English
stringlengths
1
66.1k
Other Language
stringlengths
1
126k
Some of the groups active until yesterday were indeed closed down, and the FB event scheduled for next Saturday - a gathering on Kale intended to "unite" ethnic Macedonian football fan groups from various cities (who were bitter rivals so far) has been "canceled."
Некои од групите активни до вчера беа навистина затворени, а настанот на Фејсбук закажан за наредната недела - собир чија цел е да ги „обедини“ етничките македонски групи на фудбалски навивачи од разни градови (кои инаку се непријателски расположени меѓу себе) бил „откажан“.
Facebook continues to serve as the main vehicle for more civilized on-line discussions about various aspects of the situation, but these events also shook up the sleepy Macedonian blogosphere.
Фејсбук исто така продолжува да служи и како главна платформа за поцивилизирани онлајн дискусии за различни аспекти на ситуацијава, но овие настани ја размрдаа и заспаната македонска блогосфера.
One of the frequent topics is whether the whole thing is a set-up, a staged performance by the main coalition partners, or a sign of a genuine conflict between them.
Една од честите теми е дали целата работа била наместена, изрежирана претстава од главните партнери во владината коалиција, или знак за вистински конфликт меѓу нив.
Both options provide political points by presenting the politicians as defenders of their ethnic (often written as "national") interests.
Обете опции обезбедуваат политички поени оти партиите се претставуваат како бранители на нивните етнички (често опишани како „национални“) интереси.
Pro-government social media users, such as blogger Kimi, promoted a video clip which accuses an A1 TV cameraman for ridiculing ethnic Macedonian football fans during the Kale incident.
Провладините корисници на социјални медиуми, како блогерката Кими, промовираа еден видео клип со кој се обвинува камерманот на „А1 ТВ“ за исмевање на етничките македонски навивачи во текот на инцидентот на Кале.
Some of the comments on this post marked it as an attempt to shift the blame for the incident towards the TV station, which has been under various forms of pressure for some time, and away from the ruling political party.
Некои од коментарите на овој пост претставуваат обид да се префрли вината за инцидентот врз оваа телевизиска станица, која веќе некое време е под разни форми на притисок од страна на владеачката политичка партија.
Some ethnic Macedonian bloggers also addressed a spin-off scandal that involves a local employee of the Dutch Embassy: Artan Grubi, the president of the ethnic Albanian NGO "Wake up!" (Zgjohu!), was among the organizers of the counter-protest group on Sunday and participated in the rumble (caught on camera). This infor...
Некој етнички македонски блогери исто така пишаа за дополнителниот скандал во кој е вмешан локалниот вработен во Холандската амбасада: Артан Груби, претседател на етничката албанска НВО „Разбуди се“ (Zgjohu!), бил меѓу организаторите на контрапротестот во недела и учествувал во тепачката (снимен од ТВ-камерите) Оваа ин...
These two media outlets have the same editor (Dragan Pavlovic - Latas) and are owned by the "oligarchs" close to the government.
Овие два медиуми имаат ист уредник (Драган Павловиќ - Латас) и се во сопственост на „олигарси“ блиски до Владата.
Both are businessmen and leaders of small political parties which are members of ruling coalition. The former heads the fringe Party of Justice of RM, and the the latter is an MP from the Socialist Party.
Обата стопанственици се и лидери на мали политички партии кои се членки на владината коалиција: првиот на Партијата на правдата во РМ, а вториот е и пратеник од Социјалистичката Партија.
Blogger Zoriv linked the Sitel article, asking whether the event could be considered a "diplomatic incident." Roboto called for an e-mail campaign, asking the Dutch Ambassador to react.
Блогерот Зорив постави линк до написот на Сител со прашање дали настанот треба да се смета за „дипломатски инцидент“ Робото повика да се покрене кампања преку е-пошта со барање до холандската амбасадорка да реагира.
This morning, Kosovo news portal Telegrafi confirmed that Artan Grubi was "suspended from his post of a political advisor due to his role in Sunday's clashes."
Изутринава, косовскиот портал „Телеграфи“ потврди (на албански) дека Артан Груби бил „суспендиран од неговата позиција на политички советник поради неговата улога во судирите од неделата“.
U.S.A.: Russophone Students Blog About Work and Travel Program · Global Voices
САД: Руските студенти блогираат за програмите за работа и патување
Every summer, thousands of college students from Russia, Ukraine and other former Soviet countries come to the United States to take part in the Work and Travel USA program . Through this U.S. State Department-sponsored exchange program students from certain countries have an opportunity to earn some cash working in U....
Секое лето, илјадници студенти од Русија, Украина и други земји од поранешниот Советски сојуз доаѓаат во САД за да учествуваат во програми за работа и патување во САД: Преку оваа програма на Стејт Департментот на САД студентите од одредени земји имаат можност да заработат работејќи во ресторани, хотели, одморалишта и п...
The program is very popular.
Програмата е многу популарна.
According to STAR Travel agency , some 30,000 students from Russia alone take part in Work and Travel USA annually.
Според, СТАР Травел агенси (руски), годишно, околу 30.000 студенти од Русија учествуваат во овие програми.
The number of Ukrainian participants is close to 11,000 students, Ekonomichna Pravda reported last year .
Бројот на украински учесници е скоро 11.000 студенти, пренесе „Економична правда“ минатата година.
For most of these young people, Work and Travel is the first experience of living on their own.
За многу од овие млади луѓе, тоа претставува прв пат да треба да живеат сами.
For many of them, it is their first time abroad.
За многу од нив, тоа е прв пат да одат во странство.
Coming to an entirely new culture with not much cash, they have to quickly learn how to survive, find a job and a place to live.
Кога доаѓаат во сосема нова култура, без многу пари, треба брзо да се снајдат како да преживеат, да најдат работа и место за живеење.
Internet has become an important tool that helps students to find travel companions, discuss employment and housing, and just to share stories of their summer abroad.
Интернетот стана важна алатка во пронаоѓањето на компании за патување, во дискутирањето за вработување и сместување или едноставно само за споделување на нивните приказни од летото поминато во САД.
Below is what blogger Tatsiana wrote about her first night in the United States, one of the winning blogs of the Work and Travel blogging competition organized by the International Exchange Center (IEC), one of the organizations that administers the program:
Подолу е статијата што ја напиша блогерот Татсиана (руски), за нејзината прва ноќ во САД, еден од победничките блогови на натпреварот за блогирање, организиран од (Меѓународниот центар за размена (МЦР), една од организациите која е одговорна за програмата:
Spain: Fighting for the Right to a Home · Global Voices
Шпанија: Борба за право на сопствен дом
The explosive cocktail of the housing bubble, the financial crisis, and high unemployment rates have left thousands of families without homes in Spain.
Експлозивната мешавина од високи цени на недвижностите, финансиската криза и високите стапки на невработеност оставија илијадници фамилии без домови во Шпанија.
But the victims of mortgage eviction are not anonymous, they have names and stories to tell.
Меѓутоа жртвите на хипотекарните иселувања не се анонимни, тие имаат имиња и приказни за кажување.
Francisco had to vacate Getafe (in Madrid) this week; and Sheila and Medeleine, single mothers of five children, who will be evicted from their homes in Barcelona; and Alex and his family, who have returned as okupas (to occupy) to the home they had lost in the Catalan locality of Terrassa.
Франциско оваа недела мораше да го напушти Гетафе (во Мадрид); и Шејла и Меделејн, самохрани мајки со пет деца ќе бидат иселени од нивните домови во Барселона; како и Алекс со неговото семејство, кои се вратија да го окупираат својот дом кој што го изгубија, во Каталонскиот регион на градот Тераса.
All of them contracted mortgages in the years of supposed prosperity and easy credit, ended without incomes, and now cannot pay them.
Сите тие склучиле договор за хипотека во годините на привиден просперитет и поволни услови за кредит, останале без приходи и сега не можат да ги отплатат хипотеките.
They not only lost their apartments, but are also indebted.
Не само што ги изгубија становите, туку се и задолжени.
There are many more people in this situation, they are among the thousands.
Уште многу други се наоѓаат во ваква ситуација, тие се дел од илјадници луѓе.
They have broken out of anonymity thanks to a collective of activists, composed of those affected, as well as supporters, who have joined together in a campaign of pacifist resistance to stop the crisis.
Тие излегоа од анонимност благодарение на колективот од активисти, сочинет од засегнатите, како и приврзаниците, кои се здружиле во кампања за мировен отпор со цел да се запре кризата.
The motto is clear: "We will not let the bank kick us out of our homes."
Мотото е јасно: „Нема да и дозволиме на банката да не исфрли од нашите домови.“
This kind of guerrilla against evictions was born in 2009 in Barcelona when a group of victims created the Platform for People Affected by Mortgages (PAH in Spanish), to denounce these abuses and the legal protection of financial entities. "Neither the banks nor public powers are interested in our uproar," they affirm ...
Овој вид на герила против иселување беше формирана во 2009 во Барселона кога група на жртви ја создадоа Платформата за луѓе-жртви на хипотеки (ПАХ скратено од шпански), со цел да ги осудат овие малтретирања и правната заштита на финансиските субјекти. „Ниту банките, ниту јавната моќ се интересираат за нашата галама“, п...
Our house is our instrument of battle, our lever of pressure, our greatest ally."
Нашата куќа е наше борбено орудие, нашето ниво на притисок, нашиот најголем сојузник.“
In November of 2010, they achieved a milestone: they stopped an initial eviction near Barcelona and prevented Lluís and his 13-year-old son from being left to the streets.
Во ноември 2010 тие поставија камен темелник: запреа иселување близу Барселона и спречија Луис и неговиот 13 годишен син да бидат избркани на улица.
The PAH continued to work until it received an unexpected boost this spring — support from the collectives that form part of the 15M movement.
ПАХ продолжи да дејствува додека оваа пролет доби неочекувана поддршка од здруженијата кои се дел од движењето 15М.
Now other similar groups exist, including neighborhood assemblies, and social and local entities in many Spanish cities that fight for the right to a decent home.
Сега постојат други слични групи, вклучувајќи ги и здруженијата на соседствата, како и социјални и локални субјекти во повеќе шпански градови, кои се борат за право на достоен дом.
In total, the PAH assures that it has stopped 109 evictions.
ПАХ уверува дека спречиле севкупно 109 иселувања.
While that number is large, an enormous amount of work remains to be done, taking into account that between 2007 and 2011, almost half a million foreclosures are expected to take place in Spain (there have been 32,000 proceedings in the first half of this year and almost 48,000 in 2010, according to data from the Gener...
Иако овој број е доста голем, останува уште голем дел од работата кој треба да се заврши, земајќи го предвид фактот дека предвидени се уште речиси половина милион запленувања на хипотеки помеѓу 2007 и 2011 година во Шпанија (се спроведоа 32,000 постапки во првата половина на оваа година и речиси 48,000 во 2010, според ...
A digital alliance
Дигитален сојуз
The campaign counts on a strong online component, from where it organizes and connects those affected with activists and the rest of society.
Кампањата смета на еден силен онлајн составен дел, од каде што ги организира и поврзува сите засегнати активисти и останатите во општеството.
Stop Eviction's webpage was created in June with the goal of generating a network of alerts and a state map of the dramatic situation.
Веб-страницата „Стоп за иселувањата“ беше создадена во јуни, со цел да се создаде една мрежа на предупредувања и генерална слика на драматичната ситуација.
Anyone who will fall victim to a mortgage eviction can present his or her case there and set off an effort of coordination to receive help.
Секој кој ќе стане жртва на хипотекарно иселување тука може да го изнесе неговиот т.е. нејзиниот случај и да побара помош.
The alerts are also spread through the campaign's Twitter accounts, @LA_PAH and @stopdesahucios, and through hashtags #stopdesahucios (#stopevictions) o #stopdesnonaments ("stop evictions" in Catalan).
Предупредувањата се распрскани низ твитер-профилите на кампањата, @LA_PAH и @stopdesahucios и со таговите #stopdesahucious (#stopevictions) или #stopdesnonaments (стоп за иселувањата на каталонски).
And it works — the tweets are retweeted and information is disseminated, getting groups of sympathizers, neighbors, and activists show up to stop the evictions.
И успева - твитовите се ретвитаат и информациите се шират, повикувајќи ги симпатизерските групи, соседите и активистите да учествуваат во запирањето на протерувањата.
Below are some recent examples:
Подолу следи дел од актуелните примери:
Cuba: Nothing Changes on May Day · Global Voices
Куба: Ништо не се смени на Први Мај
Today, Cuba marks May Day, in acknowledgement of the Cuban Revolution.
Денес, Куба го слави Први Мај како ден на Кубанската револуција.
It is an occasion that is strongly linked to the concept of labour empowerment, as workers from various towns march with their colleagues to Plaza de la Revolución to hear speeches - the most substantial of which have historically been delivered by the Castros - at the foot of the statue of José Martí.
Тоа е пригода што е тесно поврзана со концептот на еманципација на трудот, како и со работниците од различни градови кои марширале по Плаза де ла револусион за да се слушне гласот на народот - најважните од кои историски биле донесени од страна на Кастро – во подножјето на статуата на Хозе Марти.
There are also many cultural and musical events in honour of the occasion.
Исто така има многу културни и музички случувања во чест на оваа пригода.
National public service announcements about this year's parade state that it "will serve to demonstrate the people’s commitment to complying with the Communist Party’s economic and social reform guidelines."
Државниот јавен сервис на овогодинешната парада објави дека државата „ќе им служи демократски на луѓето за да им покаже дека ќе се заложи за исполнување на економските и социјалните реформи на Комунистичката Партија.“
But some bloggers are wondering whether anything has really changed in Cuba, despite the fact that self-employed workers will be taking part in the march for the first time.
Но, некои од блогерите се прашуваат дали навистина ќе се промени нешто во Куба и покрај фактот дека самовработените ќе учествуваат во маршот за прв пат.
At Translating Cuba, Anddy Sierra Alvarez writes:
Во Преведувајќи ја Куба, Енди Сиера Алварес пишува:
The propaganda has begun for participation on May Day, no one is forced to go, they’ve said for a lifetime, but this is not the reality.
Пропагандата започна со учество на Први Мај, тие рекоа дека никој не е присилен да оди, иако тоа не е реалноста.
For not only are those belonging to the Cuban Communist Party forced to participate, but they are told so in the bureaucratic meetings they have every month.
Не се принудени да учествуваат само Кубанците кои припаѓаат на Комунистичката партија, тоа им е кажано и на сите оние кои ги посетуваат бирократските средби секој месец.
The point of the march is to show the worlds that Cubans feel fine, there’s no desperation, no dissatisfaction with the government, no hunger, and that all we Cubans here who are trying to get the government to change the form of the government — or to bring it down — are painted as liars, defamers, or mercenaries supp...
Целта на маршот е да покажат на светот дека Кубанците се чувствуваат добро, нема губење на надеж, нема незадоволство од страна на Владата, нема глад и сите ние Кубанците кои се трудиме Владата да го смени начинот на владеење или да го сруши, сме лажговци или платеници за да ја подржиме програмата и интересите на Барак ...
Generation Y draws a parallel to "the last time the Plaza of the Revolution was full, crammed with people", which happened in March, when Cubans attended a papal mass:
Генерација Y повлекува паралела за тоа „кога последен пат Плаза де ла Револусион бил полн, преполн“, што се случи во март кога Кубанците присуствуваа на папската миса:
The television broadcasters repeated, with a strange insistence, that attending this Mass were 'believers and non-believers.'
Теливизиските новинари повторуваа, со чудно инсистирање, дека оние кои учествувале на мисата биле „верници и неверници“.
It was...a clarification — and not subtle in the least — that...Cubans were there because of 'discipline,' out of 'respect,' or because they are an 'equable' people, but not, in fact, because of faith.
Тоа беше… објаснување — и воопшто не беше субтилно — што… Кубанците беа таму поради ‘дисциплина’ наместо од ‘почитување’ или поради тоа што се ‘спокоен народ ' поради верата.
I wonder whether this May Day they will also throw out such contrasting adjectives.
Се прашувам дали на на овој Први Мај ќе се фрлаат придавки за да се контрастира.
They could, for example, say that on this Workers’ Day both 'Revolutionaries and Non-revolutionaries' are marching, which would not be absurd on a day that should have a labor and union tone, not a political one.
Тие можат, на пример, да кажат дека на овогодинешниот Ден на работниците заедно марширале работници и неработници, коешто може да не биде толку абсурдно на ваков ден каде треба да се зборува со еден тон на соработка и на обединување, наместо со политички.
Can you imagine the grave voice of the announcer affirming that in the flag-waving crowd there are both 'employed and unemployed'?
Дали може да го замислите гласот на спикерот кој потврдува дека под веењето на знамето сите се и вработени и невработени?
Of these, the latter would undoubtedly have to be the most energetic block, because the number of unemployed workers in 2012 has grown to 170 million throughout the Island.
Од овие, вторите несомнено ке ги има во поголем број во толпата, затоа што бројот на невработени оваа година пораснал и изнесува 170 милиони низ цел остров.
In front of the microphones they should make the distinction that in the mass of people facing the statue of Jose Marti are found 'sympathizers and non-sympathizers' with Raul’s government.
Пред микрофонот тие треба да направат разлика дека во оваа маса на луѓе кои стојат пред статуата на Хозе Мари, има симпатизери и несимпатизери со владата на Раул.
Because after all, who would believe that a million individuals are all in agreement with the administration of a president?
Затоа што после се, кој би поверувал дека милиони индивидуи се согласуваат со администрацијата на претседателот?
She continues:
Таа продолжува:
There will be no surprises nor nuances, but rather attempts to lump together hundreds of thousands of participants and present them as a unanimous chorus supporting the system.
Нeма да има изненадувања или нијанси, туку стотици илјади луѓе ќе се обидуваат да се здружат како една грутка, и со еден глас како во хор да викнат дека го поддржуваат системот.
And May Day once again will be hijacked, like so many times before.
И Први Мај уште еднаш ќе биде земен, како и многу други пати претходно.
From the podium those who salute will be precisely those who should be called out and criticized on the banners, not those who should be leading a workers‘ commemoration.
На подиумот оние кои поздравуваат ќе бидат точно оние кои треба да бидат критикувани и извикувани, а не оние кои треба да ја водат комеморацијата за работниците.
The day will end without demands being made of this boss named “the State” to raise salaries, lower the cost of living, or improve working conditions.
Денот ќе заврши без да да се извика името на државата да го исполни ветеното да ги покачи платите, да ги намали трошоците за живот или да ги подобри условите за работа.
Instead, every little head seen from the Plaza’s tower will be counted as a round of applause.
Наместо тоа, секоја мала глава која ќе е видена од кулата на Плаза ќе се смета само за аплауз.
Without Evasion notes that "the official press has been announcing the parade this May 1st with a newly added component to the 'army' of workers that will march in support of the revolution and socialism: the self-employed":
Without Evasion забележува дека „официјалниот прес ја најавуваше парадата за овој Први Мај со новододадена компонента на армијата на вработените кои ќе маршираат во име на поддршката за револуцијата и социјализмот: самовработените“:
I cannot quite understand the issue.
Јас неможам да го разберам ова.
Aren’t the self-employed a sector that represents private enterprise?
Нели самовработените се оние кои го претставуваат приватниот сектор?
Haven’t we been taught in school that private property is one of the 'evils of capitalism,' a source of exploitation for the proletariat?
Нели во училиште ни велеа дека приватната сопственост е едно од „злата на капитализмот“, извор за експлоатација на пролетаријатот?
Has the Cuban system created a new species, the owner-laborer?
Дали кубанскиот систем има формирано нов вид, сопственик-работник?
What concerns her most, though, is that:
Она што нејзе ја засега најмногу е:
...when convening 'independents' to this parade, the government has the intention to continue to monitor the supply of slaves, even the sector of freedmen, i.e., those who are in the first phase of buying their freedom through their economic activity, independent of the Master.
… кога се повикуваа независните на оваа парада, владата имаше намера да продолжи со надгледување на понудата со робови, дури и секторот за слободни луѓе, т.е. оние кои се во првата фаза за купување на нивната слобода преку нивната активност во економијата, независно од Владетелот.
Official control mechanisms deem important that those individuals who turn autonomous do not become independent or associate freely, and, at the same time, the government needs to offer the world the impression that private businessmen and manufacturers are aligned with the revolution, thus legitimizing the 'renewal.'
Службените контролни механизми сметаат дека оние индивидуи кои се автономни да не станат и независни или слободен соработник, и во исто време, владата треба да му понуди на светот впечаток дека приватните бизнисмени и работници се усогласени со револуцијата, легитимирајќи ја ‘обновата.'
Worst of all is that there is a representative sample of the self-employed who will lend themselves to the new farce.
Најлошо од се е тоа што има репрезентативен примерок на самовработување и многумина ќе се впуштат во тоа.
So then, the self-employed will march this May 1st under the banners of socialism, and maybe soon a 'union of revolutionary self-employed' will be established.
Тогаш, самовработените ќе маршираат овој Први Мај под банерите на социјализмот, и можеби наскоро унијата на револуционерните самовработувачи ќе биде основана.
This won’t, even remotely, be a march on anyone’s own account.
Ова, ни оддалеку, нема да биде марш за никој.
Bad Handwriting finds the whole thing "surreal":
Bad Handwriting смета дека целата работа е „нереална“:
In Cuba, where workers are being subjected to 'downsizing', where the uncertainty about their place of employment, and the uncertainty of non-living wage are fundamental concerns, the first of May is celebrated with massive parades in all provinces.
Во Куба, кадешто работниците се подложени на понижување, каде постои несигурност за нивните работни места, и каде несигурноста за нивните плати за неживот е доста загрижувачка, Први Мај е прославен со масивни паради во сите провинции.
Signs abound in support of the Revolution (read Government) but there will not be a single sign demanding wage increases, the disappearance of the double currency, or transparency in the layoffs.
Знаци со поддршка за револуцијата има во изобилие, но нема ниту еден знак на кој пишува побарување за покачување на платите, за исчезнување на дуплата валута или пак за транспарентноста во отпуштањето од работа.
This country is so surreal, that the newly unionized self-employed workers, will parade in massive numbers.
Оваа држава е толку нереална, што новосоздадените самовработени работници, ќе парадираат во масовен број.
A group whose main concern should be the demand for non-discriminatory treatment, easing of red tape to access a work permit, extending the range of permitted activities and less severe taxes.
Група чија единствена преокупација треба да и биде потребата од недискриминирачки третман, олеснување на пристап за дозвола за работа, зголемување на списокот на активностите кои ќе бидат дозволени и помалку строги даноци.
Finally, Through the Eye of the Needle calls this year's anniversary "an odd May Day":
На крај, Through the Eye of the Needle оваа година ја нарекува годишнината на „непарниот Први Мај“:
For the first time in more than fifty years self-employed workers and owners of small businesses will take part.
За прв пат во повеќе од педесет години самовработените и сопствениците на малите бизниси ќе земат учество.
They are already unionized.
Тие се веќе обединети.
So, will these new people be pressing for labor concessions – something prohibited under socialism – or will they simply be supporting the Revolution and the Party?
Па, дали овие нови луѓе ќе бидат под притисокот на работните концесии, нешто забрането од социјализмот, или едноставно и тие ќе ја поддржат револуцијата и партијата?
Will this be merely a display of cowardice?
Дали ова ќе биде приказ на нивна кукавичност?
If they are attending this gathering out of a sense of conviction, they should be applauded.
Ако тие на овој собир одат со чувство на убедување, тие треба да бидат поздравени со аплауз.
But I fear that even in the private sector a double standard is becoming evident.
Но се плашам дека дури и во приватниот сектор двојниот стандард е очигледен.
It is an indication that they by no means consider themselves to be free men and women.
Тоа е индикација дека тие не се сметаат себе си слободни.
I respect the decision they have made.
Ја почитувам нивната одлука.
But what they are aspiring towards is to be treated with respect by the State itself, which not only manipulates them at whim, but also burdens them with excessive taxes, sells them wholesale supplies at already inflated retail prices without any special consideration, while unleashing on them a herd of ravenous inspec...
Но она што тие се трудат да бидат почитувани од страна на државата, којашто не само што манипулира со нив, туку им воведува и високи даноци, им ги продава испораките на веќе надуваните цени на мало без никакво размислување, додека ги олободува од мноштво на инспектори.
And, though no one will say so publicly, they are considered to be cowards by society itself.
И иако нема никој кажано јавно, тие се сметаат за кукавици во општеството.
Is this the way we pretend that change is taking place in the country?
Тоа ли е начинот да се правиме дека промените земаат место во државата?
The changes will only be successful after a resurgence of civil society.
Овие промени ќе имаат успех по реконструирањето на граѓанското општество.
But for that to happen, it is necessary to discard the heavy ballast of our induced fears and double standards.
Но, за тоа да се случи, потребно е да се исфрлат сите индуцирани ставови и двојните стандарди.
If you do not violate the country’s laws, no matter how unjust you feel they are, behave like a respectable citizen, and neither defame nor cause harm to others, then what is there to fear?
Ако не ги злоупотребувате законите на државата, без разлика колку и да чувствувате дека се неправедни, се однесувате како граѓанин кој почитува, без да нанесете штета на некого, тогаш од што друго треба да се плашите?