English
stringlengths
1
66.1k
Other Language
stringlengths
1
126k
Laf Productions, the Chilean Team Behind Several Hilarious Viral Videos in Latin America · Global Voices
Лаф Продукција, чилеанскиот тим зад неколку пресмешни вирални видеа во Латинска Америка
Young Latin Americans are discovering the Internet's potential to broadcast their artistic expressions — and comedy is no exception.
Младите Латиноамериканци го откриваат потенцијалот на интернетот за ширење на нивните уметнички погледи — и комедијата не е исклучок.
Such is the case of Laf Producciones, a marketing company run by a team of creative Chileans.
Таков е случајот на Лаф Продукција, маркетинг компанија предводена од тим на креативни Чилеанци.
The team, which is composed of Andrés Feddersen (business director), Loretto Araya (creative director and leading actress in the comedy sketches) and Sebastian Lavados (audiovisual producer), has become famous not only in Chile, but also in other Latin American countries like Argentina and Mexico. "I discovered a new m...
Тимот, кој е составен од Андрес Федерсен (бизнис директор), Лорето Араја (креативна директорка и главна актерка во смешните скечеви) и Себастијан Лавадос (аудиовизуелен продуцент), стана славен не само во Чиле, но исто така и во други држави од Латинска Америка како што се Аргентина и Мексико.
In an interview with local media outlet BiobioChile, Andres explains:
На интернет, немаш време да претставиш лик.
Online, you don't have time to introduce a character. A character with his or her specific costume and history, that takes too much time.
Лик со негов или нејзин специфичен изглед и историја, тоа одзема премногу време.
So, given that you can't name the characters, in order to get people to recognize them and to understand the story, you have to make the public relate to them on a personal level You have so little time to catch the attention of a person scrolling through their timeline, that you have to give them immediately something...
Па, со тоа што не можеме да ги именуваме ликовите, со цел луѓето да ги препознаваат и да ја разберат приказната, мора да направите да публиката се поврзе со нив на лично ниво Имате толку малку време да го задржите вниманието на некој што скрола по тајмлајнот, и морате веднаш да им дадете нешто со кое ќе се поврзат.
Nowadays we must present things in a different way.
Периодот е таков да мораме да ги презентираме работите поинаку од порано.
Several tropes of millennial culture have given the Chilean team something to poke fun at, such as their video series "Porn for", which spoofs hipsters, Star Wars fans, and vegetarians, to name a few:
Неколку типови на милениумската култура му дадоа на чилеанскиот тим материјал за скечеви, каков што е нивниот видео серијал „Порно за“, кое ги исмејува хипстерите, фановите на Војна на ѕвездите, и вегетеријанците, меѓу останатите:
The Laf team give a humorous twist to everyday themes, and perhaps that's one of the reasons behind their success.
Лаф тимот дава хумористична верзија на секојдневните теми, и можеби тоа е една од причините за нивниот успех.
People both in their 20s and 30s can find something to relate to and laugh about in their videos:
Луѓето во нивните 20-ти и 30-ти можат да најдат нешто со кое се идентификуваат во нивните видеа, и да се насмеат:
Another source of parody for the group have been gender experiences:
Друг извор за пародија на групата беа и родовите искуства:
Although several characters are related to universal themes, specific issues related to the Chilean identity have also found their place amongst their sketches.
Иако неколку ликови се поврзани со универзални теми, специфични карактеристики поврзани со чилеанскиот идентитет исто така се пронајдоа во скечовите.
In the video "7 Typical Fails on September 18″, the comedy centers on Independence Day celebrations in Chile.
Во видеото "7 типични неуспеси на 18 септември", комедијата се фокусира на прославите за Денот на независноста во Чиле.
Along the same line, the collection of videos "#HowI'mViewed" mock the stereotypes that Chileans from the capital may have for Chileans from elsewhere, and vice versa.
По таа линија, збирката видеа "#HowI'mViewed" (КакоСумПерцепиран) ги исмејува стереотипите кои Чилеанците од главниот град ги имаат за нивните сограѓани од внатрешноста, и обратно.
Are These Wild Ideas Our Last Hope for Saving Africa's Rhinos? · Global Voices
Дали овие луди идеи се последна шанса за спасување на африканскиот носорог?
While more numerous than the critically endangered northern white rhinoceros, the southern white rhino is under withering assault from poachers.
Многу поброен од критично загрозениот северен бел носорог, јужниот бел носорог е сѐ почеста мета на ловокрадците.
Photo by Flickr user Elizabeth Haslam.
Фотографија од корисникот на Flickr, Елизабет Хаслам.
CC-BY-NC-SA 2.0
CC-BY-NC-SA 2.0
This post by Adam Welz was originally published on Ensia.com, a magazine that highlights international environmental solutions in action, and is republished here according to a content-sharing agreement.
Оваа објава на Адам Велц прво беше објавена на страницата Ensia.com, списание кое ги истакнува меѓународните решенија за животната околина, а се објавува тука согласно со договорот за споделување на содржини.
In 1909, after completing his second term as U.S. president, Theodore Roosevelt led an ambitious expedition across east Africa to shoot specimens for America’s most famous museums.
Во 1909 година, по завршувањето на својот втор мандат како претседател на САД, Теодор Рузвелт водел амбициозна експедиција во Источна Африка за да лови примероци за најпознатите музеи во Америка.
Along with his son Kermit and a handful of naturalists, he collected thousands of animals — everything from elephants to shrews, large raptors to tiny songbirds.
Заедно со својот син Кермит и група на природонаучници, тој собрал илјадници животни - од слонови до ровчици, од големи птици грабливки до мали птици песнопојки.
The expedition’s bounty was preserved in 4 tons of salt and carried across vast savannas by large crews of African porters, some of whom died along the way.
Наградата на експедицијата била зачувана во 4 тони сол и ја носеле голем број на африкански носачи преку огромните савани, од кои некои умреле по патот.
The ultimate prize of Roosevelt’s epic scientific safari was the Nile rhinoceros, a mysterious type of square-lipped rhino found along the Upper Nile in the regions today called southern South Sudan and northern Uganda.
Конечната награда од епското научно сафари на Рузвелт е нилскиот носорог, таинствен тип на носорог со четириаголна уста кој може да се најде по горниот тек на реката Нил во пределите кои денес се познати како Јужен Судан и Северна Уганда.
Zoologists noted that it was remarkably similar to the so-called white rhinoceros of southern Africa but smaller, and that it was separated from the southern white by thousands of miles.
Зоолозите истакнуваат дека тој е многу сличен со т.н. бел носорог од Јужна Африка, но дека е помал и дека е оддалечен од јужниот бел носорог илјадници милји.
Were Nile and white rhinos the same species?
Дали нилскиот и белиот носорог припаѓаат на истиот вид?
Experts couldn’t agree.
Експертите не можат да се согласат.
Teddy and Kermit shot only nine Nile rhinos between them, though they saw tens more. “Too little is known about these northern square-mouthed rhino for us to be sure that they are not lingering slowly towards extinction,” wrote Roosevelt. “We were not willing to kill any merely for trophies.”
Теди и Кермит убиле само девет нилски носорози, иако виделе десетина повеќе. „Многу малку ни е познато за овие северни носорози со четириаголна уста, за да бидеме сигурни дека тие полека не изумираат“, напишал Рузвелт. „Ние немавме намера да убиваме само за трофеи.“
We’re charging headlong into an era in which new technology may allow us to save species once considered doomed, but also in which threats come in previously unimaginable forms.
Безглаво влеговме во ера во која новата технологија може да дозволи спасување на видови за кои се претпоставувало дека се осудени на пропаст, но во која заканите доаѓаат во досега незамисливи форми.
Roosevelt’s caution was warranted: The Nile rhino, having suffered decades of trophy hunting and poaching, is on the very edge of extinction.
Претпазливоста на Рузвелт е потврдена: нилските носорози, бидејќи десетици години биле жртви на трофејскиот лов и ловокрадството, се наоѓаат на самиот раб на изумирање.
Now often called the northern white rhino, it has only five individuals left, all in captivity, and none able to breed.
Денес познати како северно бели носорози, од кои на светот ги има само пет, сите се затворени и ниту еден не може да се размножува.
The southern white rhino is under withering assault by poachers — although it’s the most numerous of the world’s rhino species, with perhaps 20,000 remaining, conservationists conservatively estimate that if killing continues to increase at current rates, all wild southern whites could be gone within 12 years.
На јужниот бел носорог му се заканува исчезнување заради нападите од страна на ловокрадците - иако тие се на светот најбројна врста носорози, можеби 20.000 преостанати, конзерваторите проценуваат дека ако убивањето продолжи да расте, сите диви бели носорози може да исчезнат во рок од 12 години.
The high-profile plight of these closely related species has brought forth a bewildering array of proposed solutions, many of which trigger serious ethical dilemmas, risk unintended and troubling consequences, or rely on unproven technology.
Високопрофилната состојба на сродните видови изнесе многу збунувачки предложени решенија, од кои повеќето предизвикуваат сериозни етнички дилеми, ризикуваат ненамерни и загрижувачки последици или се потпираат на недокажана технологија.
We’re charging headlong into an era in which new technology may allow us to save species once considered doomed, but also in which threats come in previously unimaginable forms that mainstream wildlife protectors cannot handle.
Ние безглаво влеговме во ера во која новата технологија може да ни дозволи да спасиме видови за кои се претпоставувало дека се осудени на пропаст, но во која заканите доаѓаат во досега незамисливи форми со кои главните заштитници на дивите животни не можат да се справат.
Cryo Conservation
Заштита со замрзнување
In Teddy Roosevelt’s time, saving a species involved little more than declaring it illegal to hunt and protecting a place where it could live.
Во времето на Теди Рузвелт, спасувањето на видови вклучувало нешто повеќе од прогласување на незаконско ловење и заштита на местото каде може да живеат.
This either worked, as with the American bison, or didn’t, as with the heath hen, a ground-dwelling North American bird whose 1932 extinction resulted from a cascade of factors (including genetic problems from inbreeding) that conservationists didn’t have the knowledge or tools to deal with at the time.
Тоа или успевало, како со американскиот бизон, или не успевало, како со прериската кокошка, приземната северноамериканска птица чие исчезнување во 1932 година резултирало од каскада на фактори (вклучувајќи ги генетските проблеми како последица од парење на животни во блиско сродство), бидејќи конзерваторите немале знае...
Among the cryopreserved cells stored in the the San Diego Zoo Institute for Conservation Research’s “Frozen Zoo” are samples from 12 Nile (northern white) rhinos.
Помеѓу замрзнатите клетки сочувани во Зоолошкиот завод за истражување на заштита „Замрзната зоолошка градина“ во Сан Диего се примероци од 12 нилски (северно бели) носорози.
Photo courtesy of San Diego Zoo.
Фотографија: благодарение на зоолошката градина во Сан Диего.
Had the Nile rhino been in its current predicament a century ago, it certainly would have gone extinct.
Нилскиот носорог да беше во сегашната неволја пред еден век, сигурно ќе изумреше до сега.
But today’s conservationists think they can save it by stretching the bounds of reproductive science.
Меѓутоа, денешните конзерватори мислат дека можат да го спасат со проширување на границите на репродуктивната наука.
Three of the remaining five Nile rhinos, two females and a male, live at Ol Pejeta Conservancy in Kenya.
Три од останатите пет нилски носорози, две женки и еден мажјак, живеат во резерватот Ол Пејета во Кенија.
These animals have thus far failed to breed due to various reproductive problems.
Овие животни досега не успеале да се размножуваат поради различни репродуктивни проблеми.
German and South African researchers will now pioneer artificial insemination techniques on a group of southern whites in South Africa that will be applied as soon as possible to the Nile rhinos in Kenya in a last-ditch attempt to breed from them.
Германските и јужноафриканските истражувачи сега ќе пронајдат нови техники за вештачко оплодување на група јужни бели носорози во Јужна Африка, кои во најкраток можен рок ќе се применуваат на нилските носорози во Кенија со последни обиди да се размножи еден од нив.
The San Diego Zoo Institute for Conservation Research houses a “Frozen Zoo” where cells of many threatened animals, including 12 individual Nile rhinos, are deep-frozen in liquid nitrogen.
Во Зоолошкиот завод за истражување на заштита „Замрзната зоолошка градина“ се наоѓаат клетките на повеќето загрозени животни, вклучувајќи ги нилските носорози, кои се длабоко замрзнати во течен азот.
Working in parallel with the German/South African effort, Frozen Zoo staff plan to use a technique developed at the Scripps Research Institute to transform the cryopreserved Nile rhino cells into stem cells, which can then theoretically be used to make embryos that can be incubated in the zoo’s southern white rhinos.
Работејќи паралелно со германскиот/јужноафриканскиот труд, вработените во „Замрзнатата зоолошка градина“ планираат користење на техники развиени во Истражувачкиот институт „Скрипс“ за трансформирање на замрзнатите клетки на нилскиот носорог во матични клетки, кои тогаш теоретски ќе можат да се употребат за создавање ем...
Many pieces of the puzzle remain to be figured out, but the San Diego team has just received a grant to map the genetic differences between Nile and southern white rhinos, a vital part of the process.
Многу делови од сложувалката остануваат несфатени, но тимот на Сан Диего само што доби грант за да ги мапира генетските разлики помеѓу нилските и јужно нилските носорози, кое претставува витален дел од процесот.
Some conservationists fear that if scientists figure out how to make new animals from preserved cells cheaply stored in a bottle, so to speak, tax money will be directed away from conservation and into things that are more immediately popular.
Некои конзерватори се плашат дека ако научниците откријат како да создаваат нови животни од замрзнати клетки евтино сочувани во шише, да се каже така, парите за данок ќе бидат насочени далеку од зачувување, а кон работи кои се веднаш повеќе популарни.
There are also fears that young Nile rhinos raised by captive southern whites may not learn behaviors vital for their survival in the wild.
Исто така се стравува дека младите нилски носорози кои се одгледани од затворените јужни бели носорози нема да научат да се како да се однесуваат во дивината, што е витално за нивното преживување.
Can we really say we’ve saved the Nile rhino if it acts like a zoo-dwelling southern white?
Можеме ли навистина да кажеме дека сме го спасиле нилскиот носорог, ако тој се однесува како зоолошкиот јужен бел носорог?
How important is learned “culture” to the makeup of a species, and how do we revive that?
Колку е важно да се научи „културата“ за да се одржи еден вид, а како да се оживее тој вид?
Moving Experience
Трогателно искуство
The steps being taken to save southern white rhinos from the relentless onslaught of ever more organized poachers and traffickers — who sell their horns for extraordinary sums in Asia to consumers who believe that rhino horn cures cancer and other ailments and businesspeople seeking status symbols — are no less fraught...
Чекорите преземени за заштита на јужните бели носорози од немилосрдните напади на уште поорганизирани ловокрадци и препродавачи - кои ги продаваат нивните рогови за неверојатни суми во Азија на потрошувачи кои веруваат дека рогот од носорог лечи рак и други заболувања и деловните луѓе бараат статусни симболи - не се по...
Large-scale translocation projects are now moving hundreds of rhino from Kruger and other at-risk preserves to other parks.The largest population of southern white rhinos, perhaps 7,000 animals, resides in South Africa’s Kruger National Park.
Големи проекти за преместување сега селат стотина носорози од Кругер и други ризични домени во други паркови. Најголемата популација на јужни бели носорози, можеби 7.000 животни, престојува во јужноафриканскиот Национален парк Кругер.
It’s the epicenter of world rhino poaching: 827 carcasses were found there in 2014, and the actual number poached may have been over 1,000.
Тоа е епицентарот на светските ловокрадци на носорози: таму се пронајдени 827 трупови во 2014 година, а вистинската бројка на ловокрадени можеби е над 1000.
Despite reinforcing park rangers with military units and gathering extensive intelligence on poaching gangs, park authorities have been unable to stem the slaughter.
Покрај зајакнувањето на шумарите од паркот со воени единици и собирање на обемни разузнувачки информации за бандите на ловокрадците, властите на паркот не успеаа да го запрат масакрот.
Large-scale translocation projects are now moving hundreds of rhino from Kruger and other at-risk preserves to other parks across South Africa and even to neighboring countries like Botswana — their exact destinations shrouded in secrecy because poaching gangs have even been known to hijack relocation trucks to kill th...
Големи проекти за преместување сега селат стотина носорози од Кругер и други ризични домени во други паркови ширум Јужна Африка и дури во соседните држави како Боцвана - нивните точни дестинации се во тајност бидејќи бандите на ловокрадците се познати и по киднапирање на камионите за преместување за да ги убијат носоро...
One plan even calls for establishing populations of African rhinos in Australia.
Еден план бара дури и создавање на популација африкански носорози во Австралија.
But many South African conservationists are wary of large-scale rhino translocations because they’re expensive and poachers are extremely mobile, now using low-flying helicopters and night vision equipment to find rhinos in remote areas.
Но, повеќето јужноафрикански конзерватори се претпазливи со големите преместувања на носорозите бидејќи тие се скапи, а ловокрадците се многу подвижни, сега користат нисколетечки хелихоптери и опрема за ноќно гледање за да најдат носорози во оддалечените области.
Large translocated populations might become new “poaching magnets,” attracting poachers to previously untroubled places.
Големите преместени популации можат да станат нови „мети на ловокрадците“, привлекувајќи ловокрадци на претходно мирни места.
National pride also comes into play; by sending rhinos to other countries, some South Africans feel like they’re admitting defeat.
Исто така, националната гордост влегува во игра, некои јужноафриканци се чувствуваат како да признаваат пораз.
Carefully designed translocations are a proven part of conservation practice, and have been used to boost rhino populations and save many other species in the past.
Внимателно планираните преместувања се докажан дел од праксата за заштита, а се користени за зголемување на популацијата на носорози и во минатото спасиле многу други видови.
Clearly, the expense of rhino translocation must be weighed in context and the possibility of creating new poaching magnets should be considered (both these problems can be solved by only moving small, carefully chosen groups of animals).
Секако, треба да се разгледуваат во контекст и треба да се земе предвид можноста за создавање нови магнети за ловокрадците (двата проблеми може да се решат само со селење на мали, претпазливо одбрани групи на животни).
Misplaced national pride was the downfall of the last wild population of Nile rhinos, which lived in Garamba National Park in the Democratic Republic of the Congo.
Изгубената национална гордост претставувала пропаст за последната дива популација носорози, кои живееле во Националниот парк Гарамба во Демократска Република Конго.
In the early 2000s conservationists planned to transfer some of the remaining 30 or so animals to Kenya to create an insurance population.
Во раните 2000-ти, конзерваторите планирале да преместат некои од преостанатите триесетина животни во Кенија за да создадат осигурана популација.
Nationalist Congolese politicians stalled the transfer, poaching intensified, and a 2008 survey found none remaining there.
Националистичките политичари од Конго направиле застој во преносот, ловокрадството се засилило, а истражувањето во 2008 покажало дека ништо не останало таму.
Altered Appeal
Изменета жалба
Others aim to save rhinos by making their horns less appealing and valuable.
Другите имаат за цел да ги заштитат носорозите со тоа што ги прават нивните рогови помалку привлечни и вредни.
One group of South African rhino lovers has started injecting brightly colored poison into the horns of live rhinos.
Една група љубители на јужноафриканските носорози започна со вбризгување на светло обоен отров во роговите на живите носорози.
Their goal: to make the horns useless to poachers and at least a little dangerous to consumers.
Нивната цел е: да ги направат роговите бескорисни за ловокрадците и барем малку опасни за потрошувачите.
The approach is legally controversial, as horn-poisoners might be found liable for harm to consumers, even if the latter are acting illegally.
Пристапот е законски спорен, бидејќи трујачот на рогови може да биде одговорен за штетата направена на потрошувачите, иако потрошувачите го прекршиле законот.
And some scientists say the toxic mixture doesn’t actually saturate the horn, and so is a waste of time.
Исто така, некои научници тврдат дека отровната мешавина всушност не го штити рогот, па затоа тоа е губење на време.
An influential group of South African wildlife ranchers are taking the opposite tack.
Една влијателна група на фармери за диви животни во Јужна Африка преземаат обратни мерки.
If Asian consumers won’t stop paying absurd prices for poached, illegally traded rhino horn, perhaps Africans should change international wildlife trade laws and create a legal trade in horn from farmed rhinos, they say.
Тие велат, ако азиските потрошувачи не престанат да плаќаат бесмислени цени за ловокрадени незаконски рогови од носорог, можеби африканците треба да ги сменат меѓународните закони за трговија со диви животни и да создадат легална трговија со рогови од одгледани носорози.
(Rhino horns can be carefully cut off every few years without harm to the animal; they eventually regrow.)
(Роговите од носорог можат да бидат внимателно исечени на неколку години без да се повреди животното, тие потоа повторно растат).
Their idea is to flood the market with legal horn, drive criminals out of business and generate revenue for rhino conservation.
Нивната идеја е да се преполни пазарот со легални рогови, да се избркаат криминалците од бизнисот и да се создадат приходи со чување на носорози.
International opposition to a legal horn trade is intense, making it exceedingly unlikely that international treaties could be altered within a timescale that’s meaningful to rhinos.The reasoning is superficially appealing.
Меѓународното спротиставување на легалната трговија со рогови е интензивно, и малку е веројатно дека меѓународните договори ќе бидат изменети за временски период значаен за носорозите.
What’s not to like about generating dollars for rhinos’ welfare without killing them?
Зошто да не им се допаѓа собирањето долари за доброто на носорозите без нивно убивање?
But critics who understand Asian markets say that legal trade in high-value wildlife products boosts demand by legitimizing them in the eyes of consumers, and creates channels through which to launder poached products.
Но, критичарите кои го разбираат азискиот пазар, велат дека легалната трговија со високовредните диви животни ја зголемува побарувачката за нивно озаконување во очите на потрошувачите, а создава канали преку кои се перат пари преку ловокрадените производи.
This is evident from the currently legal trade in elephant ivory and farmed tiger products in China.
Ова се гледа преку легалната трговија со слонова коска и производи од одгледуваните тигри во Кина.
Far from reducing pressure on wild elephants and tigers, legal ivory and tiger parts have made these commodities more visible and desirable in Chinese society, driving poaching to new heights.
Далеку од тоа дека го намалуваат притисокот на диви слонови и тигри, легалите слонови коски и делови од тигар ги направија овие производи повидливи и попосакувани во кинеското општество, доведувајќи го ловокрадството на повисоко ниво.
There’s usually no way of telling poached and legally farmed wildlife products apart, making it easy for illegal material to be sold in legal marketplaces; poached and legally harvested rhino horns look identical, making law enforcement very difficult.
Не постои начин со кој може да се каже дали продуктите се од ловокрадени или диви животни кои се легално одгледани, со тоа незаконскиот материјал полесно се продава на легалните пазари; ловокрадените и легално одгледаните рогови од носорог изгледаат идентично, така што го прават потешко спроведувањето на законот.
It would also be very difficult, perhaps impossible, for rhino farmers to meet the twin goals of generating large profits to fund conservation and flooding the market to drive horn traffickers out of business.
Исто така, за одгледувачите на носорози ќе биде многу тешко, можеби невозможно, да ги задоволат двете цели за создавање на голем профит за финансирање на заштитата на носорози и да го преплават пазарот со сопствени производи за да ги истераат од бизнисот незаконските трговци со рогови.
Making money for conservation means maximizing the price of horn.
Правењето пари за заштита претставува зголемување на цените на роговите до максимум.
Undercutting the wildlife crime industry means selling horn cheaply.
Намалувањето на криминалната индустрија на диви животни претставува евтина продажба на рогови.
How does one do both at the same time?
Како некој да ги прави двете работи во исто време?
In any case, international opposition to a legal horn trade is intense, making it exceedingly unlikely that international treaties could be altered within a timescale that’s meaningful to rhinos.
Во секој случај, меѓународното спротиставување на законската трговија со рогови е интензивно, правејќи малку веројатно дека меѓународните договори ќе бидат изменети за временски период значаен за носорозите.
Military-Grade Solutions
Решенија од воен карактер
Rhino poaching often takes place in massive, rugged, hard-to-police areas: the Kruger Park, for example, is roughly the size of Israel, and other African parks are even larger.
Ловокрадството на носорози најчесто се одвива на масовни и нерамни површини кои се тешко достапни за полицијата: на пример, паркот Кругер е голем скоро колку Израел, а други африкански паркови се дури и поголеми.
But a few new companies are re-purposing military surveillance technology to boost conservationists’ ability to monitor such expanses.
Но, неколку нови компании предлагаат технологија за воен надзор за да ја зголемат способноста на конзерваторите за надгледување на тие пространства.
A dizzying array of drones, long-range cameras, hypersensitive microphones, cell phone monitoring stations and cutting-edge software are being packaged with the specific purpose of finding poachers before they strike.
Зашеметувачки асортиман на дронови, камери со голем домет, пречувствителни микрофони, станици за мониторирање на мобилни телефони и најсовремени софртвери се пакувани со специфична цел да ги најдат ловокрадците пред да нападнат.
Understaffed anti-poaching squads, desperate for help, are in favor of the military-tech approach.
Недоволниот број на посади за борба против ловокрадството, очајни за помош, се во милост на воено-технолошкиот пристап.
However, some critics balk at the expense of this hardware, pointing out that billions spent on similar gear has failed to stop people and illegal drugs flowing across America’s borders.
Меѓутоа, некои критичари се спречени од трошоците за овој хардвер, нагласувајќи дека милијардите потрошени на слична опрема не успеале да го спречат протокот на луѓето и на незаконските дроги преку границите на Америка.
Others wonder if tourists will visit parks that increasingly resemble military camps.
Други се прашуваат дали туристите ќе ги посетуваат парковите што се повеќе наликуваат на воени кампови.
Grow Your Own
Одгледување на сопствени рогови
If all that consumers care about is the horn part of the rhino, why not leave the animals in peace by growing horn in a lab?
Ако сите тие купувачи се грижат за тоа дали рогот е дел од носорогот, зошто не одгледуваат рогови во лабораторија, оставајќи ги животните на мир?
A Seattle-based company, Pembient, aims to grow nature-identical rhino horn (and ultimately other wildlife products) using cutting-edge biotechnology and a hefty dose of Silicon Valley techno-optimism.
Компанија Пембиент, со седиште во Сиетл, има за цел да одгледува рогови идентични на природните (на крајот на краиштата и други производи) користејќи најсовремена биотехника и голем дел од техно-оптимизмот на Силициумската долина.
Critics are worried that, just as with selling legally farmed horn, this approach may backfire horribly.
Критичарите се загрижени дека овој пристап може ужасно да се заврши, исто како и со продавањето легално одгледани рогови.
It may disassociate horn from the gruesome business of poaching in the mind of some consumers, making its use more socially acceptable.
Во умот на некои купувачи, овој пристап може да ги дистанцира роговите од ужасниот бизнис на ловокрадците, правејќи ја нивната употреба повеќе општествено прифатлива.
And it could counter-productively increase demand for poached horn in other consumers, as “real” horn may be seen as more genuine or potent.
Тоа може контра-продуктивно да се одрази на зголемувањето на побарувачката на ловокрадените рогови кај другите купувачи, бидејќи „вистинските“ рогови може да се сметаат за повеќе оригинални или силни.