Пинг.мк, корисникот на Твитер Ѓорѓи Ташковски преку коментар одговори на еден многу поконкретен аспект на текстот:
Why do the people who want to "get away" from Skopje over the weekend revolt you?
Не ми е јасно зошто те револтираат оние кои сакаат преку викенд да „избегаат“ од Скопје.
I'll use a personal example: I have two kids, born 2005 (male) and 2006 (female).
Ќе се послужам со личен пример. Имам 2 деца, родени 2005 (машко) и 2006 (женско).
They prosper, except that the boy has runny nose all the time.
Но со жена ми имаме еден проблем со малиот.
Every season we made allergy tests with no results.
Го носевме на тестови за алергија (секое годишно време по еднаш).
The responsible physician, who is also a friend, advised us to move to the Radishani .
Кога го замолив за најпријателски совет, знаеш ли кој беше одговорот? „Преселете се во Радишани!“.
And now you say I should be ashamed to run away from Skopje over the weekend (even though I was born here).
И сега ти велиш да се срамам што „бегам“ од Скопје преку викенд (роден скопјанец сум инаку).
I will run, what do I care!
Ќе бегам, ич не ми е гајле!
My wife is from and her parents returned to the village of their birth a year ago...
Жена ми е од Паланка, нејзините пред 1 година се преселија/вратија во родното село (Т.
When the kids are there, the change is amazing: no running nose, they eat ...
Кога се таму децата (Паланка или Рудари сеедно), промената е неверојатна. Мрсули јок, јадат ко скинати.
I agree that pollution has been high for years.
Се согласувам дека загаденоста е на високо ниво со години и години наназад.
Solution: the same as .
Решение: Исто како во Љубљана.
Restrictions on moving into the city from other towns, relocation of jobs by relocating factories, possibilities for studies outside of Skopje and, above all, a developed rail network. Anyone who has lived in Germany or England or anywhere else in Europe would grasp the importance of this .
ЗАБРАНА за доселување во градот од другите градови, релокација на работни места преку релокација на индустриски капацитети, можност за студии вон Скопје и пред се, развиена железничка инфраструктура (кој живеел во Германија или Англија, а верувам и било каде во Европа знае).
Removal of older trucks from Skopje is another super option - they are used in construction business, but that's not my problem.
Отстранување на прастарите камиони (ќе нема кој да гради, но тоа не е мој проблем) е супер опција.
And above all, we have to admit that we live in a city with catastrophic urban planning, which spreads only longitudinally , and that building of new sports terrains, Vero supermarkets, cinemas etc. are not the only precondition for high quality of life.
И пред се, веќе еднаш да признаеме дека живееме во катастрофално осмислен град кој се шири ислкучиво по должина и дека спортските терени/капацитети, многу Веро продавници, кина и слично не се единствен предуслов за квалитетен живот.
I say "Big deal!" to organizing swarm festivals, the great night life, or the .
Некој ќе каже, тешко да се организира swarm фестивал како оној вчера во Рамстор. Мојот одговор е „Јак ташак!“. Некој ќе каже, во Скопје има најдобар ноќен живот.
Try to raise kids in this city, you'll change the way you think.
Имајте деца па ќе ве видам како размислувате.
The Leading Cause of Death in Developing Countries Might Surprise You · Global Voices
Водечката причина за смрт во земјите во развој може да ве изненади
A landfill fire in Fada-Ngourma, Gourma Province, Burkina Faso.
Пожар во депонија во Фада-Нгоурма, Провинција Гоурма, Буркина Фасо.
Photo by Flickr user lepetitNicolas.
Фотографија од корисникот на Фликер lepetitNicolas.
CC-BY-NC-SA 2.0
CC-BY-NC-SA 2.0
This post by Richard Fuller was originally published on Ensia.com, a magazine that highlights international environmental solutions in action, and is republished here according to a content-sharing agreement.
Овој напис од Ричад Фулер е првично објавен на Ensia.com, списание коешто ги нагласува меѓународните решенија за животната средина во акција, и е повторно објавен тука според договор за споделување содржина.
What’s the leading cause of death in low- and middle-income countries?
Која е водечката причина за смрт во земјите со низок и среден приход?
A. malnutrition and undernutrition
А. неисхранетост
B. tuberculosis, malaria and HIV/AIDS
Б. туберколоза, маларија и СИДА/ХИВ
C. pollution
В. загадување
If you guessed “C,” you got it.
Ако избравте „В“, погодивте.
Exposures to polluted soil, water and air (both household and ambient) killed 8.4 million people in these countries in 2012.
Заради изложување на загадена почва, вода и воздух (домашен или амбиентален) умреле 8.4 милиони луѓе во овие земји во 2012.
Another statistic worth pondering: that 8.4 million is out of about 9 million people killed by pollution worldwide in 2012.
Уште една статистика за која вреди да се размисли: овие 8.4 милиони се од вкупно 9 милиони кои умреле од загадување на светско ниво во 2012.
In other words, this is not a “rich country” problem.
Со други зборови, ова не е проблем на „богатите земји“.
This is a problem contained to the developing world.
Ова е проблем што го има само во земјите во развој.
To put this in perspective, World Health Organization statistics show that 56 million people died in 2012 — that’s every person who passed away on the planet, whether from car accidents, suicides, old age, cancer, hospital errors, lightning strike, infectious diseases, parachute failures, war or any number of other rea...
Како за споредба, статистиките на Светската здравствена организација покажуваат дека во 2012 умреле 56 милиони луѓе - тоа се сите луѓе што умреле на планетата, било од сообраќајна незгода, самоубиство, старост, рак, медицински грешки, удар од гром, заразни болести, дефект со падобран, војна или ред други причини.
So, pollution killed nearly one in seven of them.
Значи, загадувањето убило речиси еден од седум луѓе.
Contaminated outdoor air accounted for 3.7 million deaths.
Загадениот надворешен воздух е виновен за 3.7 милиони смртни случаи.
Another 4.2 million people died from particulates exposure in indoor air from cooking stoves.
Уште 4,2 милиони луѓе умреле од изложеност на партикули од внатрешен воздух од рерна.
About 1 million died from chemicals and contaminated soil and water.
Околу 1 милион умреле од хемикалии и загадена почва и вода.
And 840,000 succumbed to poor sanitation.
А 840.000 подлегнале заради лоша хигиена.